|
|
Broj 1180, 5. decembar 2008.
| Šta se dešavalo u proteklih nedelju dana |
| |
Parlamentarna kriza u Kanadi počela je prošle sedmice, kada se federalna
manjinska vlada našla u opasnosti da bude oborena, svega šest nedelja od
kako je formirana.
Opozicione stranke započele su pregovore o stvaranju koalicije za smenu
vlasti odmah čim je ministar finansija Džim Flaerti podneo pregled stanja
aktuelne finansijske situacije, koji je dao bez navođenja planiranih
stimulanasa, preko potrebnih privredi pritisnutoj globalnim zastojem. Ne
manje važan problem bilo je i to što je konzervativna federalna vlada
predložila ukidanje subvencija političkim strankama, što su opozicione
stranke okarakterisale kao direktan napad na demokratski proces, i cinični
napor da se politički protivnici dovedu do bankrotstva.
Ministar Flaerti je, naime, u svom izveštaju predložio da se od 1. aprila
ukine finansiranje od 1,95 dolara po glasu za svaku stranku, što su bila
sredstva iz kojih je opozicija praktično finansirala predizbornu kampanju.
Javno finansiranje političkih stranaka uvela je vlada Žana Kretjena, 2003.
godine, kao deo svojih izbornih reformi u finansiranju. Po opredeljenju
birača sa najnovijih oktobarskih izbora, političke stranke trebalo bi da
dobiju: Konzervativna stranka deset miliona, Liberalna sedam, NDP 4,9,
Zelena stranka 1,8 i Blok Kvebekva 2,7 miliona.
Na negodovanje predstavnika opozicije, federalna vlada saopštila je, potom,
da povlači sporni predlog o ukidanju federalnih subvencija za političke
stranke. Saopštenje je izneo ministar za životnu sredinu Džon Berd. Međutim,
liberali i NDP tada su naglasili da premišljanja oko subvencija nisu
dovoljna da spasu vladu od obaranja.
 I
opozicija, kroz pokušaj stvaranja koalicije, i vladajući konzervativci sve
vreme trudili su se da pridobiju podršku javnog mnjenja za svoje stavove.
Pri razmeni verbalnih napada između pozicije i opozicije, čulo se da je
liberalima najvažnije preuzimanje vlasti, dok je Harper zagledan u ekonomiju.
Premijer Harper je, na konferenciji za štampu, prokomentarisao da Stefan
Dion nema pravo da preuzme vlast bez izbora i da će na tome insistirati.
Lideri liberala Stefan Dion i NDP-a Džek Lejton u petak su već započeli
pregovore oko stvaranja koalicije, zajedno sa Blokom Kvebekva, koja bi
oborila vladu premijera Harpera zbog neubedljivog ekonomskog paketa.
I pored pretnji opozicionih stranaka da će glasati protiv usvajanja
rebalansa, ministar Flaerti izjavio je da federalna vlada nema nameru da
išta menja u finansijskom planu, zato što se tu pre svega radi o poverenju.
Međutim, kasnije je premijer Harper je za nedelju dana odložio glasanje o
usvajanju budžeta.
Vlada je najavila da će 27. januara, dan posle povratka poslanika sa
prazničnog odmora, izneti predlog budžeta za iduću godinu, u kojem će biti
predviđena pomoć za ugroženu privredu. Ministar Flaerti saopštio je ovo,
naglasivši da se po izdvajanju za infrastrukturu, od šest milijardi za
narednu godinu, vidi da se vlada sasvim ozbiljno odnosi prema finansijskoj
krizi. On je dodao i da je sada vreme za pribranu i mirnu vladu, te da
koaliciona vlada može da pogorša situaciju na finansijskom tržištu, koje je
i inače osetljivo.
Spekulacije ko bi mogao biti na čelu koalicione vlade ukazivalo je na više
mogućih kandidata. Tvrdilo se, u prvom momentu, da odlazeći lider liberala
Dion takođe nije pogodna osoba, pošto mu građani na nedavno održanim
izborima nisu ukazali potrebno poverenje, međutim, posle se ispostavilo da
je postignuta saglasnost da upravo on bude koalicioni premijer, sa mandatom
do maja naredne godine, odnosno do izbora novog čelnika Liberalne stranke.
