|
|
Broj 1186, 30. januar 2009.
| Banjalučki dogovor nije u suprotnosti sa
Dejtonom |
| |
Predsednik Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanović izjavio je da na banjalučkom
sastanku trojice vodećih lidera BiH nisu donete odluke koje su van ranijih
sporazuma i dejtonskih rešenja.
 "Sastanak
u Banjaluci ocenjujem kao uspelu konkretizaciju svega dosadašnjeg i
nagoveštaj kako bi ubuduće trebalo raditi", kazao je Kuzmanović na
konferenciji za novinare.
On je rekao da je banjalučki sastanak lidera Saveza nezavi-snih
socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, Stranke demokratske akcije (SDA)
Sulejmana Tihića i Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragana
Čovića, na kojem su utvrđena načela daljeg funkcionisanja BiH, usmereni na
rešavanje brojnih nerešenih pitanja u BiH.
"Banjalučki sastanak prvi je korak i efikasan početak konkretizacije
Prudskog sporazuma", naglasio je Kuzmanović.
Prema njegovim rečima, banjalučki i prudski dogovor vodećih političara
potvrda su da je u BiH nepotreban dalji angažman međunarodne zajednice, koji
"samo ojačava pojedine destruktivne snage i pojedince".
Ocenjući da je donošenje i promena ustava složeno pravno i političko pitanje,
koje zahteva dug i složen postupak, Kuzmanović je naglasio da je taj
po-stupak u BiH dodatno komplikovan, zbog čega mu se ne može pristupiti
nestručno i na bazi političkih i uskostranačkih interesa.
Prema njegovim rečima, Ustav BiH je nastao kao kompromis tri naroda i
međunarodne zajednice, zbog čega je i sama BiH "kompromisna tvorevina".
Kuzmanović tvrdi da deo bošnjačkih političara od samog potpisivanja
Dejtonskog sporazuma pokušava da se promeni taj sporazum i Ustav BiH, kao
njegov sastavni deo, kako bi BiH od decentralizovane i slo-žene države
postala unitarna država. "U tome su imali izdašnu pomoć visokih predstavnika",
dodao je predsednik RS.
Kuzmanović je naveo da je počeo izradu platforme za pregovore o ustavnoj
reformi u BiH, dodajući da će o toj platformi razgovarati sa predsta-vnicima
parlamentarnih stranaka iz RS na sastanku zakazanom za 10. februar. |
| |
| |
|
| |
| Priznala sam krivicu da bi kazna bila blaža |
| |
Bivša predsednica RS Biljana Plavšić koja 11-ogodišnju kaznu zatvora zbog
ratnih zločina u BiH služi u Švedskoj, izja-vila je da je priznala krivicu
kako bi dobila blažu kaznu.
 "Žrtvovala
sam se i pregovarala sa optužbom da bih dobila blažu kaznu", rekla je
Plavšićka švedskom dnevniku VI u prvom intervjuu nekom skandinavskom listu.
Haški tribunal je u februaru 2003. godine osudio Biljanu Plavšić na 11
godina zatvora za progone nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH.
Plavšićka je prethodno priznala krivicu za progon bosanskih Muslimana i
Hrvata na poltičkoj, rasnoj i verskoj osnovi zbog čega je oslobođena ostalih
tačaka optužnice uključujući i genocid.
"Nisam ništa loše uradila, ali me je moj advokat savetovao da priznam
krivicu za jednu tačku optužnice kako bih pregovarala o ostalim tačkama",
rekla je ona.
Plavšićka (78) koja služi kaznu u ženskom zatvoru Hisenberg, na oko 100
kilometara zapadno od Stokholma, kritikovala je uslove u zatvoru.
"Kako mogu da se osećam u zatvoru, među prostitutkama, ubicama, dilerima,
narkomanima, lopovima i prevarantima?", rekla je Plavšićka koja je 1996.
godine na čelu RS zamenila Radovana Karadžića kome se pred Haškim tribunalom
sudi za ratne zločine i genocid u Bosni.
Plavšićka kaže da se "sve metode koje se primenjuju na ostale zatvorenice,
primenjuju i na njoj".
Švedska je dva put odbacila zahtev za pomilovanje Plavšićke zbog njenog
zdravstvenog stanja. |
| |
| |
|
| |
| “Hilton” stiže u Crnu Goru |
| |
Hotel "Crna Gora" u Podgorici rekonstruisaće se u skladu sa standardima
svetskog hotelskog lanca "Hilton", o čemu je potpisan Memorandum o
razumevanju.
