|
|
Broj 1184, 15. januar 2009.
| U decembru 1,15 miliona aktivnih mobilnih
priključaka |
| |
Na kraju decembra u Crnoj Gori je bilo 1,15 miliona aktivnih mobilnih
priključaka.
Broj aktivnih priključaka se u decembru, u odnosu na novembar, smanjio za
0,9 odsto, saopštila je Agencija za telekomunikacije.
 Penetracija
(broj ljudi koji imaju mobilni telefon) i dalje je jedna od najvećih u
Evropi i iznosi 185,5 odsto.
Od tri crnogorska mobilna operatera, samo T-mobajl, deo Dojče telekoma,
beleži porast broja korisnika i to za skoro tri procenta tako da je u
decembru imao više od 415.000 aktivnih priključaka.
Kompanija Promo-nte, ogranak Telenora, već treći mesec uzastopno beleži pad
broja korisnika, kojih je na kraju decembra bilo 2,6 odsto manje, odnosno
439.500.
Srpski M-tel je zabeležio pad od 3,4 odsto na 295.200 priključaka.
Promonte i dalje, međutim, ima najveći tržišni udeo od 38,2 odsto, T-mobajl
učestvuje na ukupnopm tržištu sa 36,1 odsto, a M-tel pokriva četvrtinu
tržišta sa učešćem od 25,6 odsto.
U delu postpejd korisnika Promonte je skoro stigao lidera u tom segmentu T-mobajla,
čiji je udeo pao na 42,8 odsto, dok je Promonteov porastao na 42 procenta, a
M-telov pao na 15,1 odsto.
Među pripejd klijentima najpopularnija mreža je i dalje Promonteova, jer su
u decembru pokrivali 36,4 odsto tog tržišnog segmenta, dok su T-Mobajl i M-tel
imali 33,9, odnosno 29 odsto učešća.
Zbog novogodišnjih praznika broj poslatih poruka sve tri mreže premašio je u
decembru 104 miliona, a i ovde su korisnici Promontea bili najažurniji,
poslavši 41 milion SMS-ova. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska ekonomski uglavnom neslobodna |
| |
Hrvatska je po ekonomskim slobodama za 2009. godinu na 116. mestu liste sa 179
zemalja obuhvaćenih zajedničkim istraživanjem fondacije Heritidž i američkog
časopisa Vol strit žurnal.
U izveštaju o Indeksu ekonomske slobode za 2009, koju je za hrvatsko tržište
danas preneo Adriatik institut za javni poredak, Hrvatska je među zemljama
Evrope na 38. mestu od 43 zemlje.
 Prema
proceni, na skali od nula do 100 Hrvatska prema ekonomskim slobodama ima
55,1 poen, što je svrstava među "uglavnom neslobodne zemlje".
U poređenju sa prošlom godinom, pozicija Hrvatske u izveštaju se tumači kao
"marginalno poboljšanje u slobodi od korupcije i veličini javne uprave".
Ovogodišnja je ocena, navodi se u izvještaju, osetno ispod proseka regiona,
odnosno Evrope, koji je 66,3 poena.
Ispred Hrvatske je i većina susednih zemalja - Mađarska je na 44. mestu
svetske i na 22. evropske lestvice, Slovenija je na 68. odnosno 30. mestu,
Italija na 76. odnosno 32, Crna Gora na 94. odnosno 36. a Srbija na 109.
mestu svetske i 37. evropske liste.
Izuzetak je Bosna i Hercegovina, koja je na 134. mestu među zemljama sveta i
na 40. u Evropi.
Nivo ekonomskih sloboda procenjuje se kroz deset kategorija a Hrvatska je
rezultate iznad proseka ostvarila u kategorijama trgovačke, monetarne i
finansijske slobode.
Pri tome se navodi da je stopa inflacije u Hrvatskoj niska a cene prilično
stabilne, ali i da je ocena hrvatske monetarne slobode "pogođena
zadržavanjem državne manipulacije cenama".
"Hrvatska slabost potiče od prevelikog državnog aparata. Uz visok nivo javne
potrošnje, značajno je i prisustvo države u ostalim ključnim privrednim
područjima", stoji u izveštaju.
