|
|
Broj 1187, 06. februar 2009.
| Ljudi kritični prema diplomatiji svojih vlada |
| |
Većina ljudi u svetu nije zadovoljna spoljnom politikom svojih vlada, navodi
se u studiji organizacije Njorld Public Opinion (NjPO), koja se bavi
istraživanjem javnog mnjenja.
Ispitivanje je sprovedeno u 21 zemlji, uključujući pet sta-lnih članica
Saveta bezbednosti UN, a rezultati pokazuju da su ljudi iznenađujuće
kritični prema spoljnoj politici svojih vlada.
Na pitanje da li je moralnost spoljne politike njihovih zemalja iznad
proseka, ispod proseka ili prosečna, najčešći odgovor je bio da je prosečna.
Ni u jednoj zemlji moralnost spoljne politike nije ocenjena natprosečnom,
kaže Stiven Kal, direktor NjPO.
Ispitanici u 21 zemlji, koje obuhvataju 61 odsto stanovništva u svetu,
pokazali su da prilično realno i pažljivo prate spoljnu politiku svojih
vlada.
Samo u dve zemlje, Jordanu i Indiji, relativna većina ispitanika smatra da
je spoljna politika njihovih vlada moralno natprosečna. U Jordanu, 44 odsto
ispitanika odobrava diplomatiju svoje zemlje i naziva je natprosečno
moralnom. U Indiji je to 40 odsto.
S druge strane, u Meksiku čak 54 odsto ispitanika vrednuje spoljnu politiku
svoje zemlje ispod proseka. Sličan je slučaj u Južnoj Koreji i Argentini.
Ispitanicima je postavljeno i pitanje kako ocenju spoljnu politiku drugih
zemalja. Nijedna stalna članica Saveta bezbednosti UN nije dobro prošla -
izuzev Britanije.
Najnegativnije ocene dobili su Kina, Rusija i Sjedinjene Američke Države.
Ispitanici u šest zemalja smatraju da je kineska politika ispod proseka a ni
u jednoj od 21 zemlje obuhvaćene istraživanjem diplomatija Pekinga nije
ocenjena kao natprosečna.
Slično je ocenjena i spoljna politika Rusije. U pet zemalja ispitanici
smatraju da je ona ispod proseka, a ni u jednoj ne kažu da je natprosečna.
Sjedinjene Države su ocenjene ispod proseka u pet zemalja, dok samo u dve
zemlje američku diplomatiju smatraju natprosečno moralnom.
Generalno gledano sve tri zemlje slično su ocenjene.
Ukratko rečeno, ističe Kal, na međunarodnoj sceni nijedna zemlja ne uživa
ugled moralnog lidera. Prema njegovim rečima, veći deo sveta razočaran je
ulogom SAD.
"U nekim ranijim periodima svet je zaista prihvatao SAD kao svetskog lidera,
čija politika teži da bude visoko moralna. Međutim, to već duže vreme nije
slučaj. Mnoge zemlje su razočarane, čak iritirane američkom spoljnom
politikom", kaže Kal za Glas Amerike.
Na pitanje da li bi administracija novog predsednika Baraka Obame mogla da
obnovi vođstvo Sjedinjenih Država, Kal ukazuje na rezultate nedavno
objavljenog istraživanja koje je organizacija Njorld Public Opinion sprovela
za BBC.
U proseku, 67 odsto ispitanika u 17 zemalja izrazilo je nadu da će Barak
Obama popraviti odnose Amerike sa ostalim svetom. Kada je isto pitanje
postavljeno prošlog leta, manje od 50 odsto je dalo takav odgovor. "Izgleda
da, kako svet bolje upoznaje Baraka Obamu, optimizam u tom pogledu raste",
ističe Kal.
Međutim, to ne znači da je do poboljšanja već došlo, upozorava Kal.
Predsednik Obama tek treba da donese određene spoljnopolitičke odluke koje
bi mogle da utiču na odnose SAD sa svetom. Neosporno je ipak da postoji nada
širom sveta da će Amerika ubrzo povratiti ugled i vodeću ulogu u
međunarodnim odnosima. |
| |
| |
|
| |
| Senat ublažio odredbe tog plana |
| |
Američki Senat izglasao je ublažavanje odredbi plana "Kupuj američko" u
programu ekonomskih stimulansa vrednom 900 milijardi dolara nakon što je
predsednik Barak Obama izrazio bojazni od "trgovinskog rata".
