|
|
Broj 1187, 06. februar 2009.
| Koja si ti grupa? |
| |
Pod "tipom" Japanci podrazumevaju krvnu grupu i nikakvi naučni dokazi ne mogu
da ih razuvere da krvna grupa ne sadrži odgovore na sve.
Prema podacima najvećeg japanskog distributera knjiga Tohan, četiri od 10
najprodavanijih knjiga prošle godine u Japanu bavile su se određivanjem
ličnosti na osnovu krvne grupe.
 Izdavač
knjiga o krvnoj grupi, Bungeiša, naveo je da je serija knjiga od kojih se
svaka odnosi na posebnu krvnu grupu - A, B, O i AB, prodata u više od pet
miliona primeraka.
Glavni urednik u Bungeiši Taku Kabeja smatra da interesovanje za te knjige
potiče od potrebe da se potvrdi lični imidž. Čitaoci otkrivaju svoj tip na
osnovu krvne grupe i kažu: "Da, tako je, to sam ja".
Prema knjizi, tip A su osetljivi perfekcionisti, ali i previše strašljivi,
tip B su veseli, ali ekscentrični i sebični ljudi, nulta grupa su
znatiželjne, darežljive i tvrdoglave osobe, dok su tip AB umetnički
nastrojeni, ali tajanstveni i nepredviljivi ljudi.
To sve možda zvuči kao horoskop, ali se čini da japanska javnost mnogo ne
haje za to, navodi Asošiejted pres.
Izgleda čak da i japanski premijer Taro Aso pridaje značaj tome, pošto je u
svojoj zvaničnoj biografiji na sajtu objavio da je krvna grupa A. Njegov
rival, opozicioni lider Ičiro Ozava je grupa B.
Krvna grupa se pojavljuje i u video igrici "nintendo DS", a u Japanu se
prodaju i ženske "srećne tašne" koje se prave prema tipu krvne grupe. Jedna
TV mreža priprema se da emituje komediju o ženama koje tragaju za mužem na
osnovu krvne grupe.
I tu nije kraj. Agencije za upoznavanje partnera nude test o slaganju krvnih
grupa potencijalnih partnera, a neke kompanije donose odluke u dodeli
zadataka na osnovu krvne grupe zaposlenih.
Deca u nekim obdaništima su podeljena prema krvnoj grupi, a čak su treninzi
za japansku žensku ekipu softbola na prošlogodišnjim Olimpijskim igrama u
Pekingu bili prilagođeni svakoj igračici.
Ne vide svi u tome bezazlenu zabavu. Japanci sada imaju i novi izraz - "bura-hara",
koji se odnosi na uznemiravanje zbog krvne grupe.
I pored upozorenja, mnogi poslodavci i dalje u razgovorima za posao pitaju
kandidate o krvnoj grupi, kaže zvaničnik japanskog Ministarstva zdravlja,
socijalne brige i rada Juniči Vadajama.
"To je toliko rašireno da većina ljudi, čak i rukovodioci kompanija, nisu
svesni da se pitanjima o krvnoj grupi približavaju diskriminaciji", dodaje
Vadajama.
Krvne grupe, koje se određu na osnovu proteina u krvi, nemaju nikakve veze
sa ličnošću, naglašava profesor psihologije na Univerzitetu Šinšu Satoru
Kikuči.
"To je jednostavno lažna nauka. Ta ideja ohrabruje ljude da sude o drugima
na osnovu krvne grupe ne pokušavajući da ih razumeju kao ljudska bića. To je
poput rasizma", upozorava Kikuči.
Upotreba krvne grupe ima svoje mračne korene u istoriji.
Teorija je preuzeta iz nacističke ideologije o rasi a usvojila ju je
japanska militaristička vlada tokom 1930-tih godina kako bi stvarala snažne
vojnike. Ideja je kasnije potisnuta a pomama je zamrla.
Ponovo se pojavila tokom 1970-tih kada je Masačiko Nomi, advokat bez
medicinskog znanja, javnost još jednom upoznao s tom teorijom.
