|
|
Broj 1179, 28. novembar 2008.
| Pozivamo Prištinu da se ne protivi volji
sveta |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozdravio je juče izveštaj
generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog
prisustva na Kosovu i pozvao vlasti u Prištini da se ne suprotstavljaju
volji međunardone zajednice.
U izveštaju su prihvaćeni ključni uslovi Beograda.
"Eksplicitni jezik izveštaja potvrđuje statusnu neutralnost Euleksovog
angažmana, što je garancija da nijedan deo njegovog mandata ne može biti
zasnovan na Ahtisarijevom planu za kosovsku nezavisnost - koji je Republika
Srbija odbila, i koji 'Savet bezbednosti nikad nije odobrio', kako se navodi
u izveštaju koji je danas pred nama", rekao je Jeremić na sednici Saveta
bezbednosti UN. Šef srpske diplomatije podsetio je da je ključni uslov da
Srbija prihvati rekonfiguraciju bio "jasno preuzimanje obaveze od strane EU
- potvrđeno od strane Saveta bezbednosti" - da će Euleks biti statusno
neutralna misija i da će u potpunosti delovati pod okriljem UN u skladu sa
Rezolucijom 1244.
 Jeremić
je rekao da je "razočaran stavom koji su vlasti u Prištini zauzele prema
izveštaju generalnog sekretara" i naglasio da je "ipak, vrlo značajno" da će
"uprkos svemu doći" do primene šest tačaka i raspoređivanja Euleksa, uz
poštovanje Rezolucije 1244 i u statusno-neutralnim okvirima UN.
"Pozivam vlasti u Prištini da se ne suprotstavljaju volji međunarodne
zajednice, niti obavezujućoj rešenosti Saveta bezbednosti", dodao je on.
Ministar je rekao da je Srbija "nepokolebljiva u rešenosti da mirnim putem
brani svoj principijelni stav o Kosovu, koristeći sva politička, diplomatska
i pravna sredstva koja su joj na raspolaganju" i da će nastaviti to da čini.
Jeremić je zahvalio svim zemljama članicama UN koje podržavaju stav Srbije
prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, istakavši pre svega
Rusiju, "kao prvu među jednakima".
Insistiranje Srbije da se pitanje budućeg statusa Kosova rešava u skladu sa
međunarodnim pravom, nije motivisano samo očuvanjem vitalnog nacionalnog
interesa i odbranom Ustava, niti samo istinskom posvećenošću miru i
stabi-lnosti u regionu, već i brigom zbog opasnih posledica koje bi kosovski
presedan mogao da ima po opstanak sistema UN, rekao je on.
Jeremić je ukazao da je za Srbiju argument da je Kosovo jedinstven slučaj, "potpuno
neodrživ" jer "se svodi na to da bi Kosovo valjalo tretirati kao izuzetak od
međunarodnog prava".
On je podsetio da je 8. oktobra Generalna skupstina UN donela rezoluciju
kojom se pitanje legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova
upućuje na ocenu Međunarodnom sudu pravde.
Jeremić je ocenio da je, "premeštajući ovo pitanje u pravnu arenu,
međunarodna zajednica reafirmisala strateški izbor Srbije da na jednostrano
proglašenu nezavisnost odgovori mirno, uz najviši mogući stepen uzdržanosti".
"To je prvi u nizu koraka koji za cilj imaju stvaranje atmosfere u kojoj će
trajna stabilnost biti obezbeđena, međunarodno pravo osnaženo, a doktrina
jednakosti suverenih zemalja potvrđena. Drugi korak tiče se ponovnog
uspostavljanja legitimnosti međunarodnog delovanja u našoj južnoj pokrajini",
rekao je on.
Jeremić je naglasio da rekonfiguracija međunarodnog civilnog prisustva na
Kosovu nije bila moguća bez saglasnosti Srbije i bez podrške Saveta
bezbednosti UN.
Izrazio je zadovoljstvo što je u dijalogu sa UN postignut dogovor o šest
tačaka od zajedničkog interesa - policiji, sudstvu, carini, transportu i
infrastrukturi, administrativnim linijama razgraničenja i srpskom kulturnom
nasleđu.
"Naš dijalog će se nastaviti, a Srbija će i dalje biti konstruktivna, držeći
se čvrsto svog principijelnog stava o Ko-sovu koji se zasniva na Ustavu naše
zemlje i na Rezoluciji 1244", ukazao je on.
Jeremić je naveo da postignuti dogovor "stvara uslove za zaštitu Srba i
ostalih teško ugroženih zajednica na Kosovu, i potvrduje činjenicu da
Republika Srbija ostaje nezaobilazan činilac samouprave naše južne pokrajine".
