|
|
Broj 1183, 9. januar 2009.
| Zdravlje povezano sa znanjem jezika |
| |
Nedavno je Kanadski časopis za javno zdravlje izneo podatak da značajan broj
imigranata, posebno novodošlih, boluje a ne traži lekarsku pomoć, jer ne
znaju engleski dovoljno dobro da bi se mogli javiti lekaru i objasniti mu
svoje zdravstvene probleme.
Dr Kevin Poti, istraživač pri Institutu za zdravlje stanovništva, koji je,
zajedno sa još četiri svoja saradnika, razgovarao sa skoro 12 hiljada
imigranata u cilju prikupljanja podataka koji ukazuju na vezu između
nedovoljnog znanja jezika i zdravlja imigranata i izbeglica, kaže da je
ustanovljena jasna veza između zdravlja i poznavanja jezika, ali da se o
tome nerado govori.
 Kako
se naglašava, u Kanadi ne postoji zakonska obaveza da zdravstvene
institucije obezbeđuju prevodioce, iako u pojedinima ih i ima. Lekari se
previše često oslanjaju na pomoć kolega koji govore određeni jezik, ili na
pomoć rođaka. Interesantno je kako to objašnjava Aksel Džankcar, direktor
Multikulturalne alijanse za pristup zdravstvenim i gradskim službama,
organizacije u kojoj je moguće dobiti prevodilačke usluge za zdravstvo. On
kaže da lekari potroše na stotine hiljada dolara na svoje obrazovanje, a
onda dozvole deci, čistaču ili momku iz kuhinje da postave dijagnozu.
Ponekad se dogodi i da je lakše naložiti da se izvrši pregled skenerom, nego
da se obezbedi prevodilac, iako bi bile mnogo vrednije i preciznije, ali i
jeftinije, informacije koje se dobijaju u drugom slučaju, posebno kod
mentalnih bolesti i zavisnosti.
Istini za volju, treba reći i da u mnogim gradovima postoje privatne
lekarske ordinacije koje drže imigranti i u kojima je moguće dobiti
odgovarajuću pomoć na gotovo svim maternjim jezicima. Ono što, međutim, ne
treba zaboraviti je da se radi o privatnoj praksi, što će reći da treba
platiti, a nisu svi imigranti u prilici da izdvoje katkad poprilične iznose.
Poti naglašava da je problem najizraženiji kod ljudi iz marginalizovanih
slojeva, onih koji jedva preživljavaju.
Ovo pitanje jezika i zdravlja izuzetno je važno, jer u suštini zadire u
oblast osnovnih ljudskih prava. Stoga će ove godine sve bolnice u Torontu
morati da podnesu izveštaj lokalnoj mreži informisanja u zdravljstvu o tome
kako planiraju da obezbede kompetentan i kvalitetan prevod za pacijente.
Nacionalni standardi postoje, jedino je sporno da li treba dati prednost
profesionalizmu ili kulturološki orijentisanim prevodiocima. U pojedinim
kulturama, naime, postoje određeni tabui, tako da će biti ponekad teško
pomiriti medicinsku i kulturološku korektnost, odnosno reč lekara sa onime
što je običajno prikladno za pripadnike određenih naroda. |
| |
| |
|
| |
| Nema tolerancije za skijaše željne avanture |
| |
U skijaškom centru Visler Blekomb nadležni neće više dozvoljavati, niti
tolerisati zalaženje skijaša i snoubordera u rizične zone koje nisu pod
nadzorom. Oni su uveli ovu novu praksu posle pogibije dvojice neopreznih i
avanture željnih turista u svega 24 sata, baš u vreme novogodišnjih praznika.
Poslednjeg vikenda u staroj godini snežna lavina odnela je živote osam
prijatelja, sankaša iz Spervuda.Trenutno je veoma rizičan period na
planinama u Britanskoj Kolumbiji, jer je na stari sneg pala velika količina
novog snega.
 U
isto vreme, u planinskom skijaškom centru Grous, trojica skijaša i jedan
snouborder dobili su doživotnu zabranu pristupa planini, njihova imena biće
prosleđena svim ostalim centrima u zapadnom delu zemlje i moraće da plate
puni iznos cene potrage spasilačkih službi za njima, nakon što su
neovlašćeno i neodgovorno, i pored jasnih i glasnih upozorenja, ušli u
izuzetno rizičnu zonu u kojoj je velika opasnost od lavina. Direktor za
komunikacije ovog planinskog centra Kris Dagenajs ističe da ovakvo rizično
ponašanje ne dovodi u opasnost živote samo osoba koje svesno ulaze u to, već
i one koji posle moraju da ih spasavaju, što se može oceniti jedino kao
apsurdno i izuzetno arogantno ponašanje i mora da se kazni.
