Broj 1180, 5. decembar 2008.

Alhemija nesreće osujećenje i stvaranje
Dobro je poznata drevna priča o slavnim piscima kao ljudima čiji je život obeležen nedaćama, frustracijama i teškim gubicima. Da li je ovo rasprostranjeno verovanje o usudu velikih književnika tek jedan stereotip, puki romantičarski "mit" ili u priči o "ukletim pesnicima" ima i neke istine? Evo nekih nesumnjivih činjenica. Jedna studija dobitnika Nobelove nagrade za književnost pokazuje da su u njihovom životu nesrećni, tragični događaji, kao i bolni gubici, gotovo tipična pojava. Čak jedna trećina književnika-nobelovaca u detinjstvu je živela u nepotpunoj, razorenoj porodici. Ili pogledajmo drugi značajan podatak. Od nekih trideset pet strogo odabranih, velikih pisaca koji se nalaze u školskim udžbenicima književnosti, skoro polovina njih pretrpela je rani gubitak jednog ili oba roditelja. Ovo je tek deo liste slavnih pisaca koji su u ranom detinjstvu ostali siročad: Dante, Ruso, Volter, Svift, Bajron, Kolridž, Dima, Bodler, Dostojevski, Tolstoj, E. A. Po... Kako to psihološki objasniti i kojim psihološkim mehanizmima? Pre svega, kriza, nesreća, udarac sudbine može postati impuls i pokretač zdravog razvoja. Tada je kriza "spasonosna nesreća", odnosno "trn u mesu" koji nagoni na prevladavanje budućih teškoća. Povreda kod nekih vodi sticanju otpornosti, slabost snazi, a nesreća duhovnoj sreći. Kriza i patnja mogu voditi u propast, ali mogu biti i plodna šansa i izazov. Bez frustracija, teškoća u odrastanju, bez bolnih iskustava, čini se i da nema istinski dubokih uvida u ljudsku prirodu, a samim tim ni velike literature. Ove ranjene ljude nesreća i porazi nagone da budu različiti od drugih, da se bore u neravnopravnoj borbi sa sudbinom. Oni, dakle, moraju da postanu mudriji, bolji, jači i celovitiji, jer im inače preti opasnost da se slome, da postanu oštećeni, zlobni, zli i slabi. Zatim, utvrđeno je da posle preživljene traumatske, ekstremno stresne situacije, kao što je rani gubitak majke, rat, blizina smrti, logor, silovanje i slično, stradalnik ima snažan osećaj da ga drugi ne razumeju, da je tragično usamljen. Unesrećeni, povređeni i očajni čovek ima snažnu potrebu da zaceli ranu, da se oslobodi traumatskog doživljaja tako što će da ispriča svoju priču, da opeva intimnu patnju. Rana povreda usled gubitka najbližih, voljenih bića predstavlja za pojedinca nezaraslu, bolnu ranu koja ga docnije nagoni na stvaranje, te on žudi da kroz svoju ličnu zlu sudbinu izrazi univerzalnu i svevremenu dramu ljudskog postojanja. Najzad, deca iz potpunih porodica - zadovoljna i sigurna - čije su želje zadovoljene, uspešno socijalizovana, dobro adaptirana i integrisana u porodicu i društvo, kada odrastu nisu previše maštovita niti kreativna. Kako kaže Andrić: "Srećni i zadovoljni ljudi ne pišu nikako ili veoma kratko." Za razliku od njih, dobar deo dece odrasle bez roditelja, koja žive mimo standardnih klišea i šablona, često nesigurna, nezadovoljna i uskraćena, postaju kreativni umetnici i pisci (istina mnoga siročad, bez kreativnog poriva, postaju nasilnici i delinkventi). Nezadovoljene želje predstavljaju snažan podsticaj za razvoj imaginacije i za umetničko stvaranje. "Biće koje je potpuno prilagođeno svetu koji ga okružuje ne može ništa da želi niti da nečemu teži i, naravno, ništa ne može ni da stvori. Zato u osnovi mašte uvek leži neprilagođenost, iz koje niču potrebe, stremljenja ili želje", kaže Lav Vigotski. Pisac, poput Hirona ili šamana, predstavlja "ranjenog iscelitelja" koji uspešno leči upravo zato što je i sam ranjen, što ima "slomljeno srce". On je harizmatska ličnost, ali i čovek od krvi i mesa, koji zahvaljujući svojim nezalečenim ranama bolje nego drugi razume unesrećene, te zato i može da ih isceli ili makar uteši svojom magijskom, lekovitom rečju. Mnoge velike književne tvorevine nastale su kao rezultat piščevih psihičkih kriza, tačnije, kao rezultat pokušaja njihovog prevladavanja i spontanog samoizlečenja. Bogati opus, recimo, Dostojevskog, Flobera ili Kafke može se sagledati kao veličanstveni pokušaj da se stvaranjem prevaziđe gubitak, neurotični rascep i da se postigne unutarnje jedinstvo. Svoju životnu nesreću oni su alhemijskom veštinom preobrazili u dragocenu duhovnu tvorevinu. Šarl Bodler izvrsno izražava suštinu oplemenjavanja duševnih rana kada kaže: "Ponudio si mi kal, a ja sam ga pretvorio u zlato.". Ovu alhemiju patnje poznaje i Duško Radović, koji veli: "Pretvorio sam svoje ljudske mane u spisateljske vrline." Lična nesreća koja je za mnoge bile kobna, za hrabre i darovite postala je "srećni greh" (felix culpa), uslov i podsticaj unutrašnjeg, duhovnog preobražaja i spasonosnog preumljenja
Ž. Trebješanin

