|
|
Broj 1184, 15. januar 2009.
| Prvo posmatrači a onda gas |
| |
Ministri spoljnih i evropskih poslova zemalja članica EU pozvali su danas
Rusiju i Ukrajinu da hitno prihvate tim međunarodnih posmatrača koji će
nadgledati tranzit ruskog gasa preko Ukrajine.
Ministri EU su taj poziv uputili na neformalnom sastanku koji je juče održan
u Pragu.
Upućivanje posmatrača je preduslov da se obnove isporuke ruskog gasa Evropi
preko Ukrajine i okonča, bar za evropske potrošače, gasni spor između Moskve
i Kijeva oko cena gasa za Ukrajinu i tranzitnih taksi.
 "Mi
smo spremni, bar što se tiče Evropske komisije, da na mestu posmatrači budu
već sutra", kazao je nakon ministarskog sastanka vicepremijer Češke, zemlje
koja predsedava EU, Aleksandar Vondra.
Vondra je rekao da je sa najvišeg političkog nivoa iz Moskve i Kijeva
prihvaćeno da se problem reši u prvom momentu tako što će posmatrači
nadgledati koliko gasa se šalje iz Rusije a koliko predaje Evropi iz
Ukrajine. Sve dalje detalje trgovinskog spora bi ruski Gasprom i ukrajinski
Naftogaz rešavali kasnije, pošto se isporuke obnove.
Tehnički detalji misije posmatrača, međutim, nisu još uvek dogovoreni na
sastanku u Briselu, rekao je Vondra i dodao da se "đavo skriva u detaljima"
a da EU ne može da šalje posmatrače bez potpisanog sporazuma.
"Insistiramo, međutim, da Rusija i Ukrajina ispune svoje obaveze i obnove
odmah isporuke gasa", pozvao je ponovo u ime EU Vondra.
U zajedničkoj deklaraciji ministri su upozorili da je apsolutno nedopustivo
da u bilo kojoj evropskoj zemlji, bez obzira da li su to članice Unije kao
Slovačka ili Bugarska ili balkanske zemlje koje još nisu ušle u EU kao
Makedonija, ljudi trpe zbog toga što Rusija i Ukrajina nisu u stanju da
ispune svoje obaveze.
Vondra je naglasio da je pogođeno dve trećine EU i da je gasna kriza svakako
problem cele Unije.
U ponedeljak će se i ako isporuke budu obnovljene vanredno sastati ministri
energetike zemalja EU u Briselu kako bi razmotrili i dugoročnije mere koje
treba da spreče da EU bude pogođena ovakvim krizama koje se redovno
ponavljaju.
Vondra je naveo da Češka kao predsedavajuća predlaže da se ubrza povezivanje
mreža gasovoda, naftovoda i električnih mreža i to ne samo u samoj EU već da
se povežu i sa susedima, kako bi u trenucima kriza članice jedne drugoj i
zemljama van Unije mogle da pruže solidarnu pomoć.
Drugi predlog je da se ubrza izgradnja novih koridora, kao i da se obezbedi
maksimalna tra-nsparentnost statusa i odnosa zemalja koje energente
isporučuju i tranzitnih zemalja, kako bi ugovorene obaveze bile izvršavane. |
| |
| |
|
| |
| Loša startna pozicija američke privrede u
novoj godini |
| |
Privreda SAD počela je novu godinu na slabijoj poziciji dok se, šokirani
recesijiom, Amerikanci još više uzdržavaju kupovine zbog čega maloprodaja
opada, a fabrike još više smanjuju proizvodnju.
Novi podaci Saveznih rezervi SAD, objavljeni u sredu, pokazuju da je slika
privrede mračnija nego pre dva meseca, a ni predviđanja nisu bolja.
U izveštaju se ukazuje da privreda slabi u skoro svim krajevima SAD zbog
čega je šef Saveznih rezrevi Ben Bernanke najavio da će osnovna kamata na
kredite ostati na sadašnjem nivou, najnižem ikada - između nula i 0,25 odsto.
Prognoza je da će prosle godine započeta recesija koja je već najduža za
poslednjih 25 godina, biti i najduža u čitavom periodu od Drugog svetskog
rata do sada.
Ministarstvo trgovine SAD je takođe u sredu saopštilo da je maloprodaja
decembra opala za 2,7 odsto. Smanjenje se niže već šest meseci uzastopno
čime je postignut još jedan negativan rekord. Iako ukupno za svega 0,1 odsto,
pad maloprodaje tokom 2008. godine je prvi još od 1992.
Uz pad proizvodnje u gotovo svim sektorima, industrija najavljuje smanjenje
kapitalnih ulaganja ove godine, a opada i aktivnost usluga od kojih su
najteže pogođeni transport, turizam i delatnosti povezane s njim.
Stopa registrovane nezaposlenosti u SAD je decembra dostigla 7,2 odsto što
je najviše za 16 godina, saopštila je vlada prošle nedelje. Tokom 2008.
godine u SAD je zatvoreno čak 2,6 miliona radnih mesta, najviše još od
Drugog svetskog rata. |
| |
| |
|
| |
| Broj poginulih Palestinaca dostigao
nepodnošljivu cifru |
| |
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je juče u Izraelu da je broj mrtvih u
borbama u pojasu Gaze dostigao "nepodnošljivu cifru". "Broj poginulih je
nepodnošljiv ", rekao je Ban posle sastanka sa izraelskom ministarskom
spoljnih poslova Cipi Livni.
Prema podacima Ministarstva zdravlja Hamasove vlade u Gazi broj poginulih
Palestinaca u izraelskoj vazdušno-kopnenoj ofanzivi na Gazu popeo se na
1.055, od čega je, prema rečima jedne palestinske grupe za zaštitu ljudskih
prava najmanje 670 civila.
Izrael je saopštio da je poginulo 10 izraelskih vojnika i tri civila od
posledica Hamasovog raketiranja južnog Izraela.
 Ban
je, takođe, izraelskom ministru odbrane Ehudu Baraku i Livnijevoj izrazio "oštar
protest i bes" zbog izraelskog bombardovanja zgrade u kojoj je smeštena
Organizacija UN za pomoć Palestincima (UNRWA). U njoj je bilo smešteno oko
700 Palestinaca, a zgrada je dvaput gađana i povređena su trojica pripadnika
osoblja UN. Barak se izvinio Banu zbog bombardovanja zgrade UN u Gazi,
rekavši da je u pitanju "teška greška".
"Ministar odbrane (Izraela) rekao mi je da je to bila teška greška i da je
to shvatio veoma ozbiljno. Uverio me je da će posebna pažnja biti posvećena
zgradama i osoblju UN, kao i da se ništa slično neće ponoviti", rekao je
generalni sekretar UN.
Borbe su se danas intenzivirale, pošto je izraelska vojska ušla dublje na
teritoriju grada Gaze i sprovela najžešće bombardovanje od početka ofanzive.
Bombardovana je i višespratnica u kojoj se nalazi sedište Rojtersa i još
nekoliko medijskih organizacija, prilikom čega je ranjen jedan novinar
televizije iz Abu Dabija.
U jučerašnjim napadima poginulo je najmanje 15 Palestinaca, dok su desetine
uplašenih stanovnika grada Gaze viđene kako peške napuštaju tu oblast, dok
su hiljade drugih sklonište potražile u nesigurnim kućama.
Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da je izraelska vojska ispalila
artiljerijske projektile na zgradu UN u Gazi pošto su odtale pucali
Palestinci. Olmert je rekao da su izraelske snage bile "napadnute odande i
reakcija je bila oštra".
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji je u poseti regionu, izrazio je
izraelskim zvaničnicima "oštar protest i gnev" zbog bombardovanja zgrade u
kojoj je Organizacija UN za pomoć Palestincima.
Na sastanku Ehuda Olmerta i Ban Ki Muna, izraelski premijer je rekao da je
raketiranje "tužan incident" ali da su ekstremisti odgovorni. UN su
demantovale navode Izraela. |
| |
| |
|
| |
| Jagma na sreću |
| |
Dok čuvari svih mogućih budžeta u SAD muče muku sa sve manjim brojkama,
magnati igara na sreću zadovoljno trljaju ruke: u kriznim vremenima ljudi
se, po pravilu, više okreću igrama na sreću nadajući se dobitku.
Sektor igara za sreću je u poslednjih godinu-dve dana uposlio najkreativnije
marketinške timove da im dodatno podupru prodaju instant lozova, popularnih
grebalica, pa i poznatih tv kvizova.
 "Ko
želi da postane milioner", verovatno najčuveniji televizijski poduhvat koji
obećava veliko bogatstvo, uz dosta znanja ali i još više sreće, presvlači se
u novo ruho u Kaliforniji. U popularni tv-šou uloženo je 14 miliona dolara,
a dobio je i novo ime - "Učini me milionerom".
Za razliku od dosadašnjeg sistema po kome su u finale ulazili samo oni koji
su pokazali najbolje znanje, ubuduće će svoje mesto u trci za milionera moći
da dobije svako ko "izgrebe" šansu za to na tiketu koji košta samo jedan
dolar.
Igre na sreću cvetaju poslednjih meseci u zemlji gde je san o blagostanju
tesno povezan sa srećnom konstelacijom zvezda ili ko zna već čim. U više od
polovine saveznih država u kojima je lutrija ozvaničena, finansijska
nesigurnost je podstakla ljude da rizikuju mnogo više i lutriju uplaćuju
mnogo češće.
"Jednog dana neko će osvojiti najveću nagradu, i nadam se da ću to biti ja",
kaže jedan stanovnik Nešvila, koji troši oko 100 dolara dolara nedeljno
igrajući Loto Plus. "Pretposavljam da bi bilo pametnije da taj novac uštedim,
ali svako ima pravo da sanja".
Zahvaljujući takvim redovnim mušterijama, i sve većem broju novajlija, 25 od
42 savezne države koje imaju lutriju, od jula prošle godine beleže
neprekidni uspon uplata.
U kockarskoj istoriji SAD, neodvojivo povezanoj sa gangsterima, lutrija je
dugo bila ilegalna radnja. Prva moderna državna lutrija datira iz 1964.
godine, u Nju Hempšajru, navodi AP.
Međudržavne lutrije su ponovo pokrenute tek 1985. godine, a najpopularnija
je Pauer bol (Ponjer ball), koja povezuje Oregon, Ajovu, Kanzas, Rod ajland,
Zapadnu Virdžiniju, Misuri, Minesotu - praktično srednji zapad - a Distrikt
Kolumbije je tu članica poznata po jako visokim džek potovima.
Instant srećke uvedene su sredinom 70-ih godina, i od tada su postale glavni
izvor prihoda državne lutrije. Danas, u vreme velike krize koja potresa svet
i SAD, instant srećke su najunosniji deo američke privrede.
Tako je u državi Vašington prodaja instant srećki porasla za 45 miliona
dolara u fiskalnoj 2008. godini, odnosno za 11 odsto u odnosu na prethodnu.
A u Masačusetsu je zabeležen rekordan porast od čak 4,7 milijarde dolara.
Vlada je prošlog juna objavila studiju u kojoj se navodi da su prihodi od
igara na sreću dostigli najivše sume ikad zabeležene, i da su u 2007. godini
iznosili 17,4 milijardi dolara.
Na nacionalnom nivou, prihodi od instant i dnevne lutrije rastu još od 2004.
godine. Nasuprot njima, međudržavna lutrija gubi na zamahu, pa tako i
popularni Pauer bol, mada prodaja varira u zavisnosti od visine džek pota.
Odlazak u kockarnice Las Vegasa ili Rinoa, po zaista "ludu sreću" više nije
isplativ. Zato instant srećka, koja se može kupiti svuda, i za jedan dolar,
predstavlja mamac kome sve manje ljudi odoleva.
Potrošiti jedan dolar na mogućnost da se napuni džep ili račun u banci,
zaista je zanemarivo a drži nadu živom. Problem je u tome, kažu sociolozi,
što malo ko sabere svoje nedeljne ili mesečne izdatke na igre na sreću. |
| |
| |
|
| |
| Tehnologija nije dovoljna da zaštitit decu na
itenrnetu |
| |
Deca se na internetu od pornografije, seksualnih poziva i raznih neprijatnosti
ne mogu zaštititi samo tehnološkim rešenjima, pokazalo je istraživanje koje
je urađeno po narudžbi 49 američkih državnih tužilaca.
"Kombinacija tehnologija, uz roditeljski nadžor, obrazovanje, socijalne
službe, primenu zakona i jasne mere sajtova za društveno povezivanje i
internet operatera mogu da doprinesu da se reše problemi sa kojima se deca
suočavaju na internetu", navedeno je u nacrtu izveštaja.
Istraživanje je pokazalo da su neprijatnosti sa kojima se deca suočavaju na
internetu, pre svega maltretiranje i neprijatnosti koje im pričinjavaju
vršnjaci, dosta slični problemima sa kojima se suočavaju u realnom svetu.
Izveštaj od 278 strana ide u prilog stavovima koje tvrde da tehnologija nije
jedini način da se deca zaštite od rizika. |
| |
| |
|
| |
| Međunarodna godina astronomije |
| |
Slavni Galileo Galilej je pre tačno 400 godina prvi usmerio teleskop prema
nebu i promenio sliku svemira u ljudskim očima.
Tim povodom je na inicijativu UNESCO-a i Međunarodnog astronomskog saveza,
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2009. proglasila za Međunarodnu
godinu astronomije, pod geslom "Svemir: Na vama je da ga otkrijete".
Obeležavanje će početi svečanom ceremonijom u sedištu UNESKO-a u Parizu 14.
januara. Tada će biti predstavljena moderna naučna otkrića i budući planovi
u ovoj oblasti.
Četiri veka su prošla otkako je Galilej u Veneciji 1609. usmerio teleskop
prema nebu, a ta se godina uzima kao početak modernog doba u astronomiji,
odnosno kao početak teleskopske ere. Galilej je svojim otkrićima postavio
temelje moderne astronomije.
Kao najstarija nauka, astronomija je neodvojiva od ukupne kulture
čovečanstva. Kroz proces otkrivanja fundamentalnih zakona svemira čovek
pokušava da "zahvati" i deo vlastite esencije i da razume svoje mesto u
svemiru.
