|
|
Broj 1186, 30. januar 2009.
| Srbija od danas primenjuje trgovinski
sporazum sa EU |
| |
Srbija će početi da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom
unijom pošto na snagu stupaju izmene Zakona o carinskoj tarifi.
Tim sporazumom koji je Srbija potpisala sa EU 29. aprila 2008. godine
predviđeno da se u narednih šest godina postepeno uspostavi slobodna
trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima.
Dinamika smanjenja carina u prvoj godini je spora, pošto će smanjenje biti u
rasponu od pet do 20 odsto dosadašnjih carina, kazali su ranije u kabinetu
potpredsenika Vlade Srbije Bo-židara Đelića.
 U
prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale su
smanjene na 70 odsto onih iz prošle godine, dok su na proizvode više faze
prerade carine smanjene na 80 odsto ,odnosno 85 odsto od cari-nske stope u
2008, naveli su u kabinetu.
Ukinute su carina na žive životinje za uzgoj i priplod i na neke
poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su tropsko
voće, začini i neke vrste semenske robe, ali su carine na te proizvode do
sada bile simbolično male.
Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj
godini su između 80 i 95 odsto od postojeće carine, istakli su u kabinetu
potpredsednika Srbija zaduženog za evropske integracije.
Izmenama Zakona o carinskoj tarifi carinska stopa za uvoz automobila iz EU
smanjena je sa 20 odsto na 12,5 odsto.
Veliki broj carina na hranu i poljoprivredne proizvode, oko 23 odsto, ostaće
i nakon šeste godine primene Sporazuma, naveli su u Đelićevom kabinetu.
Prama prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU, u zavisnosti od grupa proizvoda
carine će se smanjivati u naredne tri, pet ili šest godina.
Na industrijske proizvode carine će biti potpuno ukinute nakon šest godina,
dok će na određene poljoprivredne proizvode ostati carine na nivou od 20 do
80 odsto od carina iz 2008. godine.
Domaća industrija će se, kako je ugovoreno, najduže štititi pri uvozu robe
koja je na listi "najosetljivijih proizvoda", za koje bi u prvoj godini
primene sporazuma carina iznosila 85 odsto sadašnje carinske stope.
U drugoj godini carina bi se svela na 70 odsto, naredne godine na 55 odsto,
zatim na 40, pa 20 odsto, da bi šeste godine bila ukinuta.
Na slisku "najosetljivijih proizvoda" su traktori manje snage, bicikli,
elektične mašine i oprema, motokultivatori, oružje, municija, nameštaj i
obuća.
U grupi tih proizvoda su i hartija i karton, keramički proizvodi, staklo,
gvožđe, čelik, bakar, aluiminijum i proizvodi od tih metala.
Za sledeću kategoriju - "veoma osetljive" proizvode - carina bi se postepeno
smanjivala četiri godina, i to prvo na 80 odsto, zatim na 60, 40 i 20 odsto,
a pete godine bi bila ukinuta.
Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase,
prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi
od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski
vagoni i igračke.
Za treću kategoriju - "osetljive proizvode" - ukidanje carine je predviđeno
u roku od tri godine, a prvo bi se smanjila na 70 a zatim na 40 odsto
sadašnje carinske stope.
U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg,
golf vozila, kao i merni, kontrolini, precizni, medicinski i hirurški
instrumenti i aparati.
Sporazum o stabilizacioji priduživanju (SSP) Srbije Evropskoj uniji i
Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila ove godine u Briselu, a
ratifikovani su u Skupštini Srbije 9. septembra.
SSP ne može da stupi na snagu dok ga ne potvrdi Savet ministara EU i
Evropski parlament i ne bude ratifikovan u svim državama potpisnicama,
članicama EU.
Savet ministara EU, zbog protivljenja Holandije, nije dao saglasnost da se
primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, ali su zvaničnici EU preporučili
Srbiji da jednostrano počne primenu tog sporazuma.
