|
|
Broj 1183, 9. januar 2009.
| Na crnoj listi SAD više od 1.000 imena iz BiH |
| |
Na najnovijoj američkoj "crnoj listi" osoba i organizacija nalaze se čak 1.152
imena iz BiH, od kojih su većina radikalne islamske terorističke
organizacije i njihovi pripadnici, piše banjalučki "Glas Srpske" .
U tekstu se navodi da se na "crnoj listi" Ministarstva finansija SAD,
objavljenoj 22. decembra 2008. godine, nalaze osobe kojima je zabranjen
ulazak, rad i delovanje u SAD.
Na osnovu te liste, svim osobama koje su se našle na njoj, imovina i računi
će, ako ih imaju u SAD, biti blokirani.
 Na
ažuriranoj listi SAD nalaze se, pored ostalih, bivši načelnik bošnjačke
tajne službe AID Bakir Alispahić, logističar Armije RBiH i trgovac oružjem
Hasan Čengić, bivši poslanik Srpske demokratske stranke (SDS) u Narodnoj
skupštini RS Đojo Arsenović.
Na američkoj "crnoj listi" su i bivši saradnik Radovana Karadžića Milovan
Cicko Bjelica, bivši general HVO-a Tihomir Blaškić, kojeg je Haški tribunal
oslobodio odgovornosti za zločine počinjene nad Bošnjacima.
Na listi su kao državljani BiH i Al Amdouni, Mehrez Amdouni, kao i neke od
zabranjenih islamističkih organizacija koje su služile za finansiranje
terorizma.
Tu su i "Kuvaiti džoint rilif komiti", "Škola Plandište" iz Sarajeva,
Administration of the revival of islamic heritage societdž committee,
Benevolence international foundation, "Džemijetul furkan", zatim Al Haramein,
Al Taibah, BIO korporejšn, te Bosanska idealna futura.
Na najnovijoj crnoj listi ponovno se nalazi 11 fizičkih i pravnih lica iz
Hrvatske.
Sa Kosova je čak 214 takvih koji su povezani sa terorizmom i sa
terorističkom mrežom u BiH.
To se vidi po podacima objavljenim o pojedinim radikalnim islamskim
organizacijama, koje uglavnom kancelarije imaju i na Kosovu i u BiH, ali i u
Hrvatskoj.
Iz Srbije se na popisu nalazi 70 osoba i organizacija koje su najvećim delom
pripadnici albanskih, islamističkih terorističkih organizacija, koje SAD
smatraju pripadnicima terorističkih grupa usko povezanih sa Al Kaidom. |
| |
| |
|
| |
| Proslava Dana Republike Srpske |
| |
Povodom 9. januara, Dana republike, najviši zvaničnici Republike Srpske (RS) i
srpski predstavnici u zajedničkim institucijama BiH juče su položili vence
na spomenik palim borcima vojske RS, spomen kosturnici na Gradskom groblju,
Trgu palih boraca NOR-a i na spomenik 12 banjalučkih beba.
Vence su položili predsednik RS Rajko Kuzmanović, premijer Milorad Dodik,
predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, predsedavajući Saveta
ministara BiH Nikola Špirić, te delegacija parlamenta RS, Boračke
organizacije i grada Banjaluka.
Predsednik RS Rajko Kuzmanović rekao je novinarima da očekuje da će RS, bez
obzira na globalnu ekonomsku krizu, u ovoj godini ostvariti napredak
zahavljujući usvojenom razvojnom programu.
On je još kazao da je na političkom planu potrebno sprovesti Sporazum o
stabilizaciji i pridruživanju, kao i Prudski sporazum, koji su postigli
lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, Stranke
demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić i Hrvatske demokratske zajednice biH
(HDZ BiH) Dragan Čović.
Prema njegovim rečima, najvažniji politički posao u ovoj godini biće ustavne
reforme u BiH. Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da je RS, kao
političko-teritorijalni oblik, jedini način opstanka na ovim prostorima,
dodajući da to treba da bude jasno i budućim generacijama.
"Moj jedini cilj i težnja je kako iza sebe ostaviti republiku koja će biti
bolja nego ona koju smo nasledili. Mislim da u tome uspevamo i da smo u ove
dve godine vratili dostojanstvo ljudima i institucijama RS", istakao je on. |
| |
| |
|
| |
| Potrošačka korpa u Crnoj Gori 754 eura |
| |
Četvoročlana porodica u Crnoj Gora morala je u novembru, za minimalne životne
potrebe, da izdvoji 754 eura, saopštio je Savez sindikata Crne Gore.
Toliko iznosi "potrošačka korpa", na osnovu čega Sindikat prati kretanje
troškova života.
U istom mesecu, prosečna plata u Crnoj Gori bila je 428 evra, prema podacima
državne statistike.
Na osnovu podataka Sindikata, od vrednosti "potrošačke korpe", porodica na
hranu troši 43 odsto, a oko 38 eura za higijenu.
Sindikalna "potrošačka korpa" sadrži prehrambene i druge osnovne artikle za
životne potrebe.
Crnogorski Socijalni savjet, kojim rukovodi ministar zdravlja, rada i
socijalnog staranja Miodrag Radunović, odlučio je da se formira radna grupa
koja bi pratila uticaj svetske ekonomske krize na privredu i položaj
zaposlenih.
Pomenuta radna grupa bi, kako je predložio predsednik Skupštine Saveza
sindikata Crne Gore Danilo Popović, Vladi predlagala hitne mere za
ublažavanje socijalnog položaja najugroženijih kategorija stanovništva.
Crnogorski premijer Milo Đukanović izneo je prošle sedmice procenu da će
prosečna plata u Crnoj Gori do kraja 2009. godine, uprkos globalnoj krizi,
dostići planirani iznos od 515 eura. |
| |
| |
|
| |
| Niže cene nekretnina |
| |
Stan u Podgorici može se kupiti po prosečnoj ceni od oko 1.520 evra po
kvadratu, saopštila je Centralna banka Crne Gore.
Toliko je iznosila prosečna cena stambene površine u novembru, što je za oko
12 odsto niže nego u martu ove godine.
Najniža cena stana u glavnom gradu Crne Gore je 600 evra za kvadrat, a
najveća tri hiljade evra.
Prema podacima Centralne banke, na cenu stana najviše utiče veličina stana,
ali i to da li u stanu postoji priključak na internet. |
| |
| |
|
| |
| Vujanović: Izbori nakon skraćenja mandata
parlamentu |
| |
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da će raspisati parlamentarne
izbore u skladu sa zakonom i Ustavom, kada se skrati mandat parlamentu.
Skupština Crne Gore trebalo bi da razmatra vladin Predlog odluke o skraćenju
mandata parlamenta na sednici 21. januara.
Vujanović je u Mojkovcu, gde je prisustvovao Danu opštine, novinarima rekao
da se nada da će Ustavni sud Crne Gore dati prioritet razmatranju
inicijative za ocenu ustavnosti izbornog zakona.
Inicijativu za ocenu ustavnosti izbornog zakona Ustavnom sudu podnela je
ranije Socijalistička narodna partija. Ta stranka je navela da Ustav
predviđa zagarantovane poslaničke mandate manjinskim narodima, čega u
izbornom zakonu nema.
Vlada Crne Gore utvrdila je Predlog odluke o skraćenju mandata aktuelnog
saziva parlamenta, a potrebu za prevremenim izborima obrazložila je time što
se pred Crnom Gorom nalaze brojne i veoma značajne obaveze koje proizlaze iz
procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
Vladajuće Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija
(SDP) pregovaraju o koalicionom savezu i verovatno će zajedno nastupiti na
parlamentarnim izborima koji bi trebalo da budu održani 29. marta. |
| |
| |
|
| |
| Tirk odbacio Mesićev predlog o susretu
pomirenja tri zemlje |
| |
Slovenački predsednik Danilo Tirk odbacio je predlog hrvatskog predsednika
Stjepana Mesića da se organizuje susret pomirenja između Slovenije, Hrvatske
i Italije, saopštio je danas kabinet slovenačkog predsednika.
Tirk, slika desno, smatra da takav susret nije neophodan, kao i da se nisu
stekli svi uslovi za njegovo održavanje, navodi se u saopštenju iz kabineta
slovenačkog predsednika i dodaje da je Tirk o tom predlogu saznao iz medija.
Slovenački predsednik je ocenio da je u političkom smislu već postignut
visok nivo pomirenja, jer su Slovenija i Italija članice EU, dodaje se u
saopštenju.
Tirk je naveo i da pitanje pomirenja ima i moralnu dimenziju, koja zahteva
da se u Italiji obavi jasnije suočavanje sa zločinima fašizma, koji je bio
najraniji totalitarni sistem u tom delu Evrope i izvor mogih vrsta zala u
20. veku.
On je podsetio i da je veliki deo slovenačkog, ali i italijanskog naroda,
više od dve decenije trpeo pod fašističkom diktaturom i bio izložen
"različitim vrstama zatiranja".
Slovenački predsednik je ukazao i na mnoge vojne zločine koje su tokom
Drugog svetskog rata počinili italijanski okupatori nad civilnim
stanovništvom, i podsetio da su mnogi Slovenci tada bili odvedeni u
italijanske koncentracione logore.
"Mnogi od tih zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava još uvek nisu
kažnjeni. Sve to je stvorilo moralno pomanjkanje, zbog koga u Italiji još
uvek nije došlo do potrebne katarze", ocenio je Tirk.
Mesić je predlog o susretu pomirenja nedavno izneo u italijanskom listu "Il
Pikolo". |
| |
| |
|
| |
| Nove optužnice za ratni zločin u vojnom
zatvoru Lora |
| |
Tužilaštvo u Splitu podiglo je optužnicu protiv pet osoba koje se terete da su
1992. počinile ratni zločin protiv ratnih zarobljenika u nekadašnjem
hrvatskom vojnom zatvoru Lora u Splitu.
Optužnica je objavljena danas na internet stranici Državnog tužilaštva
Hrvatske, a u njoj se navodi kako su hrvatski državljani T.D. (1969), T.V.
(1960), E.B. (1960), A.G. (1971) i A.B. (1967) 1992. optuženi za psihičko i
fizičko maltretiranje i mučenje ratnih zarobljenika i da su krivi za smrt
trojice zarobljenika koji su umrli od posledica batinanja.
 Za
svih pet okrivljenih od Županijskog suda u Splitu, koji vodi slučaj,
zatraženo je određivanje pritvora zbog posebno teških okolnosti zločina, a
protiv okrivljenih T. D. i E. B. i zbog toga što su u bekstvu i nisu
dostupni pravosudnim organima.
Iako Tužilaštvo okrivljenima navodi samo inicijale i godinu rođenja, mediji
navode da je reč o zapovedniku zatvora u Lori (slika desno) Tomislavu Duiću,
njegovom zameniku Tončiju Vrkiću i stražarima Emiliju Bunguru, Anti Gudiću i
Anđelku Botiću.
Svih petoro su u martu 2006. osuđeni na zatvorske kazne zbog ratnog zločina
nad civilima u istom zatvoru. Duić i Bungur su u bekstvu i za njima su
raspisane potjernice, a Vrkić, Gudić i Botić izdržavaju kazne.
Osim za premlaćivanje više zatvorenika i nanošenje teških povreda,
okrivljeni su i za smrt ratnih zarobljenika Bojana Vesovića, Dušana Bijelića
i Vlade Savića.
U optužnici se navodi da su od marta do avgusta 1992. u vojnom zatvoru Lora,
u suprotnosti sa odredbama Ženevske konvencije o postupanju s ratnim
zarobljenicima, zlostavljali zarobljenike, vređali njihovo ljudsko
dostojanstvo, ponižavali ih i psihički i fizički zlostavljali. |
| |
| |
|
| |
| Nestašica gasa neće značajnije pogoditi Crnu
Goru |
| |
Nestašica gasa zbog spora Ukrajine i Rusije neće značajnije ugroziti Crnu
Goru, jer u toj zemlji ne postoje sistemi za grejanje na tom energentu,
saopštio je pomoćnik ministra za ekonomski razvoj Miodrag Čanović.
 Čanović
je podgoričkom radiju Antena M rekao da bi probleme mogli imati jedino
vozači čiji automobili koriste plin, ali da oni imaju mogućnost da pređu na
druge vrste goriva.
"Nestašica gasa ne bi trebalo ni da utiče na privredu, s obzirom da ga
Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) i Željezara koriste u manjoj meri. Mi
nemamo ni sisteme za grejanje domaćinstava i toplane koje se pokreću na gas
i zbog toga ne očekujemo probleme", kazao je on.
Podgoričke benzinske pumpe trenutno imaju dovoljno plina, ali se ne zna
kolike su rezerve u slučaju potpunog prekida snabdevanja. Zaposleni na
benzijskoj pumpi Lukoil na Starom aerodromu tvrde da gasa ima dovoljno i da
ne strahuju od nestašica.
Na Montenegro pumpi, međutim, zaliha ima za nekoliko dana, i ukoliko kriza u
snabdevanju potraje, postoji mogućnost nestašice. Mnogi vlasnici automobila
u Crnoj Gori su prešli na korišćenje plina umesto benzina, posebno u periodu
značajnog poskupljenja svih vrsta goriva tokom leta prošle godine.
Litar plina na crnogorskim benzinskim pumpama košta 55 centi. |
| |
| |
|
| |
| Parastos za ubijene meštane Kravice |
| |
U selu Kravica kod Bratunca u je služen parastos za 152 meštana tog sela
poginulih u ratu 1992-95, od kojih je 49 ubijeno na Božić 1993. godine.
Parastos je služen u crkvi svetih apostola Petra i Pavla.
Na Božić 1993. godine snage Armije BiH, predvođene Naserom Orićem, ubile su
49 meštana Kravice, a 79 ranile. Opljačkano je i zapaljeno 688 srpskih kuća
i 27 društvenih objekata.
Oko hiljadu meštana Kravice je noseći decu i ranjene spas potražilo
prelaskom Drine i odlaskom u Srbiju. Sedmoro zarobljenih je ubijeno. U
regiji Birač je tokom rata poginulo oko 3.500 Srba.
Za zločine počinjene nad civilima u Kravicama 1993. godine još niko nije
odgovarao. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