Nomijev sin, Tošitaka, sada promoviše tu ideju kroz privatnu grupu, Centar o
naukama o čoveku ABO. On ističe da ne želi da rangira ljude ili da sudi o
njima, već da poboljša veze među ljudima i da im pomogne da iskoriste svoje
talente. |
| |
| |
|
|
| Skupština dijaspore povezaće maticu i
rasejane |
| |
Ministar za dijasporu Srđan Srećković rekao je, u ponedeljak, da je
najznačajnija novina u Zakonu o dijaspori sastav i način funkcionisanja
Skupštine dijaspore koju će činiti 42 koordinatora i koja će prvi put
povezati maticu i rasejanje.
 Ministar
je povodom završetka dvomesečne javne rasprave o tom zakonu istakao da će
koordinatori te Skupštine biti sa svih kontinenata i da će u njenom radu
učestvovati i predsednik Srbije, predsednik Vlade, resorni ministri i
predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti,
Privredne komore Srbije, Stalne konferencije opština i gradova i Javnog
servisa.
U izjavi dostavljenoj medijima Srećković kaže da će Nacrt zakona o dijaspori
Vlada usvojiti do kraja februara i da će ubrzo nakon toga biti na dnevnom
redu Skupštine.
"Verujem da će početak primene tog zakona označiti i suštinski zaokret u
politici prema dijaspori koja će dobiti priliku da se aktivnije uključi u
dešavanja u Srbiji, ali će i iz Srbije dobiti podršku koja je decenijama
izostajala", istakao je on.
Zakonom je predviđeno da Skupština dijaspore za kontinuirano praćenje i
rešavanje konkretnih problema formira Ekonomski savet, Savet za statusna
pitanja i Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i saradnju u oblasti sporta.
Prema rečima Srećkovića, tim zakonom pripadnici dijaspore podržani su da se
integrišu i budu lojalni građani u državama u kojima žive i tako na posredan
način rade na poboljšanju imidža Srbije u svetu.
Ministar je naveo da je u okviru javne rasprave o tom zakonu održano
nekoliko stotina javnih tribina i okruglih stolova širom sveta i da je radna
verzija poslata na 2.400 adresa srpskih organizacija, udruženja i uglednih
pojedinaca u svetu.
"Pristiglo je više od pet stotina konkretnih predloga od kojih su mnogi
postali sastavni deo nacrta zakona i mi zbog toga izražavamo veliko
zadovoljstvo", kazao je Srećković.
Zakonom je precizirano da dijasporu čine svi državljani Srbije koji žive u
inostranstvu i pripadnici srpskog naroda koji žive u inostranstvu, a nisu
državljani Srbije, nezavisno od toga da li su državljani neke druge države
ili su apatridi, a državu Srbiju smatraju za svoju maticu.
Srećković je istakao i da je taj zakon dobio pozitivno mišljenje Kancelarije
za pridruživanje Evropskoj uniji i da je u potpunosti usaglašen sa svim
međunarodnim principima i standardima.
Zakonom je precizno predviđena konkursna procedura za dodelu sredstava iz
budžeta Srbije za projekte i programe koji svojim kvalitetom doprinose
jačanju veza dijaspore i matice, a utvrđeno je i da će se Dan dijaspore
proslavljati svake godine 28. juna, na Vidovdan.
Srećković je dodao da se u cilju inteziviranja ekonomske saradnje i
privlačenje investitcija poslovnih ljudi srpskog porekla iz rasejanja tim
zakonom predviđa da se pri opštinama i gradovima formiraju kancelarije za
dijasporu u onim područjima Srbije iz kojih potiče veliki broj ljudi iz
dijaspore.
Zakonom se propisuje i pravo na učenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma u
matici kao i pravo konkurisanja za stipendije za visoko obrazovanje u matici.
