|
|
Broj 1188, 13. februar 2009.
| Čičak traka |
| |
Kada je švajcarski inženjer Žorž de Mestral 1941. godine krenuo u lov, nije ni
slutio da će doći do otkrića koje će mu pomoći da se obogati, uđe u istoriju
mode ali i svemirskih letova. Vraćajući se kući preko alpskih pašnjaka,
primetio je da su nogavice njegovih pantalona i dlaka njegovog lovačkog psa
prepuni čička. Pošto je jedva uspeo da otkači mnogobrojne glavice ovog
korova sa tkanine, zapitao se koja je to sila kojom se tako snažno hvata za
odeću. Pogledao je plod čička pod mikroskopom i otkrio da je kraj svake "iglice"
čička povijen u kukicu, koja se lako kači na kosu, životinjsku dlaku ili
platno.
 Odlučio
je da pokuša da imitirajući prirodu i sam napravi "veštački čičak", koji će
zameniti dugmad, rajsferšluse, kopče i vezice. Kada je stigao u Lion, koji
je tada bio centar tekstilne industrije, mnogi su se podsmevali njegovoj
ideji. Jedva je uspeo da pronađe majstora koji je pristao da izatka dve
pamučne trake - jednu sa kukicama i drugu sa malim omčama za koje će se
kukice pričvrstiti. Pamuk se brzo cepao, pa se Žorž de Mestral okrenuo
veštačkim materijalima. Najlon, koji je tada bio novost na tržištu, bio je
najbolji izbor: nije se cepao, nije trulio, niti buđao, a njegove niti lako
su se oblikovale. Sa pravljenjem kukica išlo je lako, ali omčice koje su im
odgovarale nikako nisu mogle da se naprave uz pomoć mašine, već samo ručno.
U očajanju, kada je već rešio da odustane od svega, pronalazač se dosetio da
uzme obične makaze: odsekao je vrhove omčica i dobio kukice koje su se
savršeno uklapale sa okcima na drugoj strani platna.
De Mestralu je trebalo osam godina da napravi mašine koje će praviti
čičak-traku i još godinu dana da stvori automatske makaze koje će odsecati
omčice. Svoj patent prijavio je 1951. godine, a njegov pronalazak zvanično
je priznat 1955. Novi proizvod, na čije je usavršavanje potrošio čitavu
deceniju, zaštitio je patentom u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj,
Švedskoj, Holandiji, Belgiji, Italiji i Kanadi. U tim zemljama otvorio je i
svoje prodavnice. Proizvodnju je 1957. godine preselio u grad Mančester u
američkoj državi Nju Hempšir. Svoj pronalazak nazvao je velcro, kao
kombinaciju reči velours, odnosno somot, i krošet, što prevedeno znači kuka.
 Prodaja
čičak-trake u početku nije išla najbolje. Procvat je doživela tek kada je
NASA počela da je upotrebljava prilikom šivenja odela za astronaute i da je
koristi kao pomoć da se letači u bestežinskom stanju pričvrste i zadrže u
mestu dok rade ili jedu. Čičak-traku su zatim počeli da koriste i skijaši,
ronioci, vojnici. De Mestralov pronalazak od velike je pomoći i invalidima,
ali i deci koja još nisu naučila da vezuju pertle, pa se zato često stavlja
na dečiju obuću.
Pošto je postala popularna zahvaljujući astronautima, danas mnogi veruju da
je čičak-traku stvorila NASA, dok je De Mestral gotovo zaboravljen. Važnost
njegovog patenta istekla je 1978. godine, pa su se na tržištu pojavile mnoge
imitacije originalne čičak-trake. |
| |
| |
|
| |
| Poštansko sanduče sa zastavicom |
| |
Poštansko sanduče u moderno doba nije onoliko popularno koliko je bilo pre
jednog stoleća, a glavni "krivac" za to je elektronska pošta. Ipak, oni
uporni ne odustaju od slanja pisama, a sandučiće u mnogobrojnim domovima
širom naše planete redovno pune reklamni materijali i - računi.
Danas je teško zamisliti koliko je olakšanje ljudima, a naročito poštarima
koji su živeli i radili u 19. veku, donelo otkriće poštanskog sandučeta.