Koalicioni sporazum između opozicionih stranaka za obaranje federalne vlade
dobio je svoj konačni oblik, kada su potpise na njega stavili lideri Dion i
Lejton. Predviđeno je da sporazum važi do juna 2011. godine.
Uz to, lider Bloka Kvebekva Žil Disep potpisao je pristanak da njegova
stranka do juna 2010. godine podržava koaliciju.
Blok Kvebekva zauzvrat je tražio do 500 miliona transfera za više i visoko
obrazovanje u prvom budžetu koalicije liberala i NDP-a, čime je jasno
ukazivao da neće biti samo puka mirna podrška.
Pre nego što koalicija bude ostvarila svoju nameru da obori vladu, partneri
će morati da je predoče generalnoj guvernerki Mišel Žan, koja bi trebalo da
je odobri. NDP-u trebalo bi da pripadne četvrtina portfelja, funkcije
ministra finansija, predsednika Saveta trezora i zamenika premijera bile bi
rezervisane za liberale, a da Blok Kvebekva neće zvanično biti deo koalicije,
iako će se opstanak nove vlade zasnivati na njihovoj podršci.
Politička borba nastavila se kada je Konzervativna stranke objavila tajno
napravljen snimak zatvorene sednice NDP-a, na kome se može čuti kako lider
demokrata Lejton glavnom odboru svoje stranke govori da je imao pripremljene
planove za obaranje vlade, uz pomoć Bloka Kvebekva, i pre nego što su
konzervativci izneli svoj ekonomski izveštaj.
Predstavnici NDP-a na to su najavili mogućnost podnošenja krivične tužbe.
Generalna guvernerka Mišel Žan skratila je svoju dvonedeljnu turneju po
evropskim zemljama Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji i Mađarskoj, i vratila se u
Kanadu zbog uzburkane političke situacije i mogućeg poziva da razreši
problem nastao oko federalne vlade. Iako je funkcija generalnog guvernera
uglavnom ceremonijalna, njena reč mogla bi biti potrebna u slučaju da
premijer Stiven Harper zatraži dozvolu da suspenduje rad Parlamenta
prekidanjem sednice, čime bi sprečio poraz vlade i prelazak vlasti u ruke
koalicije NDP-liberali, ili pak da odluči da preda vlast koaliciji ili
raspiše izbore.
Ispitivanje javnog mnjenja, koju je uradio Angas Rajd, pokazuje da većina
građana nije zadovoljna ekonomskim rezultatima konzervativaca, ali je
podeljeno mišljenje o potrebi obaranja vlade. U slučaju pada vlade, građani
se radije odlučuju za koalicionu vladu, nego za ponovne izbore.
U dosadašnjoj kanadskoj istoriji bile su četiri velike koalicije, Velika
koalicija, 1864-67, Vlada Unije, 1917-20, Liberalno-konzervativna koalicija,
Britanska Kolumbija, 1941-51, i Sporazum liberala i NDP-a, Ontario 1985-87. |
| |
| |
|
| |
| Generalna guvernerka uslišila Harperov zahtev |
| |
Premijer Stiven Harper uspeo je da produži rok trajanja svoje vlade, pošto je
generalna guvernerka Mišel Žan uslišila njegov zahtev da se suspenduje rad
Parlamenta na sedam nedelja.
Gospođa Žan donela je tu odluku nakon dužeg sastanka sa premijerom Harperom,
u četvrtak pre podne u Rido Holu. Na taj način izbegnuto je glasanje o
prihvatanju aktuelnog izveštaja o budžetu, odnosno o poverenju vladi, koje
je trebalo da bude u ponedeljak.
 Ova
odluka guvernerke Žan prekinula je političku krizu i razrešila dileme o
sudbini vlade.
Posle sastanka, premijer Harper je rekao da će sednica Parlamenta biti
nastavljena 26. januara, a već sledećeg dana biće predstavljen budžet, sa
merama za podsticanje oslabljene privrede.
Pored toga, zbog atmosfere koja je vladala poslednjih dana na Parlament Hilu,
premijer Harper je naglasio da će biti potrebno raditi na podsticanju
poverenja između pozicije i opozicije. On je praktično već počeo da pruža
ruku pomirenja, naglašavajući da građani žele da njihovi poslanici zajedno
rade i ističući da i on i vlada žele da čuju predloge koji dolaze sa druge
strane.
Upućeni veruju da je Harper spreman da predloge opozicije ugradi u sledeći
budžet.
