|
|
Broj 1181, 12. decembar 2008.
| Raspad BiH nije realna niti moguća opcija |
| |
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak, koji se nalazi u jednodnevnoj poseti
Beogradu, izjavio je da raspad BiH "nije realna niti moguća opcija" i pored
"zapaljive retorike" političkih lidera i nepoverenja među građanima.
"Situacija u BiH jeste zabrinjavajuća u smislu da zemlja troši i gubi
previše vremena, da još uvek rešava pitanja koja bi trebalo da je rešila...
Još uvek imamo selektivno prihvatanje Dejtonskog mirovnog sprazuma", rekao
je Lajčak u intervjuu agenciji Beta.
 Jednima
"ne odgovora postojanje Republike Srpske kao entiteta, drugima ne odgovora
da Bosna postane funkcionalna država sa efikasnim institucijama", naveo je
Lajčak u razgovoru sa urednicom u Beti Lelom Milivojević.
"Zato svaki korak napred zahteva neproporcionalno puno ulaganja i energije i
previše često i neodgovorno se koristi zapaljiva retorika, političari se
obraćaju svom nacionalnom korpusu, svom biračkom telu, a ne uzimaju u obzir
negativne posledice takvih nastupa", ukazao je on.
Rezultat toga je, istakao je Lajčak, "i dalje značajna unutrašnja podela i
velika doza nepoverenja unutar BiH, među građanima koji pripadaju različitim
etničkim grupama".
"Ovo moramo prevazići jednog dana da bi zemlja krenula napred i želim da
naglasim da raspad BiH nije realna opcija niti moguća opcija", rekao je
Visoki predstavnik u BiH.
BiH je zemlja koja želi da postane članica Evropske unije i NATO i zato
međunarodna zajednica, kako je istakao, "veoma pažljivo prati šta se dešava
u BiH".
Lajčak je ocenio da poruke koje dolaze iz Beograda doprinose stabilizaciji
unutrašnje situacije u BiH.
"Stavovi koje iznose predsednik (Boris) Tadić i ministar (Vuk) Jeremić su
dobri i konstruktivni stavovi u smislu podrške teritorijalnoj celovitosti i
integritetu BiH", rekao je on.
Lajčak je rekao i da je Sporazum o specijalnim odnosima Srbije i RS u skladu
sa Dejtonskim sporazumom, ali je potrebno da bude sprovođen na način da se
ne izaziva nepoverenje u drugom delu BiH.
Povodom novih tenzija između Srbije i Hrvatske, Lajčak je rekao da ne vidi
njihov direktan uticaj na BiH, ali je ukazao da je "u interesu svih da u
regionu postoji zdrava atmosfera i zdravo takmičenje na evropskom putu".
"Pitanja tragične prošlosti i rata je nešto što je još uvek deo današnjeg
života, posebno u BiH, i mislim da bi trebalo da bude u interesu svih da se
to tragično poglavlje zatvori na način da je jasno ko je odgovoran i da oni
koji su odgovorni, snose posledice", istakao je on.
Povodom ustavnih reformi u BiH, Lajčak je rekao da je to pitanje "apsolutno
jasno" na dnevnom redu i dodao da postoji više koncepcija koje su "sve
legitimne, samo je problem što nisu kompatibilne".
"Međunarodna zajednica je jasno stavila do znanja da neće igrati nikakve
igre sa ustavnim reformama. Ustavna reforma je potrebna BiH i tu je ključna
odgovornost domaćih političkih lidera i jedini mogući način je da se oni
dogovore o promenama tako da svi budu u situaciji da to podrže", rekao je
Lajčak.
Komentarišući zahteve zvaničnika RS za zatvaranje Kancelarije Visokog
predtavnika (OHR), Lajčak je rekao da politički lideri treba da to pitanje
ostave međunarodnoj zajednici.
"Postoji neka zabluda da zatvaranje OHR predstavlja odlazak međunarodne
zajednice. Neki to priželjkuju, a neki se toga plaše. Međunarodna zajednica
naravno ostaje u BiH i posle OHR", ukazao je on, navodeći da će u BiH biti
snažna misija EU, kao i Saveta Evrope, OEBS-a i agencija UN.
 Na
molbu da prokomentariše tužbu premijera RS Milorada Dodika protiv njegovog
zamenika Rafija Gregorijana, Lajčak je ponovio svoj stav da je ta tužba "štetna"
i da predstavlja "nepotrebnu grešku".
"Ta tužba ne može da se vidi ni na jedan drugi način osim kao napad na
međunarodnu zajednicu... Mislim da je to nepotrebna greška i da bi umesto
napada na međunarodne predstavnike bilo bolje da se svi političari bave
konstruktivnim poslom unapređenja BiH", rekao je on.
