|
|
Broj 1183, 9. januar 2009.
| Vatromet u glavi |
| |
U najzamršenijoj stvari na svetu, ljudskom mozgu, isprepletenom mrežom od oko
sto milijardi nerava (živci) - koliko amazonska prašuma (na približno sedam
miliona kvadratnih kilometara) ima stabala, s brojem međusobnih (neuronskih)
veza koji dostiže ukupan zbor listova - kriju se brojne zagonetke
 Da
ste kojim slučajem u prilici da oslušnete, čuli biste neprekidno pucketanje
u ljudskom mozgu. A kada biste ga držali u ruci, videli biste da je to žitko
tkivo, nalik pudingu, spolja crvenkasto, iznutra beličasto, nešto teže od
kilograma (pisac Anatol Frans i Franc Gal nosili su najmanje - 1.000 do
1.100, vladalac Oliver Kromvel i pesnik lord Bajron najveće - 2.000 do 2.230
grama).
Ljudski mozak i razviće (evolucija) u materici isti su maltene 30.000 godina.
Jasno su izdvojene dve polovine (hemisfere) koje izgledaju kao da okružuju
debeli stubić - produženu moždinu što se pri dnu sužava u kičmenu. Na
potiljku se nalazi izbočina u obliku karfiola, mali mozak (cerebellum), koji
izviruje iz velikog (cerebrum). Pol Meklin četrdesetih i pedesetih prošlog
veka uveo je zanimljivo razvrstavanje prema starosti na: u najvećoj meri
primitivni - reptilski, napredniji - stari sisarski i najsavršeniji - novi
sisarski. Potonji se nalazi u spoljašnjem sloju, moždanoj kori (cortedž),
zadužen je za racionalno mišljenje i pretrpeo je najveće promene u evoluciji.
Debeo je oko dva milimetra i, prema različitim tumačenjima, deli se na
pedesetak do stotinak oblasti (zavisno od zadataka koje obavlja).
Predčeono (prefrontalno) područje se najbrže menjalo: kod mačaka se povećalo
za tri, kod šimpanzi za 17, a kod ljudi, čak, za 29 odsto. Povezano je s
najtananijim ispoljavanjem uma, suštinom ličnosti i načinom ophođenja (karakter).
Zabranjen u jelovniku
Staroegipatski rukopis, ispisan hijeroglifima na papirusu oko 3000. godine
pre naše ere, prvi put u povesti pominje mozak pod pravim imenom. I drevni
Egipćani, i Mesopotamci, i Jevreji verovali su da se um i osećanja kriju u
srcu. Nasuprot tome, antički Grci su zamišljali da je meka i tajnovita tvar
u lobanji savršeno boravište za dušu, nametnuvši strogu zabranu da mozak ma
koje životinje završi u čovekovom tanjiru. Šta bi kazali da vide današnje
sladokusce kako u slasti gutaju pohovani?
 Filosof
Demokrit je, po svemu sudeći, pre svih shvatio da su misao i osećaj
materijalne prirode, da zavise od jedne podvrste atoma koji menjaju svoj
položaj u prostoru, a da je "mozak čuvar misli i uma". Konačno se uvidelo da
su kod čoveka, koji razumom daleko prevazilazi ostala stvorenja, moždane
vijuge bogatije, a lekar Galen je ukazao da je mozak središte upravljanja
telom i mentalnim radnjama.
Matematičar i filosof Rene Dekart je pre tri stoleća telo uporedio s mašinom
(što se i u naše vreme često čuje), najsličnijoj orguljama, a za dušu je
rekao da je nematerijalna, jedinstvena i besmrtna i da se oboje spajaju u
pinealnoj žlezdi. Sledeći proučavaoci (da ih ne nabrajamo) obogatili su
poduži spisak novim saznanjima. Šta mi danas znamo?
U najzapretanijoj tvari na svetu, isprepletenoj gotovo nezamislivom mrežom
od oko sto milijardi nerava - koliko amazonska prašuma (na približno sedam
miliona kvadratnih kilometara) ima stabala, s brojem međusobnih (neuronskih)
veza koji dostiže ukupan zbor listova - kriju se brojne zagonetke, od kojih
je, svakako, najzapetljanija i najnedokučivija svest. Svaki nerv se sastoji
od majušne grudvice (ćelijsko telo ili soma), prečnika 40 hiljaditih delića
milimetra, iz kojih se u vidu sićušnog drvceta granaju grančice - dendriti.
