|
|
Broj 1179, 28. novembar 2008.
| Ni u Americi više nema hrane za bacanje |
| |
Robert Eger je u Vašingtonu još pre 20 godina otvorio kuhinju koja od tada
siromašnima, beskućnicima i raznim drugim nevoljnicima obezbeđuje obroke.
Kuhinja funkcioniše tako što koristi preostalu hranu i neutrošene namirnice
brojnih vašingtonskih restorana.
Zahvaljujući tome svakog dana se u Egerevoj Centralnoj kuhinji od dve tone
viškova i ostataka hrane i namirnica priprema oko 4.500 obroka i dostavlja
centrima za zbrinjavanje beskućnika, centrima za lečenje narkomana ili za
brigu o starim osobama.
 Eger
je pre 20 godina bio jedan od volontera koji su raznosili hranu beskućnicima.
"Pitao sam se odakle dolazi hrana koju raznosimo. Saznao sam da se kupuje i,
s obzirom da sam ceo život radio u restoranima, počeo sam da razmišljam o
tome koliko se dobre hrane baca. Ukoliko bi je nekako iskoristili mogli
bismo da hranimo mnogo više ljudi", seća se Egar.
Uskoro nakon toga "rođena" je njegova Centralna kuhinja.
Tako sada svakog dana kamioni-hladnjače obilaze restorane, hotele, bolnice,
univerzitete i slične ustanove i preuzimanju neupotrebljene namirnice i
ispravnu preostalu hranu. Eger ističe da pripremanje hrane za ljude u
nevolji nije jedino što se u Centralnoj kuhinji dešava.
"Nezaposlenima, ljudima koji su izašli iz zatvora, starijim ljudima kojima
je potreban posao, mi nudimo šansu da tokom 12 sedmica obuke steknu neke
nove veštine, da kuvaju, recimo".
Majkl Rob je bio rasturač droge. Ima dve kćerke. Kulinarski program je
završio pre dve godine. "Naučio sam kako da živim časno. To mi mnogo znači.
Ova škola je moja porodica", kaže Rob.
U kuhinji i sada, kao i svih prethodnih godina, rade dobrovoljci. Godišnje
ih bude oko 8.000.
Eger kaže da će kuhinje slične njegovoj sve više dobijati na značaju. U
Americi, pogođenoj ekonomskom krizom, sve je više ljudi u nevolji.
Iako se u SAD na snabdevanje klasičnih narodnih kuhinja troše milioni dolara
poreznika, industrija hrane lokalnim zajednicama daje znatne donacije, a
milioni Amerikanaca doniraju uz novac i hranu i svoje vreme, broj ljudi u
redovima je u konstantnom porastu.
U javnim kuhinjama širom SAD potražnja je premašila zalihe, a ljudi koji
sada stoje u redovima za hranu nekada su bili upravo oni koju su davali
priloge za siromašne.
Izgubljen posao, neočekivani medicinski trošak ili problemi s otplaćivanjem
kredita i kamata razlozi su zbog kojih u poslednje vreme sve više
Amerikanaca nema šta da jede.
Prema jednom istraživanju sprovedenom pre ekonomske krize, oko 36,2 miliona
Amerikanaca gladuje, dok trećina njih povremeno nema šta da jede.
Istraživanje je pokazalo da je 11,1 odsto američkih domaćinstava, ili 36,2
miliona ljudi imalo nedovoljno hrane u 2007. godini, što je nešto više nego
u 2006. kada je taj procenat iznosio oko 10,9 odsto ili 35,5 miliona ljudi.
Situacija se u međuvremenu samo pogoršala. |
| |
| |
|
| |
| U znak sećanja na tri sestre Mirabel |
| |
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava seu svetu u znak
sećanja na sestre Mirabel koje je 25. novembra 1960. u Dominikanskoj
Republici brutalno ubio diktator Truhiljo.
Odluka o obeležavanju tog datuma doneta je na prvom sastanku feministkinja
Latinske Amerike i Kariba, održanom u Bogoti 1981. godine.
Na tom skupu govorilo se o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom
zlostavljanju, kao i o nasilju koje žene-politički zatvorenici trpe pod
tadašnjim diktatorskim režimima u Južnoj Americi.