Povodom kritika da je inertan prema nacionalističkim ispadima, korupciji, da
ne koristi bonska ovlašćenja, Visoki predstavnik je rekao da korišćenje tih
ovlašćenja ne znači napredak zemlje već odlaganje trenutka kada ona sama
mora da preuzme odgovornost.
"Možda je to spektakularan način, ali nisam siugran da je i najbolji mogući
način. Mislim da 13 godina posle Dejtona nije na OHR da donosi zakone umesto
legitimno izabranih političara već da je tu kao garancija da zemlja ne
skrene s puta, da niko ne može da napada njenu celovitost, integritet",
rekao je Lajčak.
Visoki predstavnik u BiH zato smatra da je najpotrebnije da političari traže
dogovore koji "nisu idealni, ali su njihovi i na koje svi mogu da se potpišu". |
| |
| |
|
| |
| Bajaga i Van Gog 28-og u Banja Luci |
| |
Rok grupe "Bajaga i instruktori", "Van Gog" i "Hladno pivo" održaće 28.
decembra prednovogodišnji zajednički koncert u Banja Luci, saopštila je
koncertna agencija "Long plej" .
Ova tri proslavljena benda iz Beograda iz Zagreba, nastupiće u dvorani Borik,
na koncertu koji će se zvati - "Koncert godine", a ulaznica će koštati 12
konvertibilnih maraka (oko šest evra).
Organizatori su saopštili da je ovo "nulti" koncert godine i izrazili nadu
da će on ubuduće postati "tradicionalan decembarski festival".
Grupa "Hladno pivo" proslavila je ove godine dve decenije postojanja,
velikim koncertima u Zagrebu i Beogradu.
"Van Gog", prošlogodišnji dobitnici regionalne MTV nagrade, svirali su ove
godine uglavnom na velikim festivalima.
"Bajaga i Instruktori", koji su nedavnom smrću Ljubiše Bube Opačića iznenada
ostali bez gitariste, vraćaju se koncertnim aktivnostima u godini u kojoj
obeležavaju 20 godina objavljivanja slavnog albuma "Prodavnica tajni"
(1988).
"Koncert godine" koji organizuju "Long plej" i banjalucki "Title", počeće u
20 sati, a datum početka kupovine karata, kao i prodajna mesta tek treba da
budu objavljeni. |
| |
| |
|
| |
| Otvoreno Ostrvo ljudskih prava u Puli |
| |
U Puli je simbolično otvoreno "Ostrvo ljudskih prava i sloboda", povodom
Međunarodnog dana ljudskih prava.
Ime "Ostrvo ljudskih prava i sloboda" dobio je najnoviji saobraćajni kružni
tok u širem centru glavnog grada Istre.
Predstavnik gradskih vlasti Denis Martincić rekao je da se ljudska prava
najbolje štite kroz neprestane akcije i upozoravanja na potrebu poštovanja
tih prava.
 Istarski
podžupan Valerij Grandić rekao je da se nada da će taj otok "prerasti u
arhipelag".
Potpredsednica Skupštine Republike Srpske Nada Tešanović kazala je da
Banjaluka postaje "sve otvorenija" i najavila mogućnost da i u tom gradu
bude otvoreno jedno ostrvo ljudskih prava.
Mogućnost otvaranja ostrva ljudskih prava nagovestio je i potpredsednik
Skupštine Vojvodine Branimir Mitrović.
Pomoćnik ministra za kulturu i medije u Vladi Crne Gore Željko Rutović rekao
je da se kroz dugu i upornu borbu mora raditi na širenju "pelcera dobra i
humanosti" u regionu.
Poslanik u Skupštini Srbije Nenad Čanak rekao je da su Istra i Vojvodina
jedine istinski multietničke regije na prostoru bivše Jugoslavije i najavio
nastavak saradnje dva regiona.
Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov rekao je da je veoma
ponosan zato što nevladine organizacije rade na normalizaciji odnosa u
regionu.
Otvaranju ostrva prisustvovao je i ambasador Crne Gore u Hrvatskoj Branko
Lukovac, kao i predstavnici nevladinih organizacija i novinarskih udruženja
iz regiona.
Višednevnu manifestaciju povodom Međunarodnog dana ljudskih prava priređuje
nevladina organizacija Homo iz Hrvatske. |
| |
| |
|
| |
| Zaplena droge vredna 1,5 miliona evra |
| |
Crnogorska policija zaplenila je u proteklih 11 meseci oko 356 kilograma
narkotika, čija je vrednost na crnom tržištu oko 1,5 miliona evra.