Iako se sada zna da se Zemlja i Sunce nalaze na periferiji galaksije, koja
je samo jedna od bezbroj drugih, ponekad kao da se ignorišu poruke koje
dolaze iz svemirskih dubina i uticaj koji astronomija i srodne nauke imaju
na svakodnevni život.
Zato će tokom ove godine astronomska društva i astronomi amateri šrom sveta
nastojati da omoguće što većem broju stanovnika "male plave planete" pogled
kroz teleskope na zanimljivosti svemira. Biće organizovane različite akcije,
programi, predavanja i izložbe
Ideja je da se pomogne svim ljudima na svetu da pokušaju da otkriju svoje
mesto u svemiru i ukaže na značaj Galilejovih otkrića koja su do temelja
promenila dotadašnja uverenja.
Galilej je pomoću teleskopa posmatrao reljef na Mesecu, otkrio je četiri
svetla Jupiterova meseca, u sjajnoj izmaglici Mlečnog puta razabrao bezbroj
zvezdanih "tačckica" i izučavao pege na Suncu.
S Galijejom je i teoretska astronomija doživela snažan napredak. Kepler je u
delu "Astronomia Nova" opisao zakone planeta, definitivno odbacio staru
geocentričnu predstavu o svetu i promovisao Kopernikovo učenje. Otkriveno je
da Zemlja nije središte svemira, nego da kruži oko Sunca.
Čovekova znatiželja za nedokučivim tajnama vasione ne jenjava. Evropska
unija će izdvojiti 10 milijardi evra za buduća istraživanja svemira.
Ta sredstva će Evropska svemirska agencija iskoristiti za izgradnju satelita
i lansiranje sondi koje će istraživati druge planete. Novac bi trebalo da
omogući rad Agencije u narednih tri do pet godina.
Pod parolom "Na tebi je da otkriješ svemir" i u Srbiji će se obeležiti
Međunarodna go-dina astronomije.
Među ciljevima koje su srpski astronomi postavili za ovu godinu najvažnije
im je da dobiju modernu posmatračku opremu koja će omogućiti dalja
istraživanja. |
| |
| |
|
| |
| Broj stanovnika Evrope će i dalje opadati |
| |
Broj stanovnika Evrope će i dalje opadati ako stopa nataliteta ostane na
sadašnjem nivou, piše u najnovijem izdanju nemačkog časopisa "Demografska
istraživanja iz prve ruke".
Prema navodima časopisa u izdanju Instituta Maks-Plank za demokgrafska
istraživanja iz Rostoka, nivo od prosečno 2,1 deteta po ženi potreban je za
održavanje postojećeg broja stanovnika.
Makar približno taj broj rađanja postoji samo u Francuskoj, Velikoj
Britaniji, Irskoj i skandinavskim zemljama. U tim državama žene imaju
prosečno 1,8 do dvoje dece.
U Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, kao i u zemljama istočne i jugoistočne
Evrope stopa priraštaja iznosi samo između 1,3 i 1,5 promila.
 Istraživači
nemačkog instituta to objašnjavaju time što je školovanje sve zahtevnije i
sve dugotrajnije, zbog čega mladi ljudi stalno odlažu planiranje porodice.
Čak i u zemljama sa većim priraštajem, kao što su Francuska, Švedska,
Norveška, Finska ili Holandija, parovi često tek krajem tridesetih i
početkom četrdesetih godina zaista i dobijaju decu.
Naučnici posebno ukazuju na to da je priraštaj veći u onim zemljama u kojima
je razvijena neophodna infrastruktura (jasle, dečiji vrtići) i u kojima
muškarci u većoj meri učestvuju u vaspitanju dece i obavljanju kućnih
poslova.
Pored toga, istraživači su ukazali i na pozitivnan upliv tolerancije i
sekularnih vrednosti. Tako je, na primer, sve veća prihvaćenost vanbračnih
zajednica i u njima rođene dece, dovela do povećanja nataliteta u nizu
zemalja u kojima je rađeno istraživanje.
Prema oceni naučnika, na stopu priraštaja se pozitivno odražava I migracija.
U osam evropskih zemalja (Holandija, Velika Britanija, Portugalija, Austrija,
Italija, Francuska, Španija i Nemačka) su migrantkinje između 1997. i 2006.
broj novorođenih uvećale za tri do osam odsto.
No, doprinos migrantske populacije je nedovoljan da bi neutralisao opšti pad
nataliteta. Da bi on bio trajno povećan, istraživaci smatraju da je bitno i
da politika ponudi podsticaje - pre svega finansijske, ali i fleksibilnije
radno vreme i mere koje će ženama obezbediti da bolje usklade profesiju i
majčinsku ulogu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
