|
|
Broj 1185, 23. januar 2009.
| Traži se alimentacija za nevenčanu suprugu |
| |
U Vrhovnom sudu Kvebeka ove nedelje započeo je istorijski proces u kojem bivša
nevenčana supruga jednog milijardera traži izmenu zakona i alimentaciju u
iznosu od 50 miliona, plus 56 hiljada dolara mesečne supružničke pomoći.
Kako se ističe, ona taj novac traži da bi ona i deca mogli da nastave da
živi u istom stilu na koji su navikli dok je zajednica trajala.
 Imena
supružnika se ne otkrivaju pošto se radi o osetljivom segmentu porodičnog
prava u kojem je važno zaštititi privatnost dece.
Žena je ispričala kako je kao sasvim mlada došla iz inostranstva iz ljubavi
prema čoveku koga je upoznala. Iako su živeli u braku deset godina i imaju
troje dece (koja dobijaju redovni mesečni iznos za izdržavanje), bivša
supruga jedino po kvebečkom zakonu nema pravo na alimentaciju, pošto brak
nije bio i zvanično zaključen.
Po rečima upućenih, to najčešće pogađa žene, i bez obzira na dužinu trajanja
zajednice, primenjuje se čak i ako jedan od bivših supružnika nema sredstava
za izdržavanje, a drugi ima visoke prihode.
U ostalim provincijama izjednačena sva ili veliki broj prava venčanih i
nevenčanih supružnika, pa se veruje da ovaj slučaj može imati veliki uticaj
na pozitivne promene u pravima jako velikog broja ljudi i njihove dece i u
Kvebeku.
Interesantno je da baš u ovoj provinciji najveći broj parova živi nevenčano,
preko trećine (u poređenju sa 13 odsto u državi), a da je čak skoro dve
trećine dece rođeno van zvanično sklopljenog braka. Sva deca, i u ovoj
provinciji, imaju pravo na roditeljsko izdržavanje posle raskida zajednice (mada
i to u manjoj meri nego drugde), ali se to pravo ne odnosi na bivše
supružnike. An-Frans Goldvoter, koja zastupa ženu u ovom sporu, naglašava da,
umesto da dobiju značajan deo onoga što je ostvareno u zajednici, neretko se
dešava da nevenčane supruge ostanu bez igde ičega. Ona kaže da će ići do
Vrhovnog suda Kanade da zaštiti žene i muškarce koji žrtvuju svoje karijere
da bi ostali kod kuće i bili podrška svojim supružnicima i deci. Njen tim
predlaže da zajednice koje suštinski traju tri godine, bez dece, ili godinu
dana, sa decom, budu tretirane na isti način kao i zvanično sklopljen brak.
Advokati upozoravaju da više od polovine parova nije ni svesno ove
nelogičnosti u kvebečkom zakonu, koji po tome zaostaje za vremenom u kome
živimo.
Pjer Bjenveni, advokat supruga, tvrdi da je u pitanju samo sloboda izbora.
Oni koji žele prava i sigurnost trebalo bi da sklope brak, oni koji ne žele
obaveze takođe imaju mogućnost izbora.
Kada su 1981. godine mnogi kvebečki porodični zakoni menjani, stajalo se na
stanovištu da do prave jednakosti žena može da se dođe ukoliko ona ne zavisi
od muža, tako da su mnogi podržali zakon koji je još i sada na snazi. |
| |
| |
|
| |
| Obrt u slučaju Kadr |
| |
Gotovo kao bomba odjeknula je vest da je jedan FBI istražitelj ove nedelje, u
svom svedočenju pred vojnim sudom u Gvantanamo Beju, izjavio da je još
oktobra 2002. godine Omar Kadr rekao da je Mahera Arara video u
terorističkim 'sigurnim kućama' u Avganistanu.
 Iznenađenje
je bilo ogromno, budući da je kanadska federalna komisija prošle godine
oslobodila Arara svake krivice i veze sa teroristima, da mu se premijer
Stiven Harper izvinio za maltretiranje kojem je ovaj bio izložen u svojoj
rodnoj Siriji, kuda je nasilno deportovan sa američkog aerodroma, i da mu je
isplaćena kompenzacija od 10,5 miliona dolara.
Portparol federalne vlade nije želeo da komentariše da li je činjenica iz
tog svedočenja možda razlog zbog koga američka administracija već godinama
unazad odbija da odgovori na kanadski zahtev da skine Arara sa liste putnika
kojima nije dozvoljeno da lete avionima preko teritorije SAD-a.
Drugi obrt u slučaju Kadr usledio je sa dolaskom novog američkog predsednika
Baraka Obame. U jednom od svojih prvih od stupanja na vlast, Obama je
naložio da se svi procesi koji se vode pred vojnim sudovima u bazi
Gvantanamo Bej odlože za 120 dana, kako bi nova administracija mogla da
prouči slučajeve i odluči šta će sa zatvorenicima, pošto je već najavljeno
ukidanje ovog zatvora za godinu dana.
Između ostalog, prekinuto je suđenje i Kanađaninu Omaru Kadru, a u odluci
stoji da će njemu biti pravedno suđeno pred federalnim sudom ili će biti
vraćen u Kanadu da se rehabilituje i reintegriše u društvo, u skladu sa
obavezama iz sporazuma. Premijer Harper je nekoliko puta ponovio da se neće
založiti za Kadrov slučaj, niti pak da će tražiti njegovu repatrijaciju, ali
je ministar odbrane Piter Mekkej ipak, ovih dana, najavio moguću promenu tog
stava. |
| |
| |
|
| |
| Obama doneo veru i nadu u veći stepen
tolerancije i poštovanja |
| |
Proslava inauguracije Baraka Obame na mesto 44. predsednika SAD-a osetila se u
čitavom svetu, pa ni Kanada nije bila izuzetak. Građani su se okupili na
trgovima, u brojnim gradskim i školskim salama, crkvama i drugim objektima u
čitavoj zemlji jer je, zbog nedostatka novca, mnogo manji broj ljudi odlučio
da otputuje u Vašington i lično prisustvuje istorijskom događaju.
Zajedničkim gledanjem i komentarisanjem prenosa i veseljima izražena je
radost, optimizam, vera i nada u veći stepen tolerancije, prihvatanja i
poštovanja različitosti kultura i religija u čitavom svetu.
 Generalna
guvernerka Mišel Žan u svom saopštenju istakla je da, uprkos aktuelnoj
nepovoljnoj privrednoj situaciji, ratovima i tenzijama, Obamin dolazak daje
nadu koja se širi i izvan granica SAD-a.
Premijer Stiven Harper je uputio srdačne čestitke Obami i preneo mu da
Kanađani slave istorijski dan zajedno sa prijateljima iz čitavog sveta.
Ministar inostranih poslova Lorens Kenon je naglasio da Obama i SAD
ispunjavaju ono što je opisao kao globalna potreba za obnovom.
Premijer Harper je, pred neposredno pre inauguracije Obame, naglasio
istorijski značaj njegovog postavljenja, uz podsećanje da su dve zemlje
povezane kao saveznici i susedi, što novi predsednik ne bi trebalo da
zaboravi u vreme izuzetnih izazova koji se nalaze pred njim. Harper je
istakao da je sa Obamine strane izuzetan gest to što će mu poseta Kanadi
biti prva državnička poseta, i da to treba shvatiti kao korak napred u
snažnim međusobnim odnosima dve zemlje.
Većina Kanađana veruje da će Barak Obama popraviti imidž Amerike u svetu,
ali veliki broj sumnja da će on moći da održi pojedina predizborna obećanja,
posebno ona o povlačenju borbenih trupa iz Iraka ili obezbeđivanju
pristupačne zdravstvene zaštite za sve građane, pokazuje najnovije
ispitivanje javnog mnjenja koje je obavio Toronto Star/Angas Rejd. Više od
polovine ispitanih građana veruje da će promena na čelu američke
administracije unaprediti odnose između Kanade i SAD-a.
Interesantno je da trećina anketiranih veruje da će Obama uraditi prave
poteze na polju klimatskih promena, dok u Harperove poteze na istom polju
veruje tek tri odsto anketiranih.
Zbog Obame, prvi put u poslednjih osam godina potezi jednog kanadskog
premijera mnogo više su pod lupom.
Svojevrstano iskazivanje podrške i poštovanja Obami je i montrealski
veb-sajt www.jointhewave.com
koji poziva i okuplja ljude iz čitavog sveta da se priključe talasu
Obamamanije. |
| |
| |
|
| |
| Sportisti neće osetiti da je budžet smanjen |
| |
Navijači i učesnici zimskih Olimpijskih igara u Vankuveru 2010. neće oseteti
smanjenje budžeta za to takmičenje, saopštili su danas organizatori.
Prema njihovim najavama, zahvaljujući rebalansu budžeta, olimpijsko selo u
Vankuveru biće izgrađeno na vreme.
Organizacioni komitet (VANOC) juče je izglasao rebalans budžeta, ali detalji
nisu saopšteni. Prethodni budžet iznosio je 1,68 milijardi kanadskih dolara.
"Sportski aspekt Igara biće potpuno zaštićen i radimo sve što je u našoj
moći da dovršimo objekte na vreme i da oni izgledaju onako kako je
najavljeno", saopštio je VANOC.
Najvidljivije promene mogle bi da se odnose na novu lokaciju ceremonije
dodele medalja. Ta manifestacija, prema poslednjim najavama, mogla bi da se
održi na stazama u skijaškom centru Visler.
Organizatori Igara našli su se pred problemom prošle godine, kada su "presušili"
privatni fondovi za finansiranje ZOI, iz kojih je trebalo da bude obezbeđeno
milijardu kanadskih dolara.
Do krize je došlo zbog straha investitora da, po završetku ZOI, neće moći da
prodaju objekte, s obziroma na globalnu krizu koja je uzrokovana padom cena
nekretnina.
Predsednik VANOC-a Džek Pul izjavio je da će rebalans budžeta omogućiti da
angažman većeg broja radnika, a to će osigurati da se izgradnja objekata
završi na vreme.
"Zaista verujemo da ćemo uspeti sve da uradimo kako treba. Pre svega, mislim
na olimpijsko selo, koje će biti kvalitetno i završeno na vreme", kazao je
Pul.
Pored privatnih fondova, u finansiranje ZOI uključene su i lokalna i savezna
vlada, koje bi trebalo da obezbede 580 miliona kanadskih dolara. |
| |
| |
|
| |
| Fluorescentne sijalice pod lupom |
| |
Federalna vlada u decembu je započela analize koje bi trebalo da provere
količinu ultravioletnih zraka koje emituju štedljive fluorescentne sijalice.
Ovaj potez usledio je dva meseca nakon što su britanski zdravstveni
zvaničnici upozorili javnost da je ultravioletno zračenje iz tih sijalica
jednako onom kojem se organizam izloži tokom letnjeg sunčanog dana.
 Britanska
agencija za zaštitu zdravlja preporučuje da ne treba biti na razdaljini
manjoj od 30 santimetara od štedljivih sijalica duže od sat vremena dnevno,
jer posledica može biti posebno primetna kod osoba koje pate od lupusa.
Ove sijalice se naveliko reklamiraju kao štedljive i, stoga, kao izuzetan
način za smanjivanje emisije štetnih gasova. Očekuje se da ekonomične
sijalice zamene obične do 2012. godine, kada bi trebalo da se federalnim
propisom potpuno zabrani korišćenje starih sijalica.
Robert Bredli, direktor sektora za potrošačku i kliničku zaštitu od
radijacije pri Agenciji za zdravlje, veruje da su efikasne sijalice
podjednako bezbedne kao i stari tip sijalica.
Rezultati analiza biće poznati krajem leta ili početkom jeseni. |
| |
| |
|
| |
| Vize usporavaju investiranje u biznis |
| |
U studiji Konferencijskog saveta Kanade tvrdi se da zemlja gubi milijarde
dolara potencijalnih stranih investicija zbog komplikovane administrativnog
postupka i dugog čekanja na vize za poslovna putovanja.
Autor studije Majkl Bert potencira da se kanadska konkurentnost i
investicije podrivaju time što se traže privremene dozvole boravka za
biznismene iz Kine i Indije, koje spadaju među najaktuelnije zemlje za
poslovanje. Neretko se dešava da preduzetnici moraju da putuju i nekoliko
stotina ili hiljada kilometara, pokatkad i u drugu zemlju, kako bi podneli
dokumenta za vizu.
Pored toga, proces odobravanja vize traje predugo, pa se dešava da
preduzetnici budu bez pasoša i po nekoliko meseci, dok se ne završi postupak.
Ni cenu viza ne treba zanemariti, posebno onih za više ulazaka i rokom
važnosti od nekoliko godina, gde se kao sporan detalj ispostavlja to što se
dobijena viza ne može prebaciti u novi pasoš.
Preduzetnici zameraju što postupak odobravanja viza nije ubrzan čak ni za
one koji često dolaze u Kanadu i imaju poznate garante i što moraju da
čekaju u istom redu sa turistima.
Bert tvrdi da je zemlja izgubila 8,9 milijardi direktnih investicija, 4,6
milijardi posrednih, 926 miliona u sklopu uvoza usluga i 330 u izvozu usluga.
On smatra da bi rešenje bilo preuzimanje američkog modela, po kojem poslovni
ljudi dobijaju vizu za više ulazaka, sa rokom važnosti od deset godina i
mogućnošću prenosa u novi pasoš, a sve po ceni biznis vize za jedan ulazak. |
| |
| |
|
| |
| Beba slučajno potkazala policiji oca |
| |
Jedna beba od 11 meseci, koja se igrala bežičnim telefonom, slučajno je
pozvala policiju a to je rezultiralo hapšenjem njenog oca koji je uzgajao
marihuanu u kući, saopštila je kanadska policija.
Kanadska kraljevska žandarmerije je uputila patrolu kada je stigao poziv na
njen broj 911, a veza prekinuta bez ijedne izgovorene reči.
Policajci su se odmah uputili na adresu u predgrađu Vankuvera odakle je
stigao poziv, rekla je Frans presu predstavnica policije.
"Otac je bio veoma iznenađen kad nas je video i tvrdio je da nije zvao
policiju", navela je ona.
Policajci su tada ugledali bebu koja se igra bežičnim telefonom
pristiskajući tipke.
Rutinskom pretragom stana otkriveno je, međutim, 500 zasada marihuane, što
je dovelo do hapšenja 29-godišnjeg oca. |
| |
| |
|
| |
| Kazna vlasniku za psa zaboravljenog u
automobilu |
| |
Policija u Vermontu smatra da je pravo čudo kako je dvanaestogodišnji mužjak
pudlice Miču uspeo da preživi 19 dana zaključan u kombiju, bez hrane i vode
i na temperaturama koje su bile poprilično ispod nule.
Vlasnik pudlice, Paskal Belon, 50, Kanađanin iz pograničnog mesta
Freligburga, Kvebek, očigledno nije primetio da je pas u kolima kada je
ostavio zaključano vozilo na međunarodnom aerodromu Berlington, 18. decembra.
Skoro tri nedelje kasnije, 6. januara, jedan prolaznik je nadležnima
prijavio da užasno smrdi i da se čuju čudni zvuci iz parkiranog vozila sa
kvebečkim tablicama, i tada je pronađen pas, izuzetno mršav, ali živ.
Pas je odmah zbrinut i izuzetno dobro se oporavlja u porodici koja je
preuzela brigu o njemu.
Vlasnik je kažnjen sa stotinu dolara kazne, po propisu o zaštiti životinja,
i saglasio se da plati troškove oporavka i veterinarske nege.
U policiji naglašavaju da sve ukazuje da nije postojala namera da se
životinja zlostavlja. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