Senatori su uzvojili amandmane na odredbe koje su razljutile Kanadu, EU,
Japan i druge američke trgovinske partnere. Tim amandmanima predviđeno je da
se "sporne" odredbe "primenjuju na način saglasan sa obavezama SAD iz
međunarodnih sporazuma".
Odredbe plana "Kupuj američko" predviđale su da se u projektima javnih
radova koji će se finansiarti iz stimulativnog paketa koriste samo čelik,
gvodžđe i proizvodi napravljeni u SAD.
Time bi SAD prekršile Severonoamerički sporazum o slobodnoj trgovini
(NAFTA), kao i odredbe Svetske trgovine organziacije (STO).
Obama je u intervjuu za mrežu Foks (Fodž) kazao da SAD moraju da paze da u
stimulativni paket ne uključe odredbe koje bi mogle da "pokrenu trgovinski
rat".
"Mislim da bi to bila greška u vreme kada je svetska trgovina u padu",
istakao je američki predsednik.
Za "Kupuj američko" zalažu se američke čeličane i radnici suočeni sa padom
tražnje njihovih proizvoda zbog recesije.
Oni kao glavni argument ističu da dolari američkih poreskih obveznika za
finansiranje javnih radova treba da se koriste za otvaranje radnih mesta u
SAD.
Predstavnički dom Kongresa još prošle nedelje je usvojio plan stimulacija od
825 milijardi dolara koji uključuje odredbe "Kupuj američko".
Reagujući na plan "Kupuj američko", ambasador EU u SAD Džon Bruton kazao je
da bi njihovo usvajanje štetilo Obaminoj poziciji lidera u svetu i da bi
moglo da ima za posledicu niz protekcionističkih mera širom planete.
Ukidanje tih odredbi tražio je i ambasador Kanade u SAD Majkl Vilson, dok se
Japan, koji je druga po snazi svetska privreda, obratio SAD, globalno
najjačoj ekonomiji, pismom u kojem je izrazio bojazni od protekcionizma. |
| |
| |
|
| |
| Čovek izazvao razoran zemljotres |
| |
Pritisak brane i njenog teškog veštačkog jezera na geološki rased mogao je
pomoći pokretanje razornog zemljotresa u Kini maja 2008. godine, kažu neki
od naučnika u nalazu koji ukazuje da je aktivnost čoveka imala ulogu u toj
katastrofi.
Zemljotres magnitude 7,9 po Rihterovoj skali u pokrajini Sečuan, bio je
najjači za nekoliko milenijuma, izazvao je smrt 70.000 ljudi, a pet miliona
je ostavio bez krova nad glavom.
Samo 550 metara od raseda i 5,5 kilometara od epicentra je brana Cipingpu,
visoka 156 metara, najveća u toj oblasti. Brana je pukla od potresa, a
jezero isteklo.
 Fan
Ćiao, glavni inženjer sečuanskog Biroa za geologiju, rekao je da je ogromna
težina vode u jezeru Cipingpu - 315 miliona tona, verovatno uticala na vreme
nastanka i magnitudu zemljotresa.
"Ne kažem da zemljotresa ne bi bilo bez brane, već da je njeno prisustvo
moglo promeniti domenzije i vreme zemljotresa, utičući da on bude jači",
rekao je Fan u telefonskom razgovoru.
Seizmolozi prihvataju da velika masa vode može pritisnti rasede dubokio u
Zemljinoj kori, dovodeći do zemljotresa.
Registrovani su manji zemljotresi izazvani težinom veštačkih jezera.
Zemljotres magnitude 6,4 u blizini brane Kojna u Indiji je usmrtio više od
180 ljudi 1967. godine i smatra se da je pokrenut težinom veštačkog jezera.
Ukoliko se potvrdi stav zagovornika stava da je katastrofalan zemljotres
pokrenula brana, Vlada Kine će biti u neprijatnom položaju jer je sečuanski
zemljotres predstavila kao neizbežnu prirodnu katastrofu i jer se zalaže za
izgradnju velikih brana da bi obezbedila struju i smanjila poplave.
