|
|
Broj 1180, 5. decembar 2008.
| Nova Evropa hoće konačno svog čoveka na čelu
NATO-a |
| |
Nove članice Evropske unije očekuju da će njihov čovek doći na čelo NATO kada
jula 2009. godine ode sadašnji generalni sekretar Jap de Hop Shefer, a
Poljska lobira da to bude ili šef diplomatije Radoslav Šikorski ili bivši
predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski.
Šanse da novi generalni sekretar bude upravo iz nove Evrope velike su pošto
će novi prvi čovek Alijanse biti iz EU a moćne zemlje Unije neće postavljati
svoje kandidate, procenjuju analitičari.
Holandija generalnog sekretara ima sada, Velika Britanija je imala u
prethodnom mandatu a Nemačka neće kandidovati nikoga u NATO zbog svojih
izbora.
"Ako bi mi ponudili prihvatio bih", kazao je Kvašnjevski o spekulacijama da
je među kandidatima za tu funkciju.
"Jedna koncepcija je da sada na čelo NATO treba da dođe čovek iz novih
zemalja članica Saveza. Radoslav Šikorski, poznati političar koji
predstavlja najveću zemlju u regionu ima velike šanse", kazao je za današnju
"Žečpospolitu" neimenovani visoki diplomata iz centrale NATO.
Povodom lobiranja da na čelo NATO dođe upravo Poljak ratne sekire zakopali
su i ljuti politički neprijatelji, opozicioni konzervativci braće Kačinjski,
predsednika Leha i bivšeg premijera Jaroslava i sadašnja vlada premijera
Donalda Tuska.
"Uvek podržavamo poljske kandidature na takve funkcije. Bilo bi dobro kada
bi Šikorski postao generalni sekretar NATO. Šikorski mi je kao čovek desnice
bliži, ali i kandidatura bivšeg predsednika bila bi dobra, jer to jača
međunarodni prestiž Poljske", rekao je lider konzervativne stranke Pravo i
Pravda Jaroslav Kačinjski.
"Predsednik bi se neizmerno radovao kada bi tako odgovorna funkcija pripala
Poljaku", preneo je stav šefa države šef njegove kancelarije Pjotr Kovnacki,
iako Leh Kačinjski ne krije ličnu netrpeljivost prema Šikorskom koji je iz
redova konzervativaca prebegao liberalima premijera Tuska.
Poljska nije jedina u novoj Evropi koja bi htela da njen političar zameni
Jap de Hop Shefera.
Slovački mediji nedavno su pisali o realnim šansama da prvi čovek zapadnog
vojnog saveza postane šef slovačke diplomatije Jan Kubiš, ukoliko bi se
distancirao od odluke slovačke vlade da ne priznaje Kosovo, ali Kubiš je to
kao laskava, ali ipak nagađanja odbio.
U Sloveniji se pominje kandidatura bivšeg premijera Janeza Janše.
"Za sada su sve to samo nagađanja u štampi", kazao je poljski premijer
Donald Tusk, pošto će ozbiljni razgovori početi da se vode tek u februaru a
novi generalni sekretar biće izabran u aprilu na jubilarnom aprilskom samitu
NATO na 60. godišnjicu od osnivanja. |
| |
| |
|
| |
| Hilari Klinton i zvanično na čelu Stejt
departmenta |
| |
Bivša prva dama SAD Hilari Rodam Klinton je imenovana za novu šeficu američke
diplomatije.
Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama odlučio je da nekadašnju rivalku iz
trke za predsedničku nominaciju demokrata imenuje na čelo Stejt departmenta.
Ova 61-godišnja senatorka države Njujork, bila je prva dama od 1993. do
2001, koliko je njen suprug Bil Klinton proveo u Beloj kući kao 42.
predsedik SAD.
 Poreklom
iz Ilinoisa, tada Hilari Rodam prvi put privlači pažnju javnosti 1969. kada
kao prvi student drži govor u Velesli koledžu. Godinu dana po završetku
prava, 1974. seli se u Arkanzas, a potom 1975. udaje se za Bila Klintona.
Hilari Klinton 1979. postaje prva žena partner u advokatskoj firmi Rose Lanj,
a dva puta se našla na listi od sto najuticajnijih advokata u Americi.
Bila je dva puta prva dama Arkanzasa 1979-1981. i 1983-1992. kada je Bil
Klinton bio guverner te američke države. Hilari Klinton je bila aktivna u
velikom broju organizacija za brigu o deci, kao i u odboru Vol-Marta i
drugih korporacija.
