Broj 1181, 12. decembar 2008.

Inauguracija “superstara iz naroda”
Dok nezaposlenost u SAD raste a tržišta akcija se tresu, mnogi se pitaju da li je vreme za slavlje. Ipak, zbog ljudi koji očekuju inauguraciju Baraka Obame, svečanost je neizbežna, ali će novi predsednik morati da bude obazriv, s obzirom da je zemlja u ratu i recesiji. "Moramo imati na umu da ljudi prolaze kroz teško vreme", kaže za AP portparol Inauguracionog komiteta Linda Daglas. Ona dodaje da inauguracija "nije samo svetkovina, već i prilika da se ljudi okupe i proslave zajedničke vrednosti, težnje i ciljeve koje dele". Komitet je dosad otkrio malo detalja predstojeće proslave ali je sigurno da neće biti jeftina. Kažu da predsednik "ne mora da se davi u kavijaru ali ni da škrtari na glamuru". Prema predviđanjima organizatora, na inauguraciji 20. januara moglo bi se pojaviti čak četiri miliona ljudi. Ukoliko se to zaista dogodi, biće to najbrojnija poseta američkoj prestonici ikad. Skup će, osim lokalne policije, obezbeđivati oko 4.000 policajaca iz čak 93 službe iz svih delova SAD. Inauguracije, iako skupe, "nijansiraju" predsednički mandat. Amerikanci vole da im lider bude čovek iz naroda ali i superstar, odnosno da bude oboje. Oni žele da lider bude poput engleske kraljice, "ali ne previše", kažu stručnjaci. Obamin prethodnik Džordž Buš prikupio je 42 miliona dolara kao pomoć za finansiranje njegove druge inauguracije. Vlada je potrošila još više miliona za bezbednost skupa. Najbolje se snašao predsednik Ronald Regan, koji je postavio novi standard bogatstva na inauguraciji 1981. Njegova supruga Nensi Regan je tada obukla haljinu od 10.000 dolara. Regan je, kažu, imao sposobnost koju će, možda, imati i Obama, da nekako napravi da visoki troškovi deluju patriotski I dok se "spuštanje na zemlju" čini kao mudar izbor u vremenu opterećnom problemima, to može da bude još jedna teškoća. Predsednik Endru Džekson je na inauguraciji otvorio vrata Bele kuće pristalicama koje su mu "zahvalile" tako što su je ruinirale. Inauguracije su se s godinama menjale. Balovi su uvedeni 1809, a parade 1973. godine, navodi istoričar Pol Boler u žurnalu Istorija Bele kuće. U većini slučajeva globalni događaji nisu mnogo uticali na to kakva će biti inauguracija, osim u slučaju Frenklina Ruzvelta, koji je na dužnost predsednika stupio za vreme Drugog svetskog rata. Kada je o Bušu reč, njegova druga inauguracija koštala je više od prve, iako je zemlja bila već duže vreme u dva rata. U godinama kada novi predsednik dolazi iz "druge" partije, posebno ozbiljno se bave inauguracijama. Reganova je bila promišljeno drugačija od Karterove čiji je suprug, podsećanja radi, izabrao da umesto u predsedničkoj limuzini sa poprišta inuguracije odšeta sa ženom i ćerkom. Stručnjaci ukazuju na "moć slavlja" i navode da "ako to dobro uradiš, zaista možeš sebe i svoju administraciju da vineš u nebo". Obamin Komitet namerava da napravi "najotvoreniju i najdostupniju inauguraciju u istoriji", kaže Linda Daglas. Koliko će raskošna biti, teško je reći. Inauguralni komitet je objavio da, za razliku od prethodnih godina, neće prihvatati doprinose kompanija, lobista ili stranaca i da će limitirati pojedinačne donacije na 50.000 dolara. U svakom slučaju, ako Obama pronađe pravu meru, steći će politički kapital za prve dana na novom poslu, a jedan od načina da se osvoje poeni u javnosti je davanje prilike svima da slave.

