|
|
Broj 1186, 30. januar 2009.
| Svako će moći da bude Spajdermen |
| |
Mnogo što šta, danas moguće jedino u filmovima naučne fantastike, za
tridesetak narednih godina moglo bi postati stvarnost.
Plašt nevidljivosti, rendgenski vid, dlanovi kao prevodioci,
čovek-spajdermen, lični svemirski brod, samo su neki od izuma koji će kroz
tri decenije biti deo svakodnevice, tvrde naučnici.
 Istraživači
koje je anketirao časopis "Nju sajentist" predviđaju da će naprave za
rendgenski vid omogućiti da gledamo kroz zidove (i odeću?), zahvaljujući
ultrazvuku i radio talasima.
Plašt nevidljivosti moći ćemo da kupujemo u prodavnicama. Naučnici rade na
materijalima koji mogu da prevare ljudsko oko tako što "savijaju" svetlost i
druga elektromanetska zračenja i postaju nevidljivi za posmatrača.
Teoretski je već duže vreme poznato kakve bi karakteristike trebalo da ima "nevidljivi"
materijal, ali je do sada bilo nepraktično koristiti bilo šta od postojećih
materijala.
Na pragu rešenja su naučnici sa Berklija koji su stvorili tzv. metamaterijal,
veštački materijal s negativnim refrakcijskim indeksom svetlosti.
Takođe bi se materijali koji imitiraju gušterova stopala mogli koristiti za
rukavice, čizme i odeću, što bi omogućilo ljudima da se kao pauk zalepe za
zid i penju poput Spajdermena.
Naučnici veruju da će se u narednih 30 godina razviti i "dlanovni prevodilac"
koji bi omogućio automatsku komunikaciju između sagovornika dvaju različitih
jezika.
Dlan-prevodilac bi mogao da se usavrši na tehnologiji koju američki vojnici
trenutno koriste u Iraku, a koja prepoznaje uobičajene jezičke formulacije i
prevodi ih s arapskog na engleski.
Među budućim revolucionarnim izumima je i dlanovni uređaj za lečenje, poput
onog koji koriste doktori u Zvezdanim stazama. Istraživači veruju da su na
putu da razviju uređaj koji će moći da otkrije unutrašnja krvarenja i
pomogne pri isceljenju.
Za 30-ak godina široko dostupan će postati i džet pak (jet pack), uređaj
koji će čovek nositi na leđima poput ranca i zahvaljujući kome će moći da
leti. Kažu da bi džet pak trebalo da postane deo svakodnevne upotrebe i
dostupan svima.
Očekuje se da će biti razvijena i naprava koja će energijom ljudskog tela
puniti iPode, mobilne telefone i slične spravice. Na listi izuma koji bi se
mogli pojaviti u sledeće tri decenije nalazi se i lični svemirski "brodić"
koji će moći da se kupi u prodavnci poput današnjeg auto salona.
Ljubitelji morskih dubina moći će da rone bez boca, pomoću veštačkih škrga.
Kada se danas prisetimo gde su pre 30 godina bili mobilni telefoni i kako su
radili kompjuteri, sve ovo zvuči itekako moguće. |
| |
| |
|
|
| Ubi nas sedenje |
| |
Ljudi koji se slabo kreću brže stare. Proučavajući blizance naučnici su
utvrdili da je onaj koji je fizički aktivniji, istovremeno biološki mlađi.
Otkriveno je da se ključni delovi molekula DNK neaktivnih osoba brže
skraćuju što rezultira bržim starenjem ćelija.
Istraživanje je sproveo naučni tim King koledžu u Londonu, a proučavanjem je
bilo obuhvaćeno 2.400 blizanaca.
 Rezultati
studije nisu iznenađujući. Danas i laici znaju koliko je fizička aktivnost
značajna, ali uprkos tome 60 do 85 odsto stanovništva sveta to ne uvažava.
Bar ne u dovoljnoj meri da bi to koristilo njihovom zdravlju.
Poslednjih decenija mnogo se govori o fizičkoj aktivnosti jer se ljudi zbog
velikih promena u načinu života sve manje kreću. Čovek sve više postaje "sedeća
vrsta" što je uticalo na porast oboljevanja, pre svega srca i krvotoka,
zglobova, šećerne bolesti i gojaznosti.