Mnogi naučnici se ne slažu sa stavom da je brana Copingpu izazvala
zemljotres, iako prihvataju sda je mogla biti faktor i traže dodatne analize.
Međutim, inženjer Fan kaže da je toliko bio uveren u potencijalnu opasnost
od brane Cipingpu, da se oštro protivio njenoj izgradnji 2003. godine.
On podseća da je svega mesec dana pre zemljotresa ukazivao na branu kao
mogući uzrok, i kaže da i dalje šalje pisma Vladi izražavajući zabrinutost
zbog izgradnje dveju brana u neposrednom susedstvu razorene zone. |
| |
| |
|
| |
| Kušner optužen za uzimanje novca od afričkih
diktatora |
| |
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner suočen je sa optužbama da je
od afričkih diktatora dobijao ogromne sume novca, što bi ga moglo koštati
ministarske fotelje, pišu francuski mediji.
Knjiga "Le monde selon K." (Svet prema K.) novinara Pjera Peana, koja će
biti objavljena, predstavlja verovatno do sada najžešći napad na ovog, kako
ga nazivaju, "francuskog lekara" koji je i dalje jedan od najpopularnijih
političara u Francuskoj.
Pean opisuje Kušnera kao "lakeja američkih neokonzervativaca" i kao "prevaranta"
koji je iskoristio politički uticaj da obezbedi unosne ugovore od siromašnih
afričkih zemalja, navode mediji.
 Kušner
je na udaru žestokih kritika i "zbog političkih stavova u krvavim krizama u
Ruandi, na Balkanu, na Bliskom istoku i u Darfuru".
Glavna optužba, izneta u Peanovoj knjizi, odnosi se na Kušnerove aktivnosti
u periodu između 2002. i 2007. dok još nije bio u vladi i kada je zarađivao
kao privatni konsultant za zdravstvenu politiku.
Dve firme Kušnerovih bliskih saradnika, kako se navodi, naplatile su Gabonu
i Kongu ukupno 4,6 miliona evra za izveštaje koje je napisao bivši ministar
zdravlja o reformi njihovog sistema zdravstvene zaštite.
Novac je isplaćivan u više navrata i Pean tvrdi da je deo novca uplaćen
nakon što je Kušner imenovan za ministra spoljnih poslova 18. maja 2007.
Pean tvrdi da je jedan od Kušnerovih saradnika Erik Danon, menadžer
konsultantske kuće Imedija i tadašnji francuski ambasador u Monaku, ostao u
kontaktu sa Gabonom do septembra 2007. zbog isplate novca.
Autor, međutim, nema dokaza da je Kušner koji se u tom periodu sastao sa
gabonskim predsednikom Omarom Bongom kao ministar inostranih poslova,
zloupotrebio položaj da bi naplatio privatne dugove.
Francuska štampa je objavila te optužbe, a Kušner je 12. januara u
saopštenju osudio "neke netačne tvrdnje". Kušner insistira da nije bilo
sukoba interesa u njegovim odnosima sa Bongom i upozorava da ima pravo da "preduzme
zakonske mere".
Kušner u saopštenju navodi da se "ponosi što je uvek vodio ... borbu u
korist javnog zdravlja u Africi", ali Peanove optužbe bi mogle da
predstavljaju politički problem za ministra, ocenjuju mediji.
Kušner je osnivač Lekara bez granica i prvi šef Misije UN na Kosovu.
Pean ne krije da knjiga predstavlja napad na Kušnera koga optužuje da je
stao na stranu američkih interesa i da je izvrtao činjenice o sukobima u
Ruandi, Darfuru i bivšoj Jugoslaviji.
Pean kaže da se "zainteresovao" za Kušnera upravo zbog njegovog
približavanja režimu u Ruandi i zbog nove politike prema toj zemlji otkako
je došao na mesto ministra inostranih poslova. |
| |
| |
|
| |
| Kušner odbacuje optužbe kao groteskne i
gnusne |
| |
Knjiga "Le monde selon K." (Svet prema K.) novinara Pjera Peana predstavlja
verovatno do sada najžešći napad na šefa francuske diplomatije Bernara
Kušnera, "francuskog lekara" koji je i dalje jedan od najpopularnijih
političara u Francuskoj.