Poslanici opozicionih stranaka počeli su da napuštaju Donji dom Parlamenta
ubrzo po završetku Harperovog govora, nezadovoljni što se generalna
guvernerka odlučila da presudi protiv parlamentarne većine. Lider NDP-a Džek
Lejton smatra da je to tužan dan za parlamentarnu demokratiju, i obećava da
će njegova stranka nastaviti da iskazuje nepoverenje prema Harperu u
nastavku rada Parlamenta i glasa protiv vlade čim se za to ukaže prva
prilika, kakva je Krunski govor.
I lider Bloka Kvebekva reagovao je ogorčeno, naglašavajući da je retorika
poslednjih dana protiv njegove separatističke stranke sadržala najgore
izraze protiv žitelja Kvebeka, još od devedesetih godina prošlog veka i
tadašnjih separatističkih debata. |
| |
| |
|
| |
| Uticaj recesije na navike i raspoloženje |
| |
Uz sve nepovoljne ekonomske posledice, recesija sa sobom nužno nosi i značajan
nepovoljan uticaj na mnoge navike, ukus, raspoloženje, ponašanje i zdravlje
ljudi.
Emotivni danak zavisi od dužine trajanja problema, a više će se odraziti kod
ljudi koji su i inače podložni najrazličitijim psihičkim problemima.
Pođimo od ishrane. Stručnjaci kažu, a toga smo i sami svesni, da drugačiji
sadržaj korpe u samoposluzi, koji je posledica drugačijeg iznosa određenog
za te svrhe, menja jelovnik. Ne mora to značiti da ćemo se odmah i svega
odreći, ali se jedan po jedan delikates brišu sa spiska, a na njega stavlja
i ono što ranije nismo baš previše cenili. Između piva i vina, pobediće pivo,
poneko će se okrenuti vegetarijanstvu, insistirati više na testeninama,
pirinču i krompiru, povrće i voće u svežem obliku može se čak i vratiti na
trpezu, umesto skupljih prerađevina.
 No,
to ima i svojih dobrih strana. Poznati kuvar Džejmi Oliver je u jednom
ekperimentalnom menjanju jelovnika u britanskim osnovnim školama, ustanovio
da su deca manje agresivna kada jedu manje mesa i da je za trećinu smanjen
broj incidenata među učenicima.
Odrasli verovatno slično reaguju.
Ali, kod onih koji se na taj način 'smire', može se stići i do sasvim
suprotnog efekta, odnosno nedostatka želje da se borimo za potrebe sebe i
svojih bližnjih, što opet, postupno može dovesti do ozbiljnijih problema, pa
i do depresije.
Depresija je gotovo nezaobilazna u kriznim vremenima i gotovo da nema osobe
koja je nije osetila, u blažem ili težem obliku.
Čak i kada nismo raspoloženi, a kamoli depresivni, prija nam drugačija
muzika, filmovi, knjige ili društvo. Kažu da, primera radi, spore i
srceparajuće pesme i balade sa ubedljivim tekstom dospevaju na vrhove top
lista upravo u kriznim vremenima.
Neretko se neraspoloženje, tuga ili očaj utapaju u alkohol koji, opet, po
sistemu začaranog kruga, problem učini trenutno daljim i manjim, ali ga u
suštini podstiče, jer narušava i inače uzdrmane odnose među ljudima.
Bračni problemi mogu da dostignu granicu na kojoj nestaje tolerancija,
delimično i zbog veće okrenutosti partnera i članova porodice jednih ka
drugima. Istini za volju, ima i pozitivnih primera ponovnog zbližavanja
partnera, ili roditelja i dece, ali su oni ipak ređi od onih negativnih.
Dr Rit Vesthajmer, terapeut za seksualne probleme, nedavno je u magazinu
Forbs rekla da će se ovaj ekonomski cunami nepovoljno odraziti i na spavaće
sobe. Ovo, naravno, nije potrebno dodatno objašnjavati.
Jedan po jedan krug u kome se odjednom nađemo, a iz koga se teško izlazi,
čine recesiju veoma kompleksnom. Tu su pomenute samo neke od mogućih
posledica, ali spisak nije ni približno pokriven. Ako dodamo još samo stres
i sve ono što on sa sobom može da donese, (ili odnese, kada je zdravlje u
pitanju), a u kriznim vremenima sve je stresno, onda je jasno da situacija
veoma ozbiljna.
