|
|
Broj 1185, 23. januar 2009.
| Astragalus - lek za sidu? |
| |
Lek izvađen iz biljke koja se koristi u kineskoj medicini pomogao je ćelijama
u borbi protiv side (HIV) usporavajući, ujedno, starenje ljudskog tela.
Postupak zavisi od telomera, neke vrste graničnika ponavljajuće DNK na
krajevima hromozoma, koji se skraćuju s ćelijskim starenjem utičući na samo
trajanje ćelije.
 Svojevrsni
poklopci se obnovljaju pomoću enzima zvanog telomeraza, pa neki naučnici
navode da se, možda, ljudski život može produžiti pojačanim stvaranjem
telomeraze, mada to nikada nije ispitano. Rita Efros sa Kalifornijskog
univerziteta u Los Anđelesu upotrebila je, međutim, lek koji podstiče
telomerazu da usavrši imuni odgovor na viruse. Umetnula je deo gena
telomeraze u T-ćelije ubice - imune ćelije koje se bore protiv svakojakih
zaraza, računajući sidu, i uvidela da ćelije ispoljavaju jače antivirusno
delovanje od običnih. Ali takvo lečenje genima nije praktično za milione
obolelih ljudi.
U najnovijem proučavanju dotična naučnica uzela je ubilačke T-ćelije od
ljudi zaraženih sidom i izložila ih delovanju leka TAT2 (osmislila ga
kalifornijska korporacija "Geron") koji se vadi iz korena biljke zvane
Astragalus, a smatra se da pojačava proizvodnju telomeraze. U kineskoj
medicini se uobičajeno koristi kao podrška imunom sistemu. Šta je otkrila?
Pomenuti medikament usporava skraćivanje telomera, povećava sposobnost
ćelija da se dele i unapređuje antivirusni učinak. Dejstvo je prestalo čim
je upotrebljen drugi lek da onemogući telomerazu, što ukzuje da je TAT2
zaista delovao kroz enzim, mada tačan mehanizam nije jasan.
"Ispostavlja se da telomeraza čini više od samog sprečavanja telomera da
previše okraćaju", kaže Rita Efros. "Čini se da posreduje u nekim
antivirusnim zbivanjima (mehanizmi)".
Zanimljivo je da je prethodno istraživanje pokazalo da ljudi s virusom side
koji godinama sprečavaju da zaraza preraste u bolest imaju T-ćelije ubice s
većim uplivom telomeraze i duže telomere. Konačno, Rita Efros se nada bi
TAT2 mogao da bude dopuna postojećim antiretrovirusnim lekovima, jačajući
imuni sistem ljudi zaraženih virusom side.
Čuveni naučnik Obri de Grej iz "Fondacije Metuzalem", koja potpomaže
izučavanja posvećena produženju ljudskog veka, smatra da ovi rezultati
predstavljaju veliki korak napred. "Tome smo se nadali", objašnjava on. "Neko
vreme smo mislili da bismo podsticanjem telomeraze u ovim ćelijama mogli da
im poboljšamo sposobnost za razmnožavanje. Bilo je potpuno nejasno da li bi
to imalo nepovoljna propratna dejstva. Ove ćelije postaju potpuno operativne
kao posledica obnove moći razmnožavanja".
Ostaje malo zabrinutosti zbog bezbednosti, pošto je telomeraza poznata po
tome da se stvara po višoj stopi od uobičajene u ćelijama raka.
Dobra vest je da, kada je TAT2 dodat ćelijama tumora, nije uticao na
količinu telomeraze koju te ćelije proizvode. Nije promenio ni odlike rasta
odbrambenih ćelija nastalih sa virusom koji može izazvati rak."U ovom
trenutku prilično smo uvereni da TAT2 neće pospešiti napredovanje raka",
predočava Rita Efros, iako upozorava da su potrebna dalja ispitivanja da se
to potvrdi.
Pomenutu uverenost osnažuje činjenica da se Astragalus koristi u kineskoj
medicini bez očiglednih nepovoljnih posledica. Uprkos tome, ona upozorava da
ne treba uzimati biljku u velikim količinama u pokušaju da se podražava
učinak leka TAT2. Neumerena i nenadzirana upotreba ma kojeg biljnog leka
nije pametan izbor.
Rita Efros i Obri de Grej veruju da se TAT2 može primeniti i u lečenju
drugih bolesti, pa i kod starenja, mada ovo još nije provereno. Ubilačke T-ćelije
koriste se protiv mnogih virusa, pored side, i često prestaju s deobom, ali
ne umiru kod starijih ljudi. Čini se da je odgovor na vakcinu protiv gripa
kod vremešnih povezan s posedovanjem velikog broja ubilačkih T-ćelija koje
imaju kratke telomere, verovatno se antivirusni odgovor može poboljšati
pomoću ovog leka.
A uopšte u obnovi tkiva? Ako TAT2 može da podstakne gen telomeraze da
produži rast i život ćelija, možda bi mogao pomoći u obnovi tkiva s
primicanjem starosti. |
| |
| S. Vukašin |
|
| |
| Internet menja mozak |
| |
Obrada digitalnih podataka udvostručila je ćaskanje živaca u području
zaduženom za odlučivanje i apstraktno razmišljanje. Hoće li neustrašivi
moreplovci na talasima svetske računarske mreže jednog dana predvoditi novi
društveni poredak? Da li smo svedoci evolucione promene?
 Da
li krstarenje Internetom menja naš mozak?
Neustrašivi moreplovci (surferi) na digitalnim talasima mogli bi jednog dana
da predvode novi društveni poredak. Istraživači sa Kalifornijskog
univerziteta u Los Anđelesu, predvođeni vrhunskim znalcem nervnog ustrojstva
Garijem Smolom, ustanovili su da skitanje po džungli svetske računarske
mreže deluje na mozak, začudno poboljšavajući sposobnost brzog pretraživanja
i razumevanja činjenica, što uveliko ubrzava donošenje odluka.
Obrada digitalnih podataka, naime, prespaja nervna kola. Može li se to
nazvati evolucijom?
Gari Smol smatra da smo svedoci takve mene, a novo istraživanje još jedno je
u nizu sličnih koje to potvrđuje. U svojoj četvrtoj po redu knjizi "iMozak (informatički):
preživljavanje tehnološke promene savremenog uma", on piše da je tehnologija
načinila krupan zaokret u tome kako prikupljamo podatke i opštimo jedni s
drugima uvodeći nas u razdoblje brze evolucije koja bi na kraju mogla
promeniti ljudski mozak kakav poznajemo.
"Ljudski mozak nije, možda, bio pod toliko brzim i burnim uticajem još od
kada je prvi čovek otkrio kako da upotrebljava oruđe", upozorava dotični
neuronaučnik. "Kako se mozak razvija i pomera svoju žižu ka novim
tehnološkim veštinama, polako se udaljava od temeljnih društvenih umeća".
Pojedini delovi mozga usavršili su se za naročite zadatke, ako se određeni
ponavljaju ti neurološki mostovi (sinaptičke veze) jačaju, a ostali se
zapostavljaju, otkrilo je ispitivanje sprovedeno na 24 korisnika Interneta.
Teškoća iskrsava kada treba delati na više polja (tzv. multitasking). U
stalnoj i grozničavoj potrazi za novim činjenicama, surferi munjevito
uočavaju, a to može izazvati stres i oštećenje nervnih mreža. Nadvija se još
jednu opasnost: zanemarivanje neposrednih susreta i veza s drugim ljudima,
što umanjuje interpersonalno snalaženje i pojačava nesposobnost čitanja
govora tela i sličnih znakova.
Upliv tehnologije na živčani koloplet u glavi ne bi trebalo nikoga da
iznenađuje. Plastičnost mozga - sposobnost da se menja kao odgovor na
različite podsticaje - dobro je poznata. Profesionalni muzi-čari imaju više
sive tvari u oblastima zaduženim za planiranje pokreta prstiju, a sportisti
u područjima koja upravljaju koordinacijom ruku i očiju. Što više vremena
posvetite određenoj radnji, ojačaju nervni putevi za to zaduženi. Otuda ima
smisla u tome da bi ljudi koji obrađuju stalan tok digitalnih informacija
imali više nerava posvećenih filtriranju; ali to nije isto što i evolucija.
Da bi uvideli kako nas to, možda, Internet prespaja, istraživači su najpre
nadgledali mozgove odraslih dobrovoljaca dok su pretraživali na Internetu i
ponovo kada su čitali stranicu nekog teksta. U toku krstarenja svetskom
mrežom ispitanicima koji su izjavili da je redovno koriste u svakodnevnom
životu dvostruko više je iskrilo (sugnalizacija) u delovima odgovornim za
donošenje odluka i složeno rasuđivanje u poređenju sa učesnicima koji su joj
se ograničeno posvećivali. Nalazi (objavljeni u "Američkom časopisu za
gerijatrijsku psihijatriju") ukazuju da Internet osnažuje sposobnost mozga
da bude podstican i da to uključuje više oblasti nego čitanje odštampanog
teksta.
Najnovije istraživanje potvrđuju prethodna koja su pokazala da se poznavaoci
tehnologije odlikuju većom radnom memorijom (što znači da skladište i nanovo
pristupaju većem broju informacija za kratko vreme), da su veštiji u učenju
koje se oslanja na opažanje (prilagođavaju svoju percepciju sveta s
promenama informacija) i da vladaju boljim motornim veštinama.
Navedene razlike biće, verovatno, još dublje u sledećim naraštajima jer su
mlađi više izloženi tehnologiji u ranoj dobi nego stariji. Gari Smol to
naziva "moždanim jazom".
 S
jedne strane, "digitalni urođenici", kako ih on imenuje (nikada nisu živeli
u svetu bez elektronske pošte i kratkih poruka - SMS), koriste svoje
nadmoćne saznajne (kognitivne) moći u donošenju brzih odluka i baratanju
višestrukim izvorima čulnih ulaznih nadražaja. S druge strane, "digitalni
doseljenici" (postali su svesni savremene tehnologije nakon što su im u
mozgovima učvršćene neuronske veze) bolji su u tumačenju izraza lica nego u
krstarenju prividnim (sajber) prostranstvom.
Mozak potonjih obučen je drugačije i za druženje i za učenje, rešava zadatke
korak po korak i posvećuje se samo jednom u datom trenutku. Zato takvi uče
postupno i temeljno i nastoje da što tačnije obave posao. Ali ostaje da se
vidi prema kojem skupu veština će prirodni odabir pokazati naklonost.
Za početak, nema razloga da se veruje da ove dve vrste ponašanja jedno drugo
isključuju. Proučavanje iz 2005. obelodanilo je, zapravo, da su mladi koji
su provodili najviše vremena zaokupljeni visokom tehnologijom istovremeno
provodili najviše vremena s porodicom i prijateljima. A sam Gari Smol
naglašava da su "digitalni urođenici" i "digitalni doseljenici" u stanju da
upravljaju sopstvenim nervnim kolima - ubirući saznajne blagodeti od
savremene tehnologiji i negujući vajkadašnje društvene veštine; jednostavno
odvajajući vreme i za jedno i za drugo.
Svedoci smo da savremene tehnologije i umeća koje neguju napreduje brže nego
mi sami. Ne zna se da li će buduće računarske igrice, umrežene zajednice i
slična dostignuća iziskivati manje ili više ustaljenih vičnosti i načina
učenja na čije smo negovanje potrošili eone.
Mnogi pišu da su deca u jednoj, a zreli ljudi u drugoj zemlji, slikovito
opisuje ove promene Džejms Dži, profesor lingvistike na Univerzitetu
Viskonsin-Medison.
Kako će izgledati budući mozak, može se samo pretpostaviti. Izvesno je da će
se u sledećem pokolenju do vrha lako probijati pojedinci koji su ovladali i
tehnološkim i međuljudskim veštinama. |
| |
| S. Vukašin |
|
| |
| Ejmi Vajnhaus osniva muzičku kompaniju |
| |
 Britanska
pevačica Ejmi Vajnhaus osnovaće sopstvenu muzičku izdavačku kuću, za koju će
prvi album snimiti njeno 13-godišnje kumče Dion Bromfild.
Pevačica je uložila milion funti u pokretanje novog biznisa, a njena
kompanija zvaće se Lajones, piše muzički magazin Nju mjuzikal ekspres.
Prvi album koji će objaviti biće debi album Dion Bromfild koji će se u
prodavnicama naći u martu. Ejmi Vajnhaus izdvojila je i 15.000 funti za
intenzivan kurs pevanja koji je njeno kumče pohađalo u Los Anđelesu.
"Mnoge izdavačke kuće želele su da snimam za njih, ali nisam znala kako da
izaberem. Zbog toga Ejmino osnivanje muzičke kompanije i ja kao prvi izvođač
u njoj meni mnogo znače", kazala je Dion Bromfild. |
| |
| |
|
| |
| Dokumentarac Punk's Not Dead u Ilegalnom
bioskopu |
| |
Dokumentarni film "Punk's Not Dead" Suzen Dajner iz 2007. godine biće prikazan
1. februara u "Ilegalnom bioskopu" u Beogradu, saopštila je danas Incijativa
za Pank muzej u Beogradu.
 "Ovaj film je samo početak ciklusa pank filmova koji će se prikazivati u
okviru 'Ilegalnog bioskopa' (u prostoru Magacin u Kraljevića Marka br. 8)
svake prve nedelje u mesecu, a ulaz na sve projekcije je besplatan", navodi
se u saopštenju.
"Punk's
Not Dead" snimljen je povodom tri decenije od izlaska panka na svetsku rok
scenu, i pored arhivskih snimaka donosi brojne intervjue s članovima
najznačajnih bendova ovog pravca, kao i bendova koji su bili njegove preteče
u ranim sedamdesetim godinama prošlog veka.
Nakon projekcije filma, koja će početi u 18 sati, planirana je diskusija.
Inicijativa za Pank muzej nastala je, kako se navodi, iz želje grupe ljudi
da se u Beogradu otvori alternativna ustanova kulture putem koje bi se
promovisala pank kultura - kombinovanjem muzejske postavke s klubskim
aktivnostima. |
| |
| |
|
| |
| Mišel Obama u kreaciji Izabel Toledo |
| |
 Prva dama SAD Mišel Obama na inauguraciji svog supruga kao 44. američkog
predsednika, bila je odevena u haljinu zlatne nijanse i kaput iste boje od
brokata, koje je kreirala Izabel Toledo.
Mišel Obama je, prema pisanju dobroobaveštenog lista Vimin's ver dejli, i za
svečanost održanu u nedelju u Linkolnovom memorijalu izabrala kreaciju nekog
dizajnera kubanskog porekla.
Tog dana je bila odevena u odeću crne i krem boje kreatora Narsisa Rodrigesa
.
Prva dama SAD se do sada, tokom predsedničke kampanje supruga Baraka Obame,
u više navrata pojavljivala u odeći Izabel Toledo. |
| |
| |
|
| |
| Džim Keri i Juan Makgregor ljubavnici u novom
filmu |
| |
Džim Keri i Juan Makgregor igraju ljubavnike u filmu "I Love You Phillip
Morris", koji je premijerno prikazan na festivalu Sandens.
 "To je ostvarenje sna. Mislim, pogledajte ga", našalio se Keri odgovarajući
na novinarsko pitanje kako je izgledalo ljubiti se sa Makgregorom na velikom
platnu.
Film, u režiji Glena Fikare i Džona Rekve, zasnovan je na istinitoj priči o
prevarantu koji sreće ljubav svog životau zatvoru, a potom kuje plan za beg.
Dvojica glumaca kazala su da su uloge homoseksualaca za njih sastavni deo
posla. "To je isto kao da igram bilo kojeg drugog muškarca, bilo koji drugi
lik", rekao je Makgregor i dodao da mu nije bilo neprijatno u scenama
ljubljenja sa Kerijem. |
| |
| |
|
| |
| Kevin Klajn i Kejti Holms snimaju komediju |
| |
 Kevin Klajn i Kejti Holms biće junaci komedije "The Extra Man", koja će se od
februara snimati u Njujorku, piše dnevnik Varajeti .
Film je zasnovan na romanu Džonatana Ejmsa , koji je sa Pulčinijem i
Springerom Bermanom napisao scenario. Dvojica režisera zajedno su snimila
film "The Nanny Diaries".
Klajn će u filmu igrati neuspešnog dramskog pisca koji radi kao poslovna
pratnja za bogate udovice i postaje mentor mladom piscu. |
| |
| |
|
| |
| Oduvek sam želeo da ubijem Hitlera |
| |
 Američki glumac Tom Kruz , koji ne uspeva da ubije Adolfa Hitlera u svom novom
filmu "Operacija Valkira", kaže da je odrastao sa željom da usmrti
nacističkog vođu.
U trileru o Drugom svetskom ratu zasnovanom na istinitoj priči o neuspešnom
pokušaju nemačkih vojnika da ubiju Hitlera, Kruz igra pukovnika Klausa Fon
Štaufenberga koji je podmetnuo bombu u aktn tašnu ispod stola u Hitlerovom
štabu.
Ipak, masivni drveni sto spasao je Hitlera, a Štaufenberg i njegovi
saučesnici su pogubljeni.
"Oduvek sam želeo da ubijem Hitlera, mrzeo sam ga", kazao je na promociji
filma u Seulu junak filmskih hitova kakvi su "Top Gan" i "Nemoguća misija".
"Kao dete, učeći istoriju i proučavajući različite dokumente, pitao sam se
zašto se niko nije pobunio pokušao da to zaustavi? Kada sam procitao
scenario, bilo je zanimljivo i novo saznati kakvi su bili izazovi i kako je
izgledalo biti u tom okruženju", ispričao je. |
| |
| |
|
| |
| Film o "Ajron Mejdenu" od aprila u bioskopima
širom sveta |
| |
Britanski hevi metal bend "Ajron Mejden" saopštio je detalje o prvom
dugometražnom dokumentarnom filmu o tom sastavu.
Tokom snimanja "Iron Maiden: Flight 666 - The Movie", čije će prikazivanje u
bioskopima širom sveta početi 21. aprila, ekipe snimatelja imale su
ekskluzivan pristup svim članovima grupe.
Film sadrži snimke pevača Brusa Dikinsona kako upravlja specijalno
dizajniranim džambo džetom, objavljeno je na sajtu Nju mjuzikal ekspresa .
Dikinson, koji je prošle godine za 45 dana održao 23 koncerta, upravljao je
"boingom 747" tokom većeg dela turneje. |
| |
| |
|
| |
| Pregovori sa Tinom Tarner o koncertu u Budvi |
| |
 U toku su preliminarni pregovori sa rok pevačicom Tinom Tarner u vezi sa
njenim eventualnim nastupom na plaži Jaz kod Budve, u sklopu "Lajv mjuzik"
festivala, rečeno je agenciji Beta u produkcijskoj kući "Mjuzik star".
Nadležni u toj firmi nisu mogli da potvrde informaciju nekih medija da će
Tina Tarner sigurno nastupiti na Jazu, niti informaciju da će festival biti
održan u terminu od 5. do 10. avgusta, ali su rekli da kontakti sa
Tarnerovom postoje, i da se festival "tradicionalno održava u prvoj sedmici
avgusta".
"Razgovor je preliminaran; mi jesmo u pregovorima, ali nemamo konkretan
ugovor. Nemamo ni spisak izvođača na festivalu, ali ove godine na turnejama
će biti Bijonse , Britni Spirs , U2'... i sigurno ćemo uzeti nešto iz te
ponude", izjavio je predstavnik "Mjuzik stara" Dejan Maksimović. |
| |
| |
|
| |
| Kupiš kuću dobiješ i mercedes |
| |
Sve teža prodaja nekretnina u Češkoj zbog globalne krize naterala je ovdašnje
građevinare da potencijalne kupce mame i automobilima na poklon.
 "Kupi novu kuću - dobićeš novi mercedes", nova je reklama CPI Grup koja je
izgradila niz porodičnih kuća na istočnom obodu Praga a prodaja, iako
klasična kuća od 150 kvadratnih metara košta oko 300.000 evra - koliko se u
Pragu kreću i cene luksuznijih stanova preko 100 kvadratnih metara u
novogradnji - ide slabo.
"Odabrali smo 'mercedes' klase A koji je vrlo praktičan za gradski saobraćaj",
potvrdio je direktor CPI Grup Milan Trnjeni dnevniku "Lidove novini" da
kupci kuća zaista dobijaju i "mercedes". |
| |
| |
|
| |
| "Plasibo" najavljuje novi album za jun |
| |
Alternativni britanski rok bend "Plasibo" najavio je da će novi album izdati u
junu, objavljeno je u internet izdanju Nju mjuzikal ekspresa .
Sastav je prethodni studijski album "Meds", peti po redu, objavio 2006.
U snimanju novog albuma, koji još nema naslov, prvi put je učestvovao novi
bubnjar Stiv Forest .
Među najpoznatijim numerama grupe "Plasibo", osnovane 1994, su "Pure
Morning", "You Don't Care About Us", "Every You Every Me", "Nancy Boy". |
| |
| |
|
| |
| Pi-Džej Harvi na britanskoj turneji |
| |
Britanska pevačica Pi-Džej Harvi krenuće u aprilu na turneju po rodnoj zemlji
sa muzičarem i dugogodišnjim saradnikom Džonom Parišom. Dvoje muzičara
objaviće 30. marta zajednički album "A Njoman A Man Njalked By", piše
muzički magazin Nju mjuzikal ekspres.
Prvi koncert na turneji, koju će činiti sedam nastupa, održaće 15. aprila u
Brajtonu, a poslednji 26. aprila u Edinburgu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