Utvrđene su nagrade i priznanja za izuzetan doprinos i zasluge u oblasti
razvoja i jačanja veza matice i dijaspore, među kojima su Majka Srbija kao
glavna nagrada, Car Dušan iz oblasti politike, Nikola Tesla iz oblasti
naučnih i tehnoloških dostignuća i Vuk Karadžić za posebne zasluge u
očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma. |
| |
| |
|
|
| Evropski muškarci mrze peglanje, pranje veša
i kupatila |
| |
Evropski muškarci priznaju da najviše mrze da peglaju, čiste sanitarije, peru
veš i menjaju posteljinu, rezultati su istraživanja koje je sproveo
francuski institut Ipsos u četiri evropske zemlje Španiji, Italiji,
Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Čak 73 odsto ispitanika priznalo je da mrze, pa i odbijaju da peglaju. Odmah
sledi i ribanje kupatila koje se, po svaku cenu, trudi da izbegne 67 odsto
ispitanika.
 Razvrstavanje
prljavog veša i ukljičivanje u rad veš mašine mrzi ili odbija da radi 61
odsto evropskih muškaraca, a isto toliko izbegava po svaku cenu promenu
posteljine, makar morali da zauzvrat peru pod (59 odsto).
S druge strane, muškarci tvrde da rado iznose đubre (74 odsto) i idu u
kupovinu (67 odsto). Kulinarske sposobnosti voli da iskaže njih 56 odsto, a
53 odsto tvrdi da im nije mrsko da posle toga i operu sudove.
Žene potvrđuju ove podatke, ali tvrde da muškarci mnogo više odbijaju kućne
poslove nego što su spremni da priznaju. One tvrde da čak 80 odsto njih
nikada ne pegla, 72 odsto izbegava održavanje higijene u kupatilu, a 68
odsto ne primećuje korpu za prljav veš.
Prema istraživanju, najmanje smisla za kućne poslove imaju Italijani.
Rezultati takođe pokazuju da čak 73 odsto žena smatra da radi više po kući
od svog partnera, dok se 59 odsto muškaraca vajka da bi trebalo da se ipak
malo više uključe u kućne poslove.
Najviše se oko kućnih poslova svađaju u Španiji (52 odsto), a najmanje u
Velikoj Britaniji (42 odsto).
Kao izgovor što se ne ističu u kućnim poslovima, muškarci navode da njihove
žene to bolje rade (44 odsto), da oni to uopšte ne znaju da rade (37 odsto),
ili da nemaju vremena za takve poslove (39 odsto).
Među brojnim muškim strategijama izbegavanja kućnih obaveza je da se prave
ludi (59 odsto) ili da obećaju da sledeći put oni to uraditi (66 odsto). |
| |
| |
|
|
| Ajfelova kula kakvu turisti nikad ne vide |
| |
Ajfelova kula, simbol Pariza i primer prefinjene jednostavnosti, krije unutar
svoje elegantne figure složen i zamršen mehanizam.
Specijalno skrojene pumpe, grejači i osvetljenje održavaju spoljni sjaj 119
godina stare gvozdene dame, dok ogromni zupčanici, točkovi i kablovi škripe
duboko unutra, na mestima koja nijedan turista ne vidi.
 Staranje
o skrivenoj sadržini ovog spomenika je naporan, često opasan posao koji
održava kulu u njenom najboljem izdanju sa razglednica. Više od 500 ljudi -
od kovača i vodoinstalatera do čuvara i kuvara - radi unutar gvozdene
strukture.
"Celo selo je tu, puno života i vrlo različitih životnih oblika", kaže
agenciji AP Iv Kamera, tehnički direktor kompanije koja upavlja kulom.
U prostranim podrumima ispod nogu kule nalaze se hidraulični motori koji
pokreću dva lifta za posetioce. Silazak niz spiralne stepenice, pored
ogromnih točkova koji polako namotavaju debele čelične kablove, liči na
izlet u doba industrijske revolucije.
Rezervoar sa 4.000 litara vode, koja je nekad pumpana iz obližnje Sene, daje
protivtežu potrebnu da se 18.000 svakodnevnih posetilaca podigne na 115
metara visoki drugi nivo.
Bezbrojni delovi motora, koji neprekidno klopoću, traže često podmazivanje i
svakodnevni pregled. Čak i kratak kvar jednog lifta može da udvostuči redove
posetilaca.
Grad Pariz je većinski vlasnik Ajfelove kule, koja je zaradila više od 1,4
milion evra tokom 2007. Kula godišnje privuče oko sedam miliona posetilaca,
što je čini jednom od najvećih svetskih turističkih atrakcija.
