SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1187, 06. februar 2009.

Drvena mašina za šivenje
Danas se odeća šije serijski, u velikim fabričkim halama uz pomoć specijalnih mašina za šivenje. Naravno, tu su i krojači kod kojih možete naručiti odgovarajuću garderobu, onakvu kakvu ste vi zamislili, ili, ukoliko više volite svojih ruku delo, možete sami sašiti odevne predmete uz pomoć šivaće mašine. Sada šivenje garderobe izgleda jednostavno, ali dok nije izumljena mašina za šivenje, ovaj posao je bio mukotrpan i težak. Sve do početka 19. veka odeća je pravljena ručno. Ovaj posao iziskivao je mnogo truda i vremena, pa su zbog toga košulje, pantalone, majice, suknje, izrađene kod krojača, često bile preskupe. Zato su mnogobrojne domaćice same šile odeću za sebe i svoje ukućane. Početkom 19. stoleća nekoliko pronalazača počelo je da radi na konstrukciji mehaničke šivaće mašine. Prvi projekat za ovaj pronalazak napravio je Englez Tomas Seint 1790. godine. Četrnaest godina kasnije, dvojica novatora - Tomas Stoun i Džejms Henderson zajedno su napravili prototip šivaće mašine. Njihova mašina bila je od drveta, prilično nezgrapna i sporo je radila, pa nije izazvala veliko interesovanje Francuza. Bartolomej Timone je 1830. godine predstavio prvu praktičnu komercijalnu mašinu za šivenje. I njegov uređaj bio je kompletno napravljen od drveta, zauzimao je prilično velik prostor, ali je bio i dosta efikasan. Timoneova mašina za šivenje izazvala je pažnju javnosti, ali i gnev krojača koji su šili - na ruke, jer su verovali da će zbog ove naprave ostati bez posla. Zbog toga su jednog dana upali u Timoneovu radnju i uništili sve u njoj. U decenijama koje su usledile i mnogobrojni novatori u Americi dali su svoj doprinos u osavremenjivanju šivaće mašine. Sredinom 19. veka farmer iz Masačusetsa Elaja Houv predstavio je prototip svoje šivaće mašine. I danas su u svetu poznate "singerice", šivaće mašine napravljene u kompaniji Isaka Singera, jednog od najčuvenijih proizvođača ovih uređaja. Mašina za šivenje vremenom je promenila oblik - od ogromne i nezgrapne naprave, pravljene od drveta i čelika, stiglo se do manje varijante, a mehanički delovi odavno su zamenjeni električnim. Moderne šivaće mašine imaju više brzina i razne bodove, pa je rad na njima znatno lakši i jednostavniji.