Postoji, bar, pedesetak osnovnih oblika neurona, iz većine izlazi jedno
dugačko, tanko vlakno, nekoliko puta duže, nazvano akson (u kičmenoj moždini
doseže metar).
Preskakanje pukotina
Pod elektronskim mikroskopom opaženo je da su između živaca svojevrsne
pukotine - sinanse, široke od 150 do 300 milionitih delića milimetra, preko
kojih neprestano preskaču hemijski glasnici raznoseći poruke (signali) po
celom telu i izvršavajući neverovatno raznovrsne zadatke, što podseća na
izvođenje začuđujuće molekulske simfonije u glavi. (Slučajno uzet isečak
otkriva do milijardu sinapsi u isečku velikom kao glava palidrvceta šibice,
a za prebrojavanje u celoj moždanoj kori utrošili biste 32 miliona godina)!
Imajući na pameti da su se hominidi (čovekoliki majmuni i ljudi) pojavili
pre sedam miliona godina, zbrajanje bi potrajalo četiri i po puta duže. Što
se tiče svih mogućih načina povezivanja, samo u moždanoj kori iznos
premašuje broj pozitivno naelektrisanih čestica u kosmosu! (Možda je ovaj
nepojamni koloplet obeshrabrio izvesne naučnike koji su uvereni da nije
izvodljivo dočarati ga pomoću kompjutera).
U neprekidnom varničenju milijarde nerava ispaljuje svojevrsne salve
uspostavljajući protok naelektrisanja koji je plod kretanja četiri jona (atomi
s viškom ili manjkom jednog elektrona): natrijuma, kalijuma, hlora i
kalcijuma. Joni se gomilaju unutar i izvan nerava, s jedne i s druge strane
ćelijske opne (debljina iznosi pet milionitih delića milimetra, što je
hiljaditi odsečak prečnika ćelije); da bi elektrohemijska struja potekla
moraju privremeno da uđu i iziđu. Brzina je različita: od 0,6 do 120 metara
u sekundi.
 Pozitivno-negativni
talas traje, obično, oko jedan do dva hiljadita odlomka sekunde, i poznat je
pod imenom akcioni potencijal. Kao na ogromnoj železničkoj stanici, na kojoj
se mimoilazi mnoštvo užurbanih putnika, desetine, čak i stotine signala
stiže do ćelijskog tela. Očaravajući vatromet (pucketanje) u glavi.
Mozak je, ako niste znali, najgramziviji potrošač: sagoreva kiseonik i
razlaže glukozu (šećer) deset puta više od ostalih organa, i to u toku
mirovanja. (Iako zaprema samo dva i po posto telesne mase, potroši 20
procenata energije). Gorivo su mu ugljeni hidrati koje jedete i kisonik koji
udišete.
I dalje ostaje tajna koja muči naučnike, smatra Suzan Grinfild, profesor na
Univerzitetu Oksford, čija je uzbudljiva knjiga "Vodič kroz ljudski mozak" (izdavač
"Rad") poslužila kao predložak za članak koji čitate. |
| |
| S. Stojiljković |
|
| |
| Kućica na Mesecu |
| |
Umesto da se dovozi cement, voda i ko zna šta još, od prašine i sumpora iz tla
Zemljinog pratioca praviće se beton čvrst kao kamen za prvo ljudsko stanište.
Preostaje da se osmisli mešalica i obezbedi napajanje strujom
Zašto da dovozite cement, vodu i ko zna šta još, kada na Mesecu možete od
prašine i sumpora da napravite blokove za buduće stalno boravište ljudi?
 Američki
istraživači su objavili da su dokučili kako to mogu da urade brzo i jevtino.
Za koju godinu čovek će se vratiti na Mesec, posle prvog iskrcavanja 21.
jula 1969, kada je astronaut Nil Armstrong oprezno i uplašeno zakoračio na
površinu Zemljinog svemirskog pratioca. "Ovo je mali korak za čoveka, ali
veliki skok za čovečanstvo", izustio je, očigledno naučenu rečenicu, putnik
iz "Apola 11".
Izašavši napolje iz omanjeg svemirskog broda, on je ispunio davnašnji
ljudski san da iskorači u vanzemaljska prostranstva i ponovio, na izvestan
način, podvig Kristifora Kolumba, koji je pre više od pet vekova stupio na
tlo Amerike.
Sledeće godine Nacionalna vazduhoplovna i svemirska agencija (NASA) poslaće
letelicu (Lunar Reconnaissance Orbiter) da potraži valjano mesto za
prizemljenje (primesečenje) astronauta 2020, čime će se SAD vratiti na Mesec.