Iako je i umerena, ali redovna fizička aktivnost vrlo važna za čovekovo
zdravlje, većina to zanemaruje. U Svetskoj kardiološkoj federaciji
procenjuju da čak i da 30 odsto dece u svetu nije dovoljno aktivno.
U Sjedinjenim Američkim Državama je oko 40 odsto odraslih fizički neaktivno,
a oko 50 odsto mladih u dobu od 12 do 21 godine ne bavi se redovno nekom
intenzivnijom telesnom aktivnošću.
Istraživanje sprovedeno u 15 evropskih zemalja da bi se utvrdilo u kojoj je
meri raširen "sedeći" način života, pokazalo je da se procenat fizički
neaktivnih ljudi kreće od 43 u Švedskoj do 87 odsto u Portugalu.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je situacija slična i u "ostatku"
sveta, pa ne iznenađuje što od zdravstvenih problema povezanih s fizičkom
neaktivnošću svake godine umre oko dva miliona ljudi.
Zdravstveni stručnjaci to smatraju alarmantnim. Zato su brojne državne
ustanove u čitavom svetu pokrenule razne programe kako bi građanima ukazale
na važnost umerene telesne aktivnosti.
Australija, Japan i SAD se nadaju da će do 2010. njihovi građani biti 10
odsto fizički aktivniji. Škotska je postavila cilj da se do 2020. čak 50
odsto odraslih redovno bavi nekim oblikom fizičke aktivnosti.
U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije navodi se da su Meksiko,
Brazil, Jamajka, Novi Zeland, Finska, Ruska Federacija, Maroko, Vijetnam,
Južnoafrička Republika i Slovenija pokrenuli slične programe. Međutim,
uprkos angažovanju državnih i zdravstvenih organizacija, najveća odgovornost
za zdravlje ipak leži na svakom pojedincu posebno.
Svako, kažu stručnjaci, sam mora da se zapita: Jesam li dovoljno fizički
aktivan? Vežbam li dovoljno? Ako je odgovor na ova pitanja negativan, šta
mogu da preduzmem da to promenim?
Lekari podsećaju da je recimo za održavanje gipkosti zglobova dovoljno i
samo 15 minuta fizičke aktivnosti dnevno. |
| |
| |
|
|
| Budžet, paket mera za stimulisanje privrede |
| |
Federalna vlada će, zbog povećanja potrošnje u cilju podsticanja privrede,
kako je budžetom predviđeno, ući u deficit od 64 milijarde dolara u naredne
dve godine. Fiskalna godina koja počinje 1. aprila doneće manjak u budžetu
od 34 milijarde, dok je narednih 30 milijardi predviđeno za 2010-11. godinu.
Premijer Stiven Harper stao je odbranu velikog deficita predviđenog sledećim
budžetom, naglašavajući da se radi o ulaganju države u segmente koji su
najbitniji za vraćanje poverenja i pouzdanja građana i kompanija. Harper je
istakao da je u ovom trenutku, kada je deficit praktično potreban, spreman
čak i da izađe na izbore i prihvati stav birača, ukoliko opozicija na čelu
sa liberalom Majklom Ignatiefom, ne bude spremna da podrži finansijski plan
vlade.
 Pre
zvaničnog predstavljanja budžeta, generalna guvernerka Mišel Žan iznela je
novi, sažet Krunski govor konzervativne vlade, kao plan za obnovu privrede u
šest tačaka, kojim se obećava ulaganje u ekonomski stimulativni plan zaštite
privrede od trenutnih izazova i za osiguranje dugoročnog rasta. Tu je
uključeno stimulisanje kroz javne i privatne investicije, posebno
infrastrukture, potom zaštita najosetljivijih grupa građana, nezaposlenih,
siromašnijih, starijih, starosedelaca i drugih koji su najteže pogođeni
globalnom ekonomskom recesijom, kao i najteže pogođenih privrednih grana kao
što su autoindustrija i šumarstvo.
U govoru je istaknuto da bi kriza, uprkos predviđanjima Banke Kanade, mogla
potrajati i nekoliko godina, te da je vlada pripremila jasan i fokusiran
plan, kojim se prioriteti prilagođavaju u skladu sa odgovornostima u vreme
krize. Kako je naglašeno, niko nema monopol na dobre ideje, već je važna
potreba da se pronađe najbolje rešenje koje se može primeniti za sve.
Što se tiče prioriteta iz prethodnog Krunskog govora, oni su samo pomenuti
kao 'ostala važna, ranije istaknuta pitanja'.