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner odbacio je optužbe da je uzimao
novac od afričkih diktatora što bi ga moglo koštati ministarske fotelje,
ocenjujući da je reč o "grotesknom i gnusnom napadu".
U intervjuu objavljenom na sajtu Nuvel observatera (Nouvel Observateur),
Kušner odbacuje optužbe da "mrzi" svoju zemlju i kako "sanja da izbriše 50
godina nezavisne spoljne politike Francuske".
Ministar odbacuje i optužbe da je bio za rat u Iraku, navodeći da je u to
vreme "veoma jasno" u jednom tekstu napisao da "ne treba slediti Amerikance".
Povodom optužbe da kao šef UNMIK-a nije dovoljno oštro reagovao na ubistva
kosovskih Srba, Kušner kaže da su to "skandalozne i lažne" tvrdnje.
"Setite se ubistva u Gackom! Svaki put kada je ubijen Srbin, odlazio sam na
lice mesta, kod porodica iako je to bilo opasno. Bio sam revoltiran svakom
srpskom smrću. Po mom odlasku, gotovo više nije bilo ubistava", dodaje
Kušner.
Glavna optužba, izneta u Peanovoj knjizi, odnosi se na Kušnerove aktivnosti
u periodu između 2002. i 2007. dok još nije bio u vladi i kada je zarađivao
kao privatni konsultant za zdravstvenu politiku.
Dve firme Kušnerovih bliskih saradnika, kako se navodi, naplatile su Gabonu
i Kongu ukupno 4,6 miliona evra za izveštaje koje je napisao bivši ministar
zdravlja o reformi njihovog sistema zdravstvene zaštite.
Novac je isplaćivan u više navrata i Pean tvrdi da je deo novca uplaćen
nakon što je Kušner imenovan za ministra spoljnih poslova 18. maja 2007.
Kušner, međutim, kaže da je uvek radio "zakonito i transparentno,
prijavljivao prihode, plaćao poreze". "Nikada nisam potpisao nijedan ugovor
sa nekom afričkom državom. Nikada", insistira on i dodaje da je za tri
godine zaradio nešto manje od 6.000 evra.
On takođe navodi da je po imenovanju na mesto šefa diplomatije obavestio
Omara Bonga kako više ne može da se brine o gabonskom zdravstvenom sistemu.
Kušner smatra da je ta knjiga rezultat "ljubomore". "U nekim krugovima ne
vole uspeh. Ne moj uspeh, uspeh čoveka koji je popularan, izvan vlade ili u
vladi bilo da je ona vlada levice ili desnice", kaže francuski ministar. |
| |
| |
|
| |
| Pronađeni ostaci najveće zmije koja je ikad
živela |
| |
Bio je to najveći titan među zmijama svih doba, čudovište veliko kao
Tiranosaurus reks (Tyrannosaurus redž), koje je jelo krokodile i lovilo u
sparnim južnoameričkim šumama pošto su dinosaurusi nestali sa zemlje.
Međunarodni tim naučnika objavio je da je u severnom delu Kolumbije pronašao
fosilne ostatke najveće poznate zmije. Nazvane je Titanoboa kerehonensis (Titanoboa
cerrejonensis), što znači titanska zmija iz Kerehona, otvorenog rudnika
uglja u kome je fosil pronađen.
Titanoboa bila je dugačka najmanje 13 metara, težila je 1.140 kilograma, a
njeno ogromno telo bilo je široko najmanje metar, objavili su naučnici.
Živela je pre 58 do 60 miliona godina, kada se životinjsko carstvo Zemlje
oporavljalo od masovnog istrebljenja koje je uništilo dinosauruse i mnoga
druga stvorenja pošto je pao asteroid blizu obale meksičke države Jukatan
pre 65 miliona godina. Tada je možda bila najveći kopneni kičmenjak na
Zemlji.
"Zmija je toliko velika da vam se zavrti u glavi", rekao je paleontolog
Džejson Hed sa Univerziteta Toronto Misisauga, jedan od naučnika koji je
učestvovao u istraživanju.