Taj dokument potpisali su predstavnik "Hiltona" za centralnu i jugoistočnu
Evropu Urlih Vidmer i predsednik Odbora direktora Ugostiteljsko-turističkog
preduzeća "Crna Gora" Ža-rko Burić. Vidmer je najavio da će rekonstrukcija
hotela "Crna Gora" početi za dva-tri meseca, a do tada će biti dogovoreni
detalji poslovnog aranžmana. |
| |
| |
|
| |
| Diplomatske pasoše u BiH imaju i supruge
ministara |
| |
Nosioci diplomatskih pasoša BiH nisu samo zvaničnici BiH, već su to i njihove
supruge.
Ministar inostranih poslova Sven Alkalaj odobrio je, prema pisanju "Dnevnog
avaza", diplomatske pasoše supruzi federalnog ministra Gavrila Grahovca,
Biljani Grahovac-Radulović, te supruzi ministra Slobodana Puhalca, Ifeti
Puhalac.
 Diplomatske
pasoše dobili su i predstavnici BiH u Među-narodnoj komisiji za sliv reke
Save, direktor Agencije za promociju stranih investicija u BiH Haris Bašić,
član Instituta za traženje nestalih BiH Amor Mašović i bivši član
Predsedništva BiH Ejub Ganić.
Sa diplomatskim pasošem putuju aktuelni članovi Predsedništva BiH i svi
njihovi savetnici, bivši članovi državnog vrha, aktuelni i svi bivši
predsedavajući Saveta ministara, te svi bivši šefovi diplomatije BiH u
poslednjih 15 godina.
Takođe, diplomatske pasoše u BIH imaju i čelnici verskih zajednica, članovi
diplomatsko-konzularne mreže i njihove porodice, ali i pojedinci kojima je
ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj uz diskreciono pravo dodelio tu
privilegiju.
Posebne putne isprave BiH dodeljuju se prema pravilniku koji donosi ministar,
a zakonski nosioci podeljeni su na liste A i B.
Na A-listi su i svi čelnici Parlamenta BiH, oba entitetska parlamenta i dve
entitetske vlade.
Takve pašoše imaju i predsednica Ustavnog suda BiH Seada Palavrić i sve
sudije, predsednica Suda BiH Meddžida Kreso, glavni tužilac BiH, direktori
bezbednosnih agencija, načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga i oficiri
za vezu s Hagom. |
| |
| |
|
| |
| Profesori prava kao šefovi države |
| |
Profesor Ljubomir Frčkovski, nakadašnji ministar unutrašnjih poslova, izabran
je na partijskoj konvenciji Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) za
predsedničkog kandidata te stranke na izborima koji će biti održani 22.
marta.
Za predsedničkog kandidata vladajuće VMRO-DPNE je izabran takođe
univerzitetski profesor Đorđi Ivanov, blizak saradnik premijera Nikole
Gruevskog.
Oba kandidata i vladajuće koalicije i opozicije nisu članovi partija koje su
ih predložile za izbore. Predaju na Pravnom fakultetu na Državnom
univerzitetu "Sveti Kiril i Metodije" u Skoplju.
Prema snazi partija koje stoje iza njih i sadasnjem rejtingu, Ivanov i
Frčkovski su najozbiljniji kandidati za novog makedonskog presednika.
Na izborima će učestvovati i Imer Selmani, predsednik albanske partije "Nova
Demokratija", koji je sakupio potrebnih 10.000 potpisa glasača za
presedničku kandidaturu.
Selmani je bivši ministar zdravstva (od 2006-2008.), a svoju partiju je
osnovao prošle jeseni. |
| |
| |
|
| |
| Novinari sprečeni da prate izbor Fordovog
lica |
| |
Izbor Fordovog lica godine koji je u Budvu doveo svetsku modnu elitu pretvorio
se u skandal pošto je hotel "Avala" sprečio neke od akreditovanih novinara
da prisustvuju tom prestižnom modnom događaju.
Osim podgoričkog dnevnog lista "Vijesti", na crnoj listi rukovodstva hotela
našli su se istoimena televizija, nedeljnik "Monitor" i beogradske "Večernje
novosti".
Da su nepoželjni na manifestaciji Ford Models Supermodel of the Njorld
akreditovani novinari saznali su tek na ulazu od obezbeđenja hotela.
Kako "Vijesti" prenose, neobična uredba zatekla je i odgo-vorne u agenciji
Fabrika, organizatora izbora u saradnji sa američkim Fordom, koji su za nju
saznali tek kada je sprovedena.
Vlasnica te agencije Vesna Mandić rekla je "Vijestima" da ne može da utiče
na stav rukovodstva hotela, ali i dodala da za njih ima razumevanje, ako su
ti mediji imali negativnu kampanju protiv hotela bez ikakvog razloga.