U tom se kontekstu spominju i visoka regulacija poslovnog okruženja, radnih
prava i prava vlasništva, kao i pravosudni sistem, koji je još uvek osetljiv
na korupciju, politički uticaj i neefikasnu administraciju.
Najniže ocene Hrvatska je u ovogodišnjem izveštaju dobila na područjima
prava vlasništva, veličine državnog aparata, slobode od korupcije, radnih
sloboda, investicionih i slobode preduzetništva.
Na prvom mestu po ekonomskoj slobodi za 2009, kao i prethodnih godina, je
Hongkong, a slede Singapur, Australija, Irska, Novi Zeland i SAD.
Među prvih deset su i Kanada, Danska, Švajcarska i Britanija, a poslednjih
pet mesta zauzimanju Eritreja, Mjanmar, Kuba, Zimbabve i Severna Koreja. |
| |
| |
|
| |
| Stručnjaci o pregovorima o Prevlaci |
| |
Pravni stručnjaci kritikovali su danas odluku da se u strogoj tajnosti vode
pregovori Crne Gore i Hrvatske o razgraničenju na Prevlaci.
Mešovita radna grupa dveju država je u sredu su održala prvi sastanak o
razgraničenju u Zagrebu. U okviru grupe postoje dva radna tela -crnogorsko i
hrvatsko, koja bi trebalo da usaglase zajednički stav koji će biti predočen
Međunarodnom sudu pravde.
Na Prevlaci trenutno važi Privremeni sporazum SRJ i Hrvatske iz 2002, po
kojem je Hrvatskoj pripao kopneni deo poluostrva i morski pojas ulaza u
Bokokotorski zaliv širine oko 500 metara.
Deo akvatorija, uz levu obalu, proglašen je "ničijim morem" i tim delom
patroliraju zajedničke snage Hrvatske i Crne Gore.
Pre sporazuma na Prevlaci je bila mirovna misija UN.
Član pregovaračkog tima Hrtvatske Davorin Rudolf kazao je podgoričkom radiju
Antena M da je dogovoreno da izjave za javnost mogu davati samo šefovi
diplomatija dve zemlje.
Hrvatska nikada nije zvanično predstavila svoj stav o razgraničenju sa Crnom
Gorom,a prema nezvaničnim informacijima Hrvatska će se pozivati na odredbe
Konvencije o međunarodnom pravu koja uzima u obzir srednju liniju jednako
udaljenu od oba kopna.
U tom slučaju Crna Gora bi izgubila kontrolu nad ulaskom u Bokokotoski zaliv.
Stručnjak za međunarodno pravo Aleksandsr Đurišić izjavio je da se pitanje
granice ne može posmatrati samo kroz prizmu privremenog protokola iz 1992.
godine, već se mora voditi računa o rešenjima pre toga i istorijskom
kontekstu.
"Mislim da se mora uzeti u obzir institut istorijskog zaliva, ko ga je
naseljavao, kojoj državi je naginjalo to stanovništvo, do toga ko je
ostvarivao pravo ulova", kazao je Đurišić.
Bivši crnogorski ministar inostranih poslova Miodrag Lekić je kazao da bi
kontrola nad Bokokotorskim zalivom trebalo da pripadne Crnoj Gori, jer za to
postoje prirodni, pravni i istorijski razlozi.
On je kazao da taj cilj nije nimalo lako ostvariv i založio se za razgovore
sa Hrvatskom i širu diplomatsku inicijativu.
"Ali, najgore će biti ukoliko tog cilja i jasne crnogorske pozicije nema.
Onda bi ta tajnost mogla biti neugodna i sa veoma neprijatnim posledicama po
objektivne interese Crne Gore", kazao je Lekić. |
| |
| |
|
| |
| I članovi Zemunskog klana imaju dokumenta BiH |
| |
Najmanje 20 pripadnika kriminalnog Zemunskog klana iz Srbije dobilo je nove
lične dokumente dokumente u BiH, piše sarajevski Dnevni avaz.
Kako je tom dnevniku rekao izvor blizak istražiteljima, na-jveće
nepravilnosti prilikom izdavanja ličnih dokumenata, odnosno utvrđivanja
identiteta na osnovu kojih su oni izdavani, utvrđene su u Zvorniku,
Srebrenici, Bijeljini i Brčkom.
"Uposlenici matičnih ureda koji su nezakonito upisivali razne sumnjive osobe
iz Srbije u matične knjige Zvornika i Srebrenice, na primer, korektorom su
brisali određene podatke da bi na njihovo mesto upisivali nove", tvrdi taj
izvor.
On je dodao da su pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA)
izuzeli matične knjige za koje se sumnjalo da su u njima vršene ispravke.
Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić potvrdio je da prošle godine
pokrenuta istraga o mogućim zloupotrebama prilikom izdavanja ličnih
dokumenata još traje.
List navodi da su članovi Zemunskog klana nakon prijave boravka u BiH i
dobijanja ličnih dokumenata BiH, nastavili da žive u Srbiji, jer su zadržali
državljanstvo i dokumente te države. |
| |
| |
|
| |
| Mesićeva izjava istorijska neistina |
| |
Slovenački istoričari su danas označili kao istorijsku neistinu izjavu
hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da su hrvatski partizani oslobodili
deo teritorije koji pripada Sloveniji.
 "Da
hrvatske jedinice nisu oslobodile tu teritoriju (Istru do Trsta), Slovenija
bi danas gledala na more sa udaljenosti od 20 kilometara",rekao je, pored
ostalog Mesić na predavanju studentima političkih nauka u Zagrebu.
Istoričar Božo Repe u izdanju lista Delo objašnjava da je čitavu operaciju
oslobođenja Istre i Slovenačkog primorja izvela 4.Jugoslovenska armija "u
kojoj su, naravno, bile i hrvatske jedinice pored bosanskih i onih iz drugih
delova Jugoslavije, kao i prekomorske (mešovite slovenačko-hrvatske)
brigade".
Slovenački istoričar Mesićevu izjavu naziva "istorijskom neistinom", i,
pored ostalog, dodaje da su "slovenačke i hrvatske jedinice u toku (Drugog
svetskog) rata i na njegovom kraju veoma dobro sarađivale i međusobno se
pomagale i koordinirale zajedničke akcije".
"Vredno je žaljenja da se taj deo pozitivne zajedničke istorije
zloupotrebljava za sadašnje političke obračune, a naročito ako je glasnik
takve politike predsednik države susedne države", komentariše Repe izjave
Mesića.
Grupa slovenačkih i hrvatskih istoričara je danas izrazila zabrinutost i
nezadovoljstvo stanjem odnosa između dve zemlje, i pozvala vlade da nađu
način da nesporazume što pre reše.
Istoričari Vasko Simoniti, Peter Štih, Peter Vodopivec, Ivo Banac, Neven
Budak i Ivo Goldstein u zajedničkoj izjavi navode da se ne sme dozvoliti da
"upravo naše vreme bude obeleženo sa onim, čega u slovenačko-hrvatskim
odnosima nije nikada bilo".
Slovenački predsednik Danilo Tirk je za Delo kratko izjavio da u izjavi svog
hrvatskog kolege "ima vrele krvi, što mnogo ne koristi".
Tirk je dodao da zbog toga ne namerava da reaguje na svaku izjavu, jer se
zalaže za ozbiljan, tolerantan dijalog, i da će se posvetiti rešavanju spora
sa Hrvatskom. |
| |
| |
|
| |
| Nema širokog termina za izbore |
| |
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da "uopšte nije razmišljao" o
datumu održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, ali da je 29. mart,
koji se pominje kao dan izbora, "racionalan termin".
Vujanović je u intervjuu za Radio Crne Gore ocenio da "nema širokog izbora
termina za izbore" i da će raspisati parlamentarne izbore i odrediti datum
njihovog održavanja čim crnogorska skupština skrati sopstveni mandat.
Prema oceni Vujanovića, nije vremenski realan zahtev da se sada, pre
održavanja izbora, inoviraju izborni propisi na čemu insistira crnogorska
opozicija.
Govoreći o sudbini Kombinata aluminijuma u Podgorici (KAP), Vujanović je
rekao da je opstanak tog kombinata "veoma značajan" za čitavu crnogorsku
ekonomiju i da to treba imati u vidu u rešavanju sadašnje krize u toj
fabrici.
