Broj 1181, 12. decembar 2008.

Zašto ljudi traže smisleno u besmislenom?
"Eksperti" za leteće tanjire vide lice na Marsu. Vernici vide Bogorodicu u senkama na zgradi. Ljudi koji se zanimaju za paranormalno čuju kako im se obraćaju mrtvi ljudi preko radija. Pristalice teorije zavere misle da je za teroristički napad na Njujork 9. septembra 2001. odgovorna administracija bivšeg predsednika SAD Džordža Buša. Postoji li razlog zašto ljudi veruju u ovakve stvari? Naučnici tvrde da postoji i da predstavlja "tendenciju ljudi da pronađu smislene sheme u besmislenim događanjima", piše "Sajentifik Amerikan". Razlog zašto ljudi vide lica u talogu kafe i ljudske figure u mrljama na prozorima, čuju glasove u zvukovima koje proizvode elektronske naprava ili traže teorije zavere u dnevnim vestima verovatno leži u "prvom efektu", odnosno kada su naš mozak i čula unapred pripremljeni da tumače razne događaje prema očekivanom modelu, onome što podsvesno želimo da vidimo ili čujemo. Naučnici su do sada tradicionalno smatrali ovu shemu ponašanja mozga kao grešku u spoznaji. Ova shema je i klasifikovana. Tako prvi tip greške, ili lažno pozitivna, znači da osoba veruje da je stvarno nešto što ne postoji. Ovo se zove i pronalaženje nepostojećih shema. Drugi tip greške, ili lažno negativna, znači da osoba ne veruje da postoji nešto što stvarno postoji. Ovo se odnosi na neprepoznavanje stvarnih shema. Ljudi, nažalost, nemaju detektor u mozgu koji bi razdvajao stvarne od lažnih shema. Biolog Hana Koko sa Univerziteta u Helsinkiju i Kevin Foster sa Harvarda zaključili su da kad god je verovanje da je lažna shema stvarna manje nego kada se ne veruje u stvarnu shemu, prirodna selekcija će nametnuti ono što podsvesno želimo da vidimo ili čujemo, naveo je "Sajentifik Amerikan". Ako, na primer, verujemo da šuškanje u grmlju potiče od grabljivice, a ne od vetra, to nas ne košta mnogo. Ali ako verujemo da je grabljivica "samo vetar", to nas može koštati života. Problem je ljudi veoma loše procenjuju takve verovatnoće, ali je rizik realno manji ako verujemo da je vetar grabljivica nego suprotno. Naučnici su ukazali da "grabljivice izbegavaju neotrovne zmije koje oponašaju otrovnice u područjima gde se nalaze staništa otrovnica". Izvesno je da bi morala da postoji praktična selekcija u verovanju da je većina shema stvarna. Uzimajući u obzir dodatne stimulanse (vetar u drveću) ili prethodna iskustva (sa grabljivicama ili vetrom), naučnici su zaključili da će "nesposobnost individue - ljudske ili bilo koje druge - da imenuje uzrok događanja oko njih, često prisiliti iste da povežu uzročne asocijacije sa onima bez uzroka. Sada je jasno evolutivno objašnjenje za sujeverje - prirodna selekcija će pre izabrati strategije pravljenja mnoštva netačnih uzročnih asocijacija, sa ciljem da ustanovi one koje su suštinske za preživljavanje i reprodukciju. Ovakve sheme znače da ljudi veruju u "čudne stvari" zbog naše evolucione potrebe da verujemo u obične stvari, zaključili su naučnici.