Dok je bila prva dama SAD, njena najveća inicijativa je bio plan za
zdravstvenu zaštitu koji, međutim, 1994. nije dobio podršku Kongresa.
Narednih godina, 1997. i 1999, Klintonova je učestvovala u pokretanju više
programa u oblasti zdravstvene zaštite dece i njihovog usvajanja.
Hilari Klinton je bila jedina prva dama koja je svedočila pred sudom zbog
afere "Vajtvoter" o evenutalnoj umešanosti u finansijske malverzacije dok je
Bil Klinton bio guverner Arkanzasa. Protiv nje nikada nije podignuta
optužnica ni u toj kao ni tokom drugih istraga o periodu dok je njen muž bio
u administraciji.
Bračni život Klintonovih bio je u centru pažnje svetske javnosti 1998. nakon
što je otkrivena veza Bila Klintona i stažistkinje u Beloj kući Monike
Luinski.
Po odlasku u Njujork, Klintonova je 2000. izabrana za prvu ženu senatora
države Njujork, a to je bilo i prvi put da se neka prva dama SAD na taj
način angažuje.
U Senatu je u početku podržavala administraciju Džordža Buša u nekim
spoljnopolitičkim pitanjima, uključujući i Rezoluciju o ratu u Iraku.
Kasnije menja mišljenje i po-činje da kritikuje način vođenja tog rata, kao
i većinu odluka sada već odlazeće administracije.
Klintonova je 2006. ponovo izabrana za senatora, a ove godine osvaja najveći
broj glasova koji je ikada neka žena pretendent za predsedničkog kandidata
osvojila u američkoj istoriji.
Međutim, nakon duge kampanje, izgubila je trku sa senatorom Barakom Obamom
koji je od juna kandidat za predsednika. Hilari Klinton odlučuje da podrži
Obaminu i učestvuje u njegovoj kampanji.
Hilari Klinton je, ubrzo nakon pobede Obame na izborima, 4. novembra, počela
da se pominje kao moguća nova šefica američke diplomatije. |
| |
| |
|
| |
| Robert Gejts ostaje ministar odbrane SAD |
| |
Dosadašnji američki ministar odbrane Robert Gejts ostaće na mestu i u
administraciji novog predsednika Baraka Obame što je prvi takav slučaj u
SAD.
Imenovanje Roberta Gejtsa zato neće morati da ponovo odobri Senat kao što je
slučaj sa ostalim zvaničnicima koje je novoizabrani predsednik imenovao.
 Nekadašnji
direktor Cie, ovaj 65-godišnjak došao je na mesto ministra odbrane 2006.
posle kontroverznog Donalda Rasmfelda. On je morao da sprovede strategiju
slanja 30.000 dodatnih vojnika u Irak, početkom 2007, što je dovelo do
poboljšanja situacije u toj zemlji.
Dve godine nakon dolaska u Pentagon i posle niza godina provedenih u
obaveštajnoj službi, ovaj specijalista za Sovjetski Savez od sada će morati
da nadgleda menjanje američkih prioriteta i usmeravanje veće pažnje na
situciju u Avganistanu.
Poznat kao pragmatičan i cenjen u obe američke stranke - demokratskoj i
republikanskoj, Gejts se slaže sa novoizabranim predsednikom SAD Barakom
Obamom o slanju pojačanja u Avganistan, kao i o zatvaranju zloglasnog
zatvora u Gvantanamu gde se neograničeno dugo drže stranci osumnjičeni za
terorizam.
Gejts i Obama nemaju, međutim, iste stavove po pitanju brzine povlačenja
vojske iz Iraka. Oprezan, sadašnji šef Pentagona često je izražavao
protivljenje rigidnom kalendaru za povlačenje vojnika iz Iraka, dok se Obama
zalaže da to bude obavljeno u roku od 16 meseci.
Stručnjaci ukazuju da bi Gejts mogao da ostane na čelu Pentagona samo godinu
dana kako bi olakšao proces preuzimanja vlasti. |
| |
| |
|
| |
| EU bliže sporazumu o zelenoj energiji |
| |
Evropska unija je za korak bliža sporazumu o obnovljivoj energiji, pošto je
rešila kontraverzno pitanje biogoriva, međutim, jedan zahtev Italije još
blokira konačni sporazum.