Srpski zvaničnici ranije su naveli da EU od 2000. godine praktično
primenjuje ono što je predviđeno tim sporaumom, jer je ukinula sve carine i
kvote na uvoz robe iz Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Usvojene mere za ublažavanje krize |
| |
Vlada Srbije usvojila je program mera za ublažavanje efekata ekonomske krize,
kojim je predviđeno da u 2009. godini banke uz pomoć države odobre kredite
ukupno vredne 122 milijarde dinara.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković kazao je na konferenciji za novinare
da je cilj tih mera rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvi-dnosti
privrede i kupovne moći stanovništva.
"Sredstva se ne obezbeđuju iz budžeta već se radi o podsticajnim sredstvima
koja će omogućiti da likvidnost banaka obezbedi likvidnost privrede", kazao
je premijer.
Kako je kazao, merama su predviđeni krediti za subvencionisanje likvidnosti
privrede (40 milijardi dinara), investicioni krediti (17 milijardi dinara),
subvencionisani potrošački krediti (20 milijardi dinara) i kreditne linije
koje će država povući od međunarodnih finansijskih institucija (oko 480
miliona evra ili oko 45 milijardi dinara) za finansiranje poslovanja malih i
srednjih preduzeća.
"Vlada će odrediti priritete i sektore privrede koji će se u ovoj godini
finansirati iz ovog programa, a NBS će odrediti kriterijume za izbor
poslovnih banaka koje će odobravati ova sredstva i birati klijente", rekao
je Cvetković.
Cvetković je rekao da za sad ostaje pri proceni da će privredni rast biti od
tri do 3,5 odsto, a da će se krajem februara raditi procena da li se to i
ostvaruje.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da su u budžetu za 2009.
već predviđena sredstva za ove mere.
 Ministar
ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je da će iz budžeta
Srbije za ove mere biti izdvojeno tri milijarde dinara i pet milijardi iz
Fonda za razvoj, a sve ostalo daju same poslovne banke.
On je naveo da će ti krediti biti odobravani preko najve-ćih banaka i to
preko onih koje imaju rastuću kreditnu akti-vnost, dok one koje beleže pad,
neće moći da učestvuju.
Na pitanje da li postoji opasnost da bankama u Srbiji čiji su vlasnici iz
inostranstva, bude obustavljen priliv sredstava iz matičnih banaka, Dinkić
je rekao da je za sada jedino guverner Grčke centralne banke to preporučio.
"Ja očekujem da grčke banke u Srbiji neće prihvatiti tu preporuku već da će
i one nastaviti da povećavaju kreditnu aktivnost kako ne bi izgubile
klijente", rekao je Dinkić.
Kako je naveo, iako su sve zemlje suočene sa finansijskom krizom najavile da
će doneti program mera za ublažavanje, Srbija je postala jedna od prvih.
"Cilj programa je da održimo privredni rast u Srbiji, nivo zaposlenosti i
pokušamo da povećamo i stabilnosti dinara, kao i da preko minimalnih
sredstava iz budžta prepolovimo kamatne stope poslovnih banaka", rekao je
Dinkić.
On je najavio da će sledeće nedelje biti donet set podžakonskih akata koji
će definisati i limite za pojedine kategorije preduzeća, odnosno koliko ko
može da povuče sredstava, a prednost će imati izvoznici.
Prema procenama Dinkića, prvi krediti za podsticaj trebalo bi da budu
odobreni u prvoj polovini februara.
Kako je saopšteno, za podršku privredi i ublažavanje efekata krize u 2009.
biće odobreno ukupno 149,17 milijardi dinara, kada se uračuna postojeći
program kreditiranja proveden preko Fonda za razvoj i državnih agencija.
Prema najavama, država će izdvojiti dve milijarde dinara za kredite za
subvencionisanje likvidnosti privrede ukupne vrednosti 40 milijardi dinara.
Novcem koji će izvodvojiti država bankama biće plaćan deo kamata, tako da će
kamatna stopa biti najviše 5,5 odsto godišnje. Ti krediti će biti odobravani
na jednu godinu, a moći će da se koriste i za refinansiranje postojećih
kredita kod istih banaka.