Slučajni susret iz koga je buknuo život
Naučnici tvrde da su otkrili tajnu nastanka života na našoj planeti Naučnici su otkrili da je u jednom trenutku pre oko 1,9 milijardi godina došlo do "slučajnog susreta" zahvaljujući kojem su kasnije nastali svi oblici života na zemlji, piše "Sandej tajms". Organizam sličan amebi progutao je bakteriju koja je razvila sposobnost da uz pomoć svetlosti oslobađa kiseonik. Ta bakterija je verovatno trebalo da bude plen, ali je postala deo tela napadača a time istovremeno i predak svakog drveta ili cveta na planeti. Zahvaljujući ovom susretu razvili su se složeniji oblici života i transformisana je evolucija na zemlji. "Potomci tog majušnog organizma ispunili su našu atmosferu kiseonikom neophodnim za životinje i u krajnjoj liniji za ljude", objasnio je Pol Falkovski, profesor biogeohemije i biofizike na Rutgers univerzitetu u Nju Džersiju. Verovalo se da su se ovi organizmi pojavljivali u više navrata. Međutim, jedinstvena priroda ovog događaja postala je jasna tokom proučavanja hloroplasta, tela u biljnim ćelijama koja apsorbuju sunčevu svetlost i koriste je kao energiju u proizvodnji hranljivih materija i kiseonika. Naučne studije su pokazale da su geni u hloroplastima i proteini koje oni proizvode toliko slični u svim biljkama, od najmanjih algi do velikih hrastova, da mora biti da su svi direktni potomci jedne jedine ćelije. Grupa naučnika okupljenih na Rutgers univerzitetu jedna je od nekoliko u svetu koje uz pomoć moćnog naučnog oruđa kao što je analiza DNK otkrivaju kako je život evoluirao na zemlji od njenog nastanka pre četiri i po milijarde godina. Oni su takođe usavršili metod datiranja drevnih stena uz pomoć radioaktivnih izotopa, koji može da pokaže koliko je kiseonika u atmosferi bilo kada su te stene nastale. Rezultati ukazuju da se primitivan oblik života pojavio pre tri i po milijarde godina i to su bili organizmi tipa bakterije. A onda, pre više od 2,2 milijarde godina, jedna grupa, cijanobakterije, razvila je sposobnost da uz pomoć sunčeve svetlosti razlaže vodu, proizvodeći hranljive materije i kiseonik. Ovaj događaj je predstavljao prekretnicu. Međutim, cijanobakterije su bile neefikasne, pa je nivo kiseonika u vazduhu bio minimalan. Prošlo je još nekoliko stotina miliona godina do "slučajnog susreta" koji je doprineo nastanku biljaka - sam vremenski raspon govori o maloj verovatnoći da se tako nešto uopšte dogodi. Nik Lejn, istraživač sa Univerzitetskog koledža u Londonu, rekao je za britanski list da se polako upotpunjuje slika o životu koji je nastao kroz niz jedinstvenih slučajnih događaja: "Prava fotosinteza se razvila samo jednom, a slučajni susret iz kog su nastale biljke takođe se desio samo jednom". "Kako se kiseonik akumulirao, biljke su mogle sve više da rastu. Životinje su evoluirale kako su ovi novi izvori hrane postali dostupni", objasnio je Lejn. Jedna od zagonetki je bila i zašto se kiseonik uopšte akumulira u vazduhu - jer organizmi koji koriste kiseonik jedu biljke koje ga proizvode. To bi značilo da se kiseonik koristi onoliko brzo koliko se stvara. Falkovski je utvrdio da je mnogo biljaka koje ne pojedu drugi organizmi, već bivaju trajno inkorporirane u stene geološkim procesima. U moru, na primer, mrtav morski fitoplankton tone na dno i postaje deo sedimenata koji se pretvaraju u stene. Falkovski računa da je u poslednje dve milijarde godina na ovaj način oko 15 milijardi tona ugljenika iz atmosfere "zaključano" u zemljinoj kori.
J. K.

Igra popularna u celom svetu
Jedna od najpopularnijih igara koje su obišle našu planetu i danas je, uprkos mnogobrojnim kompjuterskim igricama, "monopol". Prema nekim podacima, više od 500 miliona ljudi širom sveta bar jednom u životu odigralo je partiju "monopola". Preteča igre kakvu danas znamo bila je "banka" koju je 1883. godine predstavio pronalazač Džordž Parker. Ova igra korišćena je kao osnova za sve docnije igre ovog tipa koje su nastale u kasnijim decenijama. Liza Megi iskoristila je 1904. godine neke elemente iz "banke" i upotrebila ih u igri "lendlord" koju je sama patentirala. Igrači u njoj imali su zadatak da "kupuju" određene objekte ili delove gradova. Iako je "lendlord" bio prilično zanimljiv, i sama izumiteljka više puta je istakla da su pravila ove igre komplikovana i teška za razumevanje. Posle niza usavršavanja, "lendlord" se probio na svetsko tržište i postao jedna od najpopularnijih igara. Interesantno je da su se nazivi poznatih ulica i građevina u njoj menjali od grada do grada, kako bi igra imala lokalni karakter. Amerikanac Čarls Derou igrao je 1933. godine na svom kuhinjskom stolu "lendlord" i oduševio se ovom igrom toliko da je poželeo da je donekle izmeni i modernizuje. Novu varijantu koja je ponela naziv "monopol" igrao je sa roditeljima i prijateljima, a nekoliko meseci kasnije patentirao je svoj pronalazak. Derou je zatim pravio ručno kopije ove igre i prodavao ih za četiri dolara po komadu. Kada je potražnja bila tolika da više nije mogao da stigne da napravi dovoljan broj primeraka, obratio se kompaniji "Braća Parker" i pokušao da je zainteresuje za svoj izum. Odmah su ga odbili uz objašnjenje da u svojoj igri ima 52 greške. Kasnije, međutim, vlasnici kompanije su ipak prihvatili inovaciju Čarlsa Deroua i rešili da otkupe njegova prava na igru. Tako je 1935. godine "monopol" postao najprodavanija igra u Americi. Braća Parker su platila i Lizi Megi, kao i svim drugim inovatorima koji su u međuvremenu dizajnirali sličan tip igre, za ranije varijante "monopola", i proglasili Deroua tvorcem ove igre. Igra "ulaganja" u nekretnine od tada do današnjih dana popularna je u celom svetu i donela je ogroman novac kompaniji "Braća Parker".
D. I.

