|
|
Broj 1180, 5. decembar 2008.
| Svetski kongres dijaspore traži povlačenje
nacrta zakona |
| |
Srpski svetski kongres dijaspore zatražio je, u utorak, da Nacrt zakona o
dijaspori odmah bude povučen jer je "katastrofalno loš i štetan" po maticu i
dijasporu.
"Najčudnija je Skupština dijaspore za koju nacrt zakona predviđa da je čine
poverenici Ministarstva za dijasporu koje postavlja i smenjuje jedino
ministar. Ni u najgorim diktaturama vladar ne imenuje članove skupštine,
tako da smo šokirani ovim predlogom", piše u sasopštenju koje je potpisao
predsednik kongresa Zoran Jovičić.
 Jovičić
je dodao da je nacrtom zakona predviđeno da u radu Skupštine dijaspore "obavezno
na Vidovdan" učestvuju predsednik i premijer Srbije, ministri, predstavnici
Srpske pravoslavne crkve...
"Ministar se, dakle, obezbedio da će samo njegovi izabranici, odnosno
poverenici govoriti pred rukovodstvom Srbije glumeći Skupštinu dijaspore",
naveo je Jovičić.
Jovičić je istakao da će kongres, ako ministarstvo ne povuče nacrt zakona,
smatrati da Ministarstvo dijaspore treba ukinuti, a sredstva potrošiti na
udžbenike za decu u dijaspori.
"Ne slažemo se ni sa time da je sedam puta povećan budžet za putovanja
Ministarstva dijaspore, a realno je smanjen fond za pomaganje organizacijama
dijaspore", naveo je Jovičić.
Jovičić je dodao da Ministarstvo za dijasporu godinama pokušava da "razjedini
i oslabi krovne organizacije dijaspore" i da obezbedi da u ime dijaspore
govore samo poverenici ministarstva i ministar.Srpski svetski kongres
dijaspore osnovan je u maju ove godine u Beogradu.
Ministar za dijasporu Srđan Srećković predstavio je u utorak Nacrt zakona o
dijaspori, rekavši da će usvajanjem tog zakona Vlada Srbije demonstrirati
volju da na ozbiljniji, odgovorniji i racionalniji način vodi politiku prema
dijaspori, jer u dijaspori živi trećina građana Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Rekordna plata od 466.939 dinara |
| |
Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije Tomislav Nikolić dostavio
je novinarima pregled mesečnih zarada i drugih primanja u javnim preduzećima
u 2007. godine, kao i pregled troškova reprezentacije.
Administrativnom odboru koji je te podatke od javnih preduzeća tražio na
osnovu Zakona slobodnom pristupu o informacijama od javnog značaja, podatke
nisu dostavili NIS Petrol, Narodna banka Srbije i Građevinska direkcija
Srbije.
Direktor Elektroprivrede Srbije u septembru prošle godine primio je platu
297.740 dinara, dok je predsednik Upravnog odbora imao je 94.422 dinara, a
članovi tog UO po 56.653 dinara.
Direktor JP Elektromreža Srbije u septembru prošle godine je primio 289.713
dinara, njegov zamenik upola manje, a članovi UO po 50.234 dinara.
Direktor Srbijagasa primao je 287.495 dinara, njegov zamenik 223.673 dinara,
predsednik UO 279.303 dinara, a članovi po 60.310 dinara. Direktor
Transnafte primao je prošle godine 287.272 dinara platu, predsednik UO
65.000 dianara, a članovi tog odbora 50.000 dinara.
Plata direktora RTS-a bila je 255.000 dinara, predsednika UO 134.664 dinara,
a članova 89.026 dinara.
Direktor novinske agencije Tanjug primao je prošle godine od januara do
septrembra platu u iznosu od 132.989 dinara, predsednik UO 31.685 dinara, a
članovi UO ne primaju naknade.
Direktor Službenog glasnika primao je 247.427 dinara, predsednik UO 88.683,
a članovi 66.512 dinara. Plata direktora Železnica Srbije bila je 135.784
dinara, predsednika UO 104.584, a članova UO 81.343 dinara.
Direktor PTT Srbija imao je 256.282 dinara, predsednik UO 182.488 dinara, a
članovi 158.156.
Direktor Telekoma Srbije primao 220.429 dinara, predsednik UO 200.125 dinara,
a članovi 160.100 dinara.
Direktor aerodroma Nikola Tesla u oktorbu prošle godine imao je platu
382.210 dinara, a direktor JAT Airnjaisa 348.846 dinara.
Direktor Javnog preduzeća za skijališta primao je 176.225 dinara, direktor
Agencije za privatizaciju 284.621 dinara, direktor Agencije za privredne
registre 237.834 dinara, dok je direktor Puteva Srbije primao 144.303 dinara.
Predsednik Upravnog odbora Agencije za kontrolu letenja 466.939 dinara, a
članovi tog odbora 166.444 dinara.
Direktor RATEL-a primao je 199.885 dinara, a Zavoda za nastavna sredstva i
udžbenike 215.821 dinara.