Ali i potencijalnom metom terorista, kao u filmu "Supermen dva". "Ona je
simbol, i zato je meta", kaže Kamare. Odred čuvara je "zamašan", dodaje on,
ne zalazeći u pojedinosti.
Stražari takođe moraju da paze na samoubice - u proseku jedan skok sa kule
godišnje, kaže Kamare. Poslednji je bio muškarac koji se bacio u smrt
početkom 2008.
Na delo arhitekte Gustava Ajfela, liftovi za posetioce su postavljeni 1899,
deset godina pošto je kula otvorena. Zajedno sa modernijim liftovima koji
idu do platforme na visini od 276 metara, dizalice prevale, gore dole,
99.775 kilometara godišnje.
Godine i teški rad uzeli su danak, pa je upravo u toku zamena svih delova
jednog od ostarelih hidrauličnih motora. Tačne kopije svakog originalog
zupačika, šrafa ili točka su napravljene u kovnicama u Francuskoj i Nemačkoj,
po ceni od 20 miliona evra.
Podžemne pumpe šalju vodu do lavaboa i toaleta visoko u kuli. Desetine
kilometara vodovodnih cevi je ugrađeno u strukturu ovog spomenika. Mini
grejači ih štite od smrzavanja, pa vode ima i kada su zime najoštrije.
Tim od 30 fabrara radi puno radno vreme preko 18 meseci da premaže kulu
svežim slojem njene poznate bronzane boje.
Svaka promena sijalica je poduhvat. Za zamenu jednog od 360 svetlosnih
izvora potreban je alpinistički tim sa punom opremom za bezbednost. "Ako
ispustite bilo šta, makar mali šrafciger, to može da bude za nekog
smrtonosno", kaže elekričar Anri Pelie, koji u kuli radi 14 godina.
Srećom, navode elektiračari, 20.000 mini-sijalica koje čine da se kula
raskošno kupa u svetlosti iz sata u sat cele noći, imaju garanciju trajanja
od 10 godina.
Podgnuta kao simbol Svetske izložbe 1889. godine, Ajfelova kula je značila
revoluciju u arhitekturi. Ne samo što je bila najviša građevina na svetu,
već je označila i radikalni raskid sa pariskim niskim kamenim zgradama. |
| |
| |
|
|
| Srpski brend postao "legija stranaca" |
| |
Među 29 prvotimaca Crvene zvezde koji se pripremaju na Kipru nalazi se čak 11
stranaca, a ako probu prođe i Marles iz Obale Slonovače, biće ih 12! Uz
podatak da su Koroman i Lazetić stigli iz inostranih klubova dolazi se do
saznanja da jedva nešto više od polovine tima čine domaći igrači!
Najveći srpski sportski brend liči sve više na legiju stranaca, dopalo se to
nekom ili ne. U protekle tri godine u Zvezdu je došlo 29 stranih igrača, od
toga za poslednjih šest meseci čak dvanaestorica. Letos Edgar, Jaković, Kleo
i Some, a ove zime: Džeferson, Isah, Vranješ, Abu Bakar, Fereira, Parker,
Šišić i pomenuti Marles.
 Da
se u kupovini lutalo govori broj od 11 letošnjih "pojačanja" kojima je
uručena povratna karta, a ostala su samo četvorica: Edgar, Some, Kleo i
Jaković. Da li je kupovina stranaca za Crvenu zvezdu nužnost ili posledica
zabluda njenog skautinga, pitanje je koje traži odgovor.
- Ako gledamo velike strane klubove, engleske i italijanske pre svega,
ispada da je to jedini put. Ali, Zvezda nije u njihovom rangu, jer nema ni
izbliza toliko para. Sigurno je samo da nasumična kupovina igrača usporava
afirmaciju Zvezdinih mladih talenata - kaže Vladimir Petrović Pižon, jedna
od igračkih ikona crveno-belih.