Prema najavama Dinkića, "kamate su maksimizirane, ali nisu fiksirane", što
znači da banke mogu da ponude kamatu i manju od 5,5 odsto, tako da građani
treba da se raspitaju koja banka nudi povoljnije uslove.
Dinkić je rekao da je za investicione kredite ukupno planirano 17 milijardi
dinara, od čega fond za razvoj obezbeđuje 30 odsto, a poslovne banke 70
odsto.
Rok otplate je tri do pet godina, uz poček od šest do 12 meseci, a kamata će
biti oko šest odsto na godišnjem nivou (euribor plus četiri odsto).
Predviđeno je da 75 odsto plasmana garantuje Garancijski fond.
Treća mera je direktno subvencionisanje kamate na potrošačke kredite za
kupovinu domaćeg automobila punto, kao i kamiona koji se proizvode u Srbiji,
poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i podnih obloga i bele tehnike.
Kamata za "punto" iz Kragujevca će biti 4,5 odsto godišnje, a za ostale
proizvode do šest odsto godišnje. Rok otplate je pet do sedam godina za
automobile, a pet godina za ostale proizovode koji su predviđeni posticajnim
merama Vlade Srbije. Za ovu meru obezbeđeno je 20 milijardi dinara.
Dinkić je rekao da je preliminarna analiza potencijalnog broja proizvođača
ovih proizvoda oko 2.500 preduzeća, ali će se naknadno doneti odluka koja su
to preduzeća koja dolaze u obzir.
"Građani za ove kredite treba da se obrate poslovnim bankama", rekao je
Dinkić. On je rekao da građani mogu da kupuju kod svih domaćih i stranih
kompanija koje imaju proizvodnju u Srbiji i zapošljavaju srpske radnike.
Država Srbija će još za podsticaj privredi upotrebiti i 480 miliona evra iz
kreditnih linija koje će popvući iz inostranstva. Taj novac će, kako se
navodi, biti upotrebljen za finansiranje poslovanja malih i srednjih
preduzeća. |
| |
| |
|
| |
| Tenis draži od skupštinskog zasedanja |
| |
Britanska agencija Rojters u pomalo ironičnom tonu javlja da je srpski
parlament prekinuo na dva sata zasedanje u znak protesta zbog odluke državne
televizije (RTS) da prenosi teniski meč umesto "najnovije epizode
skupštinskog zasedanja".
 Rojters
navodi da je RTS prenosio polufinalni meč Otvorenog prvenstva Australije
između Endija Rodika i Rodžera Federera, iako je srpski teniser Novak
Đoković ispao u četvrtfinalnoj rundi.
Agencija komentariše da televizija zarađuje od reklama koje pušta tokom
teniskih mečeva, ali ne i za vreme skupštinskih zasedanja.
Dodaje se da je ta odluka "pobudila" vođe glavnih parlamentarnih stranaka, "koji
su navikli da se njihovo dnevno većanje prenosi uživo", da treći put od
početka teniskog turnira u Australiji prekinu sa radom dok se televizijske
kamere ne vrate u skupštinsku dvoranu.
Rojters zaključuje da je "opštepoznata sporost srpskog parlamenta zbog
opstrukcija", kao i da mesecima kasni sa usvajanjem zakona neophodnih da bi
Srbija podnela kandidaturu za ulazak u EU. |
| |
| |
|
| |
| Formiranje BSK velika greška NATO |
| |
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je u intervjuu za Bi-Bi-Si
(BBC) da je formiranjem Bezbednosnih snaga Kosova NATO napravio veliku
grešku, dodajući da je za Srbiju neshvatljivo da se te snage formiraju u
situaciji u kojoj Kosovo "predstavlja crnu rupu organizovanog kriminala u
Evropi".
"Posebno je neshvatljivo da tu brigadu koja broji 2.500 ljudi vodi general-potpukovnik.
To ukazuje da iza svega postoje neke skrivene namere. Ali, bez obzira na to
i na sve naše nezadovoljstvo, KFOR je na Kosovu i Metohiji u cilju zaštite
svih građana koji žive tamo, i albanskog i nealbanskog stanovnistva", rekao
je srpski ministar odbrane tokom zvanične posete Londonu.
