|
|
Broj 1184, 15. januar 2009.
| Kad nema kredita, pomoć se traži od rođaka i
prijatelja |
| |
Poverenik za bankrot Lion Miler predviđa da će ove godine porasti broj ljudi
koji će prijaviti bankrotstvo, i to, kako zbog privrednog usporavanja, tako
i zbog visokih kamata za kredite. On napominje da od oktobra ima sve više
posla za njega i nema naznaka da će se trend uskoro promeniti.
 Federalni
ministar finansija Džim Flaerti sastao se sa direktorima vodećih kanadskih
banaka, kako bi na početku godine razgovarali između ostalog i o kreditnom
tržištu. Kako je istaknuto, zaštita depozita građana ostaje najvažniji
zadatak za banke, kao i da one neće spuštati kriterijume za potrošačke i
biznis kredite, uprkos kritikama da strogi propisi doprinose privrednoj
krizi.
Dve vesti koje, svaka na svoj način, pokazuju da finansijska kriza najviše
pogađa običnog čoveka koji više ne zna kome da se obrati za pomoć. Porodica
i prijatelji uvek postoje kao jedna od mogućih izlaza iz materijalnih
problema, ali i tu se stvari sve više komplikuju. Naime, studija grupe
Investor, obavljena u septembru, pokazuje da je na ovim prostorima
uobičajeno i sve češće pozajmljivanje novca članovima porodice i
prijateljima. Tada je skoro dve trećine ispitanih izjavilo da je pozajmilo
više od 500 dolara članovima porodice ili prijateljima, ili pak da imaju
toliki dug prema svojim najbližim. U tom trenutku je ekonomska kriza tek
uzimala zamah, tako da sada, nekoliko meseci kasnije, broj dužnika može biti
mnogo veći, pošto su mnogima verovatno rodbina i prijatelji ostali kao
jedini izvor moguće pozajmice.
Pored toga, tada je tek otprilike jedna četvrtina priznala da dugovi nisu
baš u potpunosti vraćeni. Sada je, međutim, sve daleko riskantnije, posebno
zbog otežanih uslova za dobijanje kredita, kao i zbog sve gorih finansijskih
i privrednih prilika. Uporedo sa pogoršanjem privredne situacije, povećava
se i potreba za pozajmicama, ali se jednakom brzinom smanjuju mogućnosti za
sigurno vraćanje duga.
Stručnjaci upozoravaju da ovo vrzino kolo rezultira stresom i narušavanjem
odnosa u porodici ili među prijateljima, te da to treba preduprediti. Dobro
je ostvariti dogovor i plan u vezi sa vraćanjem duga, čak i u pismenoj formi
(mada ogromna većina to nikada ne čini), kako bi i jedna i druga strana
znale na šta moraju da računaju. Pored toga, preporuka je da se treba
posavetovati sa finansijskim planerom, posebno ako se pozajmljuje novac
nekome, kako bi on izračunao da li postoje realne osnove za pozajamicu.
Kod traženja novčane pomoći od porodice i prijatelja nikako ne treba
zanemariti mnogo povoljnije uslove kreditiranja. Svega manje od četvrtine
anketiranih kaže da su morali da plate kamatu na ovakvu pozajmicu.
Od porodice i prijatelja novac se najčešće pozajmljuje zbog trenutnih
finansijskih problema, potom zbog velikih kupovina i školovanja, plaćanja
rate za kuću, a u mnogo manje slučajeva pominju se popravke u kući,
započinjanje privatnog biznisa, odlazak na godišnji odmor ili neki značajan
događaj. |
| |
| |
|
| |
| Nije otac, ali jeste roditelj |
| |
Paskvalino Kornelio iz Toronta moraće da nastavi da plaća alimentaciju
šesnaestogodišnjim blizancima, čak i ako je DNK analizom utvrđeno da on nije
biološki otac dece svoje bivše žene Anćioline, odluka je sudije ontarijskog
Vrhovnog suda Ketrin van Rensburg.
 U
odluci Suda stoji da je on jedini otac za koga su deca znala tokom trajanja
braka, koji se raspao 1998 godine. Kornelio je tada počeo da plaća
alimentaciju, a onda su se 2002. godine bivši supružnici dogovorili o
zajedničkom starateljstvu i o daljem davanju novčane pomoći. Međutim, kada
je Anćiolina zatražilada se alimentacija poveća, a da se skrati vreme koje
deca provode sa njim, on je zatražio proveravanje očinstva DNK analizom.
Na opšte iznenađenje, analiza je pokazala da on nije otac blizanaca. To ga
je nateralo da zatraži da ga sud oslobodi daljeg plaćanja alimentacije i da
mu se vrate pare koje je već do tada dao.
Ispostavilo se da je Anćiolina imala neku vezu dok su njih dvoje bili u
braku, ali da se navodno toga ne seća zbog leka koji je uzimala u to vreme.
Ona, samim tim, ne zna ko bi mogao biti otac njene dece.
