|
|
Broj 1185, 23. januar 2009.
| Raspoloženje građana prema integraciji Srbije
u EU opada |
| |
Broj građana koji podržava priključivanje Srbije Evropskoj uniji (EU) opao je
u odnosu na maj 2008. za šest procenata i iznosi 61 odsto, saopštila je
direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Predstavljajući rezultate istraživanja koje je za Kancelariju uradio "Stratedžik
marketing", Delevićeva je rekla da bi 13 odsto građana glasalo protiv
priključenja EU, dok 16 odsto ne bi ni glasalo kada bi danas bio održan
referendum na kojem bi se stanovništvo izjašnjavalo o članstvu Srbije u
Uniji.
"Pad podrške izražava razočarenje, jer su građani mislili da ćemo ići brže
ka EU. Građani odgovornost za to što je u maju izgledalo da će biti ubrzanja,
a izgleda da nije, raspoređuju između nas i EU", ka-zala je Delevićeva.
 Ona
je dodala da raspoloženje građana zavisi od opipljivih koristi koje imaju od
EU, pa je tako u maju 67 odsto podržavalo priključenje Srbije u EU, jer je
tada potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridružiovanju (SSP) Uniji,
najavljen je dolazak italijanskog Fijata u Kragujevac i održan "Evrosong".
Prema njenim rečima, uvek kada nam se Evropa čini bliža više se građana
izjašnjava za EU, a kada nam se ona čini daljom onda taj broj opada.
Delevićeva je istakla da nije povećan broj onih koji se protive članstvu u
Uniji, već je povećan broj građana koji o tome nemaju stav.
Građani su brzinu kretanja Srbije prema EU u rasponu ocena od jedan do sedam
ocenili sa 2,5, dok su željenu bržinu označili ocenom 4,7.
Ono što usporava ulazak Srbije u EU je prema mišljenju 49 odsto građana "politika
stalnog uslovljavanja koju EU primenjuje prema našoj zemlji".
Za usporen proces evropskih integracija 20 odsto građana krivi nesposobnost
domaćeg rukovodstva, a 17 odsto smatra da je razlog tome neispunjavanje
preuzetih međunarodnih obaveza.
Delevićeva je navela da ogromna većina građana smatra da prvi uslov koji
Unija postavlja Srbiji da bi postala kandidat za članstvo jeste puna
saradnja sa Haškim tribunalom.
Čak 86 odsto građana smatra da je to glavni uslov, dok devet odsto tvrdi da
je priznanje nezavisnosti Kosova ključni uslov i prepreka za sticanje
statusa kandidata.
Delevićeva je navela da iako većina građana podržava proces evropske
integracije, veliki broj pokazuje da nema poverenje u EU.
Oko 62 odsto ispitanih reklo je da EU stalno postavlja uslove Srbiji i time
je stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na druge zemlje, dok 28 odsto
smatra da Unija ne postavlja nikakve uslove, već traži da Srbija ispuni ono
što je dogovoreno.
Kada je reč o saradnji sa Tribunalom u Hagu, za 47 odsto građana taj uslov
Unije je prihvatljiv, 43 odsto se njemu protivi, a preostalih 10 odsto nema
stav o tome.
U odnosu na zemlje regiona, Srbija se nalazi na trećem mestu kada je reč o
podršci članstvu u Uniji.
Na prvom mestu je Albanija sa 83 odsto podrške, Makedonija sa 66 odsto, dok
je na poslednjem mestu Hrvatska u kojoj je takođe porastao broj građana koji
nemaju stav o priključenju EU (26 odsto), dok ulazak u tu organizaciju
podržava 29 odsto punoletnog stanovništva.
Pravo na putovanje bez viza u EU 87 odsto ispitanih ocenilo je kao značajno
za Srbiju, dok je na drugo pitanje o tome 48 odsto kazalo da je značajno i
za njih lično da bez ograničenja putuju Evropom.
Na pitanje da li su u proteklih godinu dana putovali u neku zemlju za koju
je bila potrebna viza, 17 odsto je odgovorilo potvrdno, a 83 odsto odrečno.
Za polovinu građana put ka boljoj budućnosti mladih najbolje opisuje njihov
lični doživljaj EU. Na drugom mestu je veća mogućnost zapošljavanja, a na
trećem mogućnost da se putuje u EU bez viza.
Delevićeva je kazala i da je politika Unije prema mladima kljucna tema koju
su ispitanici naveli kao temu o kojoj bi voleli više da budu informisani. Na
drugom mestu je socijalna politika, a na trećem zaštita potrošaca.
Itraživanje je sprovela agencija "Stratedžik marketing" u poslednjoj nedelji
decembra 2008. |
| |
| |
|
| |
| Opao iznos stambenih kredita i zaduživanje
firmi |
| |
Zaduženost građana Srbije u 2008. godini je uvećana za 29 odsto i dostigla
380,7 milijardi dinara, ali je u decembru zabeležen pad iznosa stambenih
kredita, saopštio je Kreditni biro.
