|
|
Broj 1181, 12. decembar 2008.
| Kosovo i EU prioriteti i naredne godine |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u Beogradu da pitanje
Kosova i evropske integracije ostaju glavni prioriteti i u narednoj godini.
Jeremić je pred skupštinskim Odborom za inostrane poslove ocenio da je 2008.
bila izuzetno napeta godina u spoljnopolitičkom smislu i najsloženija godina
tranzicije u Srbiji.
Ministar koji se izvinio zbog kašnjenja pošto je odbor pre dužeg vremena
zatražio njegovo obraćanje, rekao je da je Srbija 2008. doživela pokušaj
secesije prištinskih vlasti i da je Kosovo zato apsolutni politički
prioritet zemlje.
 Jeremić
je kazao da se Vlada Srbije odlučila da kosovsko pitanje prebaci na
međunarodno-pravni teren i da je zatražila pravno mišljenje od Međunarodnog
suda pravde (MSP), zato što bi tužbe protiv zemalja koje su priznale Kosovo
ugrozile njene evropske integracije.
U slučaju tužbi, kako je rekao Jeremić, Srbija bi imala još jedan uslov za
ulazak u EU, osim pune saradnje sa Hagom, povlačenje tih tužbi. "Povlačenje
tužbi bi bilo odustajanje od odbrane Kosova", ocenio je on.
Ističući da proces pristupanja EU ostaje prioritet Vlade, Jeremić je ocenio
da će dalji evropski put Srbije zavisiti od razvoja situacije u samoj Uniji,
a da je trenutno "konkretan problem" hapšenje Ratka Mladića.
Jeremić je rekao da samo jedna država EU procenjuje da saradnja sa Hagom
nije potpuna, ali da je to, prema oceni ministra, "nešto što se u ovom
trenutku sprovodi". "Postoji apsolutna politička volja u Vladi da se ta
saradnja okonča", dodao je on.
Ukidanje viza za građane Srbije biće prioritet u narednoj godini, pa se
Jeremić nada da će one biti ukinute sledeće Nove godine.
Govoreći o odnosima sa susedima, Jeremić je ocenio da su oni najbolji mogući,
kada se uzme u obzir da su priznali Kosovi i da je Hrvatska tužila Srbiju za
genocid pred MSP.
Navodeći da se o Kosovu razgovaralo sa 180 država, Jeremić je istakao da se
"nastavkom internacionalizacije tog pitanja može nastaviti odbrana Kosova".
Jeremić je rekao da Sud u Hagu u predmetu o Kosovu prvi put diskutuje o
secesiji i da će prvi podnesak biti u aprilu 2009, drugi u decembru, dok
okončanje procesa očekuje 2010. godine.
Povodom najave Beograda da će uložiti protivtužbu protiv Hrvatske pred MSP,
Jeremić je rekao da je to odlučeno tek nakon što je nestala politička
mogućnost da Zagreb odustane od svoje tužbe protiv Srbije za genocid pred
MSP.
"Možda je to najbolji način da se teško pitanje odnosa u prošlosti reši
zauvek" i da "politički odnosi budu rasterećeni prošlosti", smatra Jeremić.
Miloš Aligrudić iz De-mokratske stranke Srbije je ocenio da će zemlja biti
na "ivici ponora" kada jedan prioritet počne da isključuje drugi. On
ocenjuje da će EU najpre indirektno, a potom direktno zatražiti od Srbije da
se odrekne Kosova.
Jeremić je na to rekao da Srbija, "u slučaju uslovljavanja Kosovom, neće
imati drugog izbora nego da kaže 'ne' (Evropskoj uniji) bez obzira na
posledice", ali da to ipak ne očekuje. "Ako članice kluba nisu bile
primorane (da priznaju Kosovo), zašto bi onda aspirant", rekao je Jeremić.
Na pitanje Vesne Pešić iz Liberalno-demokratske partije zašto je Srbija
glasala u UN protiv rezolucije o zaštiti ljudskih prava u Iranu, Jeremić je
odgovorio podsećanjem da je ta zemlja značajno uticala na članice Islamske
konferencije da ne priznaju Kosovo.