 Federalnim
budžetom predviđeno je, pre svega, sedam milijardi dolara za infrastrukturu,
i to za projekte koji će biti započeti ove i završeni do 2010. godine.
Nekoliko dana ranije, ministar transporta Džon Berd je objasnio da će od tih
sredstava, četiri milijarde otići u Fond za stimulaciju, koji će biti
usmeren ka provincijskim, teritorijalnim i opštinskim vlastima za projekte
izgradnje puteva, mostova i vodovodnih i kanalizacionih sistema, dve
milijarde su za ubrzavanje popravki i izgradnje koledža i univerziteta i
jedna milijarda za takozvani zeleni infrastrukturni fond. Ministar Berd tom
prilikom izrazio je veru da će sredstva obezbediti nadu i mogućnosti za
kanadske porodice zabrinute za svoju budućnost i finansije.
Sledeća velika stavka iz budžeta je usmeravanje više od dve milijarde dolara
za socijalne stanove, gde će polovina svote otići na renoviranje postojećih
objekata, 600 miliona za poboljšanje uslova stanovanja u rezervatima, 400
miliona za stanove za seniore i 75 miliona za stanove za osobe sa posebnim
potrebama.
Ista svota, odnosno dve milijarde dolara, predviđeno je za prekvalifikaciju,
od čega će 1,5 milijardi otići za obrazovanje otpuštenih radnika koji mogu
da dobiju sredstva iz fonda za osiguranje zaposlenih, kao i za one koji po
važećim propisima ne mogu da naplate sredstva iz fonda. Preostala četvrtina,
odnosno 500 hiljada dolara namenjeno je za preobuku radnika koji imaju duži
staž, ali su još premladi da bi se penzionisali.
Jedna milijarda dolara predviđena je za pomoć gradovima čije se stanovništvo
bavi samo jednom industrijskom granom, kao što su rudarstvo, poljoprivreda
ili šumarstvo, 500 miliona dolara pomoći odlazi za modernizaciju farmi, 150
miliona za šumarstvo i 50 miliona za proširivanje kapaciteta klanica.
Što se tiče kulture i umetnosti, tu je planirano da 100 miliona u naredne
dve godine ide za umetničke, muzičke i festivale komedije širom zemlje, dok
je 60 miliona namenjeno izgradnji i održavanju sala, muzeja i drugih
umetničkih institucija pod okriljem nacionalnog programa za kulturne
prostore.
Automobilska industrija dobija, uz ranije najavljenih 2,7 milijardi dolara,
još i pogodnije uslove za kreditiranje kupovine ili lizinga automobila.
Poreske olakšice posebno će osetiti srednja klasa, kroz inicijative za
renoviranje kuća, potom preduzetnici kod investiranja u novu opremu i
tehnologiju, razvoj istraživačkih programa i stvaranje najnovijih proizvoda
za očuvanje životne sredine.
Budžet u sebi ima i segment koji se odnosi na zakonske mere za proširivanje
federalnih ovlašćenja za kontrolu poteza kompanija za kreditne kartice, kako
prema nesavesnim korisnicima kartica, tako i pri povećavanju kamatnih stopa.
Pored izuzetno bitne ekonomske uloge, ovaj budžet ima i politički značaj,
pošto je diskutabilna podrška opozicije. Budući da su Blok Kvebekva i NDP
uskratili podršku federalnom budžetu, jedini način da budžet prođe i vlada
ostane na vlasti je podrška liberala.
Lider Liberalne stranke Majkl Ignatief je kao uslov za prihvatanje budžeta,
a samim tim i za davanje podrške manjinskoj konzervativnoj vladi, još ranije
naveo tri uslova, zaštitu najosetljivijeg sloja stanovništva, očuvanje
postojećih radnih mesta i stvaranje budućih. Neposredno pred glasanje on je
zatražio amandman na budžet, kojim se zahteva da federalna vlada podnosi
Parlamentu periodične izveštaje o sprovođenju budžetskih inicijativa i
utrošenim sredstvima. Takvi izveštaji se očekuju u martu, junu i decembru, i
svaki bi predstavljao priliku liberalima da povuku svoju podršku vladi.
Federalna vlada voljna je da prihvati amandman liberala na budžet, što znači
da bi i jedno i drugo moglo biti usvojeno iduće nedelje. |
| |
| |
|
|
| Moramo biti zadovoljni rezultatom |
| |
"Najavljivali smo drugi krug, to je učinjeno, a i svima smo skupo prodali
svoju kožu. Ovo će biti odskočna daska za neku bližu i bolju budućnost.