NIS nije dostavio podatke navodeći da je to poslovna tajna, a Bezbednosna
informativna agencija je navela da su njihova primanja državna tajna.
Najmanje zarade, između 50.000 i 70.000 dinara, imaju direktori nacionalnih
parkova Tara, Fruška Gora, Đerdap Kopaonik, i Javno vodopirvedno preduzeće
Srbija vode.
Za reprezentaciju Jugoimport je prošle godine utrošio oko 24 miliona dinara,
PTT Srbije oko 42 miliona dinara, Srbijašume oko 47 miliona dinara, JAT
Airways nešto više od 17 miliona, Telekom Srbije oko 73 miliona, NIS 182
miliona, Elektroprivreda Srbije oko 22 miliona dinara, RTS 25 miliona dinara
i Aerodrom Nikola Tesla 11 miliona dinara. |
| |
| |
|
| |
| Kritika politike nemačke vlade prema Kosovu |
| |
Posle oslobađanja trojice saradnika Savezne obaveštaje službe (BND) koje su
kosovske vlasti uhapsile tvrdeći da su bili izvršioci napada na sedište
Međunarodne civilne kancelarije 14. novembra, sa više strana se čuje zahtev
da vlada u Berlinu preispita politiku prema Kosovu.
List "Velt" u komentaru podseća da se u vreme intervencvije NATO "Zapad
faktički stavio na stranu gerilaca, Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i
pritom olako prevideo da to nikako nije bio samo plemeniti pokret za
nacionalno oslobođenje".
Navodi se da su "vođe tog pokreta došle delom iz mračnog miljea i da su se
po pravilima tog mračnog miljea i ponašali".
"Upravo zato što Hašim Tači i njegovo okruženje znaju šta BND zna o njima, i
ponašaju se tako ofanzivno. Zapad je njih ustoličio. Tu poziciju Zapad ne
može da im oduzme a da i na samog sebe ne baci kritički pogled", zaključuje
"Velt".
"Zidojče cajtung" podseća da su na Kosovo otišli silni milioni nemačkih
poreskih platiša i navodi da su BND-aferu proteklih dana mnogi komentarisali
rečima da se "to događa kad se tvorevina kao Kosovo prizna kao samostalna
država".
List navodi da "Kosovo jedva da postoji za ljude u Nemačkoj", dok je "posle
žestokih rasprava oko priznanja nemačka politika bila srećna da je tema
Kosovo nestala sa naslovnih stranica".
Pri tome se "sopstvena pozicija, ili bolje nedostatak sopstvene pozicije,
mogla sakriti iza Ujedinjenih nacija (UN), NATO-a ili Evropske unije (EU)".
"Sada je pitanje iznenada opet na dnevnom redu: Šta mi zapravo radimo na
Kosovu? Da li su ljudi i novac zaista upotrebljeni na pravi način? Posle
BND-operacije i ovo mora da se razmotri. Nezavisnost Kosova ne može više da
se opozove. Utoliko je važnije da se odlučnije nego do sada postave pravila
za stvaranje demokratskog državnog poretka", smatra "Zidojče cajtung".
List "Frankfurter Rundšau" objavljuje komentar profesora Ekarta
Štratenšultea, direktora Evropske akademije u Berlinu koji je ocenio da je "tokom
dugogodišnje međunarodne uprave na Kosovu nastala elita vlasti o kojoj se ne
čuje ništa dobro, ali koja sa šefovima institucija koji ih podržavaju ima
dobre odnose".
"Možda bi trebalo da se preispita ukupan sistem međunarodnih intervencija.
Kosovo jasno pokazuje da jedno društvo ne može da se izgradi iz zapadnih
centara za planiranje", smatra autor komentara.
Za vikend je poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i član
Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Johanes Jung (Johannes) ocenio da posle
ove afere nemačka vlada treba da "preispita svoju ukupnu strategiju prema
Kosovu". Dodao je da je "Kosovo centar organizovanog kriminala koji sada sme
da se zove državom".
Nemački mediji pišu i o uveliko poremećenim odnosima između BND-a i vlade,
pre svega ureda savezne kancelarke Angele Merkel i izveštavaju da je do
puštanja agenata došlo tek pošto je pojačan pritisak na kosovsku vladu.
Prema navodima nedeljnika "Velt am zontag" (Njelt am Sonntag), nemačka vlada
od petka ozbiljno razmišlja da zamrzne obećanu pomoć Kosovu, a razmatra se i
mogućnost ukidanja finansijske podrške Prištini u pojedinačnim oblastima, na
primer za odbrambeni sektor.
Ovakav korak bi nesumnjivo pogodio prištinske vlasti, jer je Nemačka posle
SAD najveći pojedinačni donator za Kosovo - od 1999. tamo je otišlo 280
miliona evra direktne pomoći.