U obraćanju Savetu bezbednosti UN Jeremić je posebno skrenuo pažnju na teške
okolnosti života Srba na Kosovu i rekao da "njihova sudbina i da-lje zavisi
od toga da li veruju da mogu da prežive, uprkos otvoreno neprijateljskom
okruženju".
Ministar je naglasio i da je ubrzan prijem u Evropsku uniju glavni strateški
prioritet Srbije što bi "trebalo da bude prioritet i svih drugih članica UN
sa područja zapadnog Balkana".
"Srbija - celovita Srbija, sa Kosovom u svom sastavu - će postati član EU u
nekoliko narednih godina. Mi ćemo se priključiti EU visoko uzdignute glave,
sa očuvanim suverenitetom i teritorijalnim integritetom. Zato Srbija nikada
i ni pod kakvim okolnostima neće prihvatiti nezavisnost Kosova", naveo je
Jeremić. |
| |
| |
|
| |
| Kosovo i posle deset godina podeljeno društvo |
| |
Deset godina posle sukoba, Kosovo je i dalje podeljeno društvo u kojem
kosovski Albanci i Srbi žive u paralelnim svetovima, rekao je šef misije UN
na Kosovu Lamberto Zanijer (slika dole) na sednici Saveta bezbednosti UN u
Njujorku.
 Zanijer
je, na sednici na kojoj se raspravlja o izveštaju generalnog sekretara UN
Ban Ki Muna o preoblikovanju misije UNMIK na Kosovu, istakao da je UNMIK od
svog dolaska nastojao da se prilagodi svim promenama i da ispuni svoj mandat
u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
On je naveo da je ukupni cilj rekonfiguracije prisustva UNMIK-a da se smanji
ukupan broj osoblja misije za 70 odsto, ali da će ta misija i dalje ostati
glavni garant vladavine prava na Kosovu.
Zanijer je pohvalio napredak koji su učinile vlasti u Beogradu, posebno kada
je reč o ponovnom otvaranju suda u Kosovskoj Mitrovici. On je pozvao na
prihvatanje "postojećih aranžmana" i konstruktivnost dok se pitanje
funkcionisanja tog suda u potpunosti ne reši.
Šef UNMIKa-a je naglasio je da je ukupna atmosfera na Kosovu tokom leta bila
mirna, ali da se sada ulazi u novu fazu prisustva UNMIK-a na Kosovu u svetlu
raspoređivanja misije EU, Euleks, što je obrazloženo i u planu Ban ki Muna.
Pozvao je na jačanje napora međunarodne zajednice na Kosovu, posebno
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Zanijer je dodao da je generalni sekretar UN uzeo u obzir alternativni plan
u četiri tačke koji je predložila Priština, i da je u vezi s tim ovlastio
šefa UNMIK-a da pruži uveravanja prištinskim vlastima da će nastaviti
saradnju. |
| |
| |
|
| |
| Nepoznata organizacija preuzela odgovornost
za napad na ICO |
| |
Odgovornost za bombaški napad na sedište Međunarodne civilne kancelarije (ICO)
14. novembra u Prištini preuzela je juče do sada nepoznata organizacija
Armija Republike Kosovo (ARK) koja je saopštila da se bori protiv podele
Kosova.
"U ovom trenutku Kosovo je u opasnosti da ga podele srpski robovi i zapadne
sile. Ne dozvoljavamo i protiv smo svake vrste podele Kosova, takođe smo i
protiv šest tačaka UN koje pretenduju da podele Republiku Kosovo", saopštio
je ARK u poruci koju je kosovska policija dobila sa privatne adrese.
U saopštenju u kojem je navedeno da je ARK formiran "za odbranu suvereniteta
Republike Kosovo" navodi se da je ta organizacija protiv razmeštanja EULEKS-a
kao statusno neutralne misije.
"Ako se desi da EULEKS-a bude neutralan na Kosovu, postaće meta naših
bombaških napada", poručila je ta ilegalna organizacija. Ta organizaija je
navela da preuzima na sebe odgovornost za eksploziju u sedištu ICO-a u
Prištini.
Kosovska policija je saopštila da veruje da se ne radi o nekoj ozbiljnoj
pretnji jer ova organizacija nije od ranije poznata ali će se ipak ozbiljno
pozabaviti pretnjom i biće započeta istraga.