Lično mi je žao što nismo uspeli da se plasiramo u polufinale. Bilo mi je
krivo i kada smo ispustili dva boda u meču sa Danskom", rekao je Bojinović
novinarima u Zagrebu.
Prema njegovim rečima, to je bila ključna utakmica za ulazak u polufinale.
"Polufinale smo propustili zbog neiskustva pojedinaca, što je dovelo do
neiskustva ekipe. Mi imamo 11 ili 12 debitanata u reprezentaciji... Osećao
sam još u Poreču posle te utakmice sa Danskom da će nas ta dva boda koštati
neodlaska u polufinale", rekao je Bojinović.
On je dodao da je zadovoljan svojim učinkom na Svetkom prvenstvu i da mu je
žao što je povredio lakat, ali da se nada da neće biti problema.
"Mislim da je ovo bilo jedno dobro Svetsko prvenstvo za mene i za
reprezentaciju Srbije", zaključio je Bojinović.
 Rukometaš
Srbije Marko Vujin naglasio je da bi trebalo sačekati večerašnju utakmicu,
ali sama činjenica da će reprezentacija biti među prvih osam u svetu znači
pomak "za naš rukomet".
"To je dobar rezultat jer nismo bili na prvenstvima protekle tri godine.
Takođe, u ovoj ekipi još ima puno '"materijala', koje još treba složiti i
staviti na pravo mesto. Našu igru treba dovesti do perfekcije kako bi imali
još bolje rezultate", rekao je Vujin.
Prema njegovim rečima, za osvajanje medalje na SP u Hrvatskoj je
nedostajaloo iskustvo, ali da je ekipa Srbije u procesu stvaranja.
"Ne može se ništa preko noći, jer ne bi dugo trajalo. Idemo korak po korak,
otklanjamo greške i kada sve bude na svom mestu i ljudi koji nas gledaju
biće zadovoljni, a i mi. U Hrvatskoj smo dobili... igrače, koji na nekom
sledećem takmičenju neće praviti početničke greške, jer će već nešto imati
iza sebe", rekao je Vujin.
On je dodao da misli da Srbija u ovom trenutku ima divnu osnovu na kojoj
treba da gradi jednu pravu reprezentaciju.
U poslednjem meču na SP u Hrvatskoj, u borbi za sedmo mesto, poražena je u
zagrebačkoj "Areni" od Švedske - 29:37 |
| |
| |
|
|
| Ekonomska kriza glavna tema |
| |
U elitnom švajcarskom turističkom mestu Davos u sredu je počeo redovni
godišnji Svetski ekonomski forum na kojem učestvuje više od 40 šefova država
i vlada i 1.400 predsednika i direktora velikih kompanija iz 96 zemalja.
 Forumu,
koji traje četiri dana (do 1. februara), prisustvovaće i oko 60 ministara,
veliki broj predstavnika nevladinih organizacija i medija, kao i delegati
verskih i najviših obrazovnih ustanova, javile su agencije.
Glavna tema Foruma ove godine je svetska ekonomska kriza i modaliteti za
njeno prevazilaženje. Šefovi velikih kompanija već su izjavili da očekuju da
će kriza uticati na tržište najmanje tri godine, a da će glavno pitanje
zapravo biti kako opstati do tada.
 Skup
je zvanično otvorio ruski premijer Vladimir Putin, a u radu Foruma učestvuju
i kineski premijer Ven Đabao, nemačka kancelarka Angela Merkel, britanski
premijer Gordon Braun i australijski premijer Kevin Rud.
Prisetni su i osnivač kompanije Majkrosoft Bila Gejts, jedan od osnivača
Gugla Lari Pejdž, direktor jednog od najvećih proizvođača kompjuterske
opreme u svetu Del Majkl Del.
Prisutni su i najviši predstavnici "Koka-kole", najvećeg proizvođača
kompjuterskih čipova Intela, automobilske kompanije Folksvagen i drugi. Među
poznatim ličnostima ove godine Davos će posetiti pevač grupe "U2" Bono i
Piter Gejbrijel.