Zadivljujuće otkucavanje
Zamislite svoju kuću s deset hiljada telefona koji svi zazvone u isto vreme. Biološki sat, začuđujuće, može da odgovori na sve odjednom i daje tačan odgovor na svako postavljeno pitanje. Da li smo blizu objašnjenja zašto noćobdije ne vole ranoranioce? U sunčano jutro jednog četvrtka dva ugledna naučnika sedela su za stočićem jedan preko puta u sali za sastanke Univerziteta Džordžija (SAD) i raspravljala o buđavom hlebu. Doduše, niko taj izraz nije koristio, u laboratoriji je to je Neurospora craša (zbog svojih dugih pruga u toku rasta podseća na nervni sistem, pa Neurospora doslovno znači "nervna spora"). Genetičar Džonatan Arnold i računarski fizičar Hajnc-Bernd Šutler nisu, dakle, objašnjavali plesan na hlebu, predmet rasprave bili su biološki (unutarnji) satovi koji, između ostalog, najavljuju svim živim bićima kada je vreme odmora, a kada vreme buđenja. Istraživači su godinama smatrali da su oni prilično jednostavni, sada novo traganje koje predvode pomenuta dvojica sa saradnicima pokazuje da je broj gena u buđi pod nadzorom biološkog časovnika kudikamo veći neko što je iko pretpostavljao. "Tek sada počinjemo da uviđamo zašto on ima tako dalekosežno dejstvo po organizam", objašnja sa osetnim uzbuđenjem u glasu Džonatan Arnold. Sposobnost nevidljivog merača vremena da se uključuje i isključuje ne budi samo znatiželju genetičara. Treperenje organizma Hajnc-Bernd Šutler, čija je veština u dočaravanju (modelovanje) bila sastavni deo u odgonetanju toga kako časovnik podešava gene, jednako je živahan u pričanju nagovešćujući da istraživanje otkriva neočekivano intelektualno i praktično bogatstvo. "Fizičari vole kada nešto oscilira (treperi)", dodaje on smešeći se. "Većina organizama koji služe kao uzorak ne treperi, ali ovaj to radi. Pa kad već čini, verujemo da to mora biti važno za njegov opstanak. Osmislili smo nove postupke dočaravanja koje smo želeli da proverimo u novom poduhvatu; ovde smo ga sproveli po koracima i rastegli do same granice." Pojam biološkog sata lako razume većina ljudi. Jedni se, na primer, bude veseli, drugi ustaju "na levu nogu". Jedni ostaju budni celu noć (noćne ptice), drugi odu u krevet pre devet (ležu s kokoškama). Da li je ovo preterano uprošćavanje sveobuhvatne važnosti bioloških časovnika? Složenost odgovora nekog organizma na biološki sat je, zapravo, zapanjujuća. Nije kao telefonski poziv na koji se gen javi, a potom odgovori (reaguje). Zamislite svoju kuću s deset hiljada telefona koji svi zazvone u isto vreme. Biološki sat, začuđujuće, može da odgovori na sve odjednom i da nam da tačan odgovor na svako postavljeno pitanje. Traganje naučnika sa Univerziteta Džordžija olakšava da shvatimo kako se unutarnji sat odaziva na sve te pozive i koje važne poruke (informacije) možda stižu sa svakim. To, naravno, zahteva objedinjavanje genetike i biologije, a iziskuje veoma mnogo računarskog oponašanja da bi se pratilo i protumačilo kako se "biloški razgovor" odvija. Sistemska biologija, kako se zove računarsko modelovanja, napreduje ruku pod ruku s genetikom kao novi uvid u to kako biološke mreže raspredaju gotovo beskonačne i važne poruke. Pod kontrolom gena U slučaju nama znane plesni na hlebu, Džonatan Arnold i Hajn-Bernd Šutler otkrili su da je, izgleda, zapanjujućih 25 odsto njenih gena pod kontrolom sata, što ukazuje da stara zamisao da su takvi biološki časovnici samo zanimljiv izum evolucije ne može biti pogrešnija. U suštini, pokazuje se da su oni ključni igrači za zdravlje i dobrobit svih živih bića. Pre najnovijeg proučavanja u dotičnoj buđi za četiri decenije je pronađeno samo 16 gena koje je usmeravao biološki časovnik. Džonatan Šutler i Hajnc-Bernd Arnold su našli zadivljujućih 295 gena, ali taj broj može biti veoma umeren. "Sada naše računarsko oponašanje možemo upotrebiti u sledećem ogledu, u kojem nećemo posmatrati samo nekoliko gena u plesni, već sve odjednom", najavljuje Džonatan Arnold, naginjući se unazad i vrteći glavom. Niko drugi nije koristio takav obrazac u potrazi za genima pod kontrolom biološkog sata, tako da mogućnosti koje će uslediti oba naučnika, inače ozbiljni i prilično tihi ljudi, nagone da se ushićeno uspravljaju u svojim stolicima. Što se bude više napredovalo, traganje će se proširiti i preći na veće uzorke živih stvorenja, recimo na miševe, iz kojih bi nalazi bili primenljivi na ljude. Ali neće dovesti do toga da noćobdije manje mrze ranoranioce, ali će bar svako moći da zna da je tajna (i odgonetka) u pojedinačnom unutarnjem satu, a te časovnike navijaju samo vlastiti geni. Zadivljujuće otkucavanje, zar ne?
S. Vukašin