Specijalna sednica za izbor Obaminog naslednika u Senatu
Najviši zvaničnici američke države Ilinois saopštili su da će sazvati sednicu Generalne skupštine za usvajanje zakonskih propisa koji će omogućiti specijalan izbor novog senatora SAD, koji će zameniti novoizabranog predsednika Baraka Obamu. Predsednik Senata Emil Džons i predsednik predstavničkog doma Majkl Medigan, obojica demokrate iz Čikaga, naveli su kao razlog federalne optužbe za korupciju protiv guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića, koji je imao ovlašćenja da izabere Obaminog naslednika. Medigan, koji je često bio u sukobu sa Blagojevićem, rekao je da će se njegov predstavnički dom sastati u ponedeljak. "Današnji događaji su šokantni i razočaravajući... Verujem u prava pojedinca da sprovedu određeni proces, ali takođe verujem da treba raditi tako da se izbegne da guverner Blagojević nastavi da trenira moć, nepovratno zatamnjujući državnu upravu", saopštio je Medigan. Džons je naveo da će specijalni izbor "pomoći da se povrati poverenje ljudi Ilinoisa tokom ovih teških vremena". Obama, koji će predsedničku funkciju preuzeti 20. januara 2009. godine, upraznio je svoje mesto u Senatu odmah posle izbora 4. novembra 2008. Očekivalo se da Blagojević imenuje demokratu koji će naslediti u sledeće dve godine Obamu u Senatu. Portparol Medigana je rekao da će specijalni izbor otvoriti mogućnost za izbor na to mesto kandidatima i iz Demokratske i iz Republikanske stranke.

Načelan dogovor o novom protokolu umesto Kjotskog
Na 14. konferenciji UN o klimatskim promenama (COP14) u poljskom gradu Poznanj postignut je glavni cilj - svih 186 zemalja složilo se da naredne godine u Kopenhagenu potpiše novi protokol umesto dosadašnjeg iz Kjota. "Najvažnije je da postoji sloga oko Kopenhagena. Neke zemlje još nisu spremne da konkretizuju svoj stav, ali do samita u Kopnhagenu biće još tri ili četiri sastanka", rekao je za "Gazetu viborču" šef poljskih eksperata na samitu Maćej Sadovski. Više od 10.000 delagata 186 zemalja, međunarodnih institucija i nevladinih organizacija u Poznanju na samitu od 1. do 12. decembra pokušava da utanači novi protokol sa konkretnim obavezama smanjenja emisija štetnih gasova i finansijske pomoći nerazvijenima u borbi protiv globalnog zagrevanja. Taj novi dokument stupio bi na snagu 2012. kada prestane da važi Protokol iz Kjota, a UN i Poljska kao domaćin samita postavili su sebi kao glavni cilj da novi protokol prihvate sve zemlje svetske organizacije a ne kao prethodni koji nisu ratifikovali glavni zagađivači na čelu sa SAD. Iz Vašingtona su na klimatski samit u Poznanj došla dva tima - sadašnjeg predsednika Džorddža Buša i budućeg Baraka Obame. Ekspertima u Poznanju, kako je rekao Sadovski, daju povoda za optimizam najave novog američkog predsednika Obame da će SAD drastično smanjiti emisije ugljen dioksida do 2020. godine na nivo iz 1990. godine. "Takve deklaracije će nam veoma pomoći da pripremimo protokol za Kopenhagen. Ako još i Evropska unija ove nedelje dođe sa izrazitim stavom, atmosfera oko tog problema veoma će se popraviti", kazao je Vojćeh Stenpnjovski iz Fonda za zaštitu životne sredine (NjNjF). EU na samitu u Briselu krajem sedmice treba da usvoji klimatsko-energetski paket kojim bi se zemlje članice obavezale na smanjenje emisija štetnih gasova za 20 odsto do 2020. godine. Koalicija devet novih članica EU na čelu sa Poljskom zapretila je, međutim, vetom ukoliko se ne uzme u obzir da bi kupovina dozvola za emisiju štetnih gasova na tržištu bila pogubna po njihove tehnološki i dalje zastarele privrede, bazirane na "prljavom" uglju. Poljski eksperti izračunali su da bi kupovina tih dozvola u poljskoj privredi koja sa više od 90 odsto zavisi od uglja, prouzrokovala poskupljenje struje za čak 90 odsto. Očekivalo se da će kompromis obznaniti u subotu francuski predsednik Nikola Sarkozi koji se u Gdanjsku sastao sa premijerima tih devet zemalja, ali novinari su obavešteni samo o približavanju stavova. "Evropa u borbi protiv klimatskih promena mora da služi za primer ostalima, a ako to želi da učini, mora da bude dostojna poverenja", kazao je Sarkozi i podsetio da klimatsko-energetski paket nije zahtevan samo za nove članice već za sve. U Poznanju na konferenciji COP14 na kojoj su razgovori prvih nedelju dana zapali u ćorsokak, postignut je ovog vikenda načelan dogovor i u drugom ključnom problemu - oko finansiranja pomoći najsiromašnijim zemljama u borbi protiv klimatskih promena. Glavna prepreka je, prema rečima Sadovskog, bila to što najsiromašnije zemlje nisu želele da sredstva dele institucije Svetske banke sa kojima imaju loša iskustva. Sada je pronađeno Solomonsko rešenje da će ih dodeljivati UN, a Svetska banka samo nadžirati da li se troše svrsishodno.