Od 1999. godine i Ujedinjene nacije zvanično su prihvatile 25. novembar kao
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Sestre Mirabel delovale su pod imenom "Las Mariposas" (leptiri) kao
političke aktivistkinje i postale simbol otpora diktatorskom režimu Truhilja.
Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti, hapšene su više puta zajedno sa
svojim muževima.
Kada su 25. novembra 1961. godine krenule da posete muževe u zatvoru,
uhapsila ih je Truhiljova policija. Sve tri su zadavljene, a njihova tela
pronađena su polomljenih kostiju.
Nakon ubistva sestara Mirabel ojačao je pokret otpora protiv Truhilja, na
koga je 30. maja 1961. godine izvršen atentat.
Nasilje nad ženama i danas je prisutno u mnogim zemljama. Istraživanja,
međutim, pokazuju da se vrlo mali broj žena odluči da prijavi nasilnika.
Žene trpe nasilje i po 10 do 15 godina pre nego što konačno odluče da
potraže pomoć.
Statistika takođe pokazuje da su u više od 70 odsto slučajeva ubistava žena
u svetu izvršioci bili njihovi muški partneri. U Srbiji ne postoji pouzdana
statistika o tome koliko je žena žrtava nasilja u porodici.
Prema jednoj prošlogodišnjoj studiji nevladinih organizacija, svaka treća
žena u Srbiji trpi fizičko nasilje, dok svakoj četvrtoj preti nasilje.
U više od 92 odsto slučajeva porodičnog nasilja počinilac je suprug ili
partner.
Svaka druga žena pretrpi i neki oblik psihičkog nasilja.
Po učestalosti nasilja nad ženama, posle porodičnog slede seksualno nasilje
i trgovina ženama.
Evidenicija o nasilju nad ženama je nepotpuna jer veliki broj njih odbija da
učestvuje u istraživanjima i ne prijavljuje nasilje, a kaznena politika za
prekršioce je blaga.
Kao razloge rasprostranjenosti porodičnog nasilja u Srbiji stručnjaci navode
patrijarhalne odnose u društvu, tešku ekonomsku situaciju, izbeglištvo,
ratove na prostoru bivše Jugoslavije.
Nasilnici su osobe svih profesija i socijalnih struktura, od intelektualaca,
radnika do dobro situiranih građana i političara.
Strašno je da većina njih ostaje neprijavljena i nekažnjena. |
| |
| |
|
| |
| Rasističko nasilje u centralnoj i istočnoj
Evropi |
| |
Ulične tuče između pripadnika krajnje desnice i policije u Češkoj i ubistvo
dvoje Roma u Mađarskoj svedoče o starim netrpeljivostima koje prete da se
pogoršaju uporedo sa produbljavanjem finansijske krize.
Takvo nasilje je u porastu u delovima centralne i istočne Evrope, na
razočaranje vlada koje su se nadale da će prosperitet očekivan nakon ulaska
u EU pomoći da se izglade nacionalističke i etničke podele.
 I
mada desnica tavori na političkoj periferiji a rasizam ne izgleda da raste u
društvu kao celini, mali džepovi desničarskih pristalica postaju sve
agresivniji i bolje organizovani.
Rasističko nasilje nije eksluziva istočnog evropskog krila - Italijani su
spalili dva romska naselja u Napulju početkom godine - ali se mnoge vlade u
regionu upinju da zauzdaju pojačane izlive nasilja, naročito protiv velike,
a marginilizovane romske manjine.
"Porast nasilničkih napada ekstremističkih i neonacističkih grupa je očit",
izjavio je Rojtersu Robert Kušen, direktor Evropskog centra za prava Roma.
Stučnjaci kažu da je veoma opasno što ideje krajnje desnice mogu da dobiju
šire uporište i prodru u politički život. Neki ukazuju na uspehe austrijske
desnice na septembarskim izborima, manje od godinu dana pred izbore za
Evropski parlament.