Telegrafon za čuvanje poruka
Morate hitno da stupite u kontakt sa sagovornikom, a on se ne javlja na telefon! Problem ćete lako rešiti ostavljajući poruku na telefonskoj sekretarici ili govornoj pošti. Zahvaljujući modernoj tehnologiji većina telefonskih uređaja i aparata danas poseduje i opcije "čuvanja" tonskih zapisa koje vlasnik telefona kasnije jednostavno presluša. U naše vreme sve to izgleda lako i jednostavno, ali pre stotinak godina ljudi nisu mogli ni da zamisle da na ovaj način mogu da ostave bitne poruke svojim najbližima i poznanicima. Iako su pronalazači dugo pokušavali da smisle način na koji bi snimili ljudski glas, to je tek krajem 19. stoleća, tačnije 1898. godine, pošlo za rukom danskom inženjeru i izumitelju Valdemaru Poulsenu. On je patentirao prvi praktični uređaj koji je pomoću magnetne žice snimao i reprodukovao glas. Ovu napravu Poulsen je nazvao "telegrafon". Iako je ovaj pronalazak oduševio mnoge, nije se masovno upotrebljavao i često se kvario. Gotovo četiri decenije kasnije, odnosno 1935. godine, izumitelj Vili Miler napravio je prvu automatsku telefonsku sekretaricu. Iako nezgrapnog izgleda, ova sprava je bila izuzetno popularna, a naročito su je koristili Jevreji, i to subotom, jer je to bio dan kada nisu smeli da se javljaju na telefon. U decenijama koje su usledile novatori su se gotovo utrkivali u usavršavanju uređaja za čuvanje poruka. U SAD je 1960. godine prodata prva mašina za ostavljanje poruka, a njen izumitelj bio je Kazuo Hašimoto. Od tada velike kompanije ulažu ogromna sredstva u usavršavanje telefonskih sekretarica, a kasnije i govornih pošta. Početkom sedamdesetih godina prošlog stoleća pojavila se lako prenosiva telefonska sekretarica veličine nekadašnje pisaće mašine koja je bila teška nekoliko kilograma, a na traci koja se okretala i beležila tonske zapise u određenim trenucima moglo je da se sačuva 20 poruka. Prva digitalna sprava na kojoj ste pozivanjem odgovarajućeg broja telefona mogli da ostavite tonski zapis, čiji je tvorac opet bio Kazuo Hašimoto, napravljena je 1983. godine. U početku uređaji za čuvanje poruka bili su glomazni i zauzimali su dosta prostora. Vremenom i napretkom tehnologije, traku su zamenili mikročipovi i samim tim smanjena je i veličina ovih naprava koje su u današnje vreme toliko male da se ugrađuju u same telefonske aparate.

"Dirke" za slova
Da li ste se nekad zapitali zašto redosled slova na kompjuterskoj tastaturi nije jednak onome u azbuci ili abecedi? Razlog je jednostavan - raspored slovnih znakova preuzet je sa mašine za kucanje, koja je tokom prošlog stoleća bila među najpopularnijim pronalascima, da bi poslednjih decenija, razvojem kompjuterske tehnologije, postepeno tonula u zaborav. Prema nekim istorijskim podacima, prva pisaća mašina pojavila se 1714. godine, kada je Englez Henri Mil konstruisao mehaničku spravu za kucanje. Ona je bila napravljena tako da "otkucava" slova jedno za drugim u kratkom periodu. Nažalost, ova naprava često se kvarila, tako da je bilo izuzetno teško nešto napisati pomoću nje. Na osnovu Milove mašine, u decenijama koje su dolazile mnogobrojni pronalazači su usavršavali svoje izume. Najviše uspeha imao je Italijan Pelegrino Turi, koji je za svoju slepu prijateljicu konstruisao 1808. godine posebnu pisaću mašinu. Ova sprava pokazala se prilično efikasnom i često je korišćena u to doba. U 19. stoleću mnogobrojni izumitelji pokušavali su da naprave uređaj za kucanje koji bi se masovnije prodavao, ali im je to teško polazilo za rukom. Jedan od njih, Danac Hanson, 1870. godine napravio je pisaću mašinu koja je više podsećala na jastuče za igle, nego na mehaničku napravu. Kristofer Latam Šouls, pesnik i izumitelj iz Milvokija, konstruisao je pred kraj 19. stoleća mašinu za kucanje sa tastaturom na kojoj je raspored slova bio onakav kakav danas poznajemo. Njegova mašina kucala je samo velika slova, a ovaj pronalazač nastojao je da napravi poseban redosled slovnih znakova kako se slova koja se najčešće koriste ne bi nalazila jedna pored drugih. Razlog za to bio je jednostavan - ukoliko bi "dirke" za češće upotrebljavane slovne znakove bile blizu, prilikom brzog kucanja zaglavljivale bi se u mašini. Ipak, ovaj redosled slovnih oznaka na tastaturi kasnije je postao univerzalan. Pisaće mašine su tokom decenija razvoja menjale svoj izgled, pa su od visokih i nezgrapnih naprava "prerasle" u manji i elegantniji oblik. Vremenom mehaničke mašine zamenile su električne koje su bile znatno efikasnije i omogućavale su veću brzinu prilikom kucanja. Krajem 20. veka kompjuteri su preplavili planetu i potisnuli pisaće mašine.
D. I.