Nedostatak pravih asova u Srbiji, po Petroviću, nije toliki da bi se
pojačanja tražila samo preko granice:
- Zvezdi bi u ovim okolnostima bilo dovoljno da među prvih 11 ima trojicu
stranaca, ali iskusnih i proverenih, a ne ovih za koje niko ne zna šta i
koliko mogu. Pre toga, u klubu moraju da kažu šta hoće: da prave igrače za
prodaju, ili da prodaju samo kad je nužno, a kupuju da bi ojačali tim. Ima
tu posla i za Fudbalski savez, koji mora da se odredi prema najezdi stranaca.
Da je na Marakani više odgovornosti, promenada igrača bila bi znatno
smanjena, smatra četvrta Zvezdina legenda:
- Šta znači to: dovedem igrača i platim ga, a kad se utvrdi da je promašaj,
kupujem drugog! To je lako, ali skupo košta. Oni koji ih dovode moraju da
imaju odgovornost. Takav luksuz teško može da dozvoli i Inter, zato njegove
šefove žulja što su bacili 32 miliona evra za Kvarežmu. Osećaju se kao da im
je neko ukrao te pare! A šta ostaje Zvezdi: dovela je i gomilu naših
povratnika, pa ih skoro sve otpustila. Neki stranci su promenili po deset i
više klubova! U fudbalu se greši, ali zna se šta čeka grešnike, zar ne
zaključuje Pižon.
Selektor mlade reprezentacije Slobodan Krčmarević, odličan poznavalac
srpskog mladog talasa, nije apriori protiv stranaca:
- Ako su pravi kvalitet i mogu da podignu Zvezdinu igru, zašto ih ne dovesti?
Samo, letošnji veliki pazar govori da su promašili sa pojačanjima. Dobar
izbor je dobitak ne samo za klub, nego i za ligu, navijače i gledanost.
Bolje je dovesti trojicu pravih, nego petnaest igrača sumnjivih dometa.
Za pravi transfer, po Krčmareviću, potreban je vrhunski skauting - praćenje
igrača u dužem razdoblju i dobra procena.
- U pravu je menadžer Ranko Stojić kad kaže da pripreme za junski prelazni
rok počinju u oktobru. Ako se radi planski i ako ljudi koji odlučuju znaju
posao, to se uvek isplati. Srbija je, uprkos svemu, fabrika fudbalskih
talenata i to nije sporno.
Međutim…
- U našim uslovima Zvezdi je dovoljno da među starterima ima tri-četiri
stranca, ne više. Ostala mesta mogu da popune domaći igrači, ako klub ne
žuri sa njihovom prodajom. Bolje je sačekati da im skoči cena, da donesu
klubu rezultat, nego da na njihovoj preprodaji kasnije zarađuju inostrani
klubovi.
Besparica, neizbežni pratilac srpskog fudbala, po Krčmareviću, nije tolika
da bi onemogućila kupovinu pojačanja.
- Ni Zvezda ni Partizan nisu toliko siromašni kao što izgleda. Ako se
transferi kreću od 500 hiljada do milion evra, znači da ima para. Ne može se
dovesti Bekam, ali solidan stranac sa iskustvom može. Ako je cilj Evropa kao
što se govori, onda su potrebni i inostrani igrači. Ja sam za kvalitet, a ne
za kvantitet, u protivnom, našim nadama zatvaraćemo vrata ispred nosa. Znači,
ne kupovati po svaku cenu evropski "škart" nego ono najbolje što budžet može
da podnese zaključuje Krčmarević.
Među Zvezdinim zimskim pridošlicama najzanimljiviju karijeru ima 30-godišnji
Brazilac Žozeizli Fereira Rosa. Napadač koji je stigao iz Ipatinge, od koga
se očekuje da poveća ubojitost crveno-belih, potpisivao je novi ugovor u
proseku na svakih šest meseci, pa je tako promenio 18 klubova!