Pritisak finansijske krize može da pojača nepetost u oblastima centralne i
istočne Evrope koje je zaobišao ekonomski bum. "Nasilje je povezano sa
ekonomskim pogoršanjem ne samo u Češkoj, već širom Evrope, pošto su se
napadi zbili u velikom broju zemalja", rekao je prošle sedmice češki
premijer Miroslav Topolanek.
Početkom meseca, zapaljivim bombama su napadnute dve kuće i ubijena su
dvojica mađarskih Roma. Prošle sedmice, romski par je ubijen u eksploziji
ručne bombe.
U Češkoj je prošlog ponedeljka 500 ljudi pod crnim maskama, uzvikujući
rastističke parole, pokušalo da napadne romski geto u Litvnovu, gradu na
severu zemlje gde je nezaposenost od 12 odsto - dva puta veća od nacionalnog
proseka.
Uz podršku nacionalističke Češke radničke partije i brojih građana,
maskirani odred je bacao kamenice i zapaljive boce sa benzinom na policiju
koja je uzvraćala suzavcem i konjicom. Četrnast lica je ranjeno.
Analitičari kažu da siromaštvo, koje zahvata oblasti zaobiđene naglim
ekonomskim razvojem, raspiruje ekstemističke ideje i vodi ka širem
prihvatanju organizacija kao što su Mađarska garda - od 1.500 pripadnika
podržanih desničarskom partijom Jobik.
Jobik poriče da ima rasističke ciljeve i kaže da često marširanje garde -
uglavnom u romskom susedstvu - služi da zaštiti mađarski narod od "romskog
kriminala". Iste reči se ponavljaju u više država.
Trend porasta nasilja i ekstremizma je očit i u anti-gej protestima na
Baltiku, napadima protiv imigranata u Ukrajini i Rusiji, i u još
agresivnijim iskazivanjem antisemitskih i antiromskih osećaja širom regiona.
Slovačka policija je uhapsila više od 20 mađarskih desničara posle njihovog
marša u jednom slovačkom selu nastanjenom većinom Mađarima. Učesnici marša
su, kaže policija, nosili nacističke uniforme i oznake. |
| |
| |
|
| |
| Broj spamova u porastu |
| |
Broj neželjenih "spam" poruka u svetu počeo je ponovo da se povećava jer su "spameri"
našli zamenu za servere koji su im isključeni, preneo je portal Cnet.
Broj spam poruka naglo je opao pre dve sedmice, kada je sa interneta
isključena korporacija Mekkolo, ali je ove nedelje opet počeo da raste.
 Mekkolo
korporacija je održavala domene sa kojih je, prema proceni novinara
Vašington pošta koji je pokrenuo istraživanje o toj kompaniji, slato do 75
odsto spam poruka u svetu.
Prema podacima kompanije za zaštitu kompjutera Mesidž lebs, broj spamova je
nakon isključenja servera opao 80 odsto.
Spamova je od nedelje sve više, i sada je njihov broj dostigao 37 odsto
broja koji se beležio pre isključenja Mekkola, naveli su stručnjaci Mesidž
leba.
Mekkolo je održavao komandne i kontrolne servere sa kojih su izdavani nalozi
umreženim kompjuterima da šalju spamove i različite vrste virusa i
takozvanih "crva".
Neke od tih mreža poput mreža "srizbi", "asproks" i "mega-d" ponovo su
aktivne jer su pronašle druge operatere. Deo tih operatera nije u
Sjedinjenom Američkim Državama pa će, prema rečima stručnjaka, možda biti
teško da se oni pronađu i isključe.
Prema proceni firme za zaštitu kompjutera Sekjur kompjuting u oktobru je
dnevno slato više od 160 milijardi neželjenih poruka dnevno, a spamovi
učestvuju u obimu elektronske pošte sa 90 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Nju Orleans grad sa najvećom stopom kriminala
u SAD |
| |
Nju Orleans je prošle godine imao najveću stopu kriminala od svih američkih
gradova, sa 209 ubistava i više od 19.000 prijavljenih krivičnih dela,
saopštio je u godišnjem izveštaju Si Kju Pres .
 U
Nju Orleansu, čiji broj stanovnika se drastično smanjio posle uragana
Katrine 2005. godine, zabeležen je u 2007. skok u broju ubistava u odnosu na
2006. godinu u kojoj su ubijene 162 osobe.