Naime, pre dvesta godina poštari su nosili pisma do vrata na određenoj
adresi, a zatim su kucali i čekali dok se ne pojave ukućani. Prema nekim
računicama toga doba, poštanski radnici gubili su dnevno najmanje sat i po
vremena čekajući na kućnim pragovima da im neko otvori. Na drugoj strani,
žitelji udaljenijih mesta, kada su očekivali pismo, morali su da pređu i
više desetina kilometara do određene pošte da bi podigli koverat.
 Pretpostavlja
se da su prvi poštanski sandučići počeli da se ugrađuju u Parizu krajem 18.
stoleća, ali su oni bili malobrojni. Britanska pošta je polovinom 19. veka
ohrabrivala stanovnike da instaliraju sandučiće za poštu kako bi bila
olakšana distribucija pisama. Ipak, ova akcija nije naišla na veliki odjek i
bilo je potrebno da prođu decenije da bi pored vrata stanova ili kuća počeli
da se pojavljuju spremnici za pisma.
Prvo poštansko sanduče bilo je prilično glomazno, napravljeno od metala, sa
zakrivljenim gornjim delom kako u slučaju kiše voda ne bi prodirala unutra,
i vratancima ugrađenim spreda. Bilo je "zakačeno" na motku pored imanja ili
zgrade, da se poštar i vlasnik ne bi saginjali.
Ovakvi sandučići masovno su počeli da se pojavljuju u Americi početkom 20.
stoleća, naročito u udaljenim krajevima, pored velikih imanja. Američki
poštanski radnik Roj Džorolmen izumeo je signalnu zastavicu koju je poštar
podizao kada bi ostavio pismo, što je bio znak vlasniku da treba da preuzme
poštu. Ova signalna zastavica, koja se podizala i spuštala, bila je obojena
u fluorescentnu narandžastu boju da bi poštar lako uočio sanduče.
Vremenom je poštansko sanduče menjalo oblik i prilagođavano je uslovima u
kojima su ljudi živeli. Tako je veliku metalnu kutiju na obodu imanja
zamenio čitav niz malih metalnih boksova koji su u gradovima zajedno
ugrađivani u ulaze zgrada sa više stanova. Vlasnici kuća su često umesto
poštanskog sandučeta imali na samim vratima pokretna vratanca kroz koja su
mogla da se ubacuju pisma.
Glavni problem i poštarima i vlasnicima sandučića predstavljali su - lopovi.
Zbog toga su na sandučiće stavljane brave, pa čak i projektovani posebni
spremnici za pisma takvog oblika da se iz njih ništa ne može izvući bez
ključa. |
| |
| |
|
| |
| Jeftin benzin usled softverske greške |
| |
Zbog softverske greške na automatskoj benzinskoj pumpi u holandskom gradu
Henderenu, litar benzina koštao je svega jedan evrocent, što je popust od
više od 99 odsto.
 Vest
o povoljnoj ceni brzo se širila, pa je prodaja benzina na toj pumpi u petak
cvetala, piše danas list Brabants dahblad.
"Prvo smo mislili da je tabla sa cenom polomljena, ali kada je došlo do
navale mušterija, alarmirali smo" nadležne, izjavila je vlasnica pumpe
Marejke Thur.
Kompanija koja snabdeva pumpu, Volenhoven oli, sutradan je popravila mašinu.
Saopštila je da su njeni finansijski gubici "ograničeni". |
| |
| |
|
| |
| Kris Braun uhapšen zbog fizičkog napada |
| |
 Američki
pevač Kris Braun uhapšen je u nedelju zbog fizičkog napada na neimenovanu
žensku osobu, a mediji navode da je žrtva bila njegova devojka, pop zvezda
Rijana , javile su svetske agencije.
Losanđeleska policija nije potvrdila ime žrtve. Iako je njihovo učešhe bilo
najavljeno, ni Braun ni Rijana nisu nastupili na dodeli Gremija.
Braun (19) je trebalo da otpeva numeru "Forever", a Rijana svoj hit singl "Disturbia".