Prema ocjeni Vujanovića, sadašnje stanje u KAP-u je "možda najozbiljniji
problem u Crnoj Gori"..
Kako je naveo, vlasnik KAP-a , ruska kompanija, i sama ima svest o značaju
te fabrike, kao i o "ekonomskom rezonu" njenog opstanka i zato se nada da će
biti nađeno prihvatljivo rešenje za opstanak aluminjske industrije u Crnoj
Gori.
Predsednik Crne Gore je rekao da bi Crna Gora što pre trebalo da postavi
ambasadora u Češkoj, zato što je ta zemlja predsedavajući Evropskom unijom,
ali i zbog toga što je "veoma prijateljska" prema Crnoj Gori.
Odgovarajući na pitanje slušalaca, Vujanović je ponovio svoj raniji stav da
se , kao šef države, ne želi mešati u pitanja crkve, pa ni "arbitrirati"
koja je pravoslavna crkva u Crnoj Gori legitimna.
Vujanović je kazao da on uvažava kanonski stav drugih pravoslavnih crkava
koje priznaju Mitropoliju crnogorsko-primorsku , ali je izrazio poštovanje i
prema Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.
"Crnogorska pravoslavna crkva mnogo čini za veru u Crnoj Gori i za
afirmaciju države Crne Gore", ocenio je Vujanović.
Predsednik Crne Gore je rekao da je uklanjanje metalne crkve sa vrha planine
Rumija, koju je pre nekoliko godina postavila Mitropolija
crnogorsko-primorska,u nadležnosti Ministarstva za ekonomski razvoj.
"Ta crkva (na Rumiji) postavljena je uz manipulaciju Vojskom Srbije i Crne
Gore, postavljena je na mestu gde ne treba da bude i na način koji nije
prihvatljiv", rekao je Vujanović, dodavši da je zbog toga ranije zamerio
mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju.
Vujanović je rekao da "takva crkva nikada nije bila" na Rumiji i da "nije
potrebna" , jer, kako je objasnio, vrh Rumije , kao svetilište , jednako
svojataju pravoslavci, katolici i islamisti.
Vujanović se nije saglasio sa ocenom jednog slušaoca da se u Crnoj Gori
favorizuje latinica, na štetu ćirilice. On je podsetio na ustavnu
ravnopravnost oba pisma u Crnoj Gori.
Za ilustraciju je naveo natpis na zgradi u kojoj je smešten kabinet
predsednika Crne Gore, ispisan latinicom i ćirilicom. |
| |
| |
|
| |
| Dragan Čavić osniva novu stranku |
| |
 Nekadašnji
predsednik Republike Srpske i Srpske demokratske stranke (SDS) Dragan Čavić
najavio je da će registrovati novu stranku koja će se zvati Demokratska
partija.
Čavić je nedavno istupio iz SDS-a, a najavio je da će njegova stranka biti "umereno
desne orijentacije koja preferira centru".
"Cilj je da Demokratska partija na izborima iduće godine u BiH učestvuje u
svim izbornim jedinicama", rekao je Čavić.
Potpise za osnivanje te partije dalo je 850 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Rakija u bocama sa likom Ratka Mladića |
| |
U pojedinim kafanama u Sutomoru prodaje se rakija u bocama sa likom haškog
optuženika Ratka Mladića, piše podgorički list Dan.
Nepoznati proizvođač lozove rakije svoje piće, prema pisanju lista, dosta
dobro plasira, a pojedini gosti traže da im se na sto donese boca s "Mladićevom
lozom".
Dan piše da tu lozu proizvodi neregistrovana firma iz Crmnice, u zaleđu
Sutomora, dodajući da je rakija dobrog kvaliteta. |
| |
| |
|
| |
| Ruski gas tek krajem sedmice |
| |
Uprkos činjenici da je posle sedmodnevnog prekida gas krenuo iz Rusije, u
Hrvatskoj se može očekivati tek krajem sedmice, objavio je nacionalni
operater gasnog transportnog sištema "Plinakro."
Šef Energetskog instituta "Hrvoje Požar," Goran Granić, istovremno upozorava
da, i kada gas ponovno stigne, svi potrošači neće moći u istom času da se
priključe jer bi naglo spajanje smanjilo pritisak u gasovodima i otežalo
normalizaciju snabdevanja.
