SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1186, 30. januar 2009.

Zbogom podočnjaci
Glavni krivac za pojavu vrećica ispod očiju je gomilanje masti u očnoj dublji, čije bi odstranjivanje trebalo da bude sastavni deo hirurškog zahvata Zašto se očni kapci opuštaju s godinama? To nisu obični parčići kože, oni igraju ključnu ulogu u zaštiti oka od različitih čestica i oštećenja. Mnogi su pokušali da objasne šta izaziva pojavu podočnjaka što, inače, prati starenje. Istraživači s Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (SAD) odgonetnuli su da je širenje masnoće u očnoj duplji osnovni krivac. Zato su preporučili da uklanjanje (izrezivanje) masnog tkiva treba da bude sastavni deo hirurškog zahvata kod ljudi koji se žale na ovu uobičajenu nevolju. Nedavno objavljeno istraživanje u poznatom "Časopisu za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiji" prvo je te vrste posvećeno anatomiji više ispitanika da bi utvrdila sudbina donjih očnih kapaka s proticanjem godina, a ujedno i preteča praćenja promena na licu u toku starenja koristeći magnetsku rezonancu visoke rezolucije (MRI). Uobičajeno lečenje, i u prošlosti i danas, podrazumeva da se količina u očnoj duplji ne menja, već da je navlaka koja je zadržava, orbitalni septum, oslabljena ili prekinuta i da zato masnoća klizi napolje, objašnjava vodeći potpisnik članka Šon Darsi iz Odeljenja za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju na Kalifornijskom univerzitetu Irvin. Većina plastičnih hirurga učila je, dakle, da popušta orbitalni septum; najnovije proučavanje pokazuje da sa starenjem dolazi do gomilanja masnoće, stoga je verovatnije da povećanje količine uzrokuje podočnjake (vrećaste kapke), a ne oslabljeno vezivno tkivo (ligament). Proučeni su snimci 40 ispitanika (17 muškaraca i 23 žene), od 12 do 80 godina, načinjeni magnetnom rezonancom. Nalazi su obelodanili da se s godinama uvećava tkivo donjeg kapka, a da tome najviše dobrinosi nagomilavanje masti. Prema skorašnjem izveštaju Američkog društva plastičnih hirurga, gotovo 241.000 Amerikanaca se 2007. podvrgla operaciji kapaka, što je jedan od četiri najčešća zahvata u kozmetičkoj hirurgiji. Mnogi plastični hirurzi koji uklanjaju vrećaste kapke ne odstranjuju masti, jednostavno ih premeštaju ili zatežu mišiće (invazivni postupak) koji okružuju oko ili ligament što drži očnu jabučicu. Zahvati se obavljaju uprkos tome što nema podataka koji bi ukazivali da li se samo tkivo sa odmicanjem godina menja. Naši nalazi će, možda, promeniti pristup lečenju opuštenih očnik kapaka, naglašava jedan od učesnika u istraživanju Timoti Miler, načelnik za plastičnu hirurgiju na Fakultetu Gefen. Sastavni deo trebalo bi da bude uklanjanje masnoće. Hirurško podmlađivanje (blefar oplastika) gornjih ili donjih kapaka, ili i jednih i drugih, obavlja se zavisno od starosti i bolesti. Zahvat se, obično, izvodi na kapcima, pošto se ljudi najčešće požale da im oči izgledaju umorno, naduveno ili spušteno. Hirurg napravi spoljašnji rez da bi zaobišao masnoću i poboljšao obris donjeg kapka. Iako su vrećasti donji kapci uočljiva posledica starenja i širenja masnoće, na to utiču i drugi činioci. Najnovije istraživanje, stoga, preporučuje da hirurzi ocene svaki deo i da mu se posvete, da u podmlađivanju uvažavaju svakog čoveka ponaosob. Sledeći korak biće da se sami vrećasti očni kapci snimaju magnetskom rezonancom.
S. Stojiljković