Braun je samoinicijativno došao na ispitivanje u policiju, a kasnije je
uhapšen pod optužbom za iznošenje kriminalnih pretnji. Kasnije je pušten iz
zatvora uz kauciju od 50.000 dolara, navodi se u policijskom saopštenju.
Rijana je učešće na svečanoj dodeli Gremija otkazala neposredno pred njen
početak.
Policija navodi da se Braun u nedelju oko podneva posvađao sa ženskom osobom
u parkiranom automobilu. "Kada je parkirao automobil, Braun i žena su izašli
iz vozila i sukob je eskalirao. Žena je pretrpela vidljive povrede i
identifikovala je Brauna kao napadača", piše u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| Provokativne fotografije Madone i brazilskog
modela |
| |
 Umetničke
fotografije pop zvezde Madone i brazilskog fotomodela Hezusa Luša objavljene
su u novom broju magazin Dablju .
Provokativne snimke 50-godišnje pevačice i manekena od 22 godine koji se u
tabloidima pominje kao njen novi izabranik, uradio je fotograf Stiven Klajn.
Na fotografija se vide Madona i Luš "u različitim nivoima obnaživanja" u
hotelu Rio de Žanejra i oko bazena, objavljeno je na sajtu emisije Akses
Holivud. |
| |
| |
|
| |
| Pit Doherti koji nije prepoznao Pola
Makartnija |
| |
 Frontmen
grupe "Bejbišembls" Pit Doherti ispričao je kako nije prepoznao Pola
Makartnija kad je 2007. intervjuisao bivšeg "Bitlsa".
"Bio sam se tek vratio sa kure detoksikacije i otišao da pravim intervju.
Moram da priznam da ga nisam prepoznao, zbog svih tih lekova na kojima sam
bio. Morali su mnogo toga da iseku", ispričao je Doherti studentima koledža
Triniti u Dablinu.
Roker, kojem je dodeljeno počasno predsedavajuće mesto Univerzitetskog
filozofskog društva, jednog od najstarijih studentskih udruženja na svetu,
otvoreno je odgovarao na sva pitanja.
Upitan šta misli o načinu na koji ga opisuju mediji, muzičar ozloglašen zbog
narkomanije i sukoba sa zakonom, rekao je da to kao da ima "zlog brata
blizanca" i da je "to izmišljen lik", preneo je Nju mjuzikal ekspres na svom
sajtu. |
| |
| |
|
| |
| Predsednik pozvao na molitvu za kišu |
| |
 Sirijski
predsednik Bašar al-Asad zatražio je od svojih sunarodnika da se pomole da
kiša padne u njihovoj zemlji, u kojoj suša vlada treću godinu za redom,
javila je agencija Sana.
Specijalne muslimanske molitve za kišu, poznate pod imenom salat al-istiska,
recitovaće se u subotu u svim delovima Sirije, u kojoj je ove zime palo
izuzetno malo kiše.
Suša je najteže pogodila poljoprivredu i dovela do velikog pada proizvodnje
prehrambenih proizvoda. Žetva žita donela je manje od dva miliona tona u
2008, dok je prinos žita ranijih godina dostizao pet miliona tona. |
| |
| |
|
| |
| "Prodidži" i "Motli Kru" na festivalu
Daunloud 2009. |
| |
 Grupe
"Prodidži", "Motli Kru" i "Slipnot" potvrdile su učešće na ovogodišnjem
muzičkom festivalu Daunloud posvećenom uglavnom roku, hevi metalu i panku.
Na festivalu koji će trajati od 12. do 14. juna, najavljeni su i "Korn", "Dragonfors",
"Devildrajver" i "Penđulam" , objavljeno je na sajtu Nju mujuzikal ekspresa
.
Ostali učesnici festivala koji se od 2003. održava u Donington parku, u
Engleskoj, biće saopšteni naknadno. |
| |
| |
|
| |
| Dajana Kiton piše knjigu o majci |
| |
 Dajana
Kiton se sprema da ispriča sve o svojoj majci i svojoj povezanosti sa njom.