 Na
pitanje kako se kao ministar odbrane oseća kada posećuje zemlju koja je
priznala nezavisnost Kosova, Šutanovac je odgovorio da se "sarađivati mora".
"Moje duboko ubeđenje je da je saradnja Srbije sa NATO i KFOR-om u dubokom
interesu Srba koji žive na Kosovu i Me-tohiji. Najlakše bi bilo učiniti
pogrešnu stvar i prekinuti svu saradnju, zatvoriti gra-nice i reći, eto, mi
smo sada ljuti na ceo svet i nećemo ni sa kim da sarađujemo", dodao je.
Naglasio je da je u London do-šao ubeđen da strateški interes Srbije leži u
dobrim odnosima sa svim zemljama.
"Mi smo, prvi put, na jedan diplomatski način izašli pred Ujedinjene nacije
i Međunarodni sud pravde sa željom da rešimo problem koji imamo oko Kosova.
To je nešto potpuno novo i takav pristup poštuju i u Londonu. Sarađivaćemo,
dakle, dokle god nam to politika bude dozvoljavala i dokle god se ne bude
odlučilo da to prestane", dodao je.
Na pitanje oko čega je u suštini izbio spor između njega i bivšeg načelnika
Generalštaba Vojske Srbije generala Zdravka Ponoša, Šutanovac je ponovio da
nije nije reč o ličnom sukobu, već o sukobu koncepcija, dodajući da zbog tog
spora nije izgubio autoritet.
"Naprotiv... Moram da kažem da trenutna atmosfera u Ministarstvu ukazuje da
sam ja možda cak i povećao autoritet u odnosu na prošlo vreme, ali mi nisu
bili ni želja ni namera da se na taj način cela stvar završi", rekao je.
Šutanovac je kazao i da je Ministarstvo odbrane prošle godine bilo jedno od
najštedljivijih ministarstava i kao neprihvatljive odbacio "paušalne kritike
da smo izgubili novac na nekim kursnim razlikama".
"Važno je izneti i ono što nije rečeno u javnosti a to je da smo mi, prošle
godine, svesni mogućnosti skoka vrednosti evra, u više navrata od Narodne
banke Srbije tražili da kupimo devize. Nije nam odobreno. General Ponoš to
nije znao ali ni njegova pozicija nije bila da to zna i nije morao da tako
nešto zna. Mogao je da pita i dobio bi informaciju", kazao je.
Šutanovac je rekao da će zbog smanjenja budžeta sa 2,4 na 2,1 odsto bruto
domaćeg proizvoda biti urgožen proces profesionalizacije vojske, ali je
naglasio da se od toga ne odustaje.
"Mislim da je to opšti društveni interes, interes sistema odbrane i bilo bi
jako važno da, ko god da bude ministar odbrane, političari u Srbiji na-pokon
shvate da jedan sistem, kao što je odbrana, ne može da svakog novembra
zavisi od trenutne odluke o budžetu za narednu godinu", rekao je Šutanovac u
intervjuu za Bi-Bi-Si. |
| |
| |
|
| |
| Kosovo četvrto po korupciji u svetu |
| |
Kosovo je na četvrtom mestu po korupciji u svetu, a najkorumpiranije je
sudstvo, rečeno je na tribini u Medija centru u Čaglavici.
Direktor Agencije za antikorupciju Kosova Hašan Preteni kazao je na tribini
da korupcija potresa sve oblasti života i to od najnižih administrati-vnih
nivoa do vrhova vlasti.
 "Do
sada smo objavili šest izveštaja o radu, svi ovi izve-štaji pokazuju najveću
koru-mpiranost u četiri grupe institucija. Redosled je drugačiji od
izveštaja do izve-štaja, ali uvek prva četiri mesta zauzimaju sudstvo, vlada,
lokalna vlast i javna preduzeća", rekao je Preteni, a prenosi KiM Radio.
Program menadžer u Komi-siji za transparentnost i anti-korupciju Merita
Mustafa je kazala da je Kosovo po korupciji odmah iza Kambodže, Kameruna i
Albanije.
"I Evropska komisija u izveštaju o progresu koji objavljuje svake godine o
napretku zapadnog Balkana izražava jaku zabrinutost zbog pitanja korupcije
na Kosovu", rekla je ona.
Na tribini je rečeno da je slična situacija i u srpskim institucijama na
Kosovu gde je zabeleženo nenamensko trošenje sredstava iz budžeta Srbije.
Takođe je ocenjeno da je korupcija prisutna i u redovima međunarodnih misija.
Govornici na tribini su podsetili na izveštaj zajedničke komisije EU i UN,
koji je objavio nemački Špigl, a koji navodi da je u kanalima korupcije
UNMIK nestao najveći deo od ukupno 2,3 milijarde evra upućenih Kosovu od
1999. godine. |
| |
| |
|
| |
| 400 operacija kičmenog stuba |
| |
U Klinici za neurohirurgiju Vojno- medicinske akademije (VMA) do sada je
obavljeno 400 operacija stabilizacije kičmenog stuba titanijumskim
implantatima, rečeno je na konferenciji za novinare.
Stabilizacija kičmenog stuba može poboljšati zdravstveno stanje ili izlečiti
pacijente sa posledicama teških povreda ili tumora kičme (tzv.
makronestabilnosti) i pacijente sa stalnim bolovima u leđima (lumbalgija,
lumbalni sindrom), infekcijom kičme (tzv. mikronestabilnosti kičme).
Načelnik Klinike za neurohirurgiju VMA Zoran Roganović rekao je da je prva
operacija stabilizacije kičme u toj ustanovi urađena u saradnji sa lekarima
Instituta za ortopediju na Banjici, 11. novembra 2001. godine.
"Uzrast operisanih od tada do danas bio je u širokom rasponu - od deteta
starog dve godine sa tumorom kičme do pacijenta starog 76 godina", naveo je
Roganović i dodao da u Klinici za neurohirurgiju od početka ove godine
postoji tim za spinalnu neurohirurgiju od pet neurohirurga koji je "pripravan
neprekidno".
Spinalni imlantati napravljeni su najčešće od titanijuma, a set implantata
košta od 100.000 do 150.000 dinara, ali ima i onih koji koštaju i 400.000
dinara. Međutim, njihova ugradnja obuhvaćena je obaveznim zdravstvenom
zaštitom uz uput Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
U Klinici za neurohirurgiju Vojno-medicinske akademije (VMA) godišnje je
obavljano po 40 intervencija, dok je u toku 2007. godine operisano 79
pacijenata, a u 2008. godini 103. Rečeno je da je u Klinici za
neurohirurgiju VMA pre tri godine prvi put obavljena i ugradnja veštačkog
diskusa.
Hirurg Milenko Savić objasnio je da se ugradnja veštačkog diskusa primenjuje
kod bolesnika koji nemaju diskus herniju, već izolovane degeneracije jednog
diskusa, dok su im ostali delovi kičme zdravi. On je objasnio da kičma nakon
operacije zadržava prirodnu pokretljivost, što je prednost tog načina
lečenja u odnosu na standardne metode stabilizacije. |
| |
| |
|
| |
| Veterani imaju po tri bolesti |
| |
Velika većina odnosno 84 odsto učesnika ratova devedesetih godina prošlog veka
iz Srbije ima iskazane zdravstvene potrebe, a pojedinačno su im
dijagnostifikovana po tri oboljenja, rezultati su istraživanja o njihovom
zdravstvenom stanju i potrebama koje je danas prezentovano.
U 81 odsto slučajeva ratnim veteranima otkriveni su pore-mećaji mentalnog
zdravlja, a najčešće dijagnoze su i bolesti krvnih sudova i mozga, problemi
sa čulima vida i sluha, a u 1,1 odsto slučajeva konstatovana su im maligna
oboljenja.
Od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) trenutno pati 8,8 odsto
ispitanih, dok je 20 odsto njih prebolovalo taj stres.
Ministar rada i socijalne politke Rasim Ljajić istakao je na konferenciji za
novinare tim povodom da je istraživanje tog tipa prvi put sprovedeno u
Srbiji i da rezultati nisu ohrabrujući, a prema njegovim rečima, to je jedno
od najsveobuhvatnijih istraživanja i u regionu.