Madona obara rekorde
Američka zvezda Madona oboriće sopstveni rekord, pošto će njena aktuelna turneja Sticky and Snjeet postati najuspešnija serija nastupa nekog solo izvođača u istoriji. Kada, krajem decembra, koncertom u Sao Paolu okonča turneju, 50-godišnja pop diva će, kako se procenjuje, zaraditi ukupno 282 miliona dolara, objavljuje Bi-Bi-Si njuz (BBC Nenjs) na svom sajtu. Organizator turneje Lajv nejšen navodi da je za američki deo Madonine turneje, odnosno 28 koncerata, prodato 550.000 ulaznica i da zarada od tih nastupa iznosi 92,5 miliona dolara. Madona je držala i prethodni rekord, pošto je 2006. na turneji Confešions zaradila 193,7 miliona dolara.

Imanje Leonarda DiKaprija za devet miliona dolara
Američki glumac Leonardo DiKaprio ponudio je na prodaju svoje imanje u Malibuu, po ceni od devet miliona dolara. Imanje zaštićeno od paparaca čine kuća sa dve spavaće sobe i dva kupatila i gostinska kuća sa dva jednosobna apartmana, uz stepenice koje vode do malog zaliva, piše Los Anđeles tajms (Times). Među pogodnostima su tuš-sauna, garaža za četiri automobila i veliko dvorište. Imanje se nudi po ceni od 8.999.000 dolara.

Ping-pong hit među slavnima
Brojne holivudske zvezde, uključujući Suzan Sarandon (Susan) i Eda Nortona, u slobodno vreme igraju ping-pong, koji je trenutno hit među slavnima. "Ustanovila sam da postoji kultura ping-ponga i da su mnogi ljudi od kojih to ne biste očekivali ozbiljni u tome", kazala je Njujork tajmsu (Times) Suzan Sarandon. "Nedavno sam radila sa Edom Nortonom, koji je toliko predan (ping-pongu), da je trenirao u Kini dok je tamo snimao film", dodala je. Prema pisanju njujorškog dnevnika, ping-pongom su se "zarazili" i Metju Broderik , Fifti Sent (50 Cent) i članovi grupe "Bisti Bojz".

Ime Britni Spirs najtraženije na sajtu Yahoo
Britni Spirs (Spears), "Oejzis" (Oasis) i Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse) našli su se na ovogodišnjoj britanskoj listi deset najtraženijih pojmova i fraza na sajtu Jahu (Yahoo.com). Britanci su na internet pretrazi najviše ukucavali puno ime pop pevačice Britni Spirs, a na drugom i trećem mestu su britanske verzije rijaliti emisija "Veliki brat" i "The Dž Factor". Na listi deset najtraženijih su i glumac Hit Ledžer, manekenka Kejt Mos i australijska sapunica "Susedi", piše na sajtu magazina Nju mjuzikal ekspres.