Snovi o jeftinom Božiću
Jarki natpis "70 odsto popusta" preko izloga u londonskom raskošnom trgovinskom centru Vestfild nije ostavio neki jači utisak na Helen Marlo. "Potrošiću manje ovog Božića", kaže ova 63-godišnja penzionerka dok praznih ruku šeta kroz granit i mermer najnovijeg i najluksuznijeg šoping mola u Evropi."Ljudi ne troše. Izgubili su poverenje i štede novac", dodaje ona. Prodavci ali i vlade, u strahu da se takav stav neumoljivo širi uporedo sa finansijskom krizom, sanjaju o tome kako da nateraju ljude da potroše novac koji bankari sad više nisu voljni da pozajmljuju, navodi Rojters. Vlade daju milijarde dolara u vidu poreskih olakšica i umanjenja kako bi stavile gotovinu u džep potrošača. Za građane koji tako imaju nešto para viška, Božić ove godine izgleda kao prilika za razuman posao. Ali ne odlučuju se svi lako. "Kupila sam par lepih kostima, od kojih je jednom cena bila smanjena za 40 odsto", kaže Karmen Sančez, u prodavnici španske odeće koja takođe nudi popuste do 70 procenata, u mučnom nastojanju da ispuni ambiciozne poslovne ciljeve postavljenje 2007. godine. Mnogi su, međutim, uzdržani uprkos primaljivim ponudama. Ono što brine vlade i trgovce je da će potrošači jednostavno novac koji im "daje" država kroz olakšice iskoristiti da plate dugove napravljene pre izbijanja krize, dok je prilaz novcu bio lak. Osim toga, verujući da bi cene mogle još više da padnu, kupci se uzdržavaju, u nadi da će kasnije proći još bolje. "Moj dečko i ja čekamo da božićne poklone jedan drugom kupimo posle Nove godine", kaže studentkinja Mili Tretvi dok razgleda izloge. Prodavci i političari znaju da su popusti veoma dobra stvar ako nateraju kupce da troše. Ali, ako ovi nisu sigurni u svoja radna mesta i misle da predstoje nova otpuštanja, onda neće trošiti - što nagoveštava deflaciju. Analitičari kažu da svetska privreda prolazi kroz klasičnu glavobolju od kreditnog sloma i proriču da će prioritet potrošača biti da ponovo izgrade štednju. Predviđaju da će se svetski ekonomski rast usporiti sa 2,7 odsto ove godine na jedan procenat iduće, najmanji od 1982. Potrošnja stanovništva, koja primera radi pokreće oko dve trećine ekonomskog rasta u SAD, još će se više usporiti. Novoizbrani američki predsednik Barak Obama radi na paketu mera za podsticaj rasta za koji ekonomisti kažu da bi mogao da dosegne 700 milijardi dolara, dok Evropska unija ispituje plan podrške od 200 milijardi evra. Da bi sprečila kupce da štede novac do koga će doći zbog smanjenja osnovnog poreza na promet, Britanija planira da isti porez ponovo poveća krajem iduće godine - što ljude treba da navede da troše. Na Tajvanu, vlada namerava da svakom od 23 miliona građana pokloni kupon za kupovinu bilo čega, vredan 3,600 tajvanskih dolara (101 američkih). Predlog je lepo dočekan od stanovništva, ali je malo stručnjaka koji misle da će to imati neki veći učinak. Polugama ekonomske politike treba vremena da pokrenu potrošnju stanovništva - vreme koji mnogi prodavci nemaju dok se spremaju za Brožić, koji u zapadnim zemljama zahvata oko 40 odsto godišnjih prodaja.