Novinarsko samoregulatorno telo osudilo je postupak uprave hotela, a prema
oceni člana tog tela Rajka Šebeka, "akteri jučerašnjeg skandala nisu svesni
da ovakvi potezi štete samo njima, jer poznato je - hotelijerstvom se mogu
baviti samo dobri domaćini".
"Isto tako, nijedan iole odgovoran organizator neće dozvoliti da vlasnik
prostora odlučuje o nepodobnosti medija koji će ispratiti njegovu
mani-festaciju", kazao je Šebek.
Takav postupak su osudili i urednici "Vijesti", "Monitora" i "Večernjih
novosti".
Hotel "Avala" u Budvi je u vlasništvu kompanije "Bepler and Jekobson" iza
koje stoji biznismen Zoran Ćoćo Bećirović. |
| |
| |
|
| |
| Zapanjujuće neznanje akademaca |
| |
Mladi hrvatski diplomirani ekonomisti ili apsolventi ekonomije su na jednom
testiranju za posao smestili dubrovački Stradun u Split, otkriće Amerike u
dvadeseti ili, pak, deveti vek, a francuskog predsednika Sarkozija
proglasili ruskim šefom države ili još gore - ženom.
Konkurs za zapošljavanje nekoliko revizora pripravnika i asistenata u
edukaciji nedavno su raspisale firme Antea revizija i Trening centar.
Za posao se prijavilo 200 kandidata, ali kada su čuli da će se testovima
proveravati zna-nje iz opšte kulture i info-rmisanosti, engleskog jezika,
matematike, osnova ekonomije, računovodstva i Edžcela, njih 100 je odmah
odustalo.
Rezultati testova pokazali su neverovatno nizak nivo znanja.
Na testu iz opšte kulture ispitanici su rešili prosečno osam od 18 pitanja.
Za neke od dobijenih odgovora je neve-rovatno da su ih dale osobe koje su
završile fakultet, navodi se na sajtu www.net.hr.
Tako je osim dubrovačkog Straduna u Split smeštena i riječka Kantrida,
osječka tvrđava se našla u brojnim dalmatinskim gradovima, a hrvatski
naučnik Miroslav Radman je postao direktor portala MojPosao.
Čak tri ispitanika nisu znala ko je predsednik SAD, mnogi su pomešali sve
sadašnje i bivše hrvatske ministre, a među njima su se našla i neka sasvim
nepoznata imena.
Zapanjujuće je da 23 odsto diplomiranih ekonomista koji su se javili na
konkurs za revizora nije znalo da se guverner Hrvatske narodne banke preziva
Rohatinski.
"S obzirom na jednostavnost testova, neverovatno je šta sve ne znaju ljudi
nakon 16 ili 20 godina sedenja u školskim i fakultetskim klupama. Uzorak
nije velik, ali je indikativan", prokomentarisala je za Jutarnji list Vlasta
Sakar, vlasnica revizorske kuće Ernst&Young.
Ona kaže da su ovim testovima samo potvrđeni njeni raniji zaključci doneseni
dok je kao direktorka odgovorna za ljudske resurse intervjuisala i
zapošljavala stotine mladih ljudi.
Vlasta Sakar navodi da je posebno zapanjujuće (ne)znanje iz stručnog dela
testa, koji je bio direktno vezan za ono što su ispitanici godinama
studirali na visokim školama.
Studenti smera finansije ili računovodstvo, koji su se prijavili na konkurs
za mesto revizora, nisu znali suštinu čitanja finansijskih izveštaja ili
računovodstva.
Nepoznavanju opšte kulture, ma kako to paradoksalno izgledalo, delom je
doprineo i internet zbog kojeg mladi danas malo čitaju.
Svakodnevno multipliciranje lektira na internetu pravi je pokazatelj
ogromnog nerazumevanja knjiga zadatih školskim programom, a stotine
interpretacija književnih dela na netu vrve besmislicama.
Koliko jedinica su pokupili prepisivači takvih tekstova, teško je proceniti.
Ali s obzirom da samo lektira.org, jedna od stranica koje nude donjnload
obavezne literature, beleži oko 75.000 poseta mesečno, jasno je da metoda
copy/paste, dobro prolazi.
Googl za pojam lektira nudi više od 600.000 rezultata, uključujući i
interpretacije književnih dela. Dodatak tome su i forumi na kojima je sve
učestalija potražnja za esejima na zadatu temu iz lektire s obzirom da je u
Hrvatskoj državnom maturom uvedeno pisanje eseja. |
| |
| |
|
| |
| U Sloveniji bilo izbrisano 25.671 lice sa
spiska državljana |
| |
U Sloveniji je iz registra građana bilo izbrisano 25.671 lice kojima je 26.
februara 1992. godine prestala prijava stalnog boravišta.