Sud odbacio zahtev Polanskog
Apelacioni sud Kalfornije odbacio je zahtev advokata Romana Polanskog koji preduzima korake kako bi se protiv njega obustavio postupak kao slučaj stariji od 30 godina, a vezan je za seksualni odnos režisera sa maloletnicom. Advokati sineaste koji zbog tog postupka ne sme da stupi na tle SAD, tražili su da se predmet izmesti van losanđeleskog okruga uz obrazloženje da "nijedan sudija okruga Los Anđeles ne može da bude nepristrasan" u vezi s aferom iz 1977, navele su svetske agencije. Početkom decembra, advokati Polanskog podneli su zahtev za obustavu postupka protiv njega tvrdeći da imaju dokaze da njihov klijent nije imao fer suđenje jer je sudija radio po instrukcijama tužilaštva.

Nova komedija Dženifer Lopez
Američka glumica i pevačica Dženifer Lopez biće junakinja komedije "Plan B", koju će režirati Alan Paul, piše Holivud riporter. Film je priča o ženi koja upoznaje muškarca svojih snova istog dana kada ostaje u drugom stanju veštačkom oplodnjom. Snimanje počinje u maju. To će biti rediteljski debi Alana Paula, koji se do sada bavio producentskim poslom.

Snimaće se film o životu Ernesta Hemingveja
Jedna producentska kuća snimiće film o životu američkog pisca Ernesta Hemingveja , kao adaptaciju njegove popularne biografije, piše Holivud riporter . Knjiga "Papa Hemingnjay: A Personal Memoir" A.E. Hočnera govori o poslednjih 14 godina Hemingvejevog života, periodu u kojem je američki nobelovac bio blizak prijatelj sa Hočnerom, koji danas ima 88 godina. Hočner je napisao scenario za film "Hemingnjay's Adventures of a Young Man" iz 1962, prema piščevim pričama. Heminvej je izvršio samoubistvo godinu dana ranije.

Teriju Gilijamu počasna nagrada BAFTA
Britanski pisac i režiser Teri Gilijam dobiće počasnu nagradu BAFTA na svečanoj dodeli priznanja britanske filmske akademije, u nedelju u Londonu. Počasna nagrada BAFTA dodeljuje se kao priznanje za izuzetan doprinos filmu. Rođen u Minesoti, Gilijam je kao režiser debitovao filmom "Monti Pajton i Sveti gral", koji je snimio sa Terijem Džonsom . Posle toga snimio je i filmove "Dvanaest majmuna", "Fear and Loathing in Las Vegas", "Braća Grim" i "Tideland". Pred njim je snimanje filma "The Man Njho Killed Don Ljuidžote", a publika će uskoro moći da pogleda njegov film "The Imaginarium of Doctor Parnašus", poslednji film Hita Ledžera , u kojem igraju i Džoni Dep , Kolin Farel i Džud Lo.

Springstin, "Fiš", "Bisti Bojs" na festivalu Bonaru 2009.
Američki roker Brus Springstin nastupiće u junu na festivalu Bonaru, što će biti njegov jedini festivalski koncert ove godine u Severnoj Americi, objavljuje Bilbord na svom sajtu. Učešće na muzičkoj manifestaciji koja će od 11. do 14. juna biti održana u Mančesteru, gradu američke države Tenesi, potvrdile su i grupe "Bisti Bojs" , ponovo okupljeni "Fiš" i "Najn Inč Nejls" . Dejvid Bern, Vilco , Al Grin , Snup Dog , Elvis Kostelo, Erika Badu i Ben Harper takođe će nastupiti na festivalu Bonaru.

Snimak gnevnog Kristijana Bejla dospeo na internet
Na internetu se pojavio audio snimak psovki koje je glumac Kristijan Bejlizgovorio na račun kamermana, tokom snimanja filma20  "Terminator Salvation". Trominutni zvučni zapis postavljen je na sajtovima američkih tabloida među kojima je TMZ.com. Glumac, koji je tumačio Betmena u filmu "Mračni vitez" nominovanom za Oskara u osam kategorija, vređao je kamermana Šejna Herlbata koji je navodno ušao u njegovo vidno polje. Na snimku se čuje jedino Bejlov glas, iako je očigledno da reaguje na odgovore Herlbata i filmske ekipe koja pokušava da smiri glumca.