Situaciju bi donekle moglo da olakša najavljeno opljenje u narednih nekoliko
dana.
 Do
normalizacije snabdevanja, Hrvatska će zavisiti od sopstvene proizvodnje od
oko 4,8 miliona kubnih metara gasa dnevno, od rezervi u podžemnom skladištu
Okoli iz koga se dnevno crpi oko pet miliona kubika, od interventnog uvoza
od 42.000 kubika gasa na sat iz Nemačke i od dela proizvodnje sa gasnih
polja u severnom Jadranu koji u Hrvatsku stiže preko Italije.
U međuvremenu, potrošači u Hrvatskoj se snalaze na razne na-čine, a
potrošnja ostalih energenata je porasla zbog izuzetne hladnoće.
U kontinentalnom delu, koji je značajnije okrent grejanju gasom, veliki
trgovački centri ostali su bez gejanja, što se oseća i po broju kupaca kojih
je manje nego inače. U mnogim centrima prodavači rade obučeni u zimske jakne.
Robna kuća "Nama" u Zagrebu je zbog hladnih prostora skratila radno vreme i
zatvorila vrata za kupce već od 15 sati, a trgovački lanac "Pevec" beleži
značajan pad broja kupaca i smanjen dnevni prihod.
Više od 900 hrvatskih firmi je proteklih dana najavljivalo štete i milionske
gubitke zbog prekida proizvodnje povodom obustave isporuke gasa. Neke
upozoravaju da zbog nedostatka energenta očekuju i velike štete u
proizvodnim procesima, kako zbog zaustavljanja proizvodnje tako i zbog
mogućih kvarova na opremi i postrojenjima.
Iako isporuka gasa nije smanjena zaštićenim potrošačima, odnosno
domaćinstvima, školama, vrtićima, bolnicama i usta-novama od javnog značaja,
svi u strahu od najavljenih redukcija pokušavaju da nađu alternativne načine
gejanja.
Prodavnice tehničke robe izveštavaju o potražnji električnih gejalica,
kalorifera i radijatora, koja je u nekim prodavnicama čak za četiri do pet
puta veća od uobičajene. Naftna kompanija INA kaže da je zasuta zahtevima za
vanrednim isporukama nafte i mazuta.
"Hrvatska elektroprivreda" (HEP) je objavila da bi povećana upotreba
električnih grejlica, izazvana strahom od potpunog isključivanja gasa
domaćinstvima, mogla da dovede do sloma sistema distribucije struje u zemlji.
HEP tvrdi da je spremna na moguća maksimalna opterećenja sistema i da se
nada da većih problema ipak neće biti. Očekuje se i svojevrsni rekord u
dnevnoj potrošnji struje u domaćnstvima. |
| |
Sandra Carić
Zagreb |
|
| |
| VMRO imenovala prvog kandidata za
predsedničke izbore |
| |
Profesor Pravnog fakulteta Gorgi Ivanov je za sada prvi kandidat za
presedničke izbore, koga je imenovala vladajuća VMRO DPMNE, prenose
makedonski mediji.
Njegovo imenovanje su podržali najviši partijski funkcioneri, a očekuje se i
podrška presednika te partije i premijera Nikole Gruevskog.
Partija imenuje nekoliko kandidata unutar partije do 23. ja-nuara, a posle
toga se bira jedan kandidat koji će predstavljati stranku na predsedničkim
izborima, zakazanim za 22. mart.
Prijavljivanje kandidata državnoj komisiji je do 3. februara.
Profesor Gorgi Ivanov nije član VMRO DPMNE i do sada je bio savetnik
premijera Gruevskog. Ivanov je rekao da mu je čast i odgovornost što je
dobio nominaciju VMRO DPMNE za kandidata na izborima.
Ivanov je drugi kanidat nakon nezavisne kandidature bivšeg ministra
unutrašnjih poslova i optuženog pa oslobođenog optužnice Haškog tribunala za
ratne zločine zbog konflikta 2001. Ljubeta Boškovskog.
Za sada je neizvesna kandidatura diplomate Srđana Kerima koji je bio
ministar spoljnih poslova, ambasador u Nemačkoj a od prošle godine je
predstavnik Makedonije pri UN. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