Mediji su odmah hapšenje trojice Nemaca mediji doveli u vezu sa činjenicom
da je BND proteklih godina u više navrata u svojim izveštajima ukazivala na
opasnu spregu političke vlasti i organizovanog kriminala na Kosovu.
U tajnom izveštaju BND-a, čiji su delovi krajem 2005. dospeli u medije,
iznete su teške optužbe poimenično protiv Tačija, bivšeg premijera Ramuša
Haradinaja i tadašnjeg člana predsedništva parlamenta Džavita Halitija. |
| |
| |
|
| |
| EULEKS neće biti na severu Kosova 9. decembra |
| |
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović rekao je
da pripadnici EULEKS-a na sever Kosova neće doći 9. decembra, kada će, kao
što je najavljeno, EULEKS preuzeti dužnost.
"To je hipotetički termin" zato što se dan ranije održava sastanak ministara
spoljnih poslova Evropske unije, i tada će "verovatno biti doneta politička
odluka kojom treba da se operacionalizuje raspoređivanje EULEKS-a", kazao je
Ivanović za današnju Politiku.
On je naveo da će se EULEKS rasporediti i na severu Kosova jer je to odluka
Sveta Bezbednosti UN koju Srbija poštuje, ali će raspoređivanje u tom
području biti postepeno i oprezno pošto je ta misija u prethodnom peridu "satanizovana"."Trebaće
malo vremena da Srbi steknu poverenje u tu novu misiju. A to će u velikoj
meri zavisiti od toga kako se ta misija bude ponašala u svojim prvim danima",
kazao je Ivanović.
On je podsetiio da UNMIK predaje EULEKS-u samo ovlašćenja u pravosuđu,
carinska i policijska, pri čemu politički deo nadležnosti ostaje UNMIK-u
koji, kako je ocenio, nema osnova da prepušta bilo kome.
"Tokom vremena uticaj UNMIK-a je slabio, pojavila se veća ambicija da
lokalne institucije preuzmu ta ovlašćenja i UNMIK ih je formalno preneo.
Sada EULEKS vraća u igru međunarodnu zajednicu, a snagu EULEKS-u daje to što
mu ovlašćenja prenosi UNMIK ojačan poslednjom odlukom Saveta bezbednosti UN
i to što sami Albanci moraju da vrate ovlašćenja koja su dobili od UNMIK-a",
zaključio je Ivanović.
Portparol EULEKS-a Viktor Rojter je juče najavio je da će ta misija od 9.
decembra preuzeti svoje dužnosti na celoj teritoriji Kosova, uključujući i
severni deo. |
| |
| |
|
| |
| 90 godina od osnivanja Kraljevine SHS |
| |
U ponedeljak, prvog decembra, se navršilo se 90 godina od osnivanja prve
zajedničke države Južnih Slovena - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS).
Od osnivanja kraljevine, država je promenila osam naziva i iz monarhističkog
uređenja prešla u republiku.
Kraljevina SHS zauzimala je teritoriju današnje Srbije, Bosne i Hercegovine,
Makedonije i Crne Gore, i najveći deo današnje Hrvatske i Slovenije. Na čelu
monarhije bila je dinastija Karađorđevića.
Srbija je prvi put zvanično iznela stav o ujedinjenju Južnih Slovena u jednu
državu kroz Nišku deklaraciju, 7. decembra 1914. godine.
Konkretni pregovori o ustrojstvu takve države počeli su, međutim, tri godine
kasnije, a vođeni su u dva navrata - na Krfu 1917. i u Ženevi 1918. Ti
pregovori su rezultirali Krfskom deklaracijom i Ženevskim sporazumom.
Krfska deklaracija ustanovila je naziv države, monarhističko uređenje,
teritoriju, ravnopravnu upotrebu imena sva tri naroda, pisma, veroispovesti,
jednakost svih građana, opšte biračko pravo i tajno glasanje.
Osnove Ženevskog sporazuma bile su ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u
jednu nedeljivu državu i ponuda Crnoj Gori da uđe u Kraljevinu SHS.
Tim sporazumom je predviđeno i da spoljašnje granice budu određene
samoopredeljenjem naroda.
Uslovi za stvaranje Kraljevine SHS stvoreni su po završetku Prvog svetskog
rata, posle propasti Austrougarske monarhije i Otomanskog carstva.
Kraljevina SHS nastala je Ugovorom Jugoslovenskog odbora koji je
predstavljao južnoslovenske zemlje koje su se odvojile od Habsburške
monarhije, i regenta Aleksandra Karađorđevića, koji je 1. decembra 1918. i
objavio stvaranje kraljevine.
Premijer prve vlade bio je jedan od osnivača Radikalne stranke, Stojan
Protić.
Kraljevina SHS je promenila naziv u Kraljevinu Jugoslaviju 3. oktobra 1929.
godine.
Tokom Drugog svetskog rata, na drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, 29.
novembra 1943. godine postavljeni su temelji novog uređenja Jugoslavije.
Po završetku rata održan je referendum na kome je prihvaćeno republikansko
državno uređenje, umesto monarhističkog. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