Paleontolog Džonatan Blok sa Univerziteta Floride i prirodnjačkog muzeja te
države izneo je poređenje koliko je velika bila ta zmija.
"Kada ljudi pomisle na Tiranosaurus reksa i koliko je on bio velik, onda
neka znaju da je ovo taj red veličina, u terminima dužine i kalibra
gigantskog", objasnio je Blok.
Titanoboa bila je najveći stanovnik vrele, guste tropske kišne šume i
verovatno je lovila tadašnje oblike krokodila, velike ribe i velike
slatkovodne kornjače.
Nije bila otrovna i verovatno je vodila život sličan današnjim rečnim
anakondama, obmotavajući se oko nesrećnog plena.
"Ova stvar je jela krokodile, hvatala ih je i jela u vodi. Bili su to loši
dani za korokodile", rekao je Hed.
Tadašnji ekosistem bio je sličan onom u današnjim kišnim šumama Amazona,
samo što je bilo toplije. Istraživači su procenili da je zmiji te dužine
bila potrebna godišnja prosečna temperatura u ekvatorijalnoj Južnoj Americi
od 30 stepeni celzijusa do 34 stepena.
Od sadašnjih zmija najbliži srodnik Titanoboe je boa konstriktor, samo što
je ova prva bila velika kao školski autobus.
Naučnici su pronašli fosilne pršljenove i rebra, ali ne i lobanju ili zube,
od 28 različitih primeraka. Oni ocenjuju da je najduža Titanoboa mogla biti
dugačka 15 i više metara. Ova zmija prvi put se pojavila pre 99 miliona
godina.
Prethodna najveća poznata zmija bila je Gigantopis , koja je živela u Egiptu
pre oko 39 miliona godina. Ona je bila dugačka najmanje 10 metara. Najduža
današnja zmija je vrsta pitona Piton retikulatus (Python reticulatus),
dugačka oko devet metara. |
| |
| |
|
| |
| Zbog porasta nivoa mora ugrožen istok Indije |
| |
Ekosistem i obradivo zemljište na istoku Indije ugroženi su zbog izlivanja
slane vode u Gang, najveću reku u Indiji, usled porasta nivoa mora,
upozorili su stručnjaci za klimatske promene.
Istraživanje koje je sproveo univerzitet u Kalkuti, pokazalo je da se drvo
mangrova pojavilo i na obalama Ganga, rekao je predstavnik Nacionalne službe
za upravu obalskim područjima (NCZMA) Pranabes Sanjal.
"Ova pojava se zove širenje slanog klina i zbog nje će priobalno kopno
Kalkute postati slano, a obradive površine jalove u ruralnom pojasu u
okruženju", rekao je Sanjal.
 Nivo
mora u nekim delovima Bengalskog zaliva godišnje raste 3,14 milimetara, zbog
čega postoji opasnost od plavljenja nižih delova istočne Indije. Prosečna
vrednost povećanja nivoa mora u svetu iznosi dva milimetara.
Stručnjaci za klimu su upozorili prošle godine da će indijski potkontinent
zbog porasta temperatura biti češće izložen prirodnim nepogodama, poput
poplava i oluja, što će dovesti do širenja bolesti i gladi.
Sanjal i odeljenje za okeanogradiju Univerziteta Džadavpur u Kalkuti otkrili
su na reci biljku mangrov, što je retka pojava u pojasu Ganga.
"Iznenadila nas je prirodna regeneracija mangrova duž obala reke u Kalkuti i
to je zabrinjavajuće", rekalo je Sanjal.
Mangrovi se mogu naći 100 kilometara dalje u močvarnom arhipelagu Sundarban,
u delti Ganga, najvećoj u svetu.
Na Univerzitetu Džadvaput su ukazali da se more već jednom proširilo do
severnog oboda Kalkute.
"Strahujemo da će se ponoviti ono što se desilo pre 6.500 godina i već smo
primetili više morske ribe u reci", rekao je Sanjal.
Zvaničnik odeljenja za ekologiju u državi Zapadni Bengal M.L. Mina rekao je,
međutim, da za sada nema razloga za brigu. |
| |
| |
|
| |
| Usluge Gugla koristi 75% korisnika interneta |
| |
Broj korisnika interneta u svetu u 2008. je premašio je milijardu, a više od
75 odsto njih koristi usluge internet kompanije Gugl .