Plutajuća vetrenjača
Umesto da budu ukopane u morsko dno, vetrenjače budućnosti moći će da plutaju na površini vode uz pomoć plovka i sidra. Kompanije "Simens" i norveški "StatoilHydro" zajedno su konstruisale prvu plutajuću vetrenjaču - elektranu, koja će moći da bude postavljena na dubini od 700 metara, zahvaljujući čemu će zaštititi floru i faunu na obali. Prema računici Nacionalne laboratorije za obnovljive vidove energije iz Amerike, potencijal vetra na razdaljini od 50 nautičkih milja od američke obale jači je od svih trenutno instaliranih energetskih potencijala u elektranama u Americi - koje imaju više od 900 GNj. Stručnjaci "Simensa" i "StatoilHydro" - dva tržišna lidera u ovoj oblasti, smatrali su da je velika šteta da se ta snaga ne iskoristi, čime bi se ujedno zaštitila i flora i fauna na obali. Plovak za turbinu koju će prema projektu imati nova vetrenjača dugačak je 120 metara i napravljen od čelika, betona i tankova s opterećenjem, dizajniran da povuče čitavu strukturu do dubine dovoljne da centar mase bude ispod površine vode. To će sprečiti da se vetrenjača pomera uprkos uzburkanom moru. A da bi osigurali da vetrenjača ne potone, tu je i sidro koje je pričvršćeno sa tri čelična kabla za morsko dno. Energija koju vetrenjača proizvodi prenosiće se kablom koji će biti postavljen ispod morskog dna. Na Norveškoj obali morsko dno se strmo spušta do čak 200 metara na samo 12 kilometara od obale, čineći ovaj deo idealnim za testiranje prototipa plutajuće vetrenjače. Kompanija "StatoilHydro" preuzela je na sebe da formira morsko dno adekvatno za montažu prve plutajuće vetrenjače, dok je zadatak kompanije "Simens" da isporuči viseći stub i turbinu. Prototip ove vetrenjače biće pušten u upotrebu na obali Norveške 2009. godine. Vetrenjače će po prvi put moći da budu postavljene na velikim dubinama mora i okeana. Naučnici očekuju da će moći da ih postave na dubinama do 700 metara, što je 600 metara više od one na kojoj je to ranije bilo moguće. Klasične priobalne vetrenjače, ukopane u morsko dno, u upotrebi su poslednjih 15 godina. Međutim, za njihovo usidravanje neophodno je da voda bude mirna i plitka, a sve mašine potrebne za njihovo usidravanje moraju da se nalaze na obali. Samim tim ugrožavaju se ribnjaci i oblasti naseljene pticama na obali. Zbog svega toga, niko se ne usuđuje da drastično poveća broj ovih vetrenjača u priobalnim područjima. Ukoliko se testiranje prve prototip vetrenjače pokaže uspešnom, u narednih deset godina biće moguće izgraditi 200 ovakvih plutajućih vetrenjača, koje će obezbediti dovoljno energije za milion domaćinstava.

Krave daju više mleka ako imaju vlastita imena
Srećne krave proizvode više mleka, ustanovili su istraživači s univerziteta u Njukalsu. Krave kojima farmeri daju imena i prema kojima imaju "ličniji pristup", mogu godišnje da daju do 250 litara mleka više, preneo je danas Bi-Bi-Si njuz (BBC Nenjs) na svom sajtu. Istraživanje je obuhvatilo 516 farmera iz svih krajeva Britanije, a pokazalo se da oni koji svojim kravama daju imena godišnje od njih dobijaju 54 odsto više mleka od farmera koji se ne trude da životinje individualizuju. Denis Gib koji sa bratom vodi mlečnu farmu u blizini Njukasla, veruje da je "od presudnog značaja" svaku kravu tretirati kao jedinku sa sopstvenom ličnošću. "One nisu samo naše sredstvo od kojeg živimo, one su deo porodice", kazao je Gib. "Mi ovde volimo naše krave i svaka ima ime. Kad govorimo o njima zbirno, zovemo ih žnaše dame', ali poznajemo svaku pojedinačno i svaka ima svoju ličnost". Ketrin Daglas (Catherine Douglas), koja je vodila istraživanje, navela je da studija "dokazuje ono u šta brižni farmeri odavno veruju". "Naši podaci pokazuju da velki broj britanskih farmera na svoje krave gleda kao na inteligentna bića koja mogu da osete niz različitih emocija", objasnila je. "Posvetiti više pažnje upoznavanju svake životinje i nazivati ih imenom može, bez dodatnih troškova, da znatno poveća proizvodnju mleka".