Vodeći pregovarač Evropskog parlamenta Klod Turmes rekao je psole pregovora
"iza zatvorenih vrata" da su se sporazumeli o svemu, osim o preispitivanju
sporazuma 2014. koje traži Italija.
Evropska komisija je januara predložila da do 2020. godine deset procenata
goriva u drumskom saobraćaju u EU bude iz obnovljivih izvora energije. Cilj
je limitiranje očekivanih klimatskih promena, u vidu jakih oluja i podizanja
nivoa mora.
 Procenjuje
se da bi u EU i više od predviđenih deset odsto energije moglo da dođe iz
biogoriva. To bi, pored ostalog, doprinelo nastajanju potencijalno velikog
tržišta na kojem bi bili izvoznici poput Brazila i Indonezije, i
poljoprivredne zemlje EU.
Ekolozi međutim upozoravaju da proizvodnja biogoriva od žitarica i uljarica
gura cene hrane u vis i podstiče poljopriuvrednike da šire njive na račun
šuma.
Nesporazumi oko biogoriva rešeni su tako što je predviđeno da gotovo trećinu
od planiranih deset odsto goriva iz obnovljivih izvora pokriva struja,
odnosno električni automobili i vozovi.
Komisija planira da 2010. zatraži ograničavanje promene namene
poljoprivrednog zemljišta, a proizvodnja biogoriva iz izvora koji nemaju
veze sa hranom, bila bi podsticana tzv. šemom duplog bonusa.
U međuvremenu Italija insistira na preispitivanju što, smatra Turmes, znači
rizik za hiljade novih radnih mesta u "zelenoj" industriji.
Slično smatraju i ekolozi. Grinpis kaže da pregovori nisu zaključeni "zato
što Italija nastoji da destabilizuje direktive o energiji iz obnovljivih
izbora u interesu svoje velike energetske kompanije i protivno interesu
evropskih građana, ekonomije i klime".
Sporazumom su predviđeni i mehanizmi za unapređenje pristupa energije iz
obnovljivih izvora elektromreži.
Predviđena je i mogućnost da zemlje udruže snage, i to pod pritiskom
Britanije, Poljske i Nemačke koje žele da timski rade na projektima, kao i
Italije, koja je zainteresovana za velike potencijale za solarnu energiju na
severu Afrike. |
| |
| |
|
| |
| Oko 100 zemalja potpisalo Konvenciju kasetnoj
municiji |
| |
Skoro 100 zemalja potpisalo je u Oslu Konvenciju o zabrani kasetne municije i
pozvalo velike proizvođače te municije, kao što su SAD i Rusija, da se
pridruže sporazumu.
"Ovo je istorijski dan u kome se većina zemalja angažovala da zabrani
kasetne bombe i odredilo novu međunarodnu normu koja će značajno promeniti
stvari za hiljade i hi-ljade ljudi", rekao je norveški šef diplomatije Jonas
Gar Stere.
 Konvenciju,
kojom se zabranjuje upotreba, proizvodnja i skladištenje kasetne municije
prvu je, kao zemlja domaćin, potpisala Norveška.
Konvenciju o zabrani kasetne municije prihvatilo je na skupu u Dablinu, u
maju ove godine, 107 zemalja, među kojima je i Srbija.
Da bi stupila na snagu, konvenciju treba da ratifikuje najmanje 30 zemalja,
što se Norveška nada da će se ostvariti početkom sledeće godine.
Među potpisnicama se nalaze Francuska, Velika Britanija i Nemačka, kao i
Laos i Liban, dve zemlje na koje je bačena velika količina kasetnih bombi. I
tokom NATO bombardovanja 1999. godine, na Srbiju je takođe bačen veliki broj
kasetnih bombi.
"Nadamo se da će druge zemlje potpisati u narednim nedeljama, mesecima,
godinama", rekao je norveški ministar.
Francuski i britanski ministri inostranih poslova Bernar Kušner i Dejvid
Miliband pozvali su velike zemlje koje nisu potpisale konvenciju da to
svakako urade.
"Treba da objasnimo novoj (američkoj) administraciji da je ova konvencija
dobra stvar za ceo svet", rekao je Miliband.
Vašington je, međutim, ponovio svoje protivljenje zabrani kasetnog oružja.
Kasetne bombe mogu da sadrže nekoliko stotina mini bombi koje se rasprše po
velikoj teritoriji kad padnu i sve ne eksplodiraju, tako da predstavljaju
opasnost za one koje na njih naiđu.