Izraženo u evrima, zaduženost građana je na kraju prošle godine dostigla 4,3
milijarde evra, što je 15,4 odsto više nego na kraju 2007. godine, kazao je
na konferenciji za novinare rukovodilac Kreditnog biroa Udruženja banaka
Srbije Rade Bačković.
 Stambeni
krediti uvećani su za 48,9 odsto na 1,92 milijarde evra, a poljoprivredni
krediti su uvećani za 2,3 puta na 231 milion evra, naveo je on.
Opali su potrošački krediti za 22,1 odsto na 239,3 miliona evra, gotovinski
za 0,4 odsto na 1,6 milijardi evra, dok su ostali krediti poput pozajmica za
putovanja i knjige, opali za 28 odsto na 298,6 miliona evra.
U decembru je zabeležen pad zaduženja po stambenim kreditima od 3,5 odsto, a
rast gotovinskih kredita od 16,2 odsto, naveo je on i dodao da je da do toga
došlo zato što su građani prevremeno otplaćivali.
"Naš je utisak da je došlo do refinansiranja odnosno do podizanja
gotovinskih kredita kako bi se otplatio deo stambenih kredita, pošto je reč
o dugoročnim kre-ditima i o relativno visokoj neizvesnosti o budućem
kretanju rata i kamatnih stopa", kazao je Bačković.
Zaduženje po kreditnim karticama povećano je za 36,6 odsto na 42,16
milijardi dinara.
Građani Srbije u proseku duguju po oko 570 evra, što je prema rečima
Bačkovića, znatno manje nego u zemljama u regionu i kada se zaduženje
uporedi sa visinom plata.
Zaduženost preduzeća i preduzetnika je izraženo u dinarima u 2008. povećana
za 49,4 odsto na 852,3 milijarde dinara, ali je u decembru zabeležen pad u
odnosu na novembar. |
| |
| |
|
| |
| Biser mudrosti za srpsko Ministarstvo
zdravlja |
| |
Predstavnicima Ministarstva zdravlja Srbije uručena je u Briselu nagrada Biser
mudrosti za 2009. godinu za Nacionalni program za prevenciju raka grlića
materice, saopšteno je iz tog ministarstva.
 U
saopštenju se navodi da su sastanku prisustvovali predstavnici 26 zemalja iz
celog sveta, a da je Srbija jedna od šest zemalja kojoj je uručena ta
nagrada.
Nagrada je uručena na Trećem samitu o raku grlića materice na temu "Rak
grlića materice - prevencija u Evropi", koji je održan 20. i 21. januara u
sedištu Evropskog parlamenta u Briselu.
Godišnje u svetu umre 274.000 žena od raka grlića materice, dok se
registruje oko 493.000 novih slučajeva. Rak grlića materice je izlečiva
bolest ukoliko se otkrije na vreme i na pravi način leči. |
| |
| |
|
| |
| Na Kosovu i zvanično počeo mandat BSK |
| |
Mandat Bezbednosnih snaga Kosova i zvanično je počeo, dok je istovremeno
okončana devetogodišnja misija Zaštitnog korpusa Kosova.
U kasarnama ZKK-a izvršena primopredaja, a zvaničnici nove Bezbednosne Snage
potvrdili su da je u svim kasarnama počela raspodela novih uniformi za
pripadnike koji su prešli u BSK.
Uniforme i druga oprema su donacija američke vlade i stigle su na Kosovu pre
nekoliko nedelja.
Oko 1.500 pripadnika ZKK-a je dobilo informacije da su prebačeni u BSK, dok
će ostali biti uključeni u razne projekte koje finansiraju vlada ili
donatori vlade.
Ceremonija rasformiranja Zaštitnog korpusa održana je u ponedeljak u
Prištini, a predsednik Fatmir Sejdiu je tada rekao da će nove snage biti u
službi svih građana Kosova.
Formiranje Bezbednosnih snaga Kosova predviđeno je planom Martija Ahtisarija,
kojim se takođe predviđa da te snage imaju oko 2.500 aktivnih pripadnika i
800 rezervista.
Snage će biti lako naoružane dok će treniranje i obučavanje voditi NATO.
Proglašen je i konkurs za preostalih hiljadu mesta u Bezbednosnim snagama
Kosova. Za komandanta BSK-a imenovan je bivši komandant Zaštitnog korpusa
general Sulejman Selimi. |
| |
| |
|
| |
| Srbiji rok do marta 2010. da odgovori na
tužbu Hrvatske |
| |
Međunarodni sud pravde saopštio je da je Srbiji dao rok do kraja marta 2010.
godine da odgovori na tužbu Hrvatske zbog navodnog genocida nad ne-srbima u
toj republici 1991-95. godine.
Najviši sud UN je - uzimajući u obzir stavove obe strane - odredio 22. mart
2010. kao krajnji rok u kojem zvanični Beograd može da uloži odgovor na
tužbu koju su vlasti u Zagrebu podnele u julu 1999. godine.
 Međunarodni
sud pravde se u novembru 2008. godine oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske
protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost
osporavao.
Tom odlukom odbačen je prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan zato
što u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999. godine, tadašnja SR Jugoslavija
nije bila članica UN - u koje je primljena 2000. godine, niti potpisnica
Konvencije o genocidu.
Za odbacivanje prigovora Srbije, tada je glasalo 10 sudija, a za prihvatanje
sedam sudija.
Vlasti u Beogradu su, odmah pošto se Međunarodni sud pravde oglasio
nadležnim, najavi-le da će tom sudu podneti kontratužbu protiv Hrvatske zbog
zločina nad Srbima u Kninskoj krajini tokom operacije "Oluja" u leto 1995.
godine.
Pošto Srbija do marta iduće godine uloži odgovor na hrvatsku tužbu, postupak
će biti nastavljen razmenom dodatnih pisanih argumenata, a zatim će biti
zakazana i usmena rasprava o suštini predmeta, odnosno o tome da li je u
Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to. U tužbi koju
je podnela u julu 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je
zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišće-nje" hrvatskih građana kao "oblik
genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga,
obaveštajnih agenata i paravojnih odreda koji su počinili zločine na
teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i
Dalmacije".
Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju
krivom zbog kršenja Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve
počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji
bi utvrdio sud. |
| |
| |
|
| |
| BSK će iskomplikovati situaciju na Kosovu |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je u intervjuu slovenačkoj
agenciji STA bezbednosne prilike na Kosovu ocenio "kao veoma zamršene" i
dodao da će ih novoosnovane Bezbednosne snage Kosova "još više komplikovati".
Jeremić, koji je bio u zvaničnoj poseti Sloveniji, izrazio je i u intervju
ljubljanskom Dnevniku "oštro protivljnenje" formiranju tih snaga.
Prema oceni Srbije, reč je o "nezakonitoj paravojnoj organizaciji čije
delovanje predstavlja kršenje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih
nacija 1244", rekao je Jeremić i naveo da će Beograd "preko svih
diplomatskih puteva pokušava da postigne njihovo raspuštanje".
U intervjuu za STA, Jeremić je rekao da da pitanje Kosova i približavanje
Srbije i drugih država zapadnog Balkana EU treba da ostanu odvojeni. |
| |
| |
|
| |
| Bezbednosne snage Kosova nisu vojska |
| |
Bezbednosne snage Kosova (BSK) nisu vojska, već lako naoružana formacija koja
će biti korišćena u kriznim civilnim situacijama i za deminiranje, ponovili
su izvori NATO u Briselu.
Zvaničnik u sedištu Atlantskog saveza u Briselu rekao je agenciji Beta da
NATO ne može da se osvrće na stav vlasti u Beogradu da je BSK "ilegalna
paravojna formacija" i da će Beograd zato uputiti protest Ujedinjenim
nacijama (UN).
Izvor u sedištu NATO ukazao je da nove bezbednosne snage na Kosovu tek treba
da se obuče, da je njihova regrutacija u začetku, a biće pod potpunom
civilnom, demokratskom kontrolom parlamenta u Prištini i posebnog
ministarstva.
Isti izvor dodao je da će Kfor obučiti pripadnike BSK, po standardima NATO.
NATO će pomoći, kako je rečeno, stvaranju tog ministarstva, a BSK se neće
baviti i policijskim zadacima.
Te snage na Kosovu imaće 2.500 pripadnika i 800 rezervista multietničkog
sastava, uz upotrebu dva zvanična jezika, albanskog i srpskog.
Jedan funkcioner u uredu visokog predstavnike Evropske unije (EU)Havijera
Solane je rekao agenciji Beta da stvaranje Bezbednosnih snaga Kosova nije
stvar EU, već Ujedinjenih nacija i NATO.
Pri tome se mora imati na umu, kako je objašnjeno, da nezavisnost Kosova
nije priznalo pet država-članica EU.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je u ponedeljak da "može
da razume da ima nezadovoljstva u Beogradu" zbog toga što je Kfor dobio
zadatak da obuči Kosovske bezbednosne snage.
On je ukazao da je "daleko bolje da za pitanje bezbednosti budu zadužene
profesionalne snage pod demokratskom kontrolom", nego da to i dalje bude
povereno grupaciji kakva je Kosovski zaštitni korpus.
Generalni sekretar NATO istakao je da bi "bilo jako dobro da Kosovske
bezbednosne snage budu istinski višeetnička formacija" i da u njoj bude
zastupljen i određen broj kosovskih Srba.
Shefer je napomenuo da je situacija na Kosovu osetljiva i složena i da je
potrebno da se tamošnje prilike rešavaju "korak po korak". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