Test koji otkriva sve bolesti embriona
Britanski naučnici napravili su jedinstven test zahvaljujući kom će roditelji moći da saznaju skoro sve nasledne bolesti deteta dok se ono još nalazi u materici. Test bi mogao da se koristi i za otkrivanje sklonosti ka bolestima poput raka ili oboljenja srca. Tim iz "Bridž centra" u Londonu ponudiće već sledeće godine budućim roditeljima specijalan test koji po ceni od 1.500 funti otkriva genetski potencijal za 15.000 bolesti u roku od samo nekoliko nedelja. Ovaj test ne samo što će dati spisak urođenih poremećaja i anomalija još nerođenog deteta, nego će povećati brzinu i tačnost testiranja i olakšati roditeljima koji su se podvrgli veštačkoj oplodnji da izaberu embrione koji imaju najveće šanse da se razviju normalno. Jedna ćelija se uzima kao uzorak iz embriona starog osam dana, stvorenog veštačkom oplodnjom. Zatim se uzimaju DNK uzorci od detetovih roditelja i njihovih roditelja (babe i dede). U proceduri obično učestvuje još jedan član porodice, najčešće dete koje boluje od bolesti koja se želi izbeći. Potom se upoređuju DNK svih članova porodice, odnosno oko 300.000 specifičnih markera, što naučnicima omogućava stvaranje "karte porodične genetike". Na ovaj način može da se otkrije postoji li blok DNK koji se preneo sa dede na bolesno dete, kao i da li je on prisutan u embrionu - što će pokazati jednaki markeri kod sve tri osobe. Na primer, gen koji uzrokuje cističnu fibrozu nalazi se na hromozomu broj sedam. Ako je deda prenosilac, a embrion je nasledio deo DNK u tom određenom području, on će takođe imati "gen sa greškom". Isti se test može primeniti na svim hromozomima. Problem s dosadašnjim testovima leži u tome što je svaki bio usredsređen samo na određenu mutaciju gena i što je trebalo mnogo više vremena za dobijanje rezultata. Naučnici mogu da testiraju embrione pre nego što ih usade u matericu majke kako bi utvrdili nose li neku određenu gensku mutaciju koja kasnije uzrokuje bolesti. A ova nova tehnika je univerzalna, odnosno analizira hromozome i može se primeniti na sve embrione. - Dosadašnji testovi mogli su da identifikuju samo mali broj bolesti. Najveći problem za pacijente je bio što često ne postoji odgovarajući test za njihovo stanje, odnosno problem. Takođe, ovaj test bi se mogao koristiti i za otkrivanje genetske sklonosti za bolesti poput raka ili oboljenja srca - kaže prof. Alan Handisajd, koji je razvio test. Međutim, stručnjaci upozoravaju da institucije treba da osiguraju stroga ograničenja u primeni ovakvih testova jer postoji opasnost da bi ova tehnika mogla biti zloupotrebljena. - Rezultata ovih testova u budućnosti će se sigurno želeti da domognu osiguravajuća društva ili poslodavci. A ako možemo da utvrdimo sve moguće nedostatke embriona, gde ćemo da podvučemo crtu? - pita dr Mark Hamilton iz Britanske agencije za plodnost i embriologiju.

Džejmi Bel kao Tintin
Glumci Džejmi Bel i Danijel Krejg igraće u prvom ostvarenju filmske trilogije o junaku stripova Tintinu. Bel, koji se proslavio glavnom ulogom u filmu "Bili Eliot" o dečaku baletanu, tumačiće novinara avanturistu Tintina, objavljeno je na sajtu Varajetija. Krejg, koji igra špijuna Džejmsa Bonda (James) u "Zrnu utehe", u filmu "The Adventures of Tintin: Secret of the Unicorn" (Tintin: Tajna jednoroga) dobio je ulogu zlog Rakama Crvenog (Rackham). Prvi film će režirati Stiven Spilberg a nastavak će uraditi Piter Džekson . Drugi detalji nisu poznati.