Četvoročlana družina boraviće tamo sedam dana, a to je početak poduhvata
izgradnje trajnog staništa.
Otiscima stopalama prvih šetača, Nila Armstronga i Edvina Baza Oldrina,
prethodili su letovi automatskih letelica: najpre su "Rendžeri" u
strmoglavom padu snimili površinu, zatim su "Lunarni orbiteri" oblećući oko
Zemljinog satelita ovekovečili područja na koja će ljudi kročiti i, konačno,
"Servejori" su mekanim sletanjem utrli stazu američkim lunautima.
 Od
istorijskog jula 1969. do decembra 1972. godine 12 ljudi skakutalo je po
Mesečevim stenama i prašini (šest puta lakše nego na Zemlji) pod okriljem
programa "Apolo", koji je obuhvatio sedam letova (trinaesti se u znaku
baksuznog broja okončao pogibijom putnika). Odvažan poduhvat iskrcavanja
započeo je stradanjem, jer su u januaru 1967. godine - pripremajući se za
prvo putovanje u trajanju od dve sedmice - izgoreli astronauti Virdžil
Grisom, Edvard Vajt i Rodžer Čafi.
Poslednji su Mesec posetili (decembar 1972.) Judžin Sernan i dr Harison Smit,
drugi kao jedini naučnik (geolog) do sada.
Posle uspešnih spuštanja i tumaranja, sa kojih je doneto 382 kilograma
uzoraka stena i prašine i tri minerala koja ne postoje na Zemlji -
trankvilit, armalkolit i piroksiferoid, nastupilo je višedecenijsko zatišje.
Gradnja kućice (višegodišnje boravište) bila bi basnoslovno skupa, smatra
Husam Tutanđi sa Univerziteta Hantsvil (SAD), jer ćete za prevoz kilograma
tovara potrošiti od 50 do sto dolara! Stoga je on predložio da se troškovi
uveliko snize izradom betona od mesečeve prašine i ničeg više.
Na Zemlji se beton spravlja od šljunka, cementa i vode, a na Mesecu bi se
sastojao od prašine, koje ima u izobilju, i sumpora, koji se može izdvojiti
iz tla. Potonji je potreban u tečnom ili polutečnom stanju, da bi poslužio
za vezivanje, ali treba da se zagreje na 130 do 140 Celzijusovih stepeni. A
kada se ohladi, tako napravljen beton za nekoliko sati se stvrdne kao kamen.
Na uobičajeni koji se naveliko koristi u zemaljskim uslovima potrebno je
čekati do sedam, u izuzetnim okolnostima, čak, 28 dana.
 Da
bi ispitali odlike mesečevog betona, Husam Tutanđi i Ričard Grugel, geolog
iz Svemirskog centra "Maršal", upotrebili su sastojke koji oponašaju tle na
Mesecu. Na svakih 100 grama prašine dodali su 35 grama pročišćenog sumpora i
tu smesu su izlili u kocke, sa stranicama po pet sanitmetara. Potom su ih 50
puta hladili (do 27 stepeni ispod nule) i zagrevali (do sobne temperature).
Posle svega beton je podneo pritisak od 17 megapaskala (otprilike 170 puta
viši od atmosferskog). Začini li se silicijumom, takođe izvađenim iz
mesečeve prašine, izdržao je do 20 megapaskala.
Početkom godine je Puter Čen iz Svemirskog centra "Godard" osmislio beton
bez vode, u kojem je vezivo epoksid. A taj dodatak mora da se dovozi sa
Zemlje.
Preostaje, svakako, da se izradi mešalica i obezbedi napajanje strujom. Za
ovo drugo mogle bi da posluže sunčeve peći (zagrevaju ih sunčevi zraci) u
kojima je moguće, kako se najavljuje, postići toplotu od 1.000 Celzijusovih
stepeni.
Zemljin najbliži sused i najverniji pratlac izvrsno je mesto za prvobitno
ljudsko naselje u kosmosu, džinovski teleskop i poletalište ka dalekim
svetovima. |
| |
| S. Vukašin |
|
| |
| Panda koji ne voli uljeze |
| |
Panda Gu Gu ponovo je uzvratio udarac, ovaj put uljezu koji je preskočio
ogradu njegovog zabrana da bi izvukao igračku koje je njegovo dete ispustilo,
javile su svetske agencije pozivajući se na kineske medije.