U tekstu saopštenja napisanog na albanskom ima neobično mnogo slovnih i
jezičkih grešaka. |
| |
| |
|
| |
| Uhapšeni nemački agenti uskoro napuštaju
Kosovo |
| |
Trojica Nemaca koji su u Prištini uhapšeni pod sumnjom da su kao agenti
nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) bili počinioci napada na sedište
Međunarodne civilne kancelarije mogli bi već ove sedmice da se vrate u
Nemačku, piše nemački dnevnik Zidojče cajtung (Sueddeutsće Zeitung).
Kako se uz pozivanje na kosovske i nemačke bezbednosne krugove navodi u
tekstu na internet stranici ovog lista, predstavnici Berlina i Prištine su
juče pregovarali o "rešenju koje bi omogućilo da obe strane sačuvaju obraz".
Jedna od mogućnosti je da kosovsko pravosuđe ostane pri svojim optužbama, a
da dokazni materijal koji poseduje preda nemačkim nadležnim vlastima koje bi
se dalje bavile ovim slučajem.
Trojicu Nemaca, starih između 41 i 47 godina, kosovske vlasti su uhapsile
pod optužbom da su bacile eksploziv na sedište međunarodne kancelarije u
Prištini. Njima je određen istražni zatvor od 30 dana.
Kosovske vlasti smatraju da je 14. novembra eksploziv na sedište ICO bacio
jedan od uhapšenih, Andreas J. Kao posebno sumnjivo su u Prištini
protumačili činjenicu da je prilikom hapšenja on pokušao da uništi
SIM-karticu iz svog mobilnog telefona.
Zidojče cajtung, međutim, piše da se "u Berlinu tvrdi da je J. tek četiri
sata posle napada došao na mesto događaja i fotografisao". Navodi se i da su
"J. i njegove kolege pouzdani saradnici BND-a i da nikada nisu imali
ovlašćenje da koriste nasilje". Nemačka vlada je u ponedeljak saopštila da
bi bilo "apsurdno verovati da bi ona mogla da bude umešana u terorističke
napade u inostranstvu".
Premijer Kosova Hašim Tači je u ponedeljak izjavio da niko, pa ni uhapšeni
Nemci, ne može da "stoji iznad zakona" i najavio da se on i njegova vlada
neće mešati u rad pravosuđa.
Zidojče cajtung sada ocenjuje da je "diplomatski pritisak iz Nemačke očito
postao preveliki".
"Nemačka vlada spada u one koje pružaju najveću političku i finansijsku
pomoć Kosovu. No u Prištini vlada nezadovoljstvo BND-om koji je u više
navrata izveštavao o vezama kosovskih političara i organizovanog kriminala",
naveo je nemački list.
U tajnom izveštaju BND-a, čiji su delovi krajem 2005. dospeli u medije,
iznete su teške optužbe poimenično protiv Tačija, bivšeg premijera Ramuša
Haradinaja i tadašnjeg člana predsedništva parlamenta Džavita Halitija.
Sadašnji kosovski premijer je u tom izveštaju BND-a označen i kao poručilac
više ubistava kod jednog profesionalnog ubice. |
| |
| |
|
| |
| Svakog dana kroz VMA prođe 10.000 ljudi |
| |
Svakog dana kroz Vojno medicinsku akademiju prođe deset hiljada ljudi, prošle
godine je pregledano 600.000, ope-risano 30.000 i hospitalizovano više od
35.000 pacijenata sa različitim dijagnozama, izjavio je načelnik VMA
general- major Miodrag Jevtić.
"Podaci za prvih devet meseci ove godine ukazuju da će te brojke biti daleko
premašene, jer je na osnovu ugovora sa Republičkim zavodom za zdravstveno
osiguranje obezbeđeno da veći broj građana naše ze-mlje može da se leči u
ovoj ustanovi", rekao je Jevtić u intervjuu agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, u svakom trenutku na VMA radi 32.000 aparata,
bolnički kapaciteti su popunjeni od 80 do 95 odsto i često se za redovno
lečenje angažuju i kreveti koje je VMA, kao institucija od nacionalnog
značaja integrisana u sistem odbrane, obavezna da čuva za vanredne situacije.
"Ovde radi oko 3.000 ljudi, svakoga dana bolnički lečimo 1.200- 1.300 ljudi,
na edukaciji se svakog dana u našoj zgradi nađe oko 1.000 ljudi. Dnevno za
razne medicinske usluge tipa specijalističkih pregleda, snimanja,
dijagnostike, kontrole, sistematskih pregleda dođe između 3.000 i 4.500
pacijenata", kazao je Jevtić.
"Zlonamerni su nam prišivali etikete da mi lečimo samo elitu, državno
rukovodstvo, vojne osiguranike, ali ja moram da kažem da smo primali sve
naše građane i civile, naveo je načelnik VMA. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