Dobitnica Oskara za film "Eni Hol" čiji je uspon u karijeri počeo serijalom
"Kum", trenutno piše knjigu koja još nema naslov, a koju izdavačka kuća
Rendom haus (Random House) planira da objavi 2012.
Doroti Kiton Hol, obolela od Alćajmerove bolesti, umrla je prošle jeseni, a
glumica je ubrzo posle toga počela da piše sećanja na nju. |
| |
| |
|
| |
| Vudi Harelson: Sada razumem američke vojnike |
| |
Glumac Vudi Harelson izjavio je da od uloge u filmu "The Messenger" ima veliko
poštovanje prema vojnicima u rizičnim inostranim misijama.
Film u režiji Orena Movermana prikazan je u ponedeljak na filmskom festivalu
u Berlinu, koji traje do 15. februara.
Harelson i Ben Foster u filmu tumače vojnike čiji je zadatak da obaveste
porodice poginulih vojnika u Iraku.
Filmska ekipa je neko vreme provela u američkim vojnim bazama i medicinskom
centru američke vojske "Volter Rid" u Vašingtonu.
"Od tada imam zaista veliko poštovanje prema tim ljudima koji odlaze u Irak
i Avganistan" i u druga zaraćena područja, rekao je Harelson na konferenciji
za novinare u Berlinu.
"Oduvek sam zastupao mir i mislim da sam to činio iz dobrog razloga. S druge
strane, ono što je nedostajalo mojoj ličnoj filozofiji jeste pravo shvatanje
toga kroz šta ovi vojnici prolaze", dodao je glumac. |
| |
| |
|
| |
| Rijana otkazala koncert u Maleziji |
| |
Pop zvezda Rijana odložila je koncert zakazan za ovu nedelju u Maleziji,
saopštili su organizatori.
Rijanini predstavnici u Los Anđelesu obavestili su organizatore koncerta
predviđenog za 13. februar, da je njen nastup odložen do daljega "zbog
nedavnih događaja u koje je bila upletena", navedeno je u saopštenju Pajnepl
konsertsa .
Prema pisanju Los Anđeles tajmsa , koji se poziva na izvore u policiji
bliske istrazi i druge neimenovane izvore, Rijana je policiji ispričala da
ju je istukao njen momak, pevač Kris Braun,veče uoči dodele nagrada Gremi. |
| |
| |
|
| |
| Klonirani psi |
| |
Južnokorejska biotehnološka kompanija saopštila je da je klonirala pse
koristeći prvi put u svetu tehnologiju baziranu na kloniranju matičnih
ćelija.
Kompanija u Seulu saopštila je da je, koristeći matične ćelije iz tkiva
ženke zečara, klonirala dva crna šteneta u saradnji s timom naučnika sa
seulskog Nacionalnog univerziteta.
Naučnici iz SAD, Japana i Novog Zelanda su već ostvarili uspeh u kloniranju
miševa, svinja i jelena koristeći tehnologiju kloniranja matičnih ćelija,
ali je ovo prvi put da su ovom tehnologijom klonirani psi.
Matične ćelije su cenjene zbog osobine razvitka u mnoge druge ćelije
određenih funkcija i kreiranja tkiva. Suprotno ovoj tehnologiji obične
ćelije kože su korishćene za kloniranje Snupija, prvog kloniranog lovačkog
psa.
Načelnik kompanije Ra Đung-čan izjavio je da njegova kompanija planira
komercijalizaciju ove tehnologije, što bi klijentima omogućilo odlaganje
matičnih ćelija njihovih pasa, kako bi ih koristili u izlečenju bolesti
njihovih ljubimaca ili čak kloniranja nakon njihove smrti.
"Možemo videti da se otvara novo područje biznisa", navodi Ra i dodaje da je
ovo prvi korak ka istraživanjima koja za cilj imaju tretiranje bolesti kao
što su dijabetes i artritis, tako što bi kombinovali matične ćelije pasa sa
ljudskim genima koji su povezani s bolešću.
Rukovodeći istraživačkog tima Li Bjung-čun potvrdio je žnačaj prednosti koju
tehnologija kloniranja matičnim ćelijama ima nad običnim ćelijama u ovakvim
genetskim istraživanjima.
Ovi novoklