|
|
Broj 1184, 15. januar 2009.
| Kriza goji |
| |
Ekonomska kriza bi mogla da primora Amerikance da štede pri kupovini namirnica,
jedu nekvalitetnu hranu bogatu šećerom i mastima i da se tako dodatno goje.
Brojna istraživanja ukazuju na vezu između gojaznosti i nezdravih navika u
ishrani, što je jedna od posledica niskih zarada.
 Prema
mišljenju stručnjka, ljudi će najverovatnije smanjiti budžet predviđen za
hranu odustajanjem od zdravih, a relativno skupih namirnica kao što su riba,
voće, povrće i žitarice. Zameniće ih jeftinijom hranom sa visokim sadržajem
šećera i masti.
"Dok štede, ljudi će unositi više 'praznih' kalorija odnosno hranu bogatu
šećerom, zasićenim mastima i prerađenim žitaricama, koje su jeftinije," kaže
Adam Drevnovski, direktor programa o nutricionizmu na univerzitetu u Sijetlu.
"Stvari će se pogoršavati", rekao je agenciji Rojters. "Gojaznost je
toksična posledica pada ekonomske moći."
Istraživanje koje je Drevnovski sproveo ukazuje na tesnu vezu između
gojaznosti i zarade.
Ekonomska kriza bi mogla da primora Amerikance da štede pri kupovini
namirnica, jedu nekvalitetnu hranu bogatu šećerom i mastima i da se tako
dodatno goje.
Brojna istraživanja ukazuju na vezu između gojaznosti i nezdravih navika u
ishrani, što je jedna od posledica niskih zarada.
Prema mišljenju stručnjka, ljudi će najverovatnije smanjiti budžet predviđen
za hranu odustajanjem od zdravih, a relativno skupih namirnica kao što su
riba, voće, povrće i žitarice. Zameniće ih jeftinijom hranom sa visokim
sadržajem šećera i masti.
"Dok štede, ljudi će unositi više 'praznih' kalorija odnosno hranu bogatu
šećerom, zasićenim mastima i prerađenim žitaricama, koje su jeftinije," kaže
Adam Drevnovski, direktor programa o nutricionizmu na univerzitetu u Sijetlu.
"Stvari će se pogoršavati", rekao je agenciji Rojters. "Gojaznost je
toksična posledica pada ekonomske moći."
Istraživanje koje je Drevnovski sproveo ukazuje na tesnu vezu između
gojaznosti i zarade.
"Zaključili smo da u Sijetlu postoje ogromne razlike ako se gradske četvrti
porede po gojaznosti svojih stanovnika. U siromašnim četvrtima živi mnogo
veći procenat gojaznih ljudi," kaže on.
Broj novih slučajeva dijabetesa porastao je 90 odsto u SAD u poslednjoj
deceniji, čemu su doprineli sve rasprostranjenija gojaznost i nepokretan
način života, saopštili su prošlog oktobra američki zvaničnici iz oblasti
zdravstva.
Devet od 10 američkih država sa najvećim brojem novih slučajeva dijabetesa
nalaze se na siromašnijem jugu SAD. Prema podacima Centra za kontrolu i
prevenciju bolesti, u SAD je više od 72 miliona odraslih i 16 odsto dece
gojazno.
"Kada imate ograničena finansijska sredstva, prvo što pokušate jeste da sebi
obezbedite ishranu sa dovoljno kalorija. A jeftini izvori kalorija uglavnom
su bogati šećerom i mastima," kaže Ajlin Kenedi iz škole nutricionizma na
bostonskom Univerzitetu Tafts.
Lanac brze hrane Mekdonalds, koji nudi niske cene za hranu bogatu mastima i
kalorijama, beleži poslovni uspeh i usred ekonomske krize.
Izvršni direktor Mekdonaldsa, Džim Skiner, izjavio je da najveći svetski
lanac brze hrane "i dalje odoleva recesiji" i beleži sedmoprocentni porast
prodaje.
S druge strane, lanac piljarnica Houl fuds koje prodaju organsku ali skuplju
hranu, nije ponovio uspeh od septembra 2007. kada je imao rast prodaje od
8,2 odsto. Septembra prošle godine porast prodaje iznosio je svega 0,4 odsto.
Drevnovski ističe da je ipak moguće hraniti se zdravo i konzumirati
namirnice po pristupačnim cenama.
"Odgovor leži u pristupačnim a hranljivim namirnicama kao što su mlevena
govedina, pasulj, mleko, koštunjavo voće, sir, šargarepe, krompir, paradajz
iz konzerve, supe i pirinač", kaže on dodajući da su se Amerikanci tako
hranili za vreme velike depresije 1930-ih. |
| |
| |
|
|
| Na ruletu ekonomske krize |
| |
Las Vegas nije samo grad u koji turisti iz celog sveta hrle da bi okušali
kockarsku sreću i dotakli sjaj američkog sna. Las Vegas je biznis za sebe sa
utvrđenim pravilom: "Više je bolje, najviše je najbolje".
Živeti u Las Vegasu značilo je uložiti svoju budućnost u taj biznis. U
poslednjih dvadesetak godina ta budućnost bila je svetla ne samo zbog
vegaskih neona.
 Nezaposlenost
praktično nije postojala. Grad je narastao u pustinji Nevade, šljašteći sve
više i sve jače iz godine u godinu. Las Vegas je živeo svojim životom, sa
sve impresivnijom statistikom - 30 miliona posetilaca godišnje, 140.000
hotelskih soba, 10 novih škola svake godine...
A onda je usledio šok. Recesija. Sve se odjednom promenilo. Las Vegas je
zaigrao na ruletu ekonomske krize. Nezaposlenost je dostigla nivo nezamisliv
u poslednje dve decenije, firme se zatvaraju, profit opada, sjaj tamni.
Prošlog oktobra bilo je već 10 odsto turista manje nego godinu dana ranije.
Jedan od najpoznatijih američkih gradova suočava se sa sve većim problemima,
navodi AP.
Globalno ekonomsko usporavanje, visoke cene goriva i kriza na tržištu
stambenih kredita snažno su pogodili Vegas. Hoteli sve teže popunjavaju
kapacitete, prihodi od kockanja su u stalnom padu. Kriza je pogodila i
popularne kapele za "instant" venčanja, pa čak i industriju seksa.
Godinama simbol američke samouverenosti, Las Vegas je sada u vakuumu. A za
Las Vegas ekonomski haos je isto što i kriza identiteta.
Džesi Grajs, jedan od 600.000 stanovnika Vegasa, kaže: "Pre 15 godina, ako
je trebalo da se mučite zbog nečega, ovo je bio grad gde se vredelo mučiti".
Grajs je napravio vrtoglavu karijeru ponudivši prvi Las Vegasu "oživotvorenje"
Elvisa Prislija. Došao je u "fantaziju u pustinji" 1993, kada su u Las
Vegasu nicale replike egipatskih piramida, Ajfelove kule ili venecijanskih
kanala i stizali retki tigrovi za hotelske zoo-vrtove.
Obogativši se neverovatnom brzinom, Grajs je 1996. kupio budući "Grajslend"
- veliki ranč sa špalirom palmi ispred kuće, i povećim bazenom u zadnjem
dvorištu. I napravio ulaznu kapiju po ugledu na onu koju je Elvis Prisli
imao u Memfisu. Fantaziju u pustinji Grajs je narednih godina pretvorio u
najveću moguću fantaziju za sebe.
Međutim i kroz kapiju Grajslenda ušla je ekonomska kriza. Prošlog proleća,
Grajs već nije mogao uredno da otplaćuje mesečne rate, i banka je oktobra
prošle godine uzela ranč pod svoje.
Sada dežmakesti, stariji gospodin pijucka svoj podnevni martini u malom
stanu i navikava se na novi način života. "Dugo smo išli samo naviše. Vožnja
je jednom morala da se završi. Pa, eto, upravo je završena", kaže on.
A još samo pre dve godine, u Las Vegasu su svi verovali da će razvoj biti
nezaustaviv.
Među njima je bio i Stiv Vin (Wynn), koji je 1990-ih u hotelu Miraž
postavio temelje modernog kazina. Vin je začeo novi trend, tzv. apmenšip.
Godine 2005. otvorio je "Vin Las Vegas", hotel-kazino-grad, najluksuznije
takvo zdanje u svetu.Najavio je i 9,2 milijardi dolara vredan projekat Gradskog centra, najveći
privatni građevinski objekat ikada, igde.
Nuđene su sve nezamislivije i "luđe" atrakcije. Stigao je i Donald Tramp,
američki magnat, sagradivši Tramp nebodere na čijim se tehno-fasadama ogleda
ceo grad...
Pre samo dve godine još je izgledalo da Las Vegas "leti".
Od Vinovog Gradskog centra, sada je ostala samo nedovršena građevina koja
potseća na neku lepšu "jučerašnjicu". |
| |
| |
|
|
| Gas i korupcija |
| |
Evropska unija je nevoljno uvučena u rusko-ukrajinski rat oko gasa, ali
anlitičari kažu da uloga EU kao posrednika sad pruža šansu da se pokrenu
reforme u desetinama milijardi dolara vrednoj ruskoj trgovini gasom.
Smatra se da posrednici iz senke zarađuju bogatstva od godišnje prodaje
ruskog gasa Ukajini i Evropi, vredne 75 milijardi evra, a sad su se i neki
najviši ruski i ukrajinski zvaničnici pridružili pozivu za reformu.
Stručnjaci kažu da Evropa mora zajednički da pokuša da nagna Rusiju i
Ukrajinu da u poslovanju sa gasom prihvate odgovarajući nivo
transparentnosti.
EU, kažu oni, treba da traži ukidanje svih posrednika u trgovini gasom "jer
su posrednici samo način za krađu od ruskog Gasproma i ukrajinske države, a
prihod od korupcije truje ukrajinsku politiku."
I Rusija i Ukrajina imaju veliki interes u razvoju veza sa EU, i obe odlučno
traže, svaka svaka za sebe, podršku Brisela u krizi. Rusiji treba evropska
zaštita gasa u gasovodima koji prolaze kroz Ukrajinu, dok Ukrajina teži
učlanjenju u EU i NATO u okviru svojih napora da se oslobodi uticaja Moskve.
Ruski premijer Vladimir Putin tvrdi da tekući spor odražava "visoki stepen
zvanične korupcije" u Ukrajini, navodi AP.
Putin je novinarima rekao da se ukrajinska vlast ne bori za cenu gasa, već
za mogućnosot da zadrži ovog ili onog posrednika koje koriste za nastavak
ličnog bogaćenja i kao izvor novca za svoje buduće političke kampanje. Ali,
analitičari kažu da moćne ličnosti iz obe zemlje iz potaje profitiraju od
gasnog biznisa. Veruje se da je rusko-ukrajinska svađa oko gasa pre sukob
poslovnih ljudi iz duboke senke nego spor dveju suverenih država.
Ono što zapanjuje, kažu zvaničnici u Briselu, jeste da EU ne čini ništa da
osigura svoje energetsko snabdevanje, već dovoljava da se nađe izložena
nekim mutnim poslovima organizovanog kriminala.
Glavni posredenik u trgovini ruskim gasom je firma Ros UkrEnergo (RUE), sa
adresom u Švajcarskoj. Smatra se da je uparvo RUE ključna prepreka u
rešavanju spora koji je izazvao najteži prekid isporuka gasa Evropi.
Ukrajina kaže da sav uvozni gas kupuje od RUE, firme koju po pola dele ruski
državni gasni monopolista Gazprom i dvojica ukrajinskih poslovnih ljudi. A
RUE od Gazproma kupuje ruski i centralnoazijski gas.
Protivnici ove postavke, kao što su ukajinska premijerka Julija Timošenko i
neki manjinski akcionari Gazproma, pitaju zašto je posrednik uopšte potreban.
Pitanje je izazvalo grozničava nagađanja oko togo ko ubire korist od URE i
pretvoreno je u politički fudbal kako u preganjanju između Julije Timošenko
i ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka tako i sporu sa Rusijom.
Predstavnik RUE poriče da ukrajinski ili ruski političari imaju komercijalni
interes ili korist od rada firme.
Upitan o RUE, ruski premijer Vladimir Putin je rekao da je Gazprom spreman
da potpiše neposredan ugovor sa ukrajinskom državnom kompanijom Naftogaz,
ali da Kijev to ne dozvoljava.
I Gasprom i visoki ukrajinski zvaničnici odavno ponavljaju da su spremni da
se otarase RUE, ali firma učestvuje u bilateralnim pregovrima o trgovini
gasom svake godine.
"Nas ne zanima politika, već posao," odgovara predstavnik RUE. Upitan šta
misli o tvrdnjama Julije Timošenko, predstavnik kaže da "jednostavno ne
razume optužbe za korupciju pošto je RUE od 2006. godine isporučivala
Ukrajini gas po prihvatljivim cenama i uvek u potunosti ispunjavala sve
ugovorne obaveze."
Gasprom poseduje polovinu RUE a bečki Centralgas Holding AG drugu polovinu.
Grupacija DF ukrajinskog biznismena Dimitrija Firtaša vlasnik je 90
proceneta Centralgas Holdinga AG. Njegov ukrajinski partner Ivan Fursin drži
prestalih 10 odsto.
Činjenica, kažu analitičari, da RUE i dalje postoji - uprkos protivljenja
Timošenko i Naftogaza i posle dogovora Putina i Timošenkove da ga se treba
otarasiti - pokazuje da je nekim ljudima veoma stalo da firma ostane u igri,
a niko nije siguran zašto. |
| |
| |
|
|
| Partizan srušio prvaka Evrope za plasman u
"Top 16"! |
| |
Pored Partizana, plasman u "Top 16" i to sa prvog mesta D grupe overio je CSKA,
Real je posle trijumfa nad Efesom (80:69) zauzeo drugo mesto i eliminisao
turski klub. Plasman u drugu fazu sa trećeg mesta obezbedio je Milano koji
je kao gost savladao ekipu Panioniosa sa 87:77. Što se tiče ostalih grupa,
ekipa Prokoma obezbedila je plasman u drugu fazu u grupi B.
 Žreb
"Top 16" faze biće obavljen u ponedeljak 19. januara u Barseloni. Mečevi
druge faze Evrolige biće na programu između 28. januara i 12. marta, a po
dva prvoplasirana tima iz svake grupe obezbediće plasman u četvrtfinale koje
je na programu između 24. marta i 8. aprila.
Fajnal for turnir trajaće od prvog do trećeg maja 2009, a domaćin završnog
turnira je glavni grad Nemačke Berlin. Partizan je odigrao jako dobro prvo
poluvreme, pogotovo prvu deonicu koju je posle očajnog šuta domaćih rešio u
svoju korist 18:14.
Crno beli su u jednom momentu imali i osam poena prednosti (13:5), a
nastavak meča najavio je da će posle vrlo neizvesnog meča u Beogradu, rivali
ponoviti nešto slično. CSKA je tokom druge deonice počeo da pogađa, a iako
su oba tima pravila dosta grešaka igrači Partizana ostali su pribrani pa su
trojkom Milenka Tepića uz zvuk sirene ostali u prednosti i posle prvog
poluvremena 30:29.
Neizvestan meč potrajao je do samog kraja, a koliko je bilo tvrdo govori i
podatak da je krajem treće deonice CSKA poveo sa 42:37 što je bila najveća
prednost "armejaca" na meču. Crno beli su uspeli da do kraja smanje na 45:43
i to najviše zahvaljujućii Stefanu Lazmeu, a onda su sa nekoliko lepih
akcija, a pre svega sjajnim "kucanjem" Jana Veselog sjajno krenuli u
poslednjih deset minuta 54:50 na četiri i po minuta pre kraja. CSKA je
uzvratio sa šest vezanih poena za vođstvo, a onda je trećom trojkom na meču
Aleksandar Rašić doneo prednost Partizanu 57:56.
Ništa bitnija nije bila ni trojka kapitena Partizana Petra Božića koji je na
dva minuta pre kraja pogodio za 60:57, da bi posle sjajne odbrane
Veličkovića Tepić položio za "plus pet" - 62:57!
Partizan je u poslednji minut ušao sa vođstvom od 64:61, ali je greška
Aleksandra Rašića na 20-ak sekundi pre kraja omogućila domaćima da uzmu
loptu i posle faula sa penala smanje na 64:63.
Preostalih deset sekundi ipak nije bilo dovoljno ni ekipi kakva je CSKA da
dođe do pobede, pa je Partizan posle svega viđenog potpuno zasluženo pobedio,
ostvarivši veliki uspeh. Poslednje poene na meču postigao je Rašić koji je
sa penala postavio konačnih 66:63!
Najefikasniji u ekipi Duška Vujoševića bili su Tepić i Rašić sa po 13 poena.
Partizanova "petica" ubacila je osam poena u prvom delu, noseći ekipu sa
Slavkom Vranešom (osam poena, 11 skokova), a do kraja susreta zabeležila je
osam skokova i pet asistencija koliko je imao i bivši košarkaš FMP-a.
Dvocifren učinak poena je pored bekovskog tandema ostvario Stefan Lazme koji
je ubacio 11, uz tri ofanzivna skoka od ukupno šest.
U ekipi CSKA Lorbek je ubacio 23 poena, a adekvatnu podršku dobio je samo od
Ramunasa Šiškauskasa koji je meč završio sa 12 poena.
Trener Partizana bio je izuzetno zadovoljan posle meča, istakavši da je
ogromna motivacija njegovih košarkaša odlučila pobednika.
"Veoma sam srećan što smo uspeli da pobedimo veliki klub kakav je CSKA. Mi
smo prijateljski klubovi koji dolaze iz prijateljskih zemalja i mislim da na
svetu nema toliko klubova kakvi su naši. Ovo je za nas bila važna utakmica.
Znali smo da će se Real boriti da pobedi Efes, ali nismo mogli na to da
računamo. Trebala nam je pobeda i na kraju je presudila naša ogromna
motivacija. Treneri mogu da pričaju šta hoće, ali ako ne dobijete neki
osećaj u stomaku, ne možete da pobedite", rekao je posle meča Duško
Vujošević, dodavši da je veliki ljubitelj košarke koju u Moskvi pažljivo
neguje prijatelj i rival Etore Mesina.
Italijanski stručnjak je bio vidno razočaran nastupom svoje ekipe, a
odgovornost je u potpunosti preuzeo na sebe.
"Kada imate ovakav sastav, a igru bez agresije, želje i motiva onda je to
trenerova odgovornost. Primio sam to k znanju i moraću da još malo razmislim
o ovoj utakmici. Ne bih imao ništa više da kažem jer trenutno sve primam
veoma emotivno. Kao da želite da uletite u svlačionicu, pesnicom razbijete
sto i onda razmišljate šta ste uradili", rekao je Mesina koji je ipak
sačuvao nešto malo pohvala za kompletan učinak ekipe.
CSKA je tokom prva četiri kola u proseku pobeđivao sa 19 razlike, a plasman
u "Top 16" obezbedio je u sedmom kolu.
"Zadovoljan sam rezultatima, mada smo imali dosta uspona i padova. Nemamo
kostur tima i ponekad ne znamo ko od tih pet momaka na terenu može da nam
donese pobedu kada se lomi rezultat". |
| |
| |
|
|
| Izabrano idejno rešenje za most preko Dunava |
| |
Pavličić je na konferenciji za novinare rekao da će Grad sa pobednikom
konkursa zaključiti ugovor na iznos od 121,7 miliona dinara uz PDV od oko 22
miliona, sa rokom izrade projektne dokumentacije od 200 dana.
Uslovi za idejno rešenje bili su da most bude izgrađen na postojećim
stubovima, da bude različit od ostalih u Novom Sadu i da svojim izgledom ne
zasenjuje Petrovaradinsku tvrđavu. Most će biti širok oko 23 metra, raspona
od centralnog dela oko 170 metara, a sa sremske strane ispod Petrovaradinske
tvrđave imaće dva tunela, najavio je Pavličić.
"Sredstva će biti obezbeđena iz budžeta grada i on to može da izdrži pošto
će biti plaćano četiri godine, ali je bitno da ćemo ovaj projekat
realizovati zajedno sa pokrajinom pošto ćemo graditi još jedan most, tako da
ćemo dobar deo sredstava obezbediti iz pokrajinskog Fonda za kapitalna
ulaganja", kazao je Pavličić.
Prema rečima direktora Zavoda za izgradnju grada Borislava Novakovića, sledi
konkurs za izradu generalnog projekta i pratećih dokumenata, koji bi trebalo
da bude okončan za 200 dana.
Potom, u septembru, trebalo bi da bude raspisan tender za izvođača radova, a
do kraja godine će i on biti poznat.
"Do sada smo rokove ispoštovali i uveren sam da će Novosađani dobiti novi
most do kraja 2012 godine", rekao je Novaković.
Na tom mestu je nekada bio Most cara Franca Josefa, izgrađen 1883. godine po
projektu Karla Baumana, kao deo pruge Budimpešta-Zemun.
Most, nazvan po austrougarskom caru, bio je dug 432 metra i nastavljao se u
tunel ispod Petrovaradinske tvrđave, dužine od 341 metra, koji je sada
dobrim delom obrušen.
Most je od 1929. godine nosio ime princa Aleksandra Karađorđevića, a srušila
ga je Vojska Kraljevine Jugoslavije 11. aprila 1941. godine kako bi sprečila
dalje nadiranje okupatora. |
| |
| |
|
|
| Bez kredita pomoć od... |
| |
Federalni ministar finansija Džim Flaerti sastao se sa direktorima vodećih
kanadskih banaka, kako bi na početku godine razgovarali između ostalog i o
kreditnom tržištu. Kako je istaknuto, zaštita depozita građana ostaje
najvažniji zadatak za banke, kao i da one neće spuštati kriterijume za
potrošačke i biznis kredite, uprkos kritikama da strogi propisi doprinose
privrednoj krizi.
Dve vesti koje, svaka na svoj način, pokazuju da finansijska kriza najviše
pogađa običnog čoveka koji više ne zna kome da se obrati za pomoć. Porodica
i prijatelji uvek postoje kao jedna od mogućih izlaza iz materijalnih
problema, ali i tu se stvari sve više komplikuju. Naime, studija grupe
Investor, obavljena u septembru, pokazuje da je na ovim prostorima
uobičajeno i sve češće pozajmljivanje novca članovima porodice i
prijateljima. Tada je skoro dve trećine ispitanih izjavilo da je pozajmilo
više od 500 dolara članovima porodice ili prijateljima, ili pak da imaju
toliki dug prema svojim najbližim. U tom trenutku je ekonomska kriza tek
uzimala zamah, tako da sada, nekoliko meseci kasnije, broj dužnika može biti
mnogo veći, pošto su mnogima verovatno rodbina i prijatelji ostali kao
jedini izvor moguće pozajmice.
 Pored
toga, tada je tek otprilike jedna četvrtina priznala da dugovi nisu baš u
potpunosti vraćeni. Sada je, međutim, sve daleko riskantnije, posebno zbog
otežanih uslova za dobijanje kredita, kao i zbog sve gorih finansijskih i
privrednih prilika. Uporedo sa pogoršanjem privredne situacije, povećava se
i potreba za pozajmicama, ali se jednakom brzinom smanjuju mogućnosti za
sigurno vraćanje duga.
Stručnjaci upozoravaju da ovo vrzino kolo rezultira stresom i narušavanjem
odnosa u porodici ili među prijateljima, te da to treba preduprediti. Dobro
je ostvariti dogovor i plan u vezi sa vraćanjem duga, čak i u pismenoj formi
(mada ogromna većina to nikada ne čini), kako bi i jedna i druga strana
znale na šta moraju da računaju. Pored toga, preporuka je da se treba
posavetovati sa finansijskim planerom, posebno ako se pozajmljuje novac
nekome, kako bi on izračunao da li postoje realne osnove za pozajamicu.
Kod traženja novčane pomoći od porodice i prijatelja nikako ne treba
zanemariti mnogo povoljnije uslove kreditiranja. Svega manje od četvrtine
anketiranih kaže da su morali da plate kamatu na ovakvu pozajmicu.
Od porodice i prijatelja novac se najčešće pozajmljuje zbog trenutnih
finansijskih problema, potom zbog velikih kupovina i školovanja, plaćanja
rate za kuću, a u mnogo manje slučajeva pominju se popravke u kući,
započinjanje privatnog biznisa, odlazak na godišnji odmor ili neki značajan
događaj. |
| |
| |
|
|
| Nije otac, ali jeste roditelj |
| |
Paskvalino Kornelio iz Toronta moraće da nastavi da plaća alimentaciju
šesnaestogodišnjim blizancima, čak i ako je DNK analizom utvrđeno da on nije
biološki otac dece svoje bivše žene Anćioline, odluka je sudije ontarijskog
Vrhovnog suda Ketrin van Rensburg.
 U
odluci Suda stoji da je on jedini otac za koga su deca znala tokom trajanja
braka, koji se raspao 1998 godine. Kornelio je tada počeo da plaća
alimentaciju, a onda su se 2002. godine bivši supružnici dogovorili o
zajedničkom starateljstvu i o daljem davanju novčane pomoći. Međutim, kada
je Anćiolina zatražila da se alimentacija poveća, a da se skrati vreme koje
deca provode sa njim, on je zatražio proveravanje očinstva DNK analizom.
Na opšte iznenađenje, analiza je pokazala da on nije otac blizanaca. To ga
je nateralo da zatraži da ga sud oslobodi daljeg plaćanja alimentacije i da
mu se vrate pare koje je već do tada dao.
Ispostavilo se da je Anćiolina imala neku vezu dok su njih dvoje bili u
braku, ali da se navodno toga ne seća zbog leka koji je uzimala u to vreme.
Ona, samim tim, ne zna ko bi mogao biti otac njene dece.
Sudija van Rensburg svojom odlukom je jasno stavila do znanja da deca ne
treba da ispaštaju za roditeljske grehe. Ona potencira da je odnos koji je
izgrađen između Paskvalina i dece u suštini bio prirodni odnos između
roditelja i dece, te da on se on može smatrati roditeljem u pravom, iako ne
i u biološkom smislu reči. |
| |
| |
|
|
| Počinje Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj |
| |
Svetsko prvenstvu u rukometu počinje danas, a favoriti za najviši plasman su
branilac titule Nemačka, olimpijski šampion Francuska, evropski prvak Danska,
Španija i domaćin Hrvatska.
Učestvovaće 24 reprezentacije raspoređenih u četiri grupe, a utakmice će se
igrati u sedam gradova: Osijeku, Splitu, Varaždinu, Poreču, Puli, Zadru i
Zagrebu.
 U
Grupi A takmičiće se: Francuska, Mađarska, Slovačka, Rumunija, Argentina i
Australija, u Grupi B: Hrvatska, Švedska, Španija, Južna Koreja, Kuvajt i
Kuba, u Grupi C: Nemačka, Poljska, Makedonija, Rusija, Tunis i Alžir.
Reprezentacija Srbije počeće takmičenje u Poreču, u Grupi D sa selekcijama
Danske, Norveške, Egipta, Brazila i Saudijske Arabije.
U drugi krug plasiraće se tri najbolje ekipe iz svake grupe, a spojiće se
ekipe iz Grupe A sa timovima iz Grupe B, a ekipe iz Grupe C sa timovima iz
Grupe D.
Titulu na šampionatu brani selekcija Nemačke koja je na svom terenu u Kelnu
2007. pobedila Poljsku. Kvalitetna liga i odličan klupski rukomet prvi put
je doneo zlatnu medalju Nemačkoj na EP 2004. u Sloveniji. Usledilo je srebro
na OI iste godine i zatim titula svetskog prvaka.
To je dovoljno da bude među glavnim favoritima za najviši plasman, iako je
usledila smena generacija, pa četvrto mesto na EP 2008. i deveto na
Olimpijskim igrama u Pekingu.
Na SP učestvovaće i olimpijski pobednik Francuska koja je u finalu u Pekingu
bila bolja od Islanda, ekipe koja nije uspela da izbori plasman za
takmičenje u Hrvatskoj. Francuska je na prošlom SP bila četvrta, a treća na
EP 2008, što i ovu ekipu svrstava među ekipe koje bi trebalo da se bore za
medalju.
Među favoritima biće i reprezentacija Danske, evropski šampion iz 2008. koja
je u Norveškoj pobedila Francusku u finalu. Rukometaši Danske su među
glavnim kandidatima za medalju i zato što su i na EP 2002, 2004 i 2006.
osvajali bronze, a niz uspeha kvari im samo sedmo mesto na OI u Pekingu.
Od sredine 90-tih reprezentacija Španije ima zapaženu ulogu na svakom
velikom takmičenju. Na SP je osvojila samo jednu medalju, ali zlatnu 2005. u
Tunisu. Bila je druga na EP 2006. u Švajcarskoj, sedma na SP 2007, a onda je
prošle godine završila takmičenje u grupi na EP, pa zablistala na OI
osvojivši bronzanu medalju.
Domaćin Svetskog prvenstva - reprezentacija Hrvatske, takođe ima velike
ambicije da na svom terenu ostvari što bolji plasman.
To je ekipa koja je prošle godine bila druga u Evropi i četvrta na OI, a
2007. peta na SP u Nemačkoj. Prvak sveta postala je 2003. a olimpijski
šampion 1996. i 2004. Pored toga, u poslednjih nekoliko godina osvojila je i
srebrnu medalju na SP 2005.
Svakako da ne treba potceniti ni ekipe kao što su Poljska - aktuelni svetski
vicešampion i peta sa OI ili Rusija - šesta sa OI, ali sa velikim uspesima u
ne tako dalekoj prošlosti. Rusija je 1997. bila prvak sveta, 1996. prvak
Evrope, a 2000. olimpijski šampion.
Uz ove reprezentacije svakako su Švedska, koja je bila najbolja na EP 2002.
i peta prošle godine na EP, ali i Norveška, kao relativno uspešan učesnik
velikih takmičenja - sa šestim mestom na EP 2008. i sedmim mestom na SP
2005. čiji su rukometaši stalno u senci rukometašica - višestrukih svetskih
i evropskih šampionki, ali i olimpijskih pobednica iz 2008.
Reprezentacija Srbije, posle pauze od tri godine sa velikih takmičenja,
postavila je cilj da prođe u drugi krug, što ne isključuje mogućnost da će
iskoristiti svaku ukazanu priliku za što bolji plasman.
Solidne reprezentacije, takođe, imaju Mađarska, Rumunija, Slovačka, Tunis i
Egipat, ali bi njihov plasman među najbolje ekipe na šampionatu bio zaista
veliko iznenađenje.
Svetsko prvenstvo završiće se 1. februara finalnom utakmicom u Zagrebu. |
| |
| |
|
|
| Dobra plata za nerad - ponuda iz Australije |
| |
Uz platu od 150.000 australijskih dolara (105.000 američkih), onaj ko dobije
posao dobiće i plaćenu avionsku kartu od mesta u kojem stanuje do ostrva
Hamilton, u Velikom koralnom grebenu, saopštila je vlada Kvinslenda.
 Zauzvrat,
"čuvar ostrva" će imati zadatak da se šeta po plažama sa belim peskom, da
roni i istražuje podvodni svet, obavlja neke sitne poslove i svake nedelje
puni blog fotografijama i video snimcima.
Izabranik, koji će stanovati u kući sa tri sobe, bazenom i golf terenom,
mora da bude i dobar plivač, da bude komunikativan i da je sposoban da čita
i piše na engleskom jeziku.
"Biće potrebno da sa vremena na vreme izveštava medije o onome šta se događa
na ostrvu. Dakle, kandidati ne treba da budu stidljivi, treba da vole more,
sunce, aktivnosti na otvorenom", objasnio je vršilac dužnosti premijera
Kvinslenda Pol Lukas.
Zainteresovani iz celog sveta kandidaturu mogu da podnesu do 22. februara na
sajtu www.islandreefjob.com. Početkom maja 11 finalista će se suočiti na
ostrvu, a pobednik posao počinje 1. juna. |
| |
| |
|
|
| Za goste inauguracije tone hrane |
| |
Najveći vašingtonski hotel uskladištio je po tonu čokolade i sira, oko 1.500
sanduka piva, 363 kilograma bizonskog mesa za 49.000 obroka koje očekuje da
posluži od 17. do 20. januara, kada će biti inaugurisan novi predsednik SAD
Barak Obama.
"Ovo je prosto neverovatno. Glavni kuvar vam uruči spisak i kaže da su to
količine koje su mu potrebne, i vi uzviknete 'O, bože!'", kaže direktor
nabavke hotela Meriot Vardman Park i dodaje da je predviđeno da od 17-20.
januara za obroke u tom hotelu bude potrošeno 12.000 jaja.
 Za
organizatore inauguracije, suočavanje sa ciframa isprva je bilo
obeshrabrujuće, rekao je Piter Gejdž, direktor parade iz Komiteta za
inauguraciju predsednika koji ima 432 člana.
Procenjeno je da inaugiraciona parada, lopte, ceremonija otvaranja, ogromni
televizijski ekrani na Nacionalnom molu - 300 hektara velikom parku u srcu
Vašingtona i drugi rekviziti koštaju 40 miliona dolara.
U paradi će učestvovati 13.000 vojnika i civila, uključujući i paradne
orkestre, dok je za organizaciju svečanosti angažovano između 15.000 i
18.000 dobrovoljaca. Duž rute kojom će proći parada, 1.000 trgovaca koji su
do sada dobili dozvolu, moći će da prodaju najrazličitije đakonije.
Inauguraciona pozornica će se prostirati na čak 930 kvadratnih metara, a u
parku će biti 10 ogromnih ekrana, na kojima će moći da se posmatra
inauguraciona svečanost. Besplatnih 240.000 ulaznica za samu ceremoniju
polaganja zakletve biće podeljeno sledeće nedelje. Za posetioce će biti
postavljeno bar 4.100 pokretnih VC-kabina.
Na obezbeđivanju da sve protekne u najboljem redu već radi 58 policijskih i
drugih službi, dok je na dužnosti u gradu 8.000 policajaca iz cele zemlje, u
parku će biti 1.000, a u metrou 500.
Još 10.000 pripadnika Nacionalne garde je angažovano za osiguravanje
bezbednosti ceremonije. Američka železnica je objavila da će na dan
inauguracije moći da preveze 120.000 putnika na sat, a štampano je i dva
miliona mapa za metro.
Očekuje se da 20. januara 10.000 iznajmljenih autobusa stigne u Vašington
gde je ostalo slobodno još samo 600 hotelskih soba. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