Rukovodilac Odseka za borbu protiv droge i krijumčarenja Miodrag Laković
kazao je na konferenciji za novinare da je zaplenjeno 329 kilograma
marihuane, uglavnom tipa skank, 18,6 kilograma heroina, 7,8 kokaina i oko
kilogram sintetičkih droga, uglavnom amfetamina i ekstazija.
"Uspeli smo da procesuiramo 16 osoba i predamo ih u nadležnost specijalnog
državnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, a procesuirali smo
i 11 kriminalnih grupa koje su se ozbiljnije bavile kriminalnim aktivnostima
u vezi sa drogama", naveo je on.
Naviše predmeta je, kako je kazao, realizovano na području Podgorice, a
zatim u Nikšiću, Beranama, Baru i Herceg Novom.
On je rekao da je celokupna količina zaplenjene marihuane stigla iz Albanije.
"Tu se jasno definišu dva kraka - jedan preko Nikšića ka Bosni i Hercegovini
(BiH) i dalje prema zemljama zapadne Evrope, i drugi koji preko severa Crne
Gore ide prema Srbiji i dalje prema ostalim zemljama regiona", naveo je on.
Laković je naveo da postoje i "dva kraka" kojima heroin ulazi u Crnu Goru,
od kojih je jedan iz Albanije, a drugi sa Kosova, preko Rožaja.
On je dodao da heroin ponekad dolazi i iz Srbije, iako statistički podaci
pokazuju da "češće ide od nas prema Srbiji".
Kokain, kako je naveo, uglavnom dolazi u luke, i to preko posada brodova i
kroz kontejnerski saobraćaj.
Laković je rekao i da su u proteklih 11 meseci zaplenjene veće količine
oružja, municije, eksplozivnih materija, više automobila koji su se
koristili za krijumčarenje droge, kao i veća količina novca.
Upitan zašto policija hapsi samo "sitne dilere i kurire" i šta je sa "krupnim
ribama ", Laković je kazao da "među uhapšenim osobama ima veoma značajnih i
visoko rangiranih lica u kriminalnim grupama, koji su značajni i na
međunarodnom planu, čak i onih kojima se bavila američka DEA (Američka
agencija za borbu protiv droge)", ali nije precizirao o kojim se licima radi. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska ima loše namere prema RS |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Hrvatska ima loše namere
prema RS, o čemu svedoče i izjave hrvatskog predsednika Stjepana Mesića.
Dodik je optužio Mesića da se napadima na RS meša u unutrašnje stvari BiH, a
da istovremeno ne želi da odgovori na mnoga pitanja koja se dešavaju u
njegovoj državi.
 On
je novinarima u Banjaluci rekao da je Mesićevo ponašanje "samo deo
koordinisane kuhinje koja dolazi iz Sarajeva".
Premijer RS naveo je da upravo u Hrvatskoj nisu rešena mnoga pitanja, poput
povratka Srba i njihove imovine, dodajući i da nijedno preduzeće iz RS ne
može da radi u Hrvatskoj.
"Nedopustiv je odnos prema povratnicima u Hrvatsku, i imovini RS u toj
zemlji", naglasio je Dodik.
Prema njegovim rečima, Hrvatska nije otvorena ni za bilo kakvu poslovnu
inicijativu iz RS.
Dodik je ocenio da "nije normalno da EU i međunarodna zajednica to tolerišu,
a da su istovremeno spremni da na sasvim beznačajnim stvarima otvore teme
koje potresaju regiju".
On je dalje kazao da je Tužilaštvo BiH juče selektivno preuzelo
dokumentaciju od Vlade RS u vezi sa nekoliko građevinskih projekata,
optužujući tu pravosudnu instituciju da želi da "napravi problem i pridruži
se onima koji u Evropi žele da pošalju sliku da u Republici Srpskoj nešto
nije u redu".
Premijer RS je optužio Sud i Tužilaštvo BiH da su izdavanjem naloga za
preuzimanje određene dokumentacije o građevinskim projektima Vlade RS
prekršili zakon, kao i pojedine strane ambasade "koje su se direktno mešale
u te poslove".
Dodik smatra da u predmetima koji se odnose na RS ne bi trebalo da sude
sudije Bošnjaci, jer su oni "negativno nastrojeni prema RS", a izrazio je i
nezadovoljstvo radom stranih su-dija i tužilaca u pravosuđu BiH.
"To nema nigde u svetu, već samo u ovoj nakaradnoj zemlji koja se zove BiH i
njenom pravosudnom sistemu, u kojem se želi osuditi RS", naglasio je on.