Ipak, jedna pozitivna stvar, makar nama sa balkanskih prostora - mi smo sve
to već apsolvirali i možemo i sebi i drugima da pomognemo na putu ka svetlu
na kraju tunela. A svetla ima!. |
| |
| |
|
| |
| Nekontrolisano telefoniranje službi 911 |
| |
Mariji Linser, 47, iz Parksvila, Britanska Kolumbija, određena je vaspitna
kazna zatvora u trajanju od tri nedelje, u nadi da će prestati da zove
službu 911. Ona je zaslužila ovu kaznu zato što je ovaj broj nepotrebno
okrenula skoro 200 puta za 11 meseci, od aprila 2007. do marta 2008. godine.
 Brazilka,
udata za Kanađanina, postala je veoma depresivna kada se njen muž razboleo i
počela je da zove telefon za hitne slučajeve. Ona, takođe, ima ozbiljan
problem sa alkoholom.
Linser se na sudu izvinila na lošem engleskom jeziku.
Interesantno je da je prošlog meseca održano suđenje još jednoj ženi za
sličan, samo mnogo drastičniji, slučaj zloupotrebe broja 911. Radi se Meri-Iv
Din, 23, koja se hitnoj službi obratila 10 hiljada puta u roku od 15 meseci.
Presuda nije doneta, pošto su se i tužilac i branilac saglasili da je
potreban ozbiljan plan za lečenje i kažnjavanje ove mlade žene. |
| |
| |
|
| |
| Kese će se plaćati u Torontu |
| |
Gradski savet Toronta usvojio je, sa 30 glasova za i 13 protiv, predlog da se,
od 1. juna naredne godine, u gradu kese za jednokratnu upotrebu počnu da
naplaćuju po pet centi. Takođe, izglasano je i ograničenje prodaje flaširane
vode za piće, koje će odmah početi da se primenjuje u skupštini grada i
gradskim centrima, gdegod to ugovori omogućavaju, a od 2011. godine i u
ostalim objektima u vlasništvu grada, kao što su hale i pozorišta.
 Kompanija
Lablavz, Loblaws, već se prijavila da će biti prva koja će sprovesti
torontsku inicijativu, pošto namerava da počne sa naplaćivanjem kesa već 12.
januara u torontskim radnjama, a u čitavoj zemlji od aprila sledeće godine.
Oni naglašavaju da se tu ni u kom slučaju ne radi o želji za ostvarivanjem
dodatnog profita, već o sasvim suprotnoj želji da kupci u prodavnice dolaze
sa svojim torbama, čime se podiže svest o očuvanju životne sredine.
U kojoj meri je inicijativa za smanjenje broja plastičnih kesa za
jednokratnu upotrebu neophodna, pokazuji i podaci, koje je objavio Toronto
Star: da se u Torontu svake godine upotrebi 460 miliona kesa, u Ontariju 3,5
milijardi, da je prosečno vreme upotrebe jedne kese 20 minuta, a vreme
raspadanja čak 400 godina.
Na svakome od nas je da probamo da se setimo toga kadgod uzmemo kesu u
prodavnici. |
| |
| |
|
| |
| Pronađeni delovi meteora koji je pao na
Kanadu |
| |
Kanadski naučnici pronašli su ostatke 10 tona teškog meteora koji je 20.
novembra eksplodirao na nebu iznad centralne Kanade.
Naučnik sa Univerziteta u Kalgariju, Alen Hildebrand i diplomac Elen Mili
pronašli su juče nekoliko komada meteora, nedaleko od reke Betl, koja teče
duž granice Alberte i Saskačevana.
Njih dvoje su danas procenili da bi na tom području moglo da bude hiljade
komada meteora, koji su razbacani u prečniku od 20 kilometara.
Snimci pada meteora pokazali su ogromnu svetleću loptu, koja je postala veća
i svetlija pre nego što je nestala tik iznad tla.
Ona je bila energetske jačine od jedne desetine kilotona kada je ušla u
Zemljinu atmosferu, što je ekvivalent 100 tona ekploziva TNT.
"To bi bilo približno kao sijalica od milijardu vati", rekao je Hildebrand.
Robert Hag, kolekcionar "svemirskog kamenja" iz Arizone, ponudio je 9,700
dolara za prvi pronađeni kilogram ovog meteora. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