Jeremić je samo dodao da Srbija svoj doprinos daje štiteći ljudska prava u
samoj zemlji. |
| |
| |
|
| |
| Na Kosovo se vratilo 386 raseljenih |
| |
Rezultati povratka na Kosovo u 2008. godinu su poražavajući a to potvrđuje
činjenica da se na taj korak odlučilo samo 386 ljudi, saopšteno je u
Beogradu na godišnjoj konferenciji Saveza udruženja interno raseljenih -
Unija.
Kao glavni razlog za neuspeli povratak, Savez je ocenio izostanak iskrene
političke volje nadležnih institucija i istakao potrebu realnog
predstavljanja situacije na terenu kako se povratnicima ne bi ulivala lažna
nada.
 Predstavnik
UNHCR-a Srbija Džon Jang je na tom skupu u Sava centru ocenio da povratak
raseljenih nije uspeo ni nakon devet godina jer više od 200.000 raseljenih i
dalje, bez rešenja, živi van svojih domova.
Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Bojan Anđelković najavio je da će to
ministarstvo do kraja meseca završiti nacrt strategije za održiv povratak i
opstanak.
Taj nacrt, kako je rekao, neće biti detaljan ali će davati okvire za
konkretne akcije koje će kasnije biti razrađivane akcionim planovima.
Prema njegovim rečima, najbolje je da država na polju povrataka i opstanka
ide malim ali sugurnim koracima, koji mogu dovesti do poboljšanja situacije.
Na taj način ona će pokazati da ima snage da reši probleme i raseljenim
vratiti poverenje.
"Bezbednost i vladavina prava su ključ za povratak i održiv opstanak a to
podrazumeva ostvarivanje osnovnih ljudskih prava", kazao je on i podsetio da
integracija raseljenih nije pravo rešenje problema sve dok im prava i
imovina nisu vraćeni, jer bez toga to nije slobodan izbor.
Anđelković je ukazao da su finansijski izvori ograničeni i da je stoga
između ostalog potrebno uticati na donatore da završe započete projekte.
Predstavnica Saveza Dosta Palić rekla je da se do sada, prema podacima
Prištine, na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica, dok
podaci Srpske pravoslavne crkve ukazuju da je reč o oko 6.000 raseljenih od
čega je samo 3.000 Srba.
Raseljeni i dalje kao glavne razloge za neuspeh procesa po-vratka navode
lošu bezbednost, slobodu kretajna, uništenu imovinu, nedostatak saradnje sa
Ministarstvom za povratak, komplikovane procedure i konfuzne kriterijume
povratka, rekla je Palić.
Ona je podsetila da se i devet godina od kraja rata na Kosovu ne zna da li
je rešenje za raseljene povratak, integracija ili nešto treće.
Palić je navela da na loš proces povratak utiče i nejasna državna strategija,
to što povratak nije koordiniran, i što građani zbog paralelnih opštinskih
institucija, srpskih i albanskih, ne znaju kome da se obrate. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji od januara do oktobra 1,98 miliona
turista |
| |
U Srbiji je u prvih 10 meseci ove godine boravilo 1,98 miliona turista, što je
za jedan odsto manje nego u istom periodu prošle godine, objavila je
Turistička organizacija Srbije (TOS).
Kako se navodi, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od toga je
28 odsto, odnosno 555.812 stranih turista, čija je poseta sedam odsto manja
nego prošle godine.
 Do
oktobra ostvareno je 6,4 miliona noćenja, od čega su domaći turisti
ostvarili 5,2 miliona noćenja, a 1,2 miliona ostvarili su stranci.
Domaći turisti najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji gde su ostvarili
438.154 noćenja, a to je 13 odsto manje nego u istom periodu 2007, zatim
slede Beograd, Sokobanja, Zlatibor, Kopaonik.
Stranci su uglavnom boravili u Beogradu i tu ostvarili 629.063 noćenja, što
je 11 odsto manje nego prošle godine, zatim slede Novi Sad i Zlatibor.