Prema podacima koje je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, od tog
broja živo je 24.369 lica. Među njima, njih 7.313 su slovenačko
državljanstvo dobili posle 26. februara 1992. godine.
Od tog broja ukupno je 3.630 onih koji su državljani drugih država
naslednica bivše SFRJ sa dozvolom boravka u Sloveniji, a 13.426 onih kojima
je 1992. godine prestala prijava stalnog boravka jer nisu imali uređen
status.
Ministarstvo nije uspelo da prikupi podatke o profesijama i nacionalnosti,
jer ih ne poseduje, a na osnovu stečenih podataka će nastaviti pripremu za
izdavanje odluka na osnovu presude usta-vnog suda da se "izbrisanima" vrate
sva ljudska prava. Prema evidenciji, takvih je još 7.000 osoba.
Ministarka unutrašnjih poslova Katarina Kresal rekla je u parlamentu da će
Ministarstvo dopunama odluka retroaktivno regulisati status onih ljudi koji
već imaju državljanstvo ili stalno žive u Sloveniji.
"Za one koji još nemaju stalno boravište ili državljanstvo pripremićemo
poseban zakon", rekla je Kresal i dodala da će sa izvršenjem odluke ustavnog
suda biti ispunjena ustavna i moralna obavezu prema ljudima, kojima su bila
kršena osnovna ljudska prava.
Regulisanjem statusa "izbrisanih" ministarstvo neće dodeljivati
državljanstvo ili odštetu i neće utvrđivati pravnu podlogu za njih. |
| |
| |
|
| |
| Ekonomski rast za Jugoistočnu Evropu do 1, 5
odsto |
| |
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nastaviće i u 2009. da ulaže u BiH, a
svetska ekonomska kriza će se, najverovatnije, osetiti u smanjenom obimu
investiranja.
 Direktor
kancelarije EBRD-a u BiH Đulio Moreno izjavio je u Sarajevu da je ta banka
tokom prošle godine u BiH investirala rekordnih 250 miliona evra, što je
više od ukupnih ulaganja u Srbiju i Hrvatsku, prenosi agencija Onasa.
Govoreći o prognozama EBRD kada je u pitanju ekonomski rast u BiH, Moreno je
istakao da se u 2009. očekuje rast od jedan do 1,5 odsto, iako su EBRD i
druge finansijske institucije pre nekoliko meseci razmišljale o mogućem
rastu od šest odsto.
"Ipak, taj mali rast će biti bolji nego u nekim evropskim zemljama, na
primer u Italiji, gde je već proglašena recesija, odnosno kontinuirani
negativni rast", naveo je Moreno.
Najnoviji događaji posle završenog Izveštaja EBRD ukazuju na dalje
pogoršanje ekonomskih uslova, što znatno povećava rizik da će rast ove
godine biti još sporiji od predviđenog.
EBRD očekuje prosečni rast za 2009. od 0,1 odsto u 30 zemalja u kojima Banka
posluje, u odnosu na raniju procenu rasta od 2,5 odsto, koja je bila
bazirana na pojedinačnim procenama po zemljama rađenim u novembru 2008.
Procenjuje se da je u regiji ostvaren rast od 4,8 odsto u 2008, u odnosu na
procene iz novembra prošle godine da će rast biti 6,3 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Banke i korporacije najveći dužnici |
| |
Od 38 milijardi evra ukupnog inostranog duga Hrvatske, samo sedam milijardi
evra je dug države, a ostalo su krediti banaka i privatnih korporacija.
Kompanije su dominantni dužnici sa oko 17 milijardi evra, a ove im godine na
naplatu dolazi 5,8 milijardi evra, precizira "Večernji list".
Hrvatska narodna banka (HNB) veruje da će se privani sektor i u ovoj godini
zaduživati preko granice, ali neće to biti kao prošle godine u iznosu od tri
milijarde evra, nego najviše oko milijardu evra.
Veći problem će biti, kako se navodi, kako da otplate dug koji ove godine
dospeva na naplatu, jer će biti teško te obaveze refinansirati novim
kreditima.
Slobodan kapital u Hrvatskoj uzima država, što je i osnovni razlog zbog
kojeg se pritiskaa vlada da se prestane zaduživati.
Procenjuje se da će domaće banke ove godine plasirati oko 30 milijardi kuna
(4,1 milijardu evra) novih kredita, što je znatno manje od iznosa duga koji
treba vratiti. Svim sektorima na naplatu dolazi 11 milijardi evra, a navodno
samo banke imaju zatvorene financijske konstrukcije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