Si Kju Pres, koji je podatke prikupio iz statistike o kriminalu Federalnog
istražnog biroa (FBI), saopštio je da je najbezbedniji grad u SAD, kada je u
pitanju kriminal, bio Ramapo u Njujorku.
Stopa kriminala je merena imajući u vidu šest krivičnih kategorija: ubistvo,
silovanje, pljačka, težak napad, provala i krađa motornih vozila.
Imajući u vidu samo 33 na-jveća američka grada, koji imaju više od 500.000
stanovnika, grad sa najvećom stopom kriminala je Detroit u državi Mičigen,
dok je najbezbedniji u tom smislu Honolulu na Havajima.
Njujork je drugi grad po bezbednosti u SAD, kada su u pitanju veliki gradovi,
a u prvih 10 gradova sa niskom stopom kriminala su i Sijetl, Los Anđeles i
Fort Vort u Teksasu.
U izveštaju je objavljeno da su pored Detroita, kada su u pitanju veliki
gradovi SAD sa velikom stopom kriminala i Baltimor, Memfis, Vašington i
Filadelfija. |
| |
| |
|
| |
| Krejg je izvanredan Bond |
| |
Rodžer Mur , koji je nekada tumačio tajnog agenta 007, ocenio je da je glumac
Danijel Krejg u istoj ulozi "izvanredan".
 Mur
(81), koji je u sedam filmova 1970-ih i 1980-ih imao ulogu špijuna Džejmsa
Bonda , rekao je novinarima u Hong Kongu da je Krejg "osvežio" tog junaka.
Prema njegovom mišljenju, Krejgove uloge u političkom trileru "Minhen"
(2005) i "Silvija" (2003) o pesniku Tedu Hjuzu pomogle su mu da oblikuje
nogov Bonda.
"Sve te uloge bile su veoma, veoma drugačije od jednolike koncepcije Bonda...
Milim da je bio apsolutno fantastičan", izjavio je Mur o prvoj Krejgovoj
ulozi u koži špijuna, u filmu "Kazino Rojal".
Mur, koji je u Hong Kongu promovisao autobiografiju "My Word Is My Bond",
dodao je da još nije pogledao novi film o Bondu "Zrno utehe". |
| |
| |
|
| |
| Pacijentkinja živela četiri meseca bez srca |
| |
Jedan 14-godišnja Amerikanka živela je četiri meseca bez srca, uz pomoć
posebne sprave, u očekivanju nove transplantacije srca pošto je prva
neuspela, saopštili su lekari u bolnici u Majamiju.
Prvo neuspelo presađivanje sprovedeno je 2. jula, ali je pacijentkinja
D'Zana Simons morala da čeka do 29. oktobra da dobije novi organ. U tom
periodu, D'Zana Simons je živela povezana s mašinom koja ima dve pumpe.
Jedna pumpa je slala krv u pluća, a druga pumpa je raspoređivala krv po
celom telu.
"Prvo srce koje smo presadili nije dobro funkcionisalo i trebalo je tražiti
drugo. U tom čekanju, morali smo da pacijentkinju povežemo na sistem pumpi
kako bi mogla da živi i da ima normalan krvotok", rekao je stručnjak Marko
Riči , načelnik službe kardiologije dečje klinike u Majamiju.
Prvi put se sistem pumpi koristi u pedijatriji. "Sada možemo da potvrdimo da
osoba tako mlada može da živi tako dugo bez srca", dodao je hirurg.
Taj sistem se obično koristi da pomogne rad srca, a ne da ga u potpunosti
zameni.
U prva dva meseca bez srca, D'Zana Simons je imala problema s bubrezima,
jetrom i infekciju pluća.
"Stanje je kasnije počelo da se poboljšava, tako da smo se odlučili na drugo
presađivanje, koje je bolje prošlo", rekao je Riči i dodao da se ona sada
dobro oseća.
Pacijentkinja je bolovala od dilatativne kardiomiopatije, teškog srčano
oboljenja, koje u većini slučajeva zahteva transplantaciju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