Treba verovati da će ovakva kazna učiniti da se dobro razmisli i odustane od
iskušavanja sudbine u oblastima koje poznavaoci planina označe kao rizične. |
| |
| |
|
| |
| Park dinosaurusa, Nijagarini vodopadi i
jezero Superior |
| |
Provincijski park Dinosaurus u Alberti, Nijagarini vodopadi i jezero Superior
tri su kanadska kandidata koji će se naći među 261 drugih lokacija iz
čitavog sveta, u izboru za veoma laskavu nominaciju u Novih sedam prirodnih
svetskih čuda.
Park Dinosaurus proglašen je za zvaničnog predstavnika Kanade, nakon što je
pobedio nacionalni park Gros Morn, Njufaundlend, zaliv Fandi, kvebečki Rošer
Pers i ontarijski Long Point Send Spit, u prvoj rundi, završenoj 31.
decembra. Park, koji je 1979. godine svrstan na UNESKO-vu listu svetske
baštine, čuven je kao jedno od najvećih svetskih lokacija sa fosilnim
ostacima, gde je pronađeno čak 39 vrsta dinosaurusa.
 Druga
dva prirodna čuda, Nijagarini vodopadi i jezero Superior našli su se na
listi po osnovi prekograničnih čuda, pošto se nalaze između Kanade i SAD-a.
Po tom osnovu na listi je još 39 kandidata, a 222 dolaze kao nacionalni 'kandidati'.
Portparolka kampanje za izbor Novih čuda, Taja Vajering poziva ljude iz
čitavog sveta da aktivnim učešćem u slavu najvećih lepota na našoj planeti,
pokažu koliko cene prirodu.
Očekuje se da će preko milijardu ljudi putem interneta učestvovati do 7.
jula u glasanju za izbor polufinalne grupe od 77 lokacija. Ekspertska grupa
izabraće potom 21 finalistu, a čitav proces, sa glasanjem, trebalo bi da se
završi 2011. godine. Ovaj izbor, koji vodi švajcarski avanturista Bernard
Veber, ima za cilj da podrži, sačuva i obnovi prirodne spomenike i lepote.
Ovom konkursu prethodio je izbor čuda koja je stvorio čovek, gde su svrstane
piramide u Gizi, Egipat, rimski Koloseum, Italija, Kineski zid, Tadž Mahal,
Indija, Petra, Jordan, statua Hrista Spasitelja, Brazil, Maču Pikču, Peru i
piramide u Čičen Ici, Meksiko. |
| |
| |
|
| |
| Stvoreni testovi za razlikovanje dobrih od
tumorskih matičnih ćelija |
| |
Naučnici sa Instituta za istraživanje matičnih ćelija i raka, pri Univerzitetu
Mekmaster, stvorili su set testova za razlikovanje dobrih od potencijalno
tumorskih matičnih ćelija, čime se automatski smanjuje rizik od nanošenja
više štete nego koristi u postupku presađivanja matičnih ćelija, izjavio je
dr Mik Batija, direktor za naučna istraživanja.
 Matične
ćelije imaju sposobnost da stvore ili da se pretvore u različita tkiva, od
onog za srce, pluća, do mozga, kože i kostiju. Za razliku od zrelih ćelija,
koje ostaju iste tokom čitavog svog života, matične ćelije se obnavljaju i
stvaraju nove u onom tkivu u kojem se nalaze. Naučnici su u svojim
eksperimentima polazili od pretpostavke da su matične ćelije zdrave, te da
će se razvijati u isto tako zdrava tkiva. Povremeno se, međutim, događalo da
se ćelije nisu ponašale očekivano i da su se pretvarale u tumorsko, umesto u
zdravo tkivo.
Za pojedine tipove tumora, poput onih kod raka dojke i prostate, naime,
poznato je da sadrže matične ćelije otporne na hemoterapiju, što znači da se
malignitet može vratiti čak i kada izgleda da je rak u potpunosti izlečen.
Dr Batija zato ističe važnost otkrića i postupka za razdvajanje zdravih od
potencijalno bolesnih matičnih ćelija. |
| |
| |
|
| |
| Harper i koalicija najvažniji u vestima
prošle godine |
| |
Premijer Stiven Harper proglašen je, po izboru novinskih i televizijskih
urednika, za ličnost koja je ubedljivo najviše punila stupce sa vestima u
godini na izmaku. Počevši od istorijskog izvinjenja za ulogu koju je
kanadska vlada imala u školama internatskog tipa za starosedeoce, pa do
istorijskog prekida sednice Parlamenta.
 Drugi
na listi, ali daleko iza Harpera, je njegov najveći politički oponent Stefan
Dion, koji je dobio skoro dvostruko manje glasova vodećih novinara. Za njima
dvojicom daleko zaostaju Majkl Mekkejn, direktor Mejpl Lif Fuds, fatalna
Džuli Kuilard i njen bivši momak i bivši ministar Maksim Bernije.
Na listi su se našli još i Rik Hilijer, bivši šef kanadskih oružanih snaga,
liderka Zelene stranke Elizabet Mej, kao i Mark-Antoan Odet i Sebastijen
Tridel, komičari iz Kvebeka koji su izigrali guvernerku Aljaske Saru Palin.
Što se tiče događaja koji su privukli najveću medijsku pažnju, po
istraživanju Kanadijen Presa na prvom mestu našla se koalicija liberala i
NDP-a koja je veoma ozbiljno zapretila da proguta federalnu vladu. Dešavanja
vezana za finansijsko tržište takođe su bila izuzetno praćena, odmah za
političkim, ali su ipak zauzela drugu poziciju, sa 44 glasa medijskih
čelnika, prema 48, koliko je dobila koalicija.
Novinari naglašavaju da su ove dve teme u suštini isprepletene i da je
politička isprovocirana finansijskom.
Na listi ostalih tema koje su najviše zaokupljale pažnju javnosti slede
surovo odrubljivanje glave mladiću u Grejhaundovom autobusu u Manitobi, i
infekcija smrtonosnom listerijom iz proizvoda firme Mejpl Lif Fuds, od koje
je stradalo 20 ljudi, cene goriva i izvinjenje upućeno bivšim učenicima
internata. |
| |
| |
|
| |
| Petnaestogodišnjaci mogu da rade određene
poslove |
| |
Počevši od sredine januara, donja starosna granica za zapošljavanje u hotelima,
restoranima, obrazovnim institucijama, bolnicama i staračkim domovima u
Saskačuanu biće spuštena sa sadašnjih 16, na 15 godina.
Saskačuanska vlada odredila je posebne uslove za ovako mlade radnike. Oni
neće smeti da rade duže od 16 sati nedeljno, kako bi imali dovoljno vremena
za svoje školske obaveze. Takođe, u maju će biti urađena analiza efekata ove
promene.
 Provincijska
vlada će isto tako izvršiti analizu apsolutne minimalne starosne granice za
zapošljavanje i ostalih standarda, kako bi se zaštitili mladi ljudi koji tek
počinju da rade. Trenutno nema ograničenja, izvan pomenutih pet sektora,
mada zakonodavac zabranjuje angažovanje mladih u vreme trajanja nastave, na
rasprodajama, kod posluživanja alkohola i pojedinim visoko rizičnim
zanimanjima.
Ministar za više obrazovanje, zapošljavanje i rad Rob Noris istakao je da
vlada preduzima ove mere kako ne bi došlo do disbalansa između rada i
obrazovanja, koje je prioritet za svakog mladog čoveka. |
| |
| |
|
| |
| Kompanija garantuje ulov irvasa |
| |
Kunek Rizorsiz Divelopment, kompanija u Severozapadnim teritorijama, nedavno
je počela da reklamira da će, uz nadoknadu od 375 dolara, zainteresovani
lovci garantovano moći da odstrele irvasa.
 Interesovanje
lovaca odmah je poraslo, mada ne u onolikoj meri u kolikoj je želeo Lojd
Binder, upravnik imanja severno od Inuvika, na kojem se nalazi stado sa oko
2.700 irvasa. On veruje da će do aprila biti dovoljno zainteresovanih da
odstrele dovoljan broj irvasa za mesaru ove komapnije.
Binder kaže da su irvasi alternativa za američkog soba, koji kao vrsta
nestaje. |
| |
| |
|
| |
| Montrealski džez festival ostao bez glavnog
sponzora |
| |
Tokom decembra saopšteno je da je Međunarodni montrealski džez festival
izgubio svog glavnog sponzora, Dženeral Motors.
 Ova
automobilska kompanija je, naime, odlučila da ne obnovi svoj petogodišnji
sponzorski ugovor, koji ističe krajem ove godine. Portparolka DžM-a Izabel
Peras potvrdila je da će ovogodišnji festival biti poslednji koji sponzoriše
veliki proizvođač automobila.
Osnivač i predsednik Festivala Alen Simar kaže da potez nije bio neočekivan,
zbog svetske ekonomske krize i problema u kojima se našao posebno sektor
autoindustrije. Ipak, on naglašava da ljubitelji džeza ne treba da budu
zabrinuti za budućnost ove manifestacije, koja ove godine slavi svoj jubilej,
30 godina od osnivanja, jer veruje da neće biti problema sa pronaženjem
novog glavnog sponzora za narednu godinu |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