Dodik je kazao i da RS neće pristati na povećanje budžeta institucija BiH za
200 miliona maraka, ocenjujući da bi to bila "nepotrebna avantura".
Predsedništvo BiH je utvrdilo predlog budžeta BiH za 2009. godinu koji je
veći za 200 miliona KM u odnosu na onaj koji je predložio Savet ministara
BiH u iznosu od 1,4 milijarde KM.
Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović glasao je protiv ovog
predloga. |
| |
| |
|
| |
| Promet nekretninama u Crnoj Gori završen |
| |
Svetska banka (SB) je ocenila da je promet nekretnina u Crnoj Gori dostigao
vrhunac i da se više ne može očekivati njihova kupovina.
"Kupovina nekretnina je završena", prenose podgorički mediji ocenu iz
izvještaja SB o crnogorskoj ekonomiji.
Rast cena nekretnina, kako je navedeno, može se očekivati "samo na veoma
malom broju lokacija duž obale" Jadranskog mora.
Prema prognozama iz izvještaja SB, ni crnogorskom turizmu neće cvetati ruže
u narednom periodu.
Turistička poseta je prošle godine, kako je navedeno, bila dobra,
zahvaljujući činjenici da je Crna Gora prepoznata kao nova destinacija, ali
problem infrastrukture ograničava dalji uspon turizma u toj državi.
Svetska finansijska kriza će, takođe, negativno uticati i na investicije u
Crnoj Gori, ocena je Svetske banke. |
| |
| |
|
| |
| Predsednik iznajmljivao preskupe avione |
| |
Slovenački predsednik Danilo Tirk je u zvanične posete BiH i Češkoj leteo
preskupim privatnim avionom, ocenjuje slovenačka štampa.
Predsednikova kancelarija je za iznajmljivanje aviona za posetu BiH platila
89.000 evra, a za posetu Češkoj 32.500 evra od kojih deo troškova snose
ministarstvo spoljnih poslova i protokol.
Štampa ističe da je pri tome prekršen zakon, jer izbor aviona nije izvršen
na osnovu javne ponude na internet stranici za javne nabavke.
Predsednikova kancelarija je u današnjem Dnevniku istakla da izbor aviona
nije bio nezakonit, jer je to obavljeno kroz direktne pregovore sa ponuđačem.
"Iznajmljivanje aviona za posetu BiH je u skladu sa zakonom o javnim
nabavkama, izvršen je po postupku kroz pregovore bez prethodnog
objavljivanja", kako je rađeno i u prethodnom predsedničkom mandatu,
objasnila je kancelarija predsednika države.
"Za svakog budžetskog korisnika važi pravilo da se kod nabavke robe i usluga
primenjuju odredbe zakona o javnim nabavkama, koji predviđa da je, ako cena
usluge prelazi 40.000 evra bez PDV-a, potrebno objavljivanje na portalu za
javne nabavke", potvrdio je Dnevniku predsednik Revizorskog suda Igor Šoltes
koji konkretan slučaj nije želeo da komentariše. |
| |
| |
|
| |
| Diskriminacija u školama u BiH |
| |
Tri nevladine organizacije u BiH ocenile su da je obrazovanje sektor u kojem
su najmanje provedene reforme, rezultati su istraživanja o kvalitetu
obrazovanja u BiH.
Istraživanje su sproveli Unicef, Sejv d čildren i Fond otvoreno društvo BiH.
U istraživanju se navodi da je diskriminacija u školama u BiH velika i da su
"nastavnici daleko svjesniji od učenika štetnosti diskriminacije".
"Svaki osmi učenik, često i redovno, izbegava aktivnosti s učenicima drugih
nacija. Svaki deseti nastavnik smatra da treba formirati posebne škole za
pripadnike svake nacije, dok se za to zalaže svaki četvrti učenik", navodi
se u istraživanju.
Zaključeno je da obrazovanje u BiH ne priprema mlade ljude za život u
multikulturalnom društvu u duhu ljudskih prava, niti je u skladu s
principima jednakosti i demokratije.
"U udžbenicima nacionalne grupe predmeta, država BiH je marginalizirana, a
fokus je stavljen na učenje kulture samo jednog naroda, dok se selektivna
nacionalna istorija stvara i podučava u školama", navodi se u izvještaju.
Dodaje se da postojanje "dve škole pod jednim krovom" u kojoj su deca u
školama podeljena po nacionalnoj osnovi, nije jedini problem u obrazovanju u
BIH.
Problem predstavlja i nepoštivanje zakona, ali i strah da bi zajedničko
obrazovanje za decu različitih nacionalnosti moglo voditi gubitku
nacionalnog identiteta, zaključili su predstavnici Unicefa u BIH. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