Obami na raspolaganju zbirka ploča Bele kuće
Novi američki predsednik Barak Obama, koji se prošle nedelje uselio u Belu kuću, ima na raspolaganju ne samo pet kuvara i lični bioskop, nego i veliku zbirku gramofonskih ploča, piše na sajtu tabloida Pipl. Zvanična zbirka ploča Bele kuće sadrži između ostalog nekoliko Obaminih omiljenih albuma, kao što su "Blood on the Tracks" Boba Dilana i "Born to Run" Brusa Springstina . Predsednik SAD će moći da sluša i ploče "Roling Stonsa" , "Led Cepelina", "Ramonsa" , "Seks Pistolsa", "Tokin Hedsa" , Santane, Ajzaka Hejza i Nila Janga.

Tvorac "Zvezdanih staza" zauvek u svemiru
Tvorac televizijske serije "Zvezdane staze" i njegova supruga provešće večnost zajedno u svemiru. Kompanija Selestis specijalizovana za "memorijalne svemirske letove", saopštila je da će pepeo Džina Rodenberija i Mejdžel Baret Rodenberi poslati u svemir iduće godine. Pepeo kremiranog para će biti stavljen u specijalne zapečaćene kapsule dizajnirane tako da izdrže let. Kapsule, zajedno sa porukama obožavalaca, poneće letelica na raketni pogon. Letelica sa kapsulama neće se vraćati na Zemlju već će se uputiti daleko u svemir, rekla je predstavnica kompanije Suzan Šonfeld. Nakon smrti Džina Rodenberija 1991, njegova supruga je stupila u kontakt sa kompanijom Selestis koja je deo njegovog pepela već lansirala u svemir. Mejdžel Baret Rodenberi je umrla 18. decembra 2008.

Makartni, Donovan, Šeril Krou na dobrotvornom koncertu
Pol Makartni , Šeril Krou i Donovan nastupiće 4. marta na dobrotvornom koncertu u Njujorku, piše na sajtu Bilborda . Mobi i frontmen sastava "Perl Džem"Edi Veder takođe će biti među učesnicima koncerta na kojem će biti prikupljena sredstva za učenje dece tehnikama transcendentalne meditacije. "U današnjem svetu straha i neizvesnosti, svako dete bi trebalo da jednom dnevno ima čas na kojem će moći da zaroni u sebe i iskusi tišinu - ogromni rezervoar energije i inteligencije koji je duboko u svima nama", piše na sajtu fondacije sineaste Dejvida Linča kojoj će ići prihod od prodaje ulaznica. "To je način za spas dolazeće generacije", dodaje se.

"Oejzis" sa sedam nominacija za nagrade NME
Britanska grupa "Oejzis", koja se posle pauze nedavno vratila na muzičku scenu, dobila je sedam nominacija za nagrade koje dodeljuje magazin Nju mjuzikal ekspres. Grupa iz Mančestera nominovana je, pored ostalog, u kategoriji najbolja britanska grupa, u kojoj će se nadmetati sa bendovima "Blok parti" , "Last Šedou Papets" , "Mjuz" i "Rejdiohed". Za nagradu NME za najbolju stranu grupu nominovani su bendovi "Kristal Kasls" , "Kilers", "Kings of Lion" , "MGMT" i "Vempajr Vikend". "Mjuz", "Rejdiohed", "Kings of Lion, "Kilers" i "Vempajr Vikend" dobili su po četiri nominacije. Grupa "Kjur" dobiće nagradu za životno delo. Svečana dodela nagrada održaće se 25. februara u Brikston akademiji u Londonu.