Prema podacima firme Komskor , sajtove Gugla lani je posetilo 772 miliona
korisnika, što je 32 odsto više nego 2007. godine. U podatke nisu uračunati
internet kafei i pristup sa mobilnih telefona.
Broj posetilaca Jahuovih internet stranica uvećan je za 16 odsto na 562,6
miliona, a Majkrosofta za 20 odsto na 647 miliona posetilaca.
Kako je preneo Rojters, analitičari smatraju da je Gugl zabeležio najveći
rast zahvaljujući tome što vrtoglavom brzinom dodaje nove mogućnosti u
elektronskoj pošti.
Ovog meseca, Gugl je uveo mogućnost da se elektronska pošta snima na
kompjuter, tako da korisnici mogu da je čitaju i kada nisu priključeni na
internet.
Ta mogućnost je obznanjena saopštenjem koje je Gugl izdao, za razliku od
većine drugih novina koje nisu na taj način obznanjivane, a koje korisnici
mogu pronaći u Guglovoj internet pošti "dži mejl" (Gmail), u odeljku "labs"
koji se nalazi u "podešavanjima" odnosno "setings" (Settings).
Odeljak za nove funkcije elektronske pošte "labs" uveden je u junu i od tada
su uvedene 34 novine, poput slanja poruka na mobilne telefone sa interneta i
opcije koja treba da spreči slanje nepromišljenih poruka tako što
korisnicima zadaje lake matematičke zadatke koje moraju da urade pre nego
što pošalju poruke u "sitnim" satima. |
| |
| |
|
| |
| Majka osmorki opsednuta decom |
| |
Amerikanka koja je nedavno rodila osmorke, svih četrnaestoro dece donela je na
svet posle veštačke oplodnje, nije udata, a od tinejdžerskog doba opsednuta
je željom da ima što više dece, ispričala je njena majka.
 Andžela
Saleman rekla je agenciji AP da nije podržala ćerku Nađu kad se prošle
godine odlučila za implantiranje još embriona. Pre toga, ona je već imala
šestoro dece.
"To više ne može tako", rekla je Andžela Saleman u telefonskom intervjuu. "Imala
je već šestoro dece a nema muža. Ja sam vaspitana na tradicionalan način.
Čvrsto verujem u brak. Ali, ona nije htela da se udaje".
Nađa Saleman (33), koja se porodila prošlog ponedeljka, moraće da ostane u
bolnici još nekoliko dana, dok će novorođenčad u bolnici ostati još najmanje
mesec dana.
Predstavnica bolnice izjavila je da bebe svakodnevno napreduju, da svih
osmoro dišu bez pomoći aparata i da se hrane na bočicu.
Dok se njena ćerka oporavlja, Andžela Saleman vodi računa o Nađinih šestoro
dece, starih između sedam i dve godine, u kući u Vitijeru, istočnom
predgrađu Los Anđelesa. |
| |
| |
|
| |
| Trogodišnja Kineskinja uspela da preživi
ptičji grip |
| |
Jedna trogodišnja devojčica je najmlađi pacijent u Kini koji je izlečen od
ptičjeg gripa, rekli su zvaničnici.
Peng se razbolela 7. januara, a devet dana kasnije potvrđeno je da je
zaražena visoko patogenim virusom H5N1, saopštilo je ministarstvo zdravlja.
Devojčica čija je majka početkom januara umrla od upale pluća, izašla je iz
bolnice u koju je primljena u kritičnom stanju, dodaje se u saopštenju
kineskog ministarstva.
"Peng je prvi pacijent koji se oporavio i izašao iz bolnice od ukupno osam
koji su primljeni zbog ptičjeg gripa, i za sada najmlađi pacijent u zemlji
koji je uspešno izlečen", ističe ministarstvo.
Vlasti su navele da nije bilo dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da je
devojčicina majka umrla od virusa H5N1.
U Kini je od početka godine zabeleženo osam slučajeva zaraze tim virusom, a
od tih pacijenata njih pet je umrlo.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Kini je od 2003. umrlo 25
ljudi od ptičjeg gripa. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