Stiv Bušemi u pilot epizodi serije kanala HBO
Glumac Stiv Bušemi pregovara o ulozi u pilot epizodi serije kablovske televizije Ejč-Bi-Ou (HBO), čiji će režiser biti Martin Skorseze. Serija "Boardwalk Empire" biće zasnovana na knjizi Nelsona Džonsona o američkom gradu Atlantik Sitiju 1920-ih godina, piše na sajtu Holivud riportera. Bušemi će tumačiti Nakija Džonsona, biznismena na čelu lanca za prodaju alkoholnih pića u doba prohibicije u SAD.

Bred Pit: Andželina najbolje priprema žitarice
Holivudski glumac Bred Pit izjavio je da su žitarice najbolji obrok koji mu priprema majka njegove dece Andželina Džoli. Pit (44) je novom broju magazina koji uređuje slavni britanski kuvar i njegov prijatelj Džejmi Oliver dodao da Andželina Džoli nije baš vešta u kuvanju, piše na sajtu magazina Ju-Es vikli. Pit i Oliver se poznaju nekoliko godina, a kuvar je 2004. na molbu glumca došao u njegov dom u Los Anđelesu kako bi pripremio jelo za Pitov 40. rođendan.

Paris Hilton dovršila drugi album
Paris Hilton bogata naslednica američkog hotelijera, saopštila je da je završila snimanje novog albuma, ali da još ne zna koja će ga diskografska kuća objaviti. Kako je objavio magazin Nju mjuzikal ekspres, Paris Hilton je izjavila da je album u dens stilu snimila sa producentom Majkom Grinom. "Sve pesme sam ja napisala. Vrlo je u dens maniru, poput Kajli Minog", rekla je 27-godišnja starleta.

Otkazan koncert Alisa Kupera u Beogradu
Koncert američkog hard rokera Alisa Kupera 4. decembra u Beogradskoj areni neće biti održan, a razlog otkazivanja je "izuzetno loša prodaja ulaznica", saopštila je sinoć promoterska kuća "Lupa". "Loša prodaja je jako začudila menadžment Kupera i nas promotere. Očekivano je mnogo veće interesovanje i nije baš sasvim jasno koji je razlog ovako slabog interesovanja. Da bismo najbolje objasnili povod otkazivanja treba reći da je prodato manje od 800 ulaznica, a prodaja je započela pre više od dva meseca", navodi "Lupa". Uz napomenu da 800 prodatih ulaznica nije dovoljno da bi pokrili osnovne troškove koncerta, iz "Lupe" kažu da će njihova kuća snositi sve troškove otkazivanja, pored toga što su unapred platili honorar bendu.

Muška Obama odela izuzetno tražena
Na tržište Hrvatske i BiH plasirana su muška odela "Obama" koja su kreirana i proizvedena u Konfekciji "Borac" u Travniku. Kako je kazao izvršni direktor za razvoj Konfekcije "Borac" Ahmet Čurić, zanimanje kupaca širom sveta raste za ta odela, a "Borcu" stižu pozivi na saradnju "sa svih strana". "Odelo 'Obama', koje je samo deo naše kolekcije... plasirali smo u Hrvatsku i BiH. Sada svakog dana imamo pozive i stižu i-mejlovi sa svih kontinenata i brojnih zemalja, od SAD, preko Francuske, Italije, Danske, Švedske, pa sve do Kenije", rekao je Čurić za "Dnevni avaz".

Punoletstvo kao uslov za šetnju psa
Tinejdžeri u poljskom gradu Slupsku više ne smeju da izvode svoje pse u šetnju pošto ih, ako to učine, čeka kazna od 55 evra. Odbornici skupštine grada na severozapadu Poljske su još 2005. godine izglasali propis po kojem je za šetnju psa, ma koje veličine, od sitne čivave do nemačke doge, neophodna ista starosna dob kao za sticanje vozačke dozvole - punoletstvo. Policajci do sada nisu kažnjavali maloletnike koji izvedu psa u šetnju. Za propis se saznalo kada je jedan građanin Slupska nedavno tvrdoglavo insistirao da se kazni njegova susetka, majka dvojice starijih tinejdžera koji izvode psa u šetnju.

Bez modernih patika u zatvorima Njujorka
Moderne sportske patike od juče su zabranjene u zatvorima Njujorka, u nastojanju vlasti da spreče napetost među zatvorenicima. Zatvorske službe su naredile da svi zatvorenici moraju da nose identičnu platnenu obuću koja košta dva dolara, piše njujorški Dejli njuz. "Radi se o meri za kontrolu nasilja, posebno među adolescentima koji žele da imaju odeću poznatih robnih marki", rekao je jedan od portparola. Većina njujorških zatvorenika nosi sopstvenu odeću a ne zatvorska odela.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"