Do sada je Fereira igrao u sledećim ekipama: Uberlandija, Atletiko Mineiro,
Ateneo, Mamore, Farense, Beira Mar, Gimaraeš, Žil Visente, Uniao Leirija,
Nacional, ponovo Uniao Leirija, Kruzeiro, Ipatinga, Nautiko, Uniao Leirija (treći
put), Alsan Hjundai, ponovo Ipatinga, Crvena zvezda. |
| |
| |
|
|
| Tri godine do kuce u vinipegu osam u vankuver |
| |
Međunarodno istraživanje o kupovnoj moći građana što se stambenog prostora
tiče pokazalo je da je Vankuver na četvrtom mestu liste po
najnepristupačnosti u svetu. Srednja cena kuće u tom gradu iznosi 8,4
srednja godišnja dohotka, odnosno znači da je za kupovinu kuće potrebno
skupiti 8,4 srednje godišnje plate.
 Ispred
Vankuvera jedino su Sanšajn Koust, Australija, Honolulu, Havaji, i Gold
Koust, Australija.
U Britanskoj Kolumbiji nalaze se i ostali kanadski gradovi u kojima treba
duže štedeti da bi se stiglo do krova nad glavom - Viktorija na sedmom mestu,
Kelovna na 19, a Ebotsford na 25.
Kanadska srednja brojka je 3,5 godine rada za sopstveni kroz nad glavom.
Podaci su sačinjeni na osnovu stanja na tržištu i u ekonoiji u trećem
kvartalu 2008. godine u 265 gradova u Australiji, Kanadi, Irskoj, Novom
Zelandu, Velikoj Britaniji i SAD-u.
Interesantno je da su iz SAD-a i Kanade svi gradovi u kojima je kupovina
kuće pristupačna kategorija. Za kuću na ostrvu Kejp Breton, Nova Skotija,
potrebno je najkraće raditi, makar što se Kanade tiče, svega nešto preko dve
godine.
Tamošnje tržište nekretnina u poređenju sa platama obezbedilo im je peto
mesto u ovoj studiji. Među jeftinija tržišta spadaju i ona u Monktonu, Nj.B.
i ontarijskim gradovima Tander Beju i Čatamu.
Od velikih gradova najbolje je plasiran Vinipeg, u kojem je potrebno raditi
tri godine za kuću. |
| |
| |
|
|
| Sretenje sa mrmotom |
| |
Drugog dana februara svake godine, na Dan mrmota (što se po pravoslavnom
kalendaru poklapa sa Sretenjem), sa nestrpljenjem se očekuje vremenska
prognoza ukorenjena narodno verovanje. Tada, naime, mrmot, kod pravoslavaca
medved, izlazi iz svoje jazbine i ako ugleda svoju senku, vraća se na
spavanje pošto će zima trajati još šest nedelja. Ukoliko, pak, nema senke,
odnosno nije sunčan dan, životinja se lagano priprema za skori dolazak
proleća.
 Bez
obzira da li postoji poverenje u ono što će predskazati životinja, ipak
većina se potajno nada da će čuti ono što želi.
Ove godine uzbuđenje je bilo veće nego obično, a očekivanja svih identična -
da će ovoj hladnoj i snežnoj zimi brzo doći kraj. Sve oči bile su uprte u
Vajarton, gde obitava provereni prognostičar mrmot Vili.
No, na popriličnu žalost i razočaranje svih, kako prisutnih na licu mesta u
Vajartonu, tako i ostalih, Vilijeva prognoza kaže da će zima trajati još
šest nedelja.
On je, naime, oko osam ujutro izašao iz svoje jazbine i ugledao svoju senku,
što je znak da ćemo proleće morati da čekamo duže nego što smo želeli.
Ispostavilo se da su i Šubenakedi, iz Nove Skošije, i Balzek Bili iz Alberte,
kao i američki 'rođak' Panksatoni Fil, iz Pensilvanije, potvrdili Vilijevu
prognozu.
Ni meteorolozi nam ne daju razloge za opuštanje, naprotiv, oni čak tvrde da
će zima potrajati šest nedelja, ukoliko imamo sreće. |
| |
| |
|
|
| Ne zna se koja je bolja, da li Jelena ili Ana |
| |
Najbolje teniserke Srbije ne bi trebalo da imaju problema sa Japankama
narednog vikenda u prvom kolu Svetske B grupe Fed kupa. I Jelena Janković i
Ana Ivanović imaju maksimalan učinak sa dvema ponajboljim igračicama gostiju,
Aiom Sugijamom i Aikom Nakamurom.