Nemačka treći najveći izvoznik oružja na svetu
Nemačka je posle SAD i Rusije u 2007. godini bila najveći izvoznik oružja na svetu, navodi u redovnom godišnjem izveštaju o izvozu oružja Zajedničke konferencije crkva i razvoj (GKKE). Prema navodima izveštaja, nemačka savezna vlada je u prošloj godini dala dozvole za izvoz oružja u vrednosti od 8,7 milijardi evra, za milijardu više nego 2006. godine. U izveštaju ove ekumenske organizacije koja se bavi razvojnom politikom posebno se kritikuje to što sama vlada u Berlinu podatke o prošlogodišnjem izvozu oružja još nije objavila, iako se 2004. godine obavezala da će svake godine praviti odgovarajući izveštaj. Posebno se kritikuje to što je izvoz oružja prošle godine odobren i za 28 zemalja u kojima se vode ratovi ili su u toku drugi teški sukobi, a među njima su i Avganistan, Indija, Tajland i Izrael. Navedeno je da su isporuke u ove zemlje protivne kodeksu Evropske unije (EU) kojim se zahteva da se prilikom izvoza oružja vodi računa o "očuvanju mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu u kojem se nalazi određena zemlja". U neskladu s kodeksom je, kako se navodi u izveštaju, i to što se oružje izvozi u zemlje u razvoju. Na izvoz oružja u te zemlje, vredan 910,3 miliona evra, otpada čak 24 odsto svih nemačkih pojedinačno izdatih izvoznih dozvola.

Ajpod se može koristiti i kao telefon
Firma za telefoniranje preko interneta Trufon ponudila je softver koji omogućava da se uređaj za puštanje muzike "ajpod tač" koristi i kao telefon. Korisnici "ajpoda" sa ekranom osetljivim na dodir mogu zahvaljujući besplatnom programu trufon da razgovaraju sa drugim korisnicima "ajpod tača", kao i korisnicima Guglovih usluga za komunikaciju "gugl tok" i Trufona. Trufon je najavio da namerava da preko "ajpoda" omogući razgovore i sa fiksnim telefonima, preneo je Cnet. Prema navodima tog portala, proizvođač "ajpoda" i telefona "ajfon" Epl ne smatra da ovakve ponude ugrožavaju njegovo poslovanje budući da je u svoju internet prodavnicu uvrstio program trufon, koji se može besplatno preuzeti. Aplikacija trufon stvara virtuelnu tastaturu na ekranu osetljivom na dodir, kakav imaju uređaji ajpod tač. Za telefoniranje je potrebno dodati slušalice i mikrofon, a program se može preuzeti na internet adresi www.truphone.com .

Smrtonosta bolest u dalje u porastu
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da će rak do 2010. godine postati prva bolest od koje će ljudi najviše umirati, više od srčanih bolesti. Slede osnovni elementi iz godišnjeg izveštaja SZO o raku: - rak će postati vodeća bolest u Kini, Rusiji i Indiji, kao i u najsiromašnijim zemljama. - do kraja godine biće 12,4 miliona novih slučajeva raka (6,7 miliona muškaraca i 5,8 miliona žena). - 7,6 miliona ljudi će umreti od raka (4,3 miliona muškaraca i 3,3 miliona žena) do kraja 2008. godine. - 28 miliona ljudi će dobiti rak u narednih pet godina. - za muškarca najčešći oblik rak je rak pluća, a za žene rak dojke. - do 2030. godine 17 miliona ljudi će umreti od raka.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"