Srbiju su najviše posećivali turisti iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine,
Nemačke i Italije. |
| |
| |
|
| |
| Troškovi za nove ambasade i renoviranje
rezidencija |
| |
Ministarstvu spoljnih poslova je predlogom budžeta za 2009. godinu namenjeno
oko 5,8 milijardi dinara, od čega će najviše novca biti potrošeno na
diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u inostranstvu.
Za plate zaposlenih u diplomatsko konzularnim predstavništvima, otvaranje
novih ambasada, renoviranje zgrada starijih od 50 godina i druge troškove,
budžetom je predviđeno izdvajanje od oko 3,75 milijardi dinara.
 U
2009. godini planiran je zakup poslovnih i stambenih prostora za otvaranje
ambasada i konzulata u sedam zemalja.
Planirano je otvaranje diplomatsko-konzularnih predstavništava u Kninu (Hrvatska),
Astani (Kazahstan), Karakasu (Venecuela), Islamabadu (Pakistan), Los
Anđelesu (Sjedinjene Američke Države), Najrobiju (Kenija) i Abu Dabiju (Ujedinjeni
Arapski Emirati).
Otvaranje tih predstavništava predviđeno je stalnim troškovima za ambasade i
ko-nzulate u iznosu od 568,8 miliona dinara. U okviru stalnih troškova su i
bankarske usluge, komunalne usluge u ambasadama, konzulatima i rezidencijama,
zakup poslovnog i stambenog prostora i drugo.
Ukupan broj zaposlenih i članova njihovih porodica u inostranstvu je 1.035.
Republika Srbija za potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava u
inostranstvu sada koristi 229 objekata, od kojih su 96 u zakupu, a 15 (sedam
zgrada i osam stanova) u vlasništvu države.
Preostalih 118 su privremenom posedu, jer su kao vlasništvo bivše SFRJ
predmet sukcesije.
Budžetom je predviđena generalna rekonstrukcija i kompletna zamena
instalacija u zgradama starijim od 50 godina, kao i revitalizacija kulturno
istorijskih spomenika.
Prioriteti za 2009. godinu su izrada projektnih planova i rekonstrukcija
velikih objekata koji su u vlasništvu Srbije, a među njima su zgrada
ambasade, misije i konzulata u Briselu, rezidencija u Parizu i zgrada u
Vašigtonu.
Za rekonstrukciju zgrade u Briselu i rezidencije u Parizu biće izdvojeno po
tri miliona evra, a za objekat u Vašingtonu 2,5 miliona.
Budžetom je planirano izdvajanje oko 2,04 milijarde dinara za potrebe
Ministarstva spoljnih poslova u Srbiji.
Najviše novca biće izdvojeno za zarade - 733,351 miliona dinara.
Za dotacije međunarodnim organizacijama biće izdvojeno 400 miliona, a za
socijalne doprinose oko 315,5 miliona dinara. |
| |
| |
|
| |
| Nema pirata na rekama u Srbiji |
| |
Na rekama u Srbiji nisu zabeleženi nikakvi slučajevi piratstva već samo
nekoliko sporadičnih slučajeva krađe, minornog karaktera, izjavio je
pomoćnik načelnika Uprave policije Željko Nikač.
"Prema našim operativnim saznanjima tu nema ni 'p' od piratstva. Piratstvo
se, kao kategorija, nalazi u nekom drugom pravnom faktičkom režimu. To je
pojava koja je vezana za Somaliju i sa nama to nema nikakve veze", kazao je
Nikač agenciji Beta.
Komentarišući optužbe bugarske nacionalne kompanije za brodarstvo da su "pirati
iz Srbije" napali njene brodove na Dunavu kod Smedereva i da naoružani
napadači nose ne samo teret već i kablove i gorivo, Nikač je ponovio da nema
pirata.
Kako je istakao, reč je o pojedinačnim kriminalnim aktima - sporadičnim
slučajevima klasičnih imovinskih krivičnih dela.
Prema njegovim rečima, ove godine u Beogradu zabeleženo je pet slučajeva
krađe nafte, svi su rasvetljeni a počinioci su već u pravnoj proceduri.
U Smederevu je zabeleženo šest slučajeva - četiri rasvetljena a među njima
je najveći slučaj krađa nekoliko džakova koksa sa jedne barže, rekao je
Nikač, dodajući da je u Novom Sadu bilo više slučajeva krađe vanbrodskih
motora sa čamaca, kao i u Zrenjaninu, gde je zabeležena i krađa čamaca.
Pomoćnik načelnika Uprave policije je naveo i da je na Tisi kod Kikinde
prijavljena jedna krađa a da je zabeleženo i nekoliko slučajeva loših
međusobnih odnosa među posadama brodova koje su se i fizički sukobile.
On je istakao da to nije veliki broj krivičnih dela i da su svi minornog
karaktera.
"Mi smo oprezni i dozvoljamo da je bilo slučajeva da su pravljene neke
vanpravne konekcije, da su neki drugi ljudi involvirani. To se operativno
proverava", kazao je Nikač agenciji Beta napominjući da se ne može govoriti
o organizovanim grupama sa elementima nasilja kao što su pirati.
Dodao je da u smislu organizovanog kriminala "postoje neke naznake"
organizacija koje datiraju iz prošlih vremena - vremena sankcija.
MUP Srbije, prema njegovim rečima, ima dosta dobru saradnju sa stranim
partnerima a sa državama regiona sarađuju i preko Interpola.
Govoreći o stanju opreme koju koristi rečna policija, Nikač je rekao da to
jeste problem jer je oprema stara ali da se na rešavanju toga već radi i da
bi neke stvari trebalo da se poprave sledeće godine.
Dodao je da policijska stanica rečne policije u Beogradu ima problema sa
opremom - urgentno su potrebna dva ili tri plovila, a problem je i sa
zgradom ali je ta stanica u poslednje vreme kadrovski i personalno ojačana.
Komentarišući situaciju u Smederevu gde rečna policija nema plovilo za
patroliranje, on je kazao da nije sve u plovilima već da su važniji deo
operativna saznanja i da policija u tom gradu radi jako dobro uprkos svemu.
Nikač je dodao i da su kontrole reka svakodnevne. |
| |
| |
|
| |
| Srbija podržava teritorijalnu celovitost BiH |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je visokom predstavniku u BiH Miroslavu
Lajčaku da Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma nedvosmisleno podržava
teritorijalnu celovitost susedne zemlje, saopšteno je iz Tadićevog kabineta.
On je ponovio da se Dejtonski sporazum može menjati jedino konsenzusom sva
tri naroda, kao i da Srbija pozdravlja načelni dogovor njihovih predstavnika
o ustavnim promenama.
Srbija, prema Tadićevim rečima, podržava i evropske integracije BiH.
Tadić je istakao da se Srbija ne meša u unutrašnja politička zbivanja u BiH
i "ne deli lekcije" tamošnjim liderima.
U tom kontekstu, dodaje se u saopštenju, srpski predsednik smatra
neprimerenim izjave predsednika Hrvatske Stjepana Me-sića, koji je u više
navrata kritikovao premijera Republike Srpske Milorada Dodika.
"Niko na Balkanu nema ni političko ni moralno pravo da de-li lekcije drugim
liderima, umesto toga važno je da se ugledamo na zemlje srednje Evrope koje
su, uprkos istorijskim sukobima i neslaganjima, uzajamno se podržavajući,
postale članice Evropske unije", zaključio je Tadić. |
| |
| |
|
| |
| Najava Slovenije o vraćanju prava izbrisanim
dobra |
| |
Državni sekretar za dijasporu Miodrag Jakšić ocenio je kao veoma dobru i
optimističku izjavu predsednika Spoljnopolitičkog odbora slovenačkog
parlamenta Ive Vajgla da će "izbrisana lica" dobiti dokumente i biti
obeštećena.