Jelena, sada treća igračica sveta, u proteklih godinu dana tri puta se
sastala sa Sugijamom i pobedila je u svim duelima bez izgubljenog seta, dok
je u jedinom meču sa 25-godišnjom Nakamurom, još 2003. slavila sa 2:1.
 S
druge strane, Anina česta protivnica bila je Nakamura, i one su igrale tri
meča, koja su pripala osmoj igračici sa VTA rang-liste, kao i jedini susret
sa Sugijamom (prepustila joj samo tri gema). Stoga je Japankama jasno da
nemaju mnogo šansi pred srpskim timom i vatrenom publikom u "Areni".
Naše devojke će po prvi put igrati zajedno pred domaćim navijačima i očekuje
se da će tribine biti ispunjene.
- U Beogradu sam drugi put, bila sam i pre dve godine, ali u poseti mom
prijatelju Takajukiju Suzukiju, tadašnjem fudbaleru Crvene zvezde, i super
sam se provela. Sada ću se prvi put takmičiti u Beogradu, a čula sam da će u
"Areni" biti oko 20.000 ljudi i jedino nam preostaje da se nadamo da će neki
od njih navijati i za nas - rekla je 26. igračica sveta, koja već 11 godina
igra za reprezentaciju.
Sugijama je na Australijen openu izgubila sa 2:0 od 10 godina mlađe Jelene
Janković, a za taj meč kaže da je bio veoma naporan, ali i da je analizirala
greške i da misli da sada može bolje da odigra.
- Mi znamo da će biti teško, ali se nadamo da možemo da odigramo dobro. Da
ne verujemo da imamo šanse protiv Srpkinja, ne bismo ni bile ovde. Jelena je
izuzetna igračica koja je zbog konstantno dobrih igara zaslužila da bude
prva na svetu, a ne mogu da kažem koju bih od njih više želela za protivnicu.
Obe su, svaka na svoj način, velike igračice. Dok Jelena zasniva svoju igru
na odbrambenoj taktici, Ana je ofanzivna teniserka - kaže Sugijama.
Najpoznatija japanska reprezentativka u julu će napuniti 34 godine, ali joj
dug put i aklimatizacija neće predstavljati problem, jer je navikla na česte
promene klime tokom dugogodišnjih nastupa na turnirima širom sveta.
- Mnogo putujem i brzo se navikavam na vremensku razliku. Imala sam vremena
da odspavam, tako da verujem da će sve biti u redu - kaže Ai.
Selektor Ueda Minoru od 2003. vodi japansku selekciju, a o našoj
reprezentaciji izrazio se veoma pohvalno.
- Kada sam čuo da smo za protivnika dobili Srbiju, osećao sam se otprilike
kao vi kada ste saznali da će vaš muški tim igrati protiv Španije u Dejvis
kupu. Daćemo sve od sebe u narednim mečevima, iako smo svesni da Srbija
poseduje odlične igračice, a imaće i veliku podršku sa tribina. Za nas je
čast što uopšte učestvujemo u Federejšen kupu - rekao je Minoru.
I ostale igračice Japana Ajumi Morita, Aiko Nakamura i Rika Fudživara
smatraju da ih čeka izuzetno težak zadatak narednog vikenda, ali bez obzira
na to što Srbiju smatraju favoritom, obećale su da će dati maksimum na meču
prvog kola Svetske B grupe.
Duel između Srbije i Japana na programu je u subotu od 14 časova (dva singla)
i nedelju (dva singla i dubl) u "Beogradskoj areni", a žreb će biti obavljen
sutra u podne.
Imamo veliku šansu za pobedu
Ana Ivanović od ponedeljka trenira u "Beogradskoj areni" i sanja vikend kada
će zaigrati pred punim tribinama. Pobednica Rolan Garosa zadovoljna je
podlogom i smatra da će Srbija ako bude na uobičajenom nivou savladati
Japanke u prvom kolu Svetske B grupe i plasirati se u baraž za
najkvalitetniju grupu.
- Teren je prilično spor, loptica visoko odskače i mislim da je to dobro za
nas, jer Japanke više vole brzu podlogu i nizak odskok.