Izveštači Majspejsa i Jutjuba na forumu u Davosu
Internet portali Majspejs i Jutjub poslaće ove nedelje "građane izveštače" na godišnji Svetski ekonomski forum u Davosu da video prilozima pokrivaju taj događaj za korisnike popularnih sajtova. Rebeka Mekuig iz Los Anđelosa biće u Davosu za Njus korp koji je u vlasništvu Majspjesa, dok će za Jutjub izveštavati Pablo Kamačo iz Bogote, preneo je Evropski centar za novinarstvo. Mekuig je pobedila na takmičenju "Majspejs žurnal", a u žiriju su bili Arijana Hafington iz lista Hafington post i suosnivač Majspejsa Kris Devolf Kamačo, 24-godišnji student i muzičar, bio je među 250 "Jutjubera" koji su na tom portalu objavili video klipove o debati u Davosu.

Prevaranti prodavali karte za dodelu Oskara
Organizatori dodele Oskara podneli su tužbu protiv jedne firme koja je nudila na prodaju "ulaznice" za ceremoniju - na koju je moguće ući isključivo sa pozivnicama. Američka akademija za filmske umetnosti i nauke, koja dodeljuje Oskare, u tužbi federalnom sudu u Los Anđelesu je navela da je reč o kompaniji "Ekspirijens siks" iz Arizone koja je prodavala falsifikate za 81. ceremoniju, 22. februara u Holivudu. Pozivnice za dodelu Oskara glase na ime i ne mogu se ustupiti drugoj osobi, na šta se primalac pismeno obavezuje, navela je Akademija. Jedina mesta rezervisana za gledaoce, kojih ima 300, nalaze se pored crvenog tepiha ispred Kodak teatra, gde se dodeljuju pozlaćene statuete, a mogu se dobiti na lutriji koja svake godine privlači više od 20.000 obožavalaca filmskih zvezda.

Osmorke rođene u Kaliforniji
Amerikanka iz Kalifornije rodila je u ponedeljak osmorke, za koje se veruje da su tek druge osmorke rođene u SAD, javile su svetske agencije. Šest dečaka i dve devojčice su dobro i u stabilnom stanju, na intenzivnoj nezi u neonatalnom odeljenju, izjavila je doktorka Karen Mejpls (Maples) iz medicinskog centra Kajzer permanente, u losanđeleskog predgrađu Belflauer. Osmorke su rođene devet nedelja prevremeno, carskim rezom, u razmaku od po pet minuta, uz asistenciju medicinskog tima koji je brojao 46 članova.

Springstinov luksuzni boks set
Američki roker Brus Springstin priprema luksuzno reizdanje albuma "Darknesson the Edge of Tonjn" koji je prvobitno objavio 1978. "Boks set" izdanje namenjeno kolekcionarima podsećaće na reizdanje albuma "Born to Run" 2005, povodom 30. godišnjice njegovog objavljivanja, piše na sajtu Nju mjuzikal ekspresa. U paketu sa novom verzijom albuma "Darkness on the Edge of Tonjn", koji je bio Springstinov četvrti, ići će i dokumentarni film.

Viski mu spasao život
Jedan Britanac, koji je dva dana ležao zarobljen ispod kauča, preživeo je zahvaljujući viskiju kojeg je pijuckao za to vreme, objavio je Bi-Bi-Si njuz na svom sajtu. Kada je u njegovoj kući u Jiovilu u Samersetu nestalo struje, 65-godišnji Džo Galiot izgubio je ravnotežu i pao je preko troseda koji ga je potom poklopio. Zbog problema sa leđima, nije mogao da se oslobodi i ostao je zarobljen 60 sati, sve dok ga sused nije primetio kroz prozor. Britanac kaže da ga je održala boca viskija, koja se dokotrljala do njega kada je pao. Britanac se pet dana oporavljao u bolnici posle neprijatnog doživljaja koji se dogodio ranije ovog meseca. Galiot kaže da sada, "za svaki slučaj", pored kauča uvek drži bocu viskija.

Hilari Daf u filmu o Boni i Klajd
Hilari Daf i Kevin Zegers igraće u filmu o gangsterskom paru Boni i Klajdu), objavljeno je na sajtu Varajetija. Film "The Story of Bonnie and Clyde" režiraće Tonja S. Holi koja će biti i autor scenarija. Film neće biti rimejk klasika iz 1967, u kojem su igrali Fej Danavej i Voren Biti, već nova adaptacija priče o Boni Parker i Klajdu Barou. Snimanje će se odvijati u SAD.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"