|
|
Broj 1183, 9. januar 2009.
| Berlin posle Londona i Njujorka najveći
centar ruske mafije |
| |
Prema ocenama policije, Berlin je posle Londona i Njujorka najveći centar
aktivnosti mafijaških grupa iz Rusije i drugih bivših sovjetskih republika.
Prema pisanju dnevnika "Velt", koji se poziva na zvaničnike Pokrajinskog
ureda za suzbijanje kriminala, u 2007. godini je u Berlinu bilo aktivno 10,
a u 2006. 14 kriminalnih grupacija sa područja bivšeg Sovjetskog Saveza.
U tim grupama je, kako se navodi, najviše Litvanaca, Rusa, Ukrajinaca,
Belorusa i Azerbejdžanaca, a ima i Moldavaca i Kirgiza. Šefovi klanova, tzv.
kumovi po ugledu na italijansku mafiju, ne žive u Berlinu, rekao je za "Velt"
Bernd Finger, zaduženu u Pokrajinskom uredu za organizovani kriminal.
 Kriminalne
grupe iz bivšeg SSSR-a aktivne su u svim "branšama" organizovanog kriminala.
U 2007. najviše je bilo pljački, a posebno krađa automobilA. Prestupnici su
najčešće iz Poljske i Litvanije, ali je glavno tržište za ukradena vozila
Rusija.
Mafija iz bivšeg SSSR-a aktivna je i u oblasti privrednog kriminala, a
najčešći prestupi vezani su za otvaranje bankovnih računa, novčane doznake,
podizanje robnih kredita i slične finansijske prevare. Dosta ima i
falsifikovanja ličnih dokumenata i evro-novčanica, kao i trgovine marihuanom
i ekstazijem.
Prema navodima berlinskog stručnjaka, teško je proceniti koje novčane sume "obrću"
ove mafijaške krupe u Berlinu. Ipak, naveo je da je 2007. za žrtve u glavnom
nemačkom gradu nastala šteta od najmanje 13 miliona evra, dok su kriminalci
imali dobit od najmanje 3,6 miliona evra. No, ovde je reč o procenama, a
potvrđenih podataka nema.
Iako mediji često koriste izraz "ruska mafija", nadležne vlasti se tome
protive naglašavajući da organizacija ovih grupa nema sličnosti sa
italijsnskom mafijom koja je "često sklona tome da porodične veze i
teritorijalne interese vrednuje čak i više nego čisti kriminalni profit".
"Ruske grupe kriminalaca operišu isključivo ekonomski, kalkulaciju o dobiti
i gubitku prave čisto trgovački. Istočnoevropske grupe organizovanog
kriminala forme saradnje uređuju samo prema svrsishodnosti i prema tome ko
ima kakav pristup tržištu uz najpovoljnije cene i najmanji rizik da budu
uhvaćeni", naveo je stručnjak berlinskog Pokrajinskog ureda za suzbijanje
kriminala.
Na pitanje šta je najbolji recept u borbi protiv ovih kriminalnih grupa,
Finger je rekao da većinu metoda ne može da otkrije, ali i istakao da je
najvažniji "intenzivni rad na sprečavanju" kriminala. Kao uzor naveo je
italijansku zajednicu u Berlinu koja je u saradnji sa policijom uspela da
spreči opsežno ucenjivanje i "reketiranje", kao i podmetanje požara u
italijanskim lokalima od strane mafijaških bandi. |
| |
| |
|
| |
| Detroit: Grad koji tone zajedno sa
autoindustrijom |
| |
Koliko je život u Detroitu, "gradu motora", postao težak, najbolje ilustruje
to što neki zatvorenici ne žele da izađu na slobodu kako ne bi postali
gladni beskućnici.
Mnogi od onih koji pak izađu odmah ponovo prekrše zakon da bi se vratili
tamo gde je toplo, gde postoje tri obroka dnevno i zdravstvena zaštita.
 Bolja
vremena Detroita i njegove velike automobilske trojke - Dženeral motorsa,
Krajslera i Forda, danas deluju tako daleko. Čak i bez uragana na koji bi se
svalila krivica, Detroit je zamenio Nju Orleans kao grad sa najviše problema
u SAD.
Nevolje, međutim, nisu posledica samo sadašnje svetske ekonomske krize,
koreni sežu decenijama unazad, navodi AP.
Gradski deficit danas je blizu 300 miliona dolara. Stopa nezaposlenosti
popela se na 21 odsto, desetine hiljada domova i radnji je napušteno, a
bivši gradonačelnik je u zatvoru zbog seksualnog skandala. Autoindustrija,
koja je osnovni oslonac grada više od 100 godina, nalazi se pred kolapsom.
"Ovo je depresija, a ne recesija. Biće gore pre nego što postane bolje",
kaže 81-godišnja Varlena Mekduel sa ubeđenjem osobe koja je prošla obe
stvari.
Populacija grada smanjena je sa 1,8 miliona sredinom pedesetih na polovinu
tog broja danas. Oko 83 odsto sadašnjeg stanovništva su Afro-Amerikanci.
Stope nasilja i kriminala, siromaštva, nezaposlenosti i prekida školovanja
su među najgorim u poređenju sa drugim velikim gradovima u SAD.
U Detroitu nema lanaca velikih marketa, što tera stanovnike da se snabdevaju
u malim prodavnicama sa visokim cenama. Mnogo ljudi svakodnevno stoji u
redovima za hranu koju obezbeđuju lokalne dobrotvorne organizacije.
"Kod naših ljudi uvek je postojao pravi duh opstajanja i vere. To sada
nestaje. Ova vremena sputala su uveliko taj duh", kaže sveštenik Edgar Van,
pastor lokalne crkve.
Nekoliko desetina škola je zatvoreno u poslednje tri godine, a mnogi
strahuju da sistem neće biti sposoban da pomogne mladim stanovnicima
Detroita da se spreme za nove vrste poslova koji bi mogli da se pojave.
 Grad
je zatražio 47 miliona dolara od države za stabilizaciju infrastrukture
stanovanja. Polovina od te sume biće potrošena za rušenje više od 2.300
napuštenih domova. To će, međutim, biti samo mali deo posla. Od 2005. godine
zatvoreno je 67.000 domova, a čak 44.000 je napušteno. Rušenje svake
napuštene kuće košta 10.000 dolara.
Situacija na tržištu nekretnina je katastrofalna. Prosečna cena kuće je
18.000 dolara. Neki vlasnici ne mogu da nađu kupca ni za koju cenu. Mnogi
zato jednostavno ugase svetlo i odu.
"Do sedamdesetih godina mogli ste da dođete u grad bez obrazovanja i da ne
govorite engleski jezik i dobili biste posao u aut industriji i tako
automatski prešli u srednju klasu", kaže Majk Stjuart, stručnjak za
autoindustriju.
Mnogo ljudi u gradu zavisilo je od tih poslova tokom mnogo generacija, ali
ti poslovi više jednostavno ne postoje. Ako država ne pomogne, a za spas
autoindustrije potrebne su milijarde, Detroit bi, kažu, mogao postati grad
duhova. |
| |
| |
|
| |
| Rekordni pad prodaje motornih vozila |
| |
Veliki popusti i beskamatni krediti nisu pomogli američkim proizvođačima
automobila čije su prodaje pale u decembru za čak 36 proceneta, čime je
prošla godina zaključena sa 2,9 miliona manje prodatih vozila nego 2007.
Nove crne brojke, koje objavljuju predstavnici autoindustije i analitičari,
znače da će rekordno visoki popusti i niskokamatni ugovori ostati u ponudi
bar do februara - dok se ne prodaju preostali modeli iz 2008. godine a
zalihe svedu na nivo potražnje.
Jedan proizvođač, Hjundai Motor Amerika (Hyundai America), pokušava da
privuče kupce obećanjem da će im dozvoliti da vrate kola u roku od godinu
dana ako izgube posao pa ne budu mogli da otplaćuju rate.
 Svi
veliki fabrikanti izveštavaju o smanjenju prodaje od preko 30 proceneta u
decembru. Na čelu ovog najvećeg godišnjeg pada od arapskog naftnog embarga
1973-74. godine je posrnuli Krajzler (Ćrysler) koji je prodao 53 odsto
automobila manje nego decembra 2007.
Dženeral motors je na američkom tržištu prošle godine prodao 2,9 miliona
vozila, najmanje u proteklih 49 godina.
Prodaje u SAD pale su na 13,2 miliona vozila prošle godine, 18 odsto manje u
odnosu na 16,1 miliona iz 2007. Analitičari danas cene da će ove godine
isporuke kupcima u SAD pasti na 10,3 miliona automobila.
Proizvođači nisu voljni da procenjuju kad bi moglo da dođe do oporavka, ali
sa krajnjim pesimizmom gledaju na prvi kvartal. Za drugo tromesečje postoje
nade da će stimulativni paket novog predsednika Baraka Obame pokrenuti
zamajac, udružen sa lakšim pristupom kreditima što bi vratilo ljude u
prodavnice automobila.
Čak su Tojota (Toyota) i Honda, dosadašnji šampioni prodaje koji su početkom
prošle godine knjižili rast, doživeli krah u decembru teži od američkih
takmaca. Tojota je prošlog meseca pala za 37 procenta na tržistu SAD, a
Honda je prodala 35 odsto manje vozila.
Ovi podaci o prodajama su prvi od kako je ministarstvo finansija SAD
odobrilo početne zajmove od osam milijardi dolara Dženeral motorsu i
Krajzleru.
Prodaje automobila u Evropi i Aziji takođe su na nizbrdici. U Francuskoj je
prodato 16 odsto manje vozila, a u Japanu 22 procenta. Rekordno poniranje
zableženo je u Španiji - 50 odsto tokom prošle sedmice. Podaci za Nemačku
još nisu objavljeni. |
| |
| |
|
| |
| Prvi put prodato više laptopova nego stonih
računara |
| |
U svetu je u trećem tromesečju ove godine prvi put prodato više prenosivih
kompjutera nego stonih računara, saopštila je grupa za istraživanje tržišta
Aj seplaj .
Prema oceni te firme, to nije bilo sasvim neočekivano, ali predstavlja
preokret u industriji računara i ulazak u eru prenosivih kompjutera.
 U
tromesečju od jula do septembra, prodato je 38,6 miliona prenosivih računara,
što je 40 odsto više nego u istom lanjskom periodu, dok je prodaja stonih
računara opala za 1,3 odsto na 38,5 miliona komada.
Ukupna prodaja ličnih računara porasla je za 15,4 odsto na 79 miliona komada,
dok je Aj seplaj očekivao rast od 12 odsto.
Najveći udeo na tržištu ima Hjulit-Pakard , sa 14,9 miliona računara u
tromesečju i tržišnim udelom od 18,8 odsto.
Na drugom mestu je Del (Dell), sa 13,9 odsto, a na trećem Acer, koji je
prodao tri miliona uglavnom malih prenosivih računara čija osnovna namena je
priključivanje na internet, takozvanih netbuka.
Udeo Acera je 12,2 odsto.
Četvrto mesto zauzelo je kinesko Lenovo, a peto mesto Tošiba.
Aj seplaj je povećao prognozu rasta tržišta računara u 2008. na 13 odsto,
dok je ranija procena bila 12,5 procenata.
Za 2009. godinu očekivani rast je 4,3 osto. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