 Podloga
je prilično slična onoj na Australijen openu, iako loptica leti brže jer se
radi o dvorani. Igranje kod kuće, pred bučnom publikom, takođe, će nam
pomoći - smatra Ana Ivanović.
O rivalkama iz Japana, srpska teniserka kaže:
- Japanke mogu da budu opasne ako uđu u svoj ritam, kada igraju brzo i rano
napadaju lopticu. Ali, mislim da samo moramo da prikazujemo našu igru,
poštujemo protivnice i prilazimo im ozbiljno. Ako budemo igrale najbolje što
znamo, imaćemo velike šanse da dobijemo ovaj duel - dodala je Ivanovićeva.
- Svaki put kada treniram u praznoj "Areni" pomislim na to kako će sve
izgledati u subotu. Mislim da će u dvorani biti sjajna atmosfera i veoma sam
uzbuđena zbog toga. Igranje pred domaćom publikom, među kojom će biti i
mnogi članovi moje porodice, prijatelji i navijači, predstavljaće mi posebno
iskustvo.
Ana je imala i "problem" sa kartama, morala je da ih obezbedi za veliki broj
svojih navijača.
- Mnogi moji prijatelji i rodbina su me zvali i pitali mogu li da im nabavim
karte. Ipak, imala sam mnogo obaveza tokom ove nedelje kako na terenu, tako
i van njega i, nažalost, nisam stigla da ih sve vidim. Ali sigurno ću ih
sresti u "Areni", pa ćemo moći sve to da nadoknadimo posle meča - zaključila
je Ana. |
| |
| |
|
|
| Teško mi je pao raskid sa Anom! |
| |
Španski teniser i nesuđeni srpski zet Fernando Verdasko priznao je da nije
nimalo lako preboleo raskid sa Anom Ivanović!
Polufinalista Australijan opena, koga su "peckali" da je doživeo igračku
renesansu nakon što je prekinuo vezu sa srpskom teniserkom, kaže da je zbog
Ane "prošao kroz teške trenutke", ali je uspeo u nameri da se sve to ne
odrazi na terenu.
- Svako ko misli da je raskid sa Anom pozitivno uticao na mene grdno se vara.
Istina je da mi je bilo teško, prošao sam kroz veoma loše trenutke, međutim,
uvek uspevam da odvojim profesionalni od privatnog života. Radio sam veoma
naporno pred Melburn i imao sam sreću da znam šta treba da učinim kako se
loša osećanja ne bi prenela na teren. Ispalo je odlično, i sada se svi šale
sa mnom da je raskid sa Anom veoma pozitivno uticao na mene. Čak su i neki
mediji posvetili svoje tekstove tome, međutim, takvi napisi nemaju veze sa
istinom - rekao je Verdasko španskim medijima.
Verdasko je rekao da je pomalo umoran od odgovaranja na pitanja šta se
desilo između njega i Ane, "jer je cela ta priča sada iza njega".
- Svi me pitaju za Anu. Dok smo bili u vezi zanimalo ih je kako mi je sa
njom, a sada kada smo raskinuli zanima ih zašto se to desilo. Ipak, nikada
neću otkriti te detalje jer je to moj privatni život. U pitanju su moja veza
i moje emocije... Sve što sam imao o tome da kažem već sam rekao i ta priča
je za mene završena - dodao je Verdasko.
Iako nikada nije zvanično objavljen razlog raskida njihove veze, Ana i
Fernando su u odvojenim intervjuima naglašavali "da su shvatili da im je
tenis u ovom trenutku bitniji od ljubavi". Ipak, svetski mediji spekulisali
su sa stvarnim razlozima, a neki tvrde da je za sve kriv australijski golfer
Adam Skot, koji je navodno zaveo Anu tokom snimanja reklame za "Roleks" i
proveo sa njom nekoliko dana. Simptomatično je to da je njihov raskid
usledio dan ili dva nakon što su objavljene slike Ane i Skota kako se
bezbrižno provode na plaži. Međutim, postoje čak i verzije prema kojima je
njihova veza bila samo marketinški trik, ali tu verziju, naravno, niko
ozbiljno nije potencirao. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
