SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
KANADA

    Broj 1181, 12. decembar 2008.

Ignatief došao na mesto smenjenog Diona
 
Pored krize u federalnoj, konzervativnoj vladi i prekidanja sednice Parlamenta do 27. januara, jedan od najneposrednijih povoda bio je izuzetno loš snimak obraćanja Stefana Diona televizijskom gledalištu. Umesto da bude pandan govoru premijera Stivena Harpera, loše sačinjen snimak nikako nije ubedio javnost da Dion i njegova stranka mogu biti ozbiljna alternativa. Gotovo odmah je sve glasnije tražena Dionova smena, a kandidati su već bili poznati - Dominik Leblank, Bob Rej i Majkl Ignatief.

Kada je Stefan Dion najavio da će se povući sa mesta lidera Liberalne stranke čim bude izabran njegov naslednik, i da će to biti pre Božićnih praznika, odlučeno je da izbor privremenog lidera obavi klub poslanika i senatora. Kod simpatizera Boba Reja, međutim, javila se dilema da li pristati na ovu ubrzanu proceduru i dati legitimitet klubu poslanicika i senatora, sa ukupno 135 članova, jer oni predstavljaju članove stranke iz svega jedne četvrtine izbornih okruga u zemlji.

U svom saopštenju Dion kaže da je, zbog novonastalih okolnosti, potrebno da se pre nastavka rada Parlamenta na čelu stranke nađe novi lider, što je on podržava i predlaže članstvu i poslaničkom klubu. On naglašava da i u ovoj prilici, kao i do sada, želi da uradi ono što je najbolje za zemlju i stranku, posebno u trenutku kada su radna mesta i penzije u opasnosti. Posle izbora 14. oktobra, Dion je najavio da će ostati na čelu stranke sve dok ne bude izabran njegov naslednik, koji će biti efikasna opozicija vladi Stivena Harpera.

Potom je Dominik Leblank, jedan od kandidata, odustao je od nadmetanja za Dionovog naslednika i najavio da će podržati Majkla Ignatiefa.

Dan nakon odustajanja Leblanka, povlačenje iz trke za lidersku poziciju u stranki objavio i Bob Rej, čime je praktično bio otvoren put da Majkl Ignatief postane lider stranke po skraćenom postupku, na sastanku kluba poslanika i senatora. Ispostavilo se da je taj emotivni skup označen kao novi podsticaj jedinstva i novog vremena za stranku, na čelu sa novim liderom.

Očekuje se da će izbor biti potvrđen na stranačkoj konvenciji u maju mesecu. Ukoliko neko želi da bude konkurencija Ignatiefu na stranačkoj konvenciji, moraće da prijavi svoju nominaciju do 27. februara. Ako nema protivkandidata, skupštini će potvrditi njegov izbor i on biti ustoličen za novog lidera Liberalne stranke.

Rej je, na konferenciji za štampu na kojoj je objavio povlačenje, istakao da će Ignatief biti sjajan premijer.

Na svom veb-sajtu, Ignatief se, primetivši da se radi o postupku koji potencira jedinstvo stranke u ovim veoma osetljivim vremenima, sa svoje strane zahvalio svom prijatelju i kolegi Reju na podršci, uz priznanje za život posvećen služenju narodu.

Odustajanje dvojice kandidata prenelo je poruku da je u ovom trenutku od izuzetnog značaja da stranka bude jedinstvena. Leblank je čak primetio da za dvanaest godina, koliko je on na Parlament Hilu, stranka nikada nije bila tako ujedinjena.

Nekoliko predstavnika Liberalne stranke naglasilo je da će sudbina koalicije između liberala i NDP-a zavisiti od premijera Stivena Harpera. Dominik Leblank stiče utisak da su svi spremni za izjašnjavanje o poverenju u januaru, ali i za izbore, ili pak saradnju sa Harperom, ukoliko je iskreno pozivao na davanje sugestija za budžet, predviđen za 27. januar.

Ispitivanje javnog mnjenja koje je uradio Kanadijen Pres Haris Desima, pokazuje da većina građani ne veruju da koalicija ima bolju perspektivu sa Majklom Ignatiefom, nego sa Stefanom Dionom. Takođe, 51 odsto ispitanih građana smatra da bi Harper trebalo da ostane na funkciji prvog čoveka federalne vlade.


Ko je Majkl Ignatief?

Neki smatraju da je Ignatief poznatiji van granica Kanade, nego u samoj zemlji. Njegova porodica potiče iz Rusije, gde mu je deda po ocu bio u ministar obrazovanja u vladi za vreme cara Nikolaja II, ali on je rođen u Torontu, 12. maja 1947. godine.

Tečno govori engleski, francuski i ruski jezik.

Studirao je na univerzitetima u Torontu, Oksfordu i Harvardu, gde je i doktorirao. Predavao je na Harvardu, Kembridžu, Oksfordu i Londonu, da bi avgusta 2005. godine došao u Toronto da predaje na ovdašnjem Univerzitetu. Sledeće godine ulazi u politiku, kandidujući se za federalnog poslanika, a potom i za lidera stranke.

Napisao je 16 knjiga, koje se bave nacionalizmom, modernim načinom ratovanja i ljudskim pravima, a za knjigu porodičnih memoara iz 1987. godine, Ruski album, The Russian Album, dobio je nagradu Generalnog guvernera i bio je u najužem izboru za Bukerovu nagradu. Između ostalih, napisao je i Virtuelni rat: Kosovo i posle, iz 2000. godine, gde je dao studiju NATO bombardovanja Kosova, za šta je dobio nagradu Džordž Orvel, kao i Laka imperija: Stvaranje nacije u Bosni, Kosovu, Avganistanu, iz 2003. godine.

Na balkanske prostore mu je smešten i roman Čarli Džons u plamenu, koji je priča o iskusnom ratnom dopisniku kome se život menja dolaskom na ratom rastureni Balkan.

Oženjen je Žužanom Žohar i ima dvoje dece iz prvom braka, Tea i Sofiju.
 
   
 
Tri hiljade dolara za falsifikovani doktorat
 
Sudeći po navodima Toronto Stara, za dobijanje izuzetno verno falsifikovane diplome većine univerziteta u zemlji, potrebno je platiti tri hiljade dolara, šest hiljada za diplomu Univerziteta u Torontu koja čak sadrži hologram protiv krivotvorenja, 300 dolara za pismo preporuke, 1.750 za studentsku ispravu i tako dalje.

Njihova istraga je pokazala da je potrebno svega nekoliko dana čekanja i svežanj novčanica da se dobije ono za šta obični studenti strpljivo i marljivo uče nekoliko godina. Oni su otkrili i identitet falsifikatora, poreklom Kineza, koji je došao u Kanadu pre nekoliko godina na studije, i završio ih sa velikim uspehom. Još dok je studirao počeo je da se bavi falsifikovanjem i do sada je napravio na stotine diploma koledža i fakulteta. On kaže da je potražnja velika, a zadovoljan je kada za nedelju dana dobije tri porudžbine. Njegove cene više su nego kod ostalih, ali je i kvalitet vrhunski, na originalnom papiru sa vodenim žigom i odgovarajućim pečatima.

Zanimljivo je da je tarifa za fakultetsku, magistarsku i doktorsku diplomu ista, pošto je posao oko izrade takvih dokumenata isti.

Nadležni iz obrazovanja kažu da falsifikovanje diploma nanosi veliku štetu sistemu školstva, a u policiji upozoravaju da tu postoje i rizici po bezbednost.

Upućeni tvrde da se godišnje širom sveta, sve češće preko velikog broja internet sajtova, naruči i izradi preko 200 hiljada lažnih diploma. U mnogim zemljama uopšte ne proveravaju autentičnost priloženih dokumenata, tako da su sasvim opravdani razlozi za strah od potencijalnih veoma ozbiljnih grešaka na raznim osetljivim radnim mestima, ali i od terorista koji ih mogu iskoristiti za ulazak u određene službe ili zemlje. Kako bi se zaštitili, neki univerziteti s vremena na vreme menjaju ili uzimaju specijalni, numerisani papir za diplome koji je nemoguće kopirati, omogućavaju proveru podataka o završenom obrazovanju i putem interneta i slično.

Falsifikovanje i ostalih dokumenata, pa i ličnih isprava, poput pasoša, ličnih karata i sličnog, očigledno je sve manja nepoznanica, tako da kažu da i dobijanje potpuno novog identiteta, potkrepljenog svim mogućim papirima, nije nemoguće, naravno uz određenu cenu.
 
   
 
Kanada i Evropska unija otvorile se za aviosaobraćaj
 
Kanada i Evropska unija potpisale su sporazum o otvaranju svojih tržišta za aviosaobraćaj drugoj strani čime, po rečima Antonija Tadžanija, komesara za saobraćaj u EU, doprinose unapređivanju prekookeanske trgovine i konkurentnosti u sektoru aviosaobraćaja.

Tadžani objašnjava da sporazum uklanja restrikcije na vlasništvo i direktne letove i čini ovo tržište postane jedno od najotvorenijih u svetu.

Prva faza ovog sporazume trebalo bi da stupi na snagu u prvoj polovini naredne godine i omogući da avioprevoznici iz 27 zemalja članica EU i ovi iz Kanade ostvaruju direktne letove između svojih zemalja, pošto su ukinuta ograničenja u broju polazaka, cena i maršruta. Takođe će postupno biti ukidane i restrikcije na investicije i strano vlasništvo u aviokompanijama, koje u Kanadi trenutno iznose do 25 odsto.

Kanadski avioprevoznici mogli bi biti suočeni sa većom konkurencijom iz Evrope, ali se ne veruje da bi mogli proširiti svoje linije, pošto su najprofitabilnije već pokrivene.

Predstavnici kanadskih avioprevoznika nisu dali zvaničan komentar o sporazumu.
 
   
 
Najbogatija i dalje porodica Tompson
 
Časopis Biznis objavio je ovogodišnju listu najbogatijih Kanađana, koja se unekoliko razlikuje od prošlogodišnje. Pre svega, na listi je jedan milijarder više nego lane, ali se napominje da oni svi zajedno imaju 61,5 milijardi, skoro jedanaest manje nego prošle godine.

Na prvom mestu i dalje je porodica Tompson, sa ukupnim kapitalom od 18,45 milijardi. Jedan od većih pomaka načinila je porodica Irving iz Nju Brunsvika, dospevši na drugo mesto liste najbogatijih, sa prošlogodišnjeg petog, pošto je u poslednjih godinu dana bogatstvo Džejmsa, Artura i Džona Irvinga uvećano za 34 odsto. Oni sada zajedno imaju 7,11 milijardi i poslove u drvnoj i naftnoj industriji, saobraćaju i novinama.

Na trećem mestu nalazi se trgovački magnat Gajlen Veston, sa 6,58 milijardi, a slede Ted Rodžers, 5,05, i Džimi Petison, 4,93 milijarde dolara.

Nisu svi uspeli da očuvaju i uvećaju svoje bogatstvo. Robert Fridlend, vlasnik Ajvanho Majnsa, sada ima 500 miliona, odnosno skoro 70 odsto manje nego prošle godine. Takođe, su-osnivači kompanije Riserč in Moušn, Džim Balsili više nisu među prvih deset po bogatstvu, jer je njihova imovina za 41 odsto manja nego u prošlogodišnjoj proceni, zbog pada cena akcija Blekberija.
 
   
 
Ontario prednjači u otkazima
 
U Ontariju je proteklog meseca broj radnih mesta smanjen za 66 hiljada, što je učinilo da se u zemlji zabeleži najveći pad broja zaposlenih još od recesije 1982. godine. Stopa nezaposlenosti u provinciji dostigla je 7,1 odsto, skok sa 6,5 iz prošlog meseca.

U čitavoj Kanadi broj radnih mesta smanjen je za 70.600, a stopa nezaposlenosti porasla na 6,3 odsto.

Posle objavljivanja ovih statističkih podataka, opozicione stranke napale su ontarijskog premijera Daltona Mekgvintija da su zbog odsustva plana i slabog programa štednje ljudi ostavljeni bez nade.

Premijer Mekgvinti nije mogao da precizira odgovor na pitanje da li je kriza u provinciji dostigla svoj maksimum. On je samo rekao da, sa njegove tačke gledišta, oni koji su ostali bez posla sasvim sigurno smatraju da je kriza veoma teška.

U provinciji je trenutno bez posla više od pola miliona ljudi.

U vreme kada se u čitavoj zemlji, a posebno u Ontariju, radnici otpuštaju, optimistički deluje podatak jukonskog Biroa statističkog da na toj teritoriji nikada nije bilo toliko zaposlenih kao sada, kao i da postoje potrebe za dodatnih hiljadu radnika. U Jukonu je, inače, svega 4,9 odsto nezaposlenih.

Procentualno, najveći broj nezaposlenih je u Njufaundlendu i Labradoru, 13,7, a najmanje u Alberti, 3,4.
 
   
 
Banka Kanade smanjila kamatne stope
 
Banka Kanade spustila je kamatne stope za tri četvrtine procenta, tako da su one sada najniže u poslednjih pola veka i iznose 1,5 odsto.

Takođe, Banka je potvrdila da 'kanadska ekonomija ulazi u recesiju, što je rezultat slabljenja globalne ekonomske aktivnosti'. Snižavanje kamatnih stopa znak je da centralna banka pokušava da oživi privredu i povrati poverenje povoljnijim merama za pozajmice.

Federalna vlada možda će morati svojim merama da stimuliše jedan po jedan sektor, kako bi olakšala privredne probleme zemlje u predstojećem periodu, rekao je premijer Stiven Harper ističući da je odluka centralne Banke o smanjivanju kamatne stope dobar potez koji će i vlada podržati svojim dodatnim aktivnostima u oblasti fiskalne politike.
 
   
 
Crtež trogodišnje devojčice na pakovanju papirnih maramica
 
Luiz Kembel i njena petogodišnja ćerka Lili osvojile su prvu nagradu na nacionalnom konkursu koji organizuje proizvođač papirnih maramica Skotiz.

One će dobiti nagradu vrednu 25 hiljada dolara, koje se sastoji u preuređenje jedne sobe u kući, po projektu poznate dizajnerke Kimberli Šeldon.

Majka je odlučila nagrada 'ode' u kuhinju. Takođe, u prodavnicama širom zemlje prodavaće se papirne maramice u pakovanju na kojem je reprodukcija Lilinog crteža.

Majka Luiz, koja nije verovala da njihov crtež može da pobedi, kaže da je sliku sa voćem Lili naslikala kada je imala samo tri godine.

Slika je uramljena, stoji na zidu njihove kuće i uvek izmami osmeh na lice, pa se mama Luiz nada da će i pakovanje papirnih maramica sa istim crtežom izmamiti ista pozitivna osećanja kod ljudi koji ih koriste.
 
   
 

Oglasavanje Marketing

OPLENAC
Dubravka_Mandic
SAMA_Erindale_Park
Bonimi
Marko_Dajic
RADNJA_NIFA_DANIJELA
KIKS BOX
California Pub and Grill
SLAVISA_GARACA
MERKATOR
ZLATAR
Prodavnica_DELICATESEN
MODULAR
Dusan Dragojevic - Takse
ZABAVISTE - SUNSHINE KIDS
VIK DEJANOVIC
VIDOVITA - HANA_VERA
Oplenac_Hall
ADVOKAT_KARAPANCEV
Advokat Dejan Ristic
Imigracija - Advokat Zoran Kostic
Toronto_Travel
Ljiljana-Zdravkovi
sweethome4yu
ZUBARI NIS

Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"