Kao i svake godine kada se održava Forum u Davosu, u Švajcarskoj prisutni su
i veliki broj aktivista levičarskih organizacija i antiglobalista. Neki od
njih su najavili da će u vreme održavanja Foruma u Ženevi organizovati
velike antikapitalističke demonstracije. |
| |
| |
|
|
| Najpotkupljiviji policajci, lekari i
prosvetni radnici |
| |
Ukoliko bi se merilo po sudskim presudama, najkorumpiraniji u Rusiji su
policajci, lekari i prosvetni radnici, piše "Rosijskaja gazeta".
List navodi da je do tog podataka došao Vrhovni sud, brojeći presude.
Očigledno da se najčešće sudi "sitnim ribama", pošto na optuženičku klupu
dolaze najčešće oni koji su uzeli dve, tri hiljade rubalja (jedan evro vredi
44 rublje), a ne oni što "kradu fabrike, rudnike, brodove", piše vladin
list.
 Tokom
prošle godine za uzimanje mita osuđeno je 1.300 osoba, uglavnom muškaraca.
Među njima su - 31 odsto policajci, 20,3 medicinsko osoblje, 12 odsto
prosvetni radnici, devet odsto opštinski činovnici, 2,5 odsto pripadnici
zatvorskih službi i dva odsto carinici.
Među osuđenima najviše je onih koji su uzeli mito od 500 do 3.000 rubalja,
33 odsto. Nešto manje od četvrtine svih slučjeva (23 odsto) osuđeni su za
primanje mita od 3.000 do 10.000 rubalja, 13,8 odsto osuđenih uzelo je do
500 rubalja, i najmanje je osuđenih (12 odsto) koji su uzeli od 10.000 do
30.000 rubalja.
Transparensi internešnel dao je Rusiji za korupciju 5,9 poena, što odražava
visok stepen korupcije.
"Što se tiče ruskog biznisa, nema nikakvih novosti u indeksu korpucije,
pošto je i u prethodnim istraživanjima dobijao ne baš visoke ocene",
izjavila je šefica ruskog centra TI Jelena Panfilova.
U saopštenju TI navodi se da paket ruskih zakona o borbi protiv korupcije
mora biti dopunjen dodatnim merama, usmerenim na potpisivanje i ratifikaciju
konvencije za borbu protiv potkupljivanja stranih državnih činovnika pri
realizaciji međunarodnih ugovora.
Ta konvencija podrazumeva da zemlja potpisnica utvrđuje krivičnu odgovornost
za uzimanje i davanje mita stranim državnim činovnicima. |
| |
| |
|
|
| Rodika iznervirao sudija, ali je zadovoljan
svojom igrom |
| |
Američki teniser Endi Rodik poražen je danas od Rodžera Federera (6:2, 7:5,
7:5) u polufinalu Otvorenog prvenstva Australije u Melburnu, a pored "blede"
igre, duel su obeležile i česte svađe Amerikanca sa sudijom Enrikom Molinom.
 U
trećem setu španski arbitar izrekao je Rodiku opomenu zbog česte upotrebe
psovki. Amerikanac je više puta tokom meča bio nezadovoljan Molininim odluka.
"On je doneo odluke sa kojima se nisam složio i to sam želeo svima da stavim
do znanja. Postavio sam mu nekoliko pitanja, a onda sam dobio odgovore koji
su bili potpuno kontradiktorni", izjavio je Rodik na konferenciji za
novinare u Melburnu.
Njegov rival Federer nije imao zamerki na Rodikovo ponašanje.
"Navikao sam da Endi ima takav stav na terenu. On poseduje veliku energiju i
uvek voli da priča sa publikom i sudijama i da se šali. Volim Endija, dugo
se znamo i uživam u takvim trenucima", naveo je Federer.
Rodik je rekao da se divi Federeru, kao igraču koji se potpuno razlikuje od
svih ostalih.
"Protiv njega skoro uvek znate na koju bi stranu trebalo da idete, ali
uprkos tome, on uspeva da osvoji te poene. To je ono što ga razlikuje od
ostalih. Protiv ostalih znate da možete da pobedite ako sprovedete svoj
plan. To ume malo da iritira. Ipak, ovo je bio dobar meč. Jednostavno,
pobedio me je", kazao je Amerikanac.
Rodik je dodao da je, uprkos eliminaciji u polufinalu, zadovoljan svojom
igrom na Otvorenom prvenstvu Australije.
"Ima čitav niz stvari kojima sam zadovoljan. Ovo je bio dobar turnir za mene.