"Reč je o oko 30.000 ljudi, mahom Srba, koji su februara 1992. godine
izbrisani iz državnih registra, čime su na nezakonit način formalno prestali
da postoje", rekao je Jakšić.
 Jakšić,
desno, je podsetio da su "izbrisani" osobe koje su imale prijavljen stalni
boravak u Sloveniji i državljanstvo neke druge republike SFRJ, a kojima su
oduzeta sva prava jer u predviđenom roku nisu predali zahtev za slovenačko
državljanstvo.
Ustavni sud Slovenije je 2000. godine presudio da je odluka doneta neustavno
i da tim građanima prava treba vratiti što do danas nije potpuno ostvareno.
"Prethodnih godina smo uz saradnju sa našom dijasporom u Sloveniji u cilju
rešavanja problema "izbrisanih" imali niz aktivnosti i inicijativa prema
slovenačkoj državi i evropskim pravosudnim organima", naveo je Jakšić.
Jakšić je izrazio nadu da će konačno u skladu sa odlukama Ustavnog suda
Slovenije i preporukama evropskih institucija "izbrisani" ponovo dobiti sva
građanaska prava, čime će se ubrazati i poboljšati saradnja Srbije i
Slovenije i u svim drugim oblastima.
Vajgl je juče u Begradu izjavio da će biti ubrzani pregovori o zaključivanju
Sporazuma o socijalnom osiguranju sa Srbijom i da će tzv. izbrisana lica
dobiti dokumenta i biti obeštećena.
Vajgl je u razgovoru sa predsednikom Odbora za inostrane poslove Skupštine
Srbije Dragoljubom Mićunovićem rekao da je "nova slovenačka vlada vise
okrenuta saradnji sa zemljama regiona, a posebno sa Srbijom". |
| |
| |
|
| |
| Nova vozačka dokumenta i tablice posle
usvajanja zakona |
| |
Registarske tablice sa oznakama Srbije i nove saobraćajne i vozačke dozvole
izdavaće se tek posle usvajanja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja,
potvrdio je agenciji Beta ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
"Sačekaćamo donošenje novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima a
mislim da će to biti veoma brzo. Zakon je godinama na razmatranju i nikako
da se svi slože oko rešenja, zato mora da se to preseče i da se zakon usvoji",
rekao je ministar.
Potrebno je da svi ti obrasci budu u skladu sa evropskim standardima, da se
ne bi desilo da za nekoliko godina moramo ponovo da ih menjamo, naveo je. |
| |
| |
|
| |
| Moja plata je 355.205 dinara |
| |
Direktorka Centralnog registra za hartije od vrednosti Vida Uzelac demantovala
je da je njena plata 1.200.000 dinara i navela da je za novembar ona
iznosila 355.205 dinara.
"Kada je reč o naknadi za mesto predsednika Upravnog odbora dobila sam jednu
prosečnu bruto zaradu u Republici Srbiji 43.000 dinara, kao i svi članovi UO.
Po zaključcima Vlade, smanjili smo na neto prosečnu platu, tako da će
sledeća naknada biti 34.000 dinara i ostaće tolika", kazala je Uzelčeva .
Ona je istakla da platu nije držala u tajnosti zato što je ona velika, već
zato što je reč o propisu i principu tajne kojeg ona mora da se pridržava.
Vida Uzelac je rekla da je iz medija saznala da premijer Mirko Cvetković
želi da ona objavi kolika joj je plata i da je predsednika Vlade o visini
svojih primanja obavestila u pismu pre dva dana.
Kako navodi Blic, direktorka Centralnog registra za hartije od vrednosti
ipak nije svojim memadžerskim ugovorom, izvodom o isplati na tekući račun
ili sličnim dokazom dokumentovala svoje tvrdnje.
Vida Uzelac rekla je i da zaposleni u Centralnom registru za hartije od
vrednosti dobijaju nagrade dva puta godišnje i, kako je navela, "eventualno
poneko još neki bonus".
Ona je istakla da su plate direktora sličnih preduzeća u okruženju više od
10.000 evra i da takav posao ne bi radila za manju platu od one koju sada
prima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