Prema podacima organiza-cije Hendikep Internešenel, od kasetnih bombi u
svetu je od 1965. godine poginulo ili ranjeno oko 100.000 ljudi, od čega su
98 odsto civili, a više od četvrtine žrtava su deca. |
| |
| |
|
| |
| Nepotreban ruski bezbednosni sporazum |
| |
Visoki američki diplomata rekao je da je ruski predlog za novi bezbednosni
sporazum u Evropi suvišan i da predstavlja pokušaj da se oslabi NATO.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev smatra da je zapadna vojna alijansa
ostatak Hladnog rata, a ministar spoljnih poslova Rusije na sastanku
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Helsinkiju založiće se za
neki novi sveobuhvatniji bezbednosni aranžman.
 Kako
navodi agencija Rojters, verovatno će tokom sastanka predstavnika 56 zemalja
OEBS-a u Helsinkiju, izaći na videlo velike podele između Moskve i
Vašingtona.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Brajza rekao je Rojtersu u
intervjuu da je ruski predlog za novi kolektivni bezbednosni sporazum uperen
protiv NATO-a, za koji Rusija smatra da zauzima njenu sferu uticaja.
"Nema potrebe za nekim novim sistemom, i mislim da je dosta providno o čemu
se ovde radi. Mislim da se radi o traženju alternative za NATO, koji radi
vrlo dobro. Rusija se zbog NATO-a oseća neprijatno", rekao je Brajza na
marginama sastanka OEBS-a.
On je rekao da SAD žele da uključe Rusiju u razmatranje bezbednosti u Evropi,
ali da to može da se učini u okviru već postojećih institucija.
"U vladi SAD ne smatramo da ima potrebe za bilo kakvom novom infrastrukturom,
ili sistemom", rekao je on.
On je naglasio da je NATO "najuspešnija vojna alijansa u istoriji" i da je
doprineo širenju sfere demokratskog razvoja.
Prema navodima diplomatskih izvora, ruski ministar spoljnih poslova Sergej
Lavrov će učesnicima skupa u Helsinkiu u glavni crtama opisati predlog za
novi bezbednosni sporazum.
Francuska, koja je predsedavajuća EU, rekla je da je spremna da razmatra taj
predlog ali druge vodeće zemlje su pokazale manje interesovanja za njega.
Finski ministar inostranih poslova Aleksandar Stub, čija zemlja je sadašnji
predsedavajući OEBS-a, opisao je ruski predlog kao "prvi nacrt".
"Ja verujem da je Medvedevljev predlog konstruktivan predlog o evropskoj
bezbednosti", rekao je Stub na konferenciji za štampu.
Kremlj optužuje SAD da koristi širenje NATO-a da okruži Rusiju sa
naoružanjem i da iscrta linije podele u Evropi, a to se naročito odnosi na
planove Alijanse da primi bivše sovjetske republike - Gruziju i Ukrajinu,
navodi Rojters. |
| |
| |
|
| |
| Nemci manje troše |
| |
Građani Nemačke smanjili su potrošnju strahujući da će se naredne godine još
teže osetiti posledice finansijske i ekonomske krize.
Istraživanje firme Ernst i Jang pokazuje da skoro polovina građana namerava
da odloži veće kupovine, na primer nabavku novog automobila.
Svaki treći garađanin Nemačke rešio je da smanji troškove za godišnji odmor
i broj odlazaka u restoran.
Čak 61 odsto građana oče-kuje da će se privredna situa-cija u Nemačkoj u
2009. znatno pogoršati, a 20 odsto strahuje da će da izgubi radno mesto.
Gubitka radnog mesta najviše se plaše ljudi sa malom platama, samci i parovi
bez dece.
U grupi koji godišnje za-rađuju ispod 25.000 evra svaki treći strahuje da će
ostati bez posla, među onima koji zara-đuju preko 50.000 evra godi-šnje taj
strah ima tek svaki trinaesti.
Od krize će, po svemu sude-ći, profitirati lanci jefti-nih samoposluga, jer
već sad dve trećine građana više obraća pažnju na cene nego do sada, a 45
odsto Nemaca češće kupuje u diskontnim radnjama.
Posle rasta od 2,5 odsto u prošloj i 1,7 u ovoj godini, privredni rast u
narednoj godini biće, kako predviđaju stručnjaci, ravan nuli.
Kriza je već ozbiljno pogodila niz branši u Nemačkoj, pre svega automobilsku
industriju koja je decenijama ključni faktor nemačkog rekordnog izvoza, a on
je, uz privatnu potrošnju, u protekle dve do tri godine bio motor privrednog
rasta. |
| |
| |
|
| |
| Venecija poplavljena |
| |
Centar za promatranje nivoa vode iz Venecije izjavio je da je nivo vode u
gradu dostigai 1,60 metara iznad proseka, što je tridesetogodišnji rekord.
Skoro sve ulice tog grada na kanalima, uključujući i turističko jezgro oko
trga Svetog Marka, prekrivene su vodom, a kretanje kroz istorijski centar je
postalo otežano.
U Veneciji je februara 1986. registrovano 1,58 metara iznad prosečnog nivoa
vode, a preko 1,60 metara (1,66 metara) zabaleženo je poslednji put u
decembru 1979. godine.
Najgora takozvana visoka voda (aljua alta) bila je 4. nove-mbra 1966. godine
kada je grad bio preplavljen sa 1,94 metara vode u vreme katastrofalnih
poplava u celoj Italiji. |
| |
| |
|
| |
| Ping-pong hit među slavnima |
| |
Brojne holivudske zvezde, uključujući Suzan Sarandon i Eda Nortona, u slobodno
vreme igraju ping-pong, koji je trenutno hit među slavnima.
"Ustanovila sam da postoji kultura ping-ponga i da su mnogi ljudi od kojih
to ne biste očekivali ozbiljni u tome", kazala je Njujork tajmsu Suzan
Sarandon.
 "Nedavno
sam radila sa Edom Nortonom, koji je toliko predan (ping-pongu), da je
trenirao u Kini dok je tamo snimao film", dodala je.
Prema pisanju njujorškog dnevnika, ping-pongom su se "zarazili" i Metju
Broderik, Fifti Sent (50 Cent) i članovi grupe "Bisti Bojz".
Pojavio se i novi magazin Selebriti ping-pong, u čijem će se drugom izdanju
naći intervjui popularnih pisaca koji se bave tim sportom među kojima je
Salman Rušdi.
Prema rečima Suzan Sarandon, jedan od razloga privlačnosti ping-ponga je
brzina igre, koja nudi veliku promenu posle dugih dana na snimanju.
"Mečevi nisu dugački, pa veoma brzo postanu veoma emotivni, a potom se
završe. Možete da dolazite i odlazite kako vam se sviđa, a da ste i dalje
zadovoljni", objasnila je. |
| |
| |
|
| |
| Kome u Evropi treba najduži kondom |
| |
Francuzi tvrde da imaju potrebu za najvećim kondomima u Evropi, dok su Grci
zadovoljni sa manjim prezervativima, pokazalo je jedno istraživanje.
Studija Konsultantskog instituta za kondome iz Singena urađena je kao anketa
u kojoj je 10.400 muškaraca iz 25 evropskih zemalja zamoljeno da izmeri svoj
polni organ i unese broj u određenu bazu podataka.
Prema anketi, Francuzi su naveli da im je potreban u proseku 15,48
centimetara dugačak kondom, što je oko tri centimetra duže od Grka, čiji je
zahtev za prezervativima najskromniji.
Direktor nemačkog instituta Jan Vinzenz Krauze rekao je da su podaci
prikupljeni u periodu od osam meseci.
Krauze nije želeo da odgovori na pitanje koliko su iskreni bili Francuzi
koji su učestvovali u anketi.
Cilj istraživanja bilo je skretanje pažnje mladima na prednosti
kontracepcije. |
| |
| |
|
| |
| Zabrinutost zbog topljenja leda na Arktiku |
| |
Led na Arktiku je potamneo od gareži i zbog toga se brže topi, pa bi okean oko
Severnog pola leti mogao da ostane bez leda i znatno pre 2050. godine,
saopštili su u utorak stručnjaci.
Kako je navedeno, borba protiv zagrevanja na Arktiku treba da se preusmeri
na smanjenje industrijskog zagađenja kroz emisiju gareži, ozona i metana u
Evropi, Severnoj Americi i Rusiji u pokušaju sprečavanja topljenja leda.
 Garež,
odnosno crni ugljen dovodi do tamnjenja leda i čini da on privlači više
toplotne energije, što ubrzava topljenje leda i snega. Metan oslobađaju
naftna i poljoprivredna industrija, a ozon stvaraju industrijski zagađivači.
Smanjenje tih zagađivača će imati veći uticaj na ograničenje emisije
najvećeg izazivača efekta staklene bašte - ugljen-dioksida, u naredne dve
decenije, zaključili su stručanjaci na skupu UN o klimi koji se održava u
Poljskoj.
Arktik se zagreva dvostruko brže od ostatka sveta i površine pod ledom su
rekordno smanjene u 2007. godini, što je izazvalo zabrinutost da je pređena
granica bez povratka.
Ocenjeno je i da će topljenje arktičkog leda dovesti do zagrevanja severnog
dela Zemljine kugle koje će se zatim širiti ka jugu. |
| |
| |
|
| |
| Sajt za povezivanje fejsbuka, maj spejsa i
drugih mreža |
| |
Brazilska internet kompanija Pauer saopštila je da je ljubiteljima sajtova za
društveno povezivanje ponudila objedinjeni pristup tim mrežama.
Kako je preneo blog Tek kranč, u oktobru ove godine je 49 miliona ljudi
posetilo i "maj spejs" i "fejsbuk", a samo u Velikoj Britaniji oko sedam
miliona osoba koristi i mrežu "bebo" i "fejsbuk".
Ukoliko se korisnici više mreža uloguju preko sajta "pauer" (www.ponjer.com),
moći će da objedine aktivnosti, kontakte i fotografije sa više mreža,
odnosno da im pristupaju i koriste ih preko jedne stranice.
 Pored
pristupa standardnim društvenim mrežama, preko sajta pauer može se
pristupiti i specijalizovanim sajtovima, poput "ju tjuba" za razmenu video
sadržaja.
"Pauer" funkcioniše od avgusta, ali je do kraja novembra u ponudi imao manji
broj društvenih mreža i uspeo da privuče pet miliona korisnika u SAD.
Od decembra se preko tog sajta može pristupiti mrežama "fejsbuk", "maj spejs",
"bebo", Guglov "orkut", Hi5, Majkrosoftov MSN i pojedinim specijalizovanom
mrežama poput "ju tjuba" za video sadržaje i "flikera" (Flickr) za razmenu
fotografija.
Prema navodima Tek kranča, "pauer" je do sada najefikasniji način za
objedinjavanje podataka i aktivnosti tih sajtova.
Pauer ima 70 zaposlenih i od kompanije Drejper Fišer Džervetson i drugih
investitora je dobio osam miliona dolara za razvoj tog projekta. |
| |
| |
|
| |
| Heroj hotela Tadž Mahal podlegao ranama |
| |
Jedan službenik hotela Tadž Mahal u Mumbaju, ranjen dok je spasavao goste
tokom 60-časovne opsade islamista, podlegao je povredama.
 Radžan
Kamble preminuo je u sredu tačno nedelju dana od serije napada u indijskom
finansijskom centru Mumbaju (Bombaj) na luksuzne hotele, železničku stanicu
i jevrejski centar u kojima je poginula 171 osoba, a ranjeno više od 300.
Kamble i ostalo osoblje hotela Tadž Mahal pomogli su gostima da se sklone u
službene prostorije hotela, kad se iznenada sreo oči u oči sa jednim od
napadača. Pogodio ga je u leđa, a metak mu je prošao kroz stomak. Satima je
čekao na pomoć.
"Da nije on pogođen, onda bi neko od nas", rekao je agenciji Rojters lekar
koji je bio sa Kambleom.
Kamble je 20 godina radio za Tadž Mahal, a iza sebe je ostavio ženu i dvoje
dece. |
| |
| |
|
| |
| Smetlar pronašao 10.000 funti ali iscepanih u
komade |
| |
Jedan smetlar u centralnoj Engleskoj možda će provesti divan Božić - ako uspe
da "skocka" džinovsku slagalicu, iseckane novčanice vrednosti 10.000 funti.
Grejam Hil iz Linkolna je u maju, prazneći kontejnere, pronašao hrpu
iscepanih novčanica od po 10 i 20 funti, piše danas list Linkolnšir ekou.
Hil je novac odneo u policiju, a ni posle šest meseci niko se nije pojavio
da zatraži pare.
Kako istraga nije mogla da nađe dokaza da je reč da je novac ukraden ili
povezan sa nekom kriminalnom aktivnošću, 10.000 funti pripada Hilu.
Engleska banka je saopštila da je voljna da poštenom nalazaču uništene
novčanice zameni novima, ako ih pravilno spoji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