Nadam se da ću u nastavku sezone igrati još bolje", zaključio je Rodik, kome
je današnji poraz bio 16. u 18 dosadašnjih okršaja sa Federerom. |
| |
| |
|
|
| Osećam se odlično i igram sve bolje |
| |
Švajcarski teniser Rodžer Federer rekao je danas posle pobede nad Endijem
Rodikom u polufinalu Otvorenog prvenstva Australije u Melburnu da se oseća
veoma dobro i da je zadovoljan što igra sve bolje i bolje.
"Imao sam dosta samopouzdanja na servisu i odigrao sam veoma dobro. Osećam
se sjajno, zbog čega i igram sve bolje", rekao je Federer posle meča.
 Federeru
je to bila 16. pobeda u 18. duelu sa Rodikom. Švajcarac će u finalu pokušati
da osvoji 14. gren slem titulu u karijeri, čime bi oborio rekord Amerikanca
Pita Samprasa.
Federeru je ovo 18. finale gren slem turnira, koliko je imao i Sampras.
Najviše gren slem finala u istoriji odigrao je Čeh Ivan Lendl - 19.
"Nisam znao za taj podatak, mislio sam da sam tu negde, blizu. Ljudi su
zaboravili na Ivana i koliko dobar igrač je bio. Lepo je biti blizu takve
legende", dodao je on.
Federer će u finalu igrati protiv pobednika duela između Španaca Rafaela
Nadala i Fernanda Verdaska.
"Radujem se finalnom meču. Fernando igra fantasično u poslednje vreme. Što
se Rafe tiče, čudi me da u Melburnu nije u centru pažnje. I ovde je svojim
igrama pokazao zašto je najbolji na svetu", zaključio je Federer.
Turnir u Melburnu igra se za ukupni nagradni fond od 23.140.000
australijskih dolara. |
| |
| |
|
|
| Serena Vilijams i Safina za titulu i prvo
mesto na VTA listi |
| |
Ruska teniserka Dinara Safina i Serena Vilijams iz SAD plasirale su se danas u
finale Otvorenog prvenstva Australije u kome će se boriti za titulu na grend
slemu u Melburnu, ali i prvo mesto na svetskoj VTA rang listi.
Vilijamsova je do četvrtog nastupa u finalu Australijan Opena stigla
zahvaljujući pobedi nad četvrtim nosiocem Elenom Dementijevom iz Rusije od
2:0 (6:3, 6:4).
Safina je, takođe sa 2:0, savladala sedmog nosioca, zemljakinju Veru
Zvonarjovu (6:3, 7:6), pa će tek drugi put igrati u finalu grend slema.
Vilijamsova, koja će u subotnjem finalu pokušati da se domogne 10. grend
slem titule u singlu, a četvrte u Melburnu, posle pobede nad Dementijevom,
ipak, nije bila sasvim zadovoljna.
"Ove godine se nisam dovoljno odmarala i sada se borim. Uložila sam mnogo
vremena, ali se jednostavno nešto nije uklopilo", kazala je Vilijamsova,
koja je na početku meča gubila sa 0:3.
Vilijamsova je priznala i da će u finalnom duelu sa Safinom morati da pruži
najbolju partiju u Melburnu u kome je do sada imala velike probleme sa
vrućinom.
"Očigledno je da je Safina izuzetno spremna, ali je moj cilj da pobedim.
Prvo mesto na VTA listi me i ne zanima", ocenila je Vilijamsova, koja je
Safinu pobedila u polufinalu prošlogodišnjeg Otvorenog prvenstva SAD na kome
je potom i pobedila.
Safinoj je, sa druge strane, VTA lista itekako bitna, iako će u Melburnu
imati priliku da prvi put osvoji titulu sa jednog od četiri najveća teniska
turnira.
"Još kao devojčica sam sanjala o prvom mestu. Biće neverovatno samo izaći na
teren i sa Serenom Vilijams se boriti za to", istakla je treća teniserka
sveta.
Safina bi pobedom ponovila uspeh starijeg brata Marata, koji je Australijan
Open osvojio 2005. godine.
"Gledala sam ga kako osvaja ovaj turnir. I sada kada gledam te snimke suze
mi idu. On je i dalje moj idol... Pre dva dana mu je bio rođendan. Dobro je
što sam ovde zaradila neke pare, pa ću moću da mu kupim poklon", našalila se
Safina. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