Projekat "Zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe učesnika ratova
devedesetih godina" sproveden je u dve faze, na slučajnom uzorku u 40
opština na 320 istraživačkih punktova, a ispitano je 2.399 veterana.
Posle prve faze istraživanja zaključeno je da je veteranska populacija
vulnerabilna i da kao takva u Srbiji nije oficijalno priznata.
U drugoj fazi, koja je fokusirana na njihovo mentalno zdravlje, zaključeno
je da pored hroničnog tipa PTSP-a koji traje duže od tri meseca, 54,1 odsto
veterana pati najmanje od još jednog psihijatrijskog poremećaja, među kojima
su najčešći depresija i alkoholizam.
Veterani iz Srbije imaju lošiju kliničku sliku najčešćih bolesti od veterana
Zalivskog rata i sve stope bolesti više su kod veterana u odnosu na opštu
populaciju.
Ljajić je najavio osnivanje Radne grupe koja će raditi na izradi Nacionalne
strategije za pomoć veteranima, kao i otvaranje nekoliko veteranskih centara,
koji će raditi kao savetovališta.
Istraživanje su sproveli stručnjaci Ministarstva rada i socijalne politike,
Medicinskog fakulteta u Beogradu i Vojno medicinske akademije (VMA), a
zaključeno je i da su najteži ratni stresovi prisustvo nečijoj smrti.
Šef odeljenja na Klinici za psihijatriju VMA Željko Špirić je naveo da je na
zdravstveno stanje pojedinaca uticala dužina učešća u ratu, kao i da je
postraumatski stres češći kod učesnika ratova u periodu od 1991 do 1995.
godine.
"U tim ratovima prosečno je učestvovalo 52,5 odsto svih veterana, a u NATO
agresiji 37,3, dok je u oba perioda učestvovalo 10,2 odsto njih. Prosečno na
ratištu su provodili po sedam i po meseci", naveo je on.
Prema rečima Špirića u Srbiji su oboljevanja veterana znatno izrazenije zbog
ukupnog odnosa društva prema njima koje ponekad čak dovodi u pitanje i
njihov patriotizam.
Istraživanje je pokazalo i da je prosečna starost veterana 45,7 godina, da
je njih 77,7 odsto u braku i 55,7 odsto njih završilo je srednju školu. 41
odsto njih prima manje od 4.000 dinara po članu domaćinstva mesečno.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od decembra 2007. do decembra 2008.
godine. |
| |
| |
|
| |
| Toplički okrug ima najmanje razvoda brakova |
| |
U Topličkom okrugu je u prethodnih godinu dana zabeležen najmanji broj razvoda
brakova u svim okruzima u Srbiji, rečeno je u Centru za socijalni rad u
Prokuplju.
Najčešći razlog za razvod braka je preljuba, dok je loša ekonomska situacija
na poslednjem mestu.
 Prema
podacima republičkog Zavoda za statistiku, u Srbiji su prethodne godine od
ukupno 41.083 sklopljena braka razvedena 8.622 braka, odnosno jedna petina.
Na prvom mestu po broju razvoda je Pčinjski okrug, gde se za godinu dana
razvede više od polovine supružnika.
Po statistici Zavoda, na poslednjem mestu u Srbiji je Toplički okrug (Kuršumlija,
Prokuplje i Blace) gde se od 1.000 sklopljenih brakova razvede tek 40.
Pravnik u prokupačkom Centru za socijalni rad Žarko Petrović rekao je za
agenciju Beta da je loša ekonomska situacija jedan od poslednjih razloga
koji se navode kao razlog za razvod.
"Najčešći razlozi koji dovode do razvoda su neverstvo jednog od bračnih
drugova, život u zajednici gde je prisutno više generacija ili neki oblik
nasilja. Loša materijalna situacija može biti razlog nesuglasica, međutim,
ona često i zadrži u zajednici bračne partnere jer se žene, iz bojazni od
osamostaljivanja ne usuđuju da napuste bračne partnere", rekao je Petrović. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