 To
je treći napad tog devetogodišnjeg pande na posetioce zoo vrta u Pekingu.
Gu Gu, težak 110 kilograma, ščepao je uljeza za noge i nije hteo da ga pusti
sve dok mu čuvari nisu na silu otvorili gubicu.
Taj panda se prvi put "proslavio" 2007, kad je ugrizao pijanog turistu koji
je uskočio u njegov zabran i pokušao da ga zagrli.
Sledeća Gu Guova "žrtva" bio je tinejdžer koji je, kako je rekao, iz
radoznalosti ušao na pandin posed.
Pande, koje važe za ljupke i pitome životinje, ipak mogu da budu nasilne ako
ih neko provocira ili zaplaši, objašnjavaju stručnjaci. |
| |
| |
|
| |
| Dženifer Garner rodila ćerku |
| |
 Američka
glumica Dženifer Garner rodila je ćerku, u utorak, u Los Anđelesu, objavio
je magazin Pipl, a prenose svetske agencije.
Dženifer Garner (36), udata za glumca i režisera Bena Afleka (36), sa njim
ima i trogodišnju ćerku Vajolet.
Glumici poznatoj po televizijskoj seriji "Alias", najnovija uloga na filmu
bila je u komeđi "Džuno" iz 2007.
Aflekov prvi film posle dve godine pauze je romantična komedija "He's Just
Not That Into You" koja u američke bioskope stiže u februaru. |
| |
| |
|
| |
| Patrik Svejzi: Rak pankreasa kao silazak u
pakao |
| |
Američki glumac Patrik Svejzi izjavio je da rak pankreasa od kojeg boluje liči
na "silazak u pakao" i izrazio bojazan za su mu možda preostale samo dve
godine života, prenele su svetske agencije.
 "Možete
se kladiti da prolazim kroz pakao", rekao je 56-godišnji glumac o
hemoterapiji, u prvom televizijskom intervjuu datom od kad je marta prošle
godine saopštio da je oboleo, a koji je emitovan u sredu na teleiziji Ej-Bi-Si
(ABC).
"Ovo je početak moje borbe. Očekujem da to bude duga i teška borba... Ipak,
moje srce, moja duša i moj duh nadaju se čudu", rekao je junak filmova "Prljavi
ples" i "Duh" koji je sa TV voditeljkom Barbarom Volters razgovorao na svom
ranču u Kaliforniji.
"Da, plašim se... Jeste, prestravljen sam... Istina je, ljut sam... Da,
pitam se zašto baš ja?", dodao je glumac ali je insistirao da su priče da je
na samrti netačne.
"Da li umirem? Jesam li se predao? Da li sam na samrtnoj postelji? Da li se
opraštam od sveta? Ni u kom slučaju", dodao je.
Na pitanje novinarke koliko mu je preostalo vremena, Svejzi je rekao da bi
"pet godina bila njegova želja" ali da "dve godine zvuče verovatnije, ako se
veruje statistikama".
Uprkos bolesti, nedavno je tokom pet meseci snimao policijsku televizijsku
seriju "The Beast" u kojoj igra agenta Federalnog istražnog biroa. |
| |
| |
|
| |
| Majkl Džekson iznajmio vilu u Los Anđelesu |
| |
Majkl Džekson je iznajmio vilu u Bel Eru, otmenom delu Los Anđelesa, potvrdio
je njegov predstavnik za medije Los Anđeles tajmsu.
 Džekson
je, prema njegovim rečima, tu vilu iznajmio kako bi "bio tamo gde se sve
važno dešava", objavljeno je na sajtu TV emisije Akses Holivud.
Zdanje iz 2002, sagrađeno u stilu francuskih dvoraca, ima sedam spavaćih
soba, 13 kupatila, bioskop, vinski podrum i 12 kamina, piše list.
Pevač plaća mesečnu kiriju od 100.000 dolara, a ugovor o najmu potpisao je
na godinu dana. |
| |
| |
|
| |
| DiKaprio i Istvud nagrađeni u Palm Springsu |
| |
Leonardo DiKaprio dobitnik je nagrade za glumu za film "Revolutionary Road" na
20. međunarodnom filmskom festivalu u Palm Springsu.
Za istu ulogu on je nominovan za Zlatni globus, priznanje koje će 11.
januara dodeliti Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu.
Na ceremoniji u utorak uveče Klint Istvud - koji važi za favorita za
nominaciju za Oskara za režiju za "Ćangeling" i za glumu u ostvarenju "Gran
Torino" - dobio je nagradu za životno delo.
Šon Pen je za "Milk" dobio priznanje Dezert palm, dok je od glumica istu
nagradu dobila En Hatavej za rolu u "Raćel Getting Married". |
| |
| |
|
| |
| Rebeka Rominj rodila bliznakinje |
| |
 Glumica
Rebeka Rominj i njen suprug, glumac Džeri O'Konel, postali su roditelji
bliznakinja.
Glumičina predstavnica za medije saopštila je da su se devojčice Doli Rebeka
Rouz i Čarli Tamara Tjulip rodile 28. decembra.
Bliznakinje su prva deca bračnom paru koji se venčao 2007.
Rebeka Rominj (36) je igrala u seriji "Peper Denis", a trenutno je u
glumačkoj ekipi serije "Ružna Beti". Imala je uloge i u filmovima "Fatalna
žena", "Božji dar", "Alibi", "Rolerbol" i serijalu "Iks men".
Glumičin 34-godišnji suprug igrao je u filmovima "Džoov apartman", "Neženje",
"Ostani uz mene" i "Džeri Magvajer". |
| |
| |
|
| |
| Razvodi se Patriša Arket |
| |
 Glumica
Patriša Arket podnela je zahtev za razvod od supruga Tomasa Džejna, takođe
glumca.
Par se venčao maja 2006. i ima petogodišnju ćerku Harlou Oliviju Kaliopu
Džejn.
Patriša Arket, koja je kao razlog za okoncacnje braka navela nepremostive
razlike, tražila je starateljstvo nad ćerkom.
Tomas Džejn je prošlog septembra osuđen na godinu dana uslovno zbog vožnje u
pijanom stanju.
Glumica je igrala u filmovima "Prava romansa", "Divlji cvet", "Hotel
izgubljenih duša", "Zbogom ljubavnice", "Obećana zemlja" i "Stigmata", dok
je njen suprug imao uloge u ostvarenjima "Duboko plavo more", "Četvrtak",
"Raj", "Dobar pandur, savršeni pljačkaš", "Panišer". |
| |
| |
|
| |
| "Kraftverk" ostao sa jednim članom |
| |
 Suosnivač
nemačke grupe "Kraftverk", Florijan Šnajder, saopštio je da napušta sastav,
posle karijere duge 40 godina.
Šnajder i Ralf Hiter su bili jedini preostali članovi originalne postave
grupe elektronskog pravca, piše na sajtu Nju mjuzikal ekspresa.
Na sajtu benda nije naveden razlog zbog kojeg Šnajder napušta grupu u čije
najpoznatije numere spadaju "The Model", "Radioactivity", "Neon Lights",
"The Robots", "Musique Non-Stop". |
| |
| |
|
| |
| Sa šest i sedam godina pobegli od kuće da bi
se venčali |
| |
Devojčica i dečak od šest i sedam godina, zaljubljeni "do ušiju", pobegli su
od kuće prvog dana 2009. godine, čvrsto rešeni da se venčaju u Africi,
saopštila je nemačka policija.
Šestogodišnji Mika i sedmogodišnja Ana-Lena "mnogo se vole i odlučuju da se
venčaju u Africi, gde je toplo, a za svedoka uzimaju mlađu sestru Ana-Lene,
Anu-Bel ", ispričao je Frans presu portparol policije Holger Jurecko.
Mika je 31. decembra pričao dvema devojčicama - ćerkama nove životne
saputnice njegovog razvedenog oca - kako se proveo na letovanju u Italiji.
"Deca su, polazeći od toga, počela da smišljaju planove za budućnost", dodao
je portparol.
Troje dece je 1. januara ujutro spakovalo prtljag, u kojem su se između
ostalog nalazile naočare za sunce, oprema za plažu, letnja odeća i hrana.
Dom u Langenhagenu, predgrađu Hanovera, deca su napustila dok su njihovi
roditelji spavali.
Pešačila su kroz grad jedan kilometar, vozila se tri kilometra tramvajem i
stigla do železničke stanice kako bi sačekala voz koji bi ih odvezao do
aerodroma, objasnio je portparol policije.
Pošto su deca bila sama na peronu, privukla su pažnju osoblja koje je
alarmiralo policiju.
Policajci su uspeli da ubede decu da bez novca i avionske karte neće moći da
stignu do Afrike, a kako bi ih utešili, poveli su ih u obilazak policijske
stanice odakle su ih roditelji ubrzo vratili kući. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