Sudija van Rensburg svojom odlukom je jasno stavila do znanja da deca ne
treba da ispaštaju za roditeljske grehe. Ona potencira da je odnos koji je
izgrađen između Paskvalina i dece u suštini bio prirodni odnos između
roditelja i dece, te da on se on može smatrati roditeljem u pravom, iako ne
i u biološkom smislu reči. |
| |
| |
|
| |
| Raste broj ukinutih radnih mesta |
| |
Statistička služba iznela je podatke da je u decembru broj radnih mesta
smanjen za 70.700, uglavnom na stalnim poslovima, a da je zaposleno 36.200
radnika, uglavnom na određeno vreme, što podrazumeva manje sigurnosti i
beneficija za zaposlene.
 Najgore
je prošao građevinski sektor, gde je broj zaposlenih smanjen najdrastičnije
u poslednje tri decenije. Iako izgleda prilično nelogično, upravo u tom
sektoru, potrebno je najviše kvalifikovanih radnika, a problem nastaje zbog
toga što nema dovoljno radnika odgovarajućih zanimanja, ističu ekonomski
eksperti.
Najviše otpuštenih bilo je u Alberti, ali je tamo i dalje najmanja stopa
nezaposlenosti, tek 4,1 odsto. U Kvebeku je, pak, stopa 7,3, a u Ontariju
7,2, dok je državni prosek 6,6 odsto.
Pojedini stručnjaci predviđaju da bi stopa nezaposlenosti mogla da dostigne
7,9 odsto do kraja godine.
Po ocenama eksperata, svi ovi izneti podaci dodatno potvrđuju da je Kanada
ušla u recesiju. Ministar finansija Džim Flerti sa žaljenjem konstatuje da
će se ovakvi i slični podaci o gubitku radnih mesta i nadalje, tokom ove
godine, objavljivati, ali da treba znati da su kanadska privreda i javne
finansije u mnogo boljem stanju nego što je to slučaj u većini drugih
zemalja, a posebno nego što je u SAD-u. On je naglasio da će budžet, koji će
biti saopšten 27. januara pokušati da odgovori na neke od potreba građana
koji su ostali bez posla.
Očekuje se da će vlada dodatnim monetarnim i fiskalnim merama stimulisati
privredu, kaže Pol Ferli, jedan od vodećih ekonomista u Rojal banci Kanade,
i veruje da će vrednost fiskalnog stimulativnog paketa biti između 1 i 2
odsto bruto nacionalnog dohotka. |
| |
| |
|
| |
| Prosečan Kanađanin uskoro slavi četrdeseti
rođendan |
| |
Prosečan Kanađanin sve je vremešniji, saopštila je Statistička služba. Srednja
starost jula prošle godine bila je 39,4 godine, odnosno podjednak broj
žitelja Kanade je mlađi i stariji od te cifre.
Najmlađa populacija je u prerijskom delu i na krajnjem severu zemlje,
zahvaljujući i novim radnim mestima, ali i stopi rađanja iznad proseka.
Tu je, nažalost, i životni vek najkraći.
U Nanavutu svega 2,8 odsto stanovnika spada u seniore, a srednja starost
tamošnjih stanovnika je 23,8 godina.
U Manitobi i Saskačuanu ima proporcionalno najviše mladih, 19 odsto, što
znači da skoro svaka peta osoba pripada mladima. U Alberti je najniža
srednja starost, 35,7 odsto, zato što tu već nekoliko decenija dolazi
najveći broj mladih ljudi u potrazi za poslom, ali i zato što u toj
provinciji živi procentualno najmanje osoba starijih od 65 godina.
U istočnom delu zemlje, pak, ima najviše seniora. U Njufaundlendu i
Labradoru je srednja starost najviša, sa 42,5 godina, a tu ima i manje dece
do 14 godina nego igde drugde u zemlji, svega 15 odsto. Statističari
objašnjavaju da su mladi otišli u druge delove zemlje, u potrazi za poslom.
Slično je i u Novoj Skotiji, koja je jedina provincija u kojoj ima više
seniora nego juniora.
Žitelji Ontarija malo su mlađi od državnog proseka, najviše zato što je
procenat starijih lica manji nego u drugim provincijama.
Britanska Kolumbija jedina je provincija zapadno od Kvebeka u kojoj je
srednja starost veća od nacionalnog proseka. |
| |
| |
|
| |
| 'Supersok' izaziva nasilje, samoubistva i
kriminal |
| |
Novo piće, takozvani 'supersok', koje se spravlja u rezervatima na severu
Manitobe izaziva nasilje, samoubistva i kriminal.
Piće se spravlja sa brzo fermentišućim kvascem, koji se prodaje u paketićima,
često i u prodavnicama za spravljanje vina ili putem interneta, meša sa
vodom i šećerom u kanti, i pre konzumiranja stoji najmanje 24 sata. Piće je
moćnije što duže traje fermentacija, koja se nastavlja i kada uđe u
organizam.
 Flaša
od jednog litra, koja može da se nabavi po ceni od 40 dolara, dovoljna je da
pomuti svest kod četiri osobe.
'Supersok' se posebno traži u dane kada stignu čekovi sa socijalnim i drugim
primanjima. Posle 'uživanja' u ovom piću, sledećeg jutra ljudi se neretko
začude što su u zatvoru, jer se ne sećaju kako i zašto su tu dospeli.
Nadležni upozoravaju da je ovo piće veoma opasno po posledicama koje izaziva.
Erik Robinson, provincijski ministar za starosedelačka pitanja, ističe da
piće izaziva i neku vrstu zavisnosti.
No, bez obzira što čak i deo starosedelačke omladine traži da se zabrani
prodaja pivskog kvasca starosedeocima, Robinson kaže da bi to predstavljalo
kršenje ljudskih prava, podjednako kao i oduzimanje kvasca na aerodromima,
budući da nema ničega nelegalnog u vezi sa tim.
Razlozi za konzumiranje ovog pića i supstanci sa sličnim delovanjem, čak do
udisanja gasova iz auspuha, veoma su brojni. To su problemi sa kojima je
suočena starosedelačka populacija, tako da bi rešavanje bilo najefikasnije
ukoliko bi se otklonili uzroci koji dovode do raznih zavisnosti, poput
prenatrpanih kuća za stanovanja, neodgovarajućeg ili nedovoljnog obrazovanja,
nezaposlenosti, i stanovništvu, posebno mladima, vratila nada u bolju
budućnost. |
| |
| |
|
| |
| Snežni pokrivač doneo besplatno letovanje |
| |
Na stotine ljudi iz atlanskog dela zemlje dobilo je besplatne turističke
aranžmane zahvaljujući promociji na internet sajtu itravel2000.
Ova kompanija je obećala da će pokriti troškove letovanja svima koji su se
već između 17. juna i 2. novembra prošle godine odlučili za neki turistički
aranžman preko ove kompanije, ukoliko na dan Nove godine u Halifaksu bude
više od 12,7 santimetara snega. Ispostavilo se da je mećava koja je pogodila
grad donela 13,6 santimetara snežnih padavina, koliko je zvanično izmereno
na međunarodnom aerodromu Robert L. Stenfild.
Predstavnik kompanije Stjuart Moris kaže da u regionu ima na stotine
dobitnika ove interesantne nagrade. Vraćanje novca već je počelo, a računa
se da ukupna svota za refundiranje iznosi nekoliko stotina hiljada dolara.
Kompanija će to nadoknaditi na osnovu polise posebnog osiguranja.
Prošle godine dobitnici su bili kupci iz Kvebeka, pošto je uslov bio da
visina snežnog pokrivača na aerodromu Pjer Trido u Montrealu pređe određeni
nivo. |
| |
| |
|
| |
| Droga u kutijama za začine |
| |
U decembru, u jednoj od najvećih zaplena u istoriji Ontarija, policija je
pronašla ukupno oko 375 kilograma kokaina, ulične vrednosti preko 50 miliona
dolara.
 Droga
se nalazila u kartonskim pregradama upakovanih kutija za ljuti sos, upućenim
iz Gvajane u jednu prodavnicu prehrambenim proizvodima u Etobikoki, a
otkrili su je carinici u Sent Džonu, Nju Brunsvik. U okviru policijske
akcije 'Projekat soko', dozvoljeno je da oko dva kilograma droge bude
dopremljeno na naznačenu adresu, kako bi na delu uhapsili počinioce.
Iza rešetaka se našao Mahendrapol Dudnot, 45, iz Toronta, za koga se
osnovano sumnja da je umešan u više krivičnih dela vezanih za uvoz i promet
opojnih droga.
U drugoj fazi akcije, koju su sproveli policija iz Durama, carinska služba i
RCMP, nekoliko dana kasnije, zaplenjena je još jedna isporuka kokaina sa
drugog broda, koji je zaustavljen u St. Kroksu, američka Devičanska ostrva.
Ovog puta pronađeno je stotinu kilograma droge, sakrivenih unutar kartonskih
kutija u koje su takođe bili upakovani začin, ponovo namenjeni kompaniji iz
Etobika. |
| |
| |
|
| |
| Manekenka Liskula Koen tuži Gugl |
| |
Kanadska manekenka Liskula Koen, 36, tuži Gugl u nameri da razotkrije
identitet anonimnog blogera koji, po njenim navodima, koristi bloger servis
te kompanije da bi narušio njen ugled.
Na jednom Guglovom veb-sajtu, naime, ona je nazvana pogrdnim imenima.
Advokat Koenove, Stiven Vagner kaže da fotografije i komentari stavljeni na
veb-sajt ugrožavaju pokušaj njegove klijentkinje da nastavi svoju manekensku
karijeru, prekinutu pre dve godine, kada je dobila udarac u lice flašom
votke.
Kompanija ističe da saosećaju sa svakim ko je eventualna meta sajber
vređanja, ali da će identitet otkriti tek ukoliko ih na to prisili sudska
odluka. Ako sud usvoji zahtev Koenove, onda će veb-sajt biti uklonjen i ona
će dobiti obeštećenje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