Konkurs za pozadinu sajta Britni Spirs
Američka pop zvezda Britni Spirs pokrenula je konkurs za najbolju fotografiju ili kolaž koji će biti upotrebljen kao pozadina za njen sajt. Prijave se mogu poslati na i-mejl britneyspearsdotcom@gmail.com, prenosi magazin OK! Posetioci sajta www.britneyspears.com glasaće za svog favorita, a od četiri koja dobiju najviše glasova, pobednika će izabrati Britni Spirs.

Život bez televizora nije nikakav život
Jedan sudija u Brazilu dodelio je odštetu od 2.600 dolara čoveku koji je tužio prodavnicu koja mu nije zamenila neispravan televizor pošto je, po oceni sudije, televizor uređaj koji spada u "elementarne potrepštine" u kući. Kupac je tužio firmu Kasaš Baija, najvećeg proizvođača nameštaja u zemlji, zbog "moralne štete" jer je sprečen da gleda fudbalske utakmice i rijaliti šou "Veliki brat". "U savremenom životu ne može se poreći da je televizor elementarna potrepština, stvar koje ima u skoro svim kućama", obrazložio je sudija iz grada Kampoša. "Bez njega čovek ne može da gleda prelepe žene u Velikom bratu', nacionalne vesti ni fudbalske utakmice", dodao je sudija.

Novi horor Džona Karpentera
Američki režiser Džon Karpenter snimiće novi horor, priču o duhovima pod nazivom "The Njard", piše dnevnik Varajeti. Amber Herd ("Ananas ekspres") u filmu će igrati ženu koju duhovi progone u psihijatrijskoj bolnici. To će biti prvi Karpenterov film od 2001, kada je snimio "Duhove sa Marsa".

Prvi koncertni DVD Stivija Vondera
Američki soul i fank pevač Stivi Vonder objaviće idućeg meseca svoj prvi autorizovani DVD, sa snimkom dva koncerta koja je održao prošle godine u londonskoj areni O2. "Live at Last" (Konačno uživo) biće pušten u prodaju 10. marta u DVD i blu-rej formatu, objavljuje magazin Bilbord na svom sajtu. Vonder je 30. septembra i 1. oktobra nastupio u areni O2, u sklopu njegove prve veće turneje u poslednjih 10 godina.

Izbacili pijanog pilota iz aviona
Putnici jednog aviona ruske aviokompanije Aeroflot zatražili su pred poletanje da pilot aviona, po svemu sudeći pijan, napusti letelicu, piše lokalna štampa. Putnici su počeli da se brinu kada je pilot nerazgovetno pričao kada im je poželeo dobrodošlicu na let 315 iz Moskve za Njujork, 28. decembra prošle godine. "Prva pomisao koja mi je pala na um bila je: 'Ovaj je trešten', kazala je putnica Hatuna Kobijadšvili. "Njegovo obraćanje bilo je toliko nerazgovetno da je bilo teško reći na kojem jeziku govori", dodala je. Pilot je pola sata odbijao da izađe iz svoje kabine, a kada je to najzad učinio lice mu je bilo crveno, oči zakrvavljene i teško se držao na nogama. "Mislim da u Rusiji svi znaju kako izgleda pijan čovek", kazala je putnica Katja Kušner. "Najpre nas je gledao kao da smo ludi. Kasnije, kada je shvatio da nećemo odustati, rekao je: 'Sedeću mirno ovde u ćošku. Imamo još tri pilota. Obećavam da neću dirati komande", ispričala je. Više od 100 putnika potpisalo je dokumenat kojim svedoče da je pilot bio pijan. Tri sata kasnije, kompletno osoblje aviona je zamenjeno.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"