|
|
Broj 1183, 9. januar 2009.
| Mađarski Mol isporučuje gas Srbiji |
| |
Mađarska naftna kompanija Mol počela je juče da isporučuje Srbiji pomoć od dva
miliona kubnih metara gasa.
Kako se navodi u saopštenju, Mol je gas za kratkotrajnu pomoć Srbiji
obezbedio iz sopstvene proizvodnje zavhaljujući manjoj potrošnji u Mađarskoj.
 Izvršni
potpredsednik Mola zadužen za pitanja gasa i energije Lajoš Alać kazao je da
Mol već duže vreme ističe da je potrebno da zemlje u regionu razviju
zajedničku strategiju, zajedničku mrežu gasovoda (NETS), kao i kapacitete za
skladištenje gasa.
"Na taj način, međusobna podrška, kao i pojačane mogućnosti zaštite ne bi
bile samo ad hoc aktivnost, već i institucionalno rešenje", nalgasio je
Lajoš Alać.
Ranije danas agenciji Beta je u kabinetu predsednika Srbije rečeno da su se
predsednik Boris Tadić i mađarski premijer Đurčanj dogovorili da Mađarska
isporuči Srbiji određenu količinu gasa iz sopstvenih rezervi. Srbija u
zimskom periodu dnevno potrebno oko 10 miliona kubnih metara gasa.
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će Srbija gasom
iz Mađarske uspeti da reši problem grejanja najugroženijih gradova u
Vojvodini.
Bajatović je agenciji Beta kazao da gas iz Mađarske, uz oko milion kubika iz
domaćih izvora, može da zadovolji 50 odsto dnevnih potreba potrošača.
 On
je precizirao da dnevne potrebe potrošača u Srbiji, bez industrije, iznose
šest miliona kubnih metara gasa.
Bajatović je dodao da količine gasa iz Mađarske nisu namenjene Beogradu, jer
su Beogradske elektrane prešle na mazut.
Isporuke ruskog gasa Evropi preko Ukrajine biće "odmah obnovljene" čim budu
razmešteni nezavisni posmatrači koji će proveravati protok gasa između dve
zemlje, rekao je danas u Briselu predsednik Gasproma Aleksej Miler.
"Čim posmatrači budu razmešteni i čim im se omogući pristup (gasnim
stanicama), odmah ćemo obnoviti isporuke gasa", rekao je novinarima Miler na
marginama sastanka sa predstavnicima Evropskog parlamenta.
On je dodao da je jutros predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu
(Jose Barroso) predao "protokol" koji sadrži predloge o razmeštanju
posmatrača.
"Nadam se da će biti brzo razmotren i usvojen", dodao je predsednik Gasproma. |
| |
| |
|
| |
| Ponovo nova verzija pada JAT-ovog aviona
1972. u Češkoj |
| |
Uoči 37. godišnjice pada JAT-ovog aviona iznad Srbske Kamenice, koji je čudom
preživela samo stjuardesa Vesna Vulović, posle istraživanja arhiva tajnih
službi u Pragu se pojavila nova verzija - avion je greškom oborila češka
armija, a pao je sa znatno manje visine.
Tu verziju su posle pretraživanja dostupnih podataka o istrazi nesreće i
pretrage nekadašnjih tajnih arhiva izneli praški dopisnik nemačkog radija
ARD Peter Hornung Andersen i češki novinar Pavel Tejner, javlja češka
agencija ČTK.
Čehoslovačka istražna komisija je objavila zaključke istrage da se avion tog
26. januara 1972. godine prelomio u visini 10.000 metara a do kraja nije
razjašnjen konkretan uzrok nesreće.
Jedna od verzija istrage da su u JAT-ov DC9 na liniji Stokholm-Beograd
teroristi iz hrvatske proustaške emigracije podmetnuli bombu, ali autori
najnovije verzije upozorili su da je komisija samo saopštila šta se nije
desilo - da se nije sudario sa drugim avionom, a ni da vremenski uslovi nisu
bili uzrok nesreće.
Hornung-Andersen i Tejner tvrde da je avion oborila greškom čehoslovačka
armija i to na znatno manjoj visini a ne na 10.000 metara, zahvaljujući čemu
je, tvrde, Vesna Vulović kao jedina od 28 ljudi na palubi mogla da preživi
pad.
"Ono što je svet slavio kao čudo samo je bio javašluk u čehoslovačkim tajnim
služabama", kazao je nemački novinar ČTK. Zato su po njegovom mišljenju
čehoslovačke komunističke vlasti podržavale tezu da su teroristi u avion
podmetnuli bombu.
"Ta nesreća jugoslovenskog aviona je već evrgrin i s vremena na vreme se
spekulacije o njoj pojavljuju u medijima", odbila je da komentariše
najnoviju verziju portparol češkog Ureda za civilni vazdušni saobraćaj Jitka
Ungerova. |
| |
| |
|
| |
| Boris Tadić deseti na poljskoj listi
uticajnih Evropljana |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić po izboru evropskih novinara za rang listu
poljske televizije TVP deseti je najuticajniji evropski političar.
Više uticaja od Tadića od istočno-evropskih političara imaju samo ruski
premijer Vladimir Putin, poljski premijer Donald Tusk, a zbog sukoba Gruzije
i Rusije prošlog avgusta i predsednik Gruzije Mihail Sakašvili.
Trojku najuticajnijih predvodi predsednik Fra-ncuske Nikola Sarkozi koga su
evropski novinari ocenili pre svega za sjajno vođenje Evropske unije tokom
poslednjih šest meseci kada je Francuska bila na njenom čelu.
Sledi nemačka kancelarka Angela Merkel, za njom ruski premijer Vladimir
Putin, dok je sadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev na 11. mestu, iza
Tadića.
Među prvih 10. najuticajnijih evropskih političara iz nove Evrope i zemalja
van EU uspeli su da se probiju samo poljski premijer Donald Tusk na sedmo
mesto, predsednik Gruzije Mihail Sakašvili na deveto i Tadić na deseto mesto.
Daleko za njima je češki predsednik Vaclav Klaus na 16. mestu, a predsednik
Poljske Leh Kačinjski završio je tek na poslednjem, 20. mestu.
Anketu su sastavljali novinari 29 redakcija iz cele Evrope. |
| |
| |
|
| |
| Telenorovi korisnici poslali rekordan broj
SMS poruka |
| |
Ukupno 30,6 miliona tekstualnih (SMS) poruka prošlo je kroz Telenorovu mrežu u
Srbiji tokom novogodišnje noći i 1. januara 2009, što je 11 odsto više nego
prošle godine, saopštio je taj mobilni operater.
Kako se navodi, u novogodišnjoj noći, između jedan i dva sata posle ponoći,
poslato je više od tri miliona poruka.
Korisnici Telenorove mreže poslali su i 45.150 multimedijalnih poruka (MMS),
a oko 850.000 SMS poruka i 1.915 multimedijalnih poslato je prijateljima,
poznanicima i rođacima u inostranstvu. |
| |
| |
|
| |
| Srbi žele jaču regionalnu saradnju i više
napretka |
| |
Građani Srbije žele čvršće veze sa zemljama u okruženju, povećanje trgovine i
direktnih stranih investicija kao i modernizaciju koju donose EU reforme,
ali nedostatak napretka čini da gube nadu u budućnost, ekonomiju, Vladu i
međunarodne organizacije.
Na panel diskusiji "Srbija: U iščekivanju boljeg života" u organizaciji
Evropskog fonda za Balkan i Galupa predstavljeni su rezultati istraživanja
sprovedenog u sedam zemalja zapadnog Balkana u septembru i oktobru ove
godine.
Građanima su postavljana pitanja o zadovoljstvu životom i razvoju njihove
zemlje, odnosu prema EU, poverenju u institucije u regionu, borbi protiv
korupcije, kao i glavnim balkanskim problemima: Kosovu, budućoj stabilnosti
regiona i Haškom sudu.
Istraživač Galupa, Andžej Pirka rekao je, predstavljajući rezultate ankete,
da je većina građana zemalja u regionu zadovoljna životom u svojim zemljama,
ali da gaji mali optimizam prema budućnosti.
Najmlađe države Balkana, Crna Gora i Kosovo, bile su jedine u kojima je
većina anketiranih - 62 odsto na Kosovu i 59 odsto u Crnoj Gori - izrazila
optimizam u pogledu budućnosti, što je Pirka pripisao "oduševljenju zbog
stečene nezavisnosti", nazvavši ih "zemljama koje su još na medenom mesecu".
Kada se radi o građanima Srbije, oni su, po rečima direktorke Evropskog
fonda za Balkan, Hedvig Morvai Horvat, iako generalno nezadovoljni životom
(42 odsto) "fokusirani na budućnost i na članstvo u EU".
Istraživanje je pokazalo i da građani misle da je za popravljanje situacije
neophodna odlučnija borba protiv korupcije, uspostavljanje slobodne
trgovinske razmene, kao i omogućavanje slobodnog kretanja ljudi.
Galupovo ispitivanje pokazalo je i da većina ljudi nije zadovoljna
funkcionisanjem državnih institucija u svojim zemljama.
Samo su se Kosovo (53 odsto) i Crna Gora (55 odsto) pozitivno izjasnile o
radu svojih vlada, dok su najočiglednije nezadovoljstvo pokazali građani BiH,
gde je 67 odsto njih dalo negativnu ocenu državnoj upravi.
U skoro svim zemljama regiona, sem Kosova i Albanije koje najviše veruju u
NATO, institucija koja uliva najviše poverenja je crkva.
Horvatova je rekla da političari u Srbiji imaju veliku odgovornost da učine
neophodne korake kako bi građani sledeće godine osetili konkretnu korist od
približavanja Srbije evropskoj porodici naroda.
"Pored toga, svi moraju da shvate da je regionalna saradnja uslov za dalje
napredovanje Srbije i da su dobrosusedski odnosi jedan od važnih prioriteta",
navela je ona.
To misli i većina ispitanika iz svih zapadnobalkanskih zemalja, koji su
rekli da bi trebalo uspostaviti čvršće veze između zemalja u regionu, kao i
da bi trebalo povećati mobilnost kretanja ljudi, robe i kapitala.
Šefica ekspertskog tima Regionalnog saveta za saradnju, Jelica Minić navela
je da bi upravo globalna ekonomska kriza "mogla da okrene zemlje regiona
jedne prema drugima".
Ona je podsetila na značaj Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA),
koji je doprineo znantnom porastu trgovinske saradnje zemalja regiona, kao i
na osnovane mnogobrojne inicijative za učvršćivanja regionalnih odnosa u
oblasti saobraćaja, energetike, zdravstva, zapošljavanja, nauke, policije i
bezbednosti.
No, uprkos tome, Galupovo istraživanje je pokazalo da u Srbiji rastu
napetosti u odnosima sa zemljama u susedstvu, pre svega sa Hrvatskom i
Albanijom, odnosno građani ih posmatraju sa više animoziteta nego pre dve
godine.
Ali, ipak, jasna većina u svim zemljama smatra da će region biti miran u
budućnosti. Iako 61 odsto Srba veruje da njihova zemlja nikad neće priznati
Kosovo, samo 17 odsto Srba na Kosovu smatra da će u budućnosti biti moguć
miran život sa kosovskim Albancima.
Kada se radi o nepristrasnosti Haškog tribunala, sa izuzetkom Albanije i
Kosova, manjina u svakoj zemlji je iskazala veru u nju.
Pirka je naveo i da je ovo istraživanje potvrdilo ono što je pokazao i
slučaj srednjeevropskih zemalja, da što je neka zemlja regiona bliža EU, to
u njoj skepticizam prema Uniji raste.
"Ali, to je normalno: što ljudi više znaju o EU, to joj manje veruju".
S tim se, međutim, nije složio zamenik direktora Kancelarije za evropske
integracije, Srđan Majstorović, koji smatra da bi trebalo razdvojiti
informisanost o EU od procesa neophodnih reformi da bi joj neka zemlja mogla
pristupiti.
On je objasnio da što se neka zemlja više približava Uniji, to je znak da je
izvršila više reformi, koje podrazumevaju određene troškove, koji su "neophodni
ukoliko želite savremenu, dobro regulisanu državu".
S druge strane, on je delimično za nedovoljnu informisanost građana o EU
optužio medije, koji u eri tržišne utakmice daju prednost nekim
primamljivijim stvarima koje će im prodati novine ili emisiju, i često zbog
ograničenog prostora pojednostavljuju stvari, čime se gubi suština kada se
radi o ozbiljnim tehničkim pitanjima evrointegracija. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