Pametna pilula koja sama nalazi mesto bolesti
Popiješ pilulu a ona sama nađe mesto da ispusti lek u delu creva tamo gde je najpotrebniji. Inteligentna pilula, nazvana "iPill", koja sadrži mikroprocesor, bateriju, bežični radio, pumpu i rezervoar s lekom koji se ispušta u određeni deo organizma, najnoviji je proizvod holandske kompanije Filips. Ova pilula, veličine 11x26 mm, može predstavljati bitno olakšanje u lečenju tegoba poput Kronove bolesti, raka debelog creva, ulceroznog kolitisa, čira, jer lek dolazi tačno tamo gde je potrebno, što takođe znači smanjenje doza i neželjenih efekata leka. Pripremom, odnosno snimanjem digestivnog trakta lekar prvo pronalazi određeno mesto u sistemu za varenje gde će kapsula otpustiti lek. Program koji se snimi u mikroprocesor pre ubacivanja u pilulu, treba da, u reagovanju na nivo kiselosti u crevima, pokrene proces oslobađanja leka u organizam. Pilula se može uneti u organizam zajedno sa hranom ili vodom, i onda se spušta onako kako se, inače, hrana spušta u želudac. Po indeksu kiselosti koji se poveća u stomaku sa dolaskom hrane, možemo utvrditi gde se tačno nalazi pilula, koja reaguje svojim senzorom za kiselost. Bežičnim radio predajnikom, ona šalje podatke kontrolnoj jedinici van ljudskog tela, a potom počinje precizno ispuštanje leka, koji vrši pumpa unutar pilule, dok mikroprocesor kontroliše ceo proces. Dizajn inteligentne pilule odgovara serijskoj proizvodnji, a sve navedene komponente koje ulaze u sastav, minijaturizovane su zahvaljujući naprednoj elektronici i mehanici. Kao mogući doprinos ove nove tehnologije u lečenju pacijenata, iPill može predstavljati važnu istraživačku alatku za razvoj novih lekova koji se mogu precizno "isporučiti" u sistem za varenje. Kako se u zapadnom svetu beleži porast pacijenata sa bolestima digestivnog trakta ovaj izum može predstavljati važnu prekretnicu u načinu lečenja ovih pacijenata. Naime, Kronova bolest i kolitis se mogu lečiti lekovima, naročito steroidima, ali mnogi od ovih lekova imaju loše nuspojavne efekte za pacijente kada se rastvaraju sistematski po celom organizmu. Međutim, usmeravajući lek direktno do obolelog mesta, doze se mogu smanjiti i mnogi od propratnih efekata se mogu izbeći. Upravo je potreba za preciznim usmeravanjem leka na određeni deo sistema za varenje ta koja je dovela do razvoja inteligentne pilule, to jest, elektronski kontrolisane isporuke leka.
P. Đurović

Ben Aflek snima film o ubijenom novinaru
Američki glumac i režiser Ben Aflek pregovara o snimanju filma o ubistvu novinara Dona Bolsa, koji je istraživao korupciju političara u Arizoni. Studio Miramaks films snimiće dramu zasnovanu na istinitoj priči koja je počela smrću novinara lista Arizona ripablik koji je 1976. poginuo u eksploziji bombe podmetnute pod njegov automobil, piše holivudska štampa. Bols je bio jedan od osnivača novinarske organizacije Istraživački novinari i urednici, čiji su se članovi kasnije udružili i dovršili njegov projekat, navode dnevnici Varajeti i Holivud riporter.

Kijanu Rivs samuraj u novom filmu
Američki glumac Kijanu Rivs biće junak filma "47 Ronin", epske priče o grupi samuraja koji su osvetili smrt svog učitelja u Japanu u 18. veku, piše dnevnik Varajeti. Scenario za film, zasnovan na istinitoj priči, napisaće Kris Morgan, jedan od scenarista filma "Tražen". Kijanu Rivs igraće jednog od samuraja koji su u Japanu čuveni po svom osvetničkom napadu od 14. decembra 1702. Film će biti spoj činjenica i fantazije, uz elemente primenjene u serijalu "Gospodar prstenova" i scene borbe poput onih u "Gladijatoru".

Male crvene jabuke kao evroužina za školarce
Poljske škole tragaju za specijalnim jabukama koje će, po direktivi Evropske unije, od narednog septembra davati đacima za vreme velikog odmora - jabuke moraju da budu slatke, crvene i prečnika šest do 6,5 centimetara. Poljski voćari po ukusu i boji mogu da se uklope u te norme, sortama beni šoug, rubinola, rjal gala, šampion i elise, ali je problem to što su njihove jabuke suviše velike. Koordinatori akcije "voćna evroužina u školama" preporučili su poljskim voćarima koji imaju izglede da uspeju na tenderima, da do jeseni pripreme manje i crvenije jabuke. Veličinu jabuka odredili su dijetetičari, a ona odgovara i deci, kao šestogodišnjoj Magdi Kovalčik, koja je sa vršnjacima testirala evrojabuke i dnevniku "Gazeta viborča" objasnila da "jabuka mora da bude mala da se lako zagrize". Niko za sada ne može da kaže zašto jabuke za poljske školarce moraju da budu upravo crvene. U Poljskoj je, kroz pilot program, počelo navikavanje dece da zaista i pojedu jabuke upakovane u foliju koje će dobijati tokom velikog odmora. Kako uz jabuke ne bi i dalje jeli čips, čkoladu i druge grickalice koje mogu da kupe u automatima postavljenim u mnogim poljskim školama, ponuđena im je "knjižica jabukomanijaka" u kojoj će dobijati pečat za svaku pojedenu jabuku. Pečati kasnije mogu da se zamene za nagrade. Akciju evro voćne užine u Poljskoj su zajedno pokrenula ministarstva prosvete, zdravstva i poljoprivrede, a program godišnje košta 1,3 miliona evra, koji stižu iz fondova EU.

Krijumčarila majmuna pod bluzom tvrdeći da je trudna
Jedna Amerikanka osuđena je zbog krijumčarenja, pošto je tokom avionskog leta od Tajlanda do Los Anđelesa ispod bluze skrivala majmuna pretvarajući se da je trudna. Džipsi Loson (29) je uspešno prošla kroz američku carinu na losanđeleskom aerodromu, sa majmunom koji je bio pod sedativima, piše list Spouksmen-rivju. Njena majka, koja ju je pratila na istom letu, takođe je osuđena. Uhapšene su nakon što se Džipsi Loson pohvalila jednoj prodavačici o uspešno izvedenoj prevari. Majmun je potom smešten u utočište za životinje u američkoj državi Oregon. Porota je proglasila dve žene krivim za zaveru i krijumčarenje robe u SAD. Izricanje presude je zakazano za mart.

Jelen u učionici
Đaci jednog odeljenja četvrtog razreda iz Mičigena naučili su iz prve ruke o ponašanju životinja kada je jedan jelen proleteo kroz prozor i završio u njihovoj učionici. Kada je jelen uskočio u učionicu, u vazduhu su se našli stolice, stolovi, knjige i srča. Jedan dečak zadobio je malu posekotinu na glavi, ali nije bilo ozbiljnijih povreda. Direktor Osnovne škole Kupersvil Ist Marti Aleksander (Marty Aledžander) kazao je da je neočekivani gost "svratio" u ponedeljak popodne. Aleksander je kazao da je učiteljica bila prisebna, pošto je deci, kojih je bilo 23 - rekla da legnu na pod kada je jelen proleteo kroz prozor. Potom je decu izvela u hodnik. Posle posete od 30 sekundi, jelen je iskočio kroz isti prozor i pobegao.

Psi osećaju ljubomoru i nepravdu kao ljudi
Psi mogu da osećaju ljubomoru i da negativno reaguju na nepravdu, saopštili su naučnici u najnovijoj studiji nedavno objavljenoj u SAD. Pas će odbiti da da šapu, ako misli da su drugi psi oko njega nagrađeni a on nije, navodi se u studiji austrijskih naučnika, koju je objavila Američka akademija nauka. Za razliku od majmuna, koji su, prema prethodnim studijama, vrlo ljuti ako im je učinjena nepravda, pa čak odbijaju da jedu, ako im se to ne sviđa, pas to neće učiniti i neće odbiti nagradu u obliku hrane. Naučnici smatraju da je osećaj nepravde ključni element u evoluciji društva i do skora se mislilo da se odnosi samo na ljude. Studije o majmunima, posebno šimpanzama, pokazale su da oni mogu da osećaju ljubomoru i nepravdu vrlo jako. Ekipa istraživača Frederika Rangea, sa Bečkog univerziteta, na početku studije je pretpostavila da se psi ponašaju slično, pošto su u društvu s ljudima i veoma su osetljivi na ljudsko ponašanje. Kada pas koji je bio poslušan ne dobije nagradu, dok je dobio drugi pas pored njega, pas više neće biti poslušan. To isto će učiniti ako za nagradu dobije parče hleba, a drugi pas parče mesa, navodi se u studiji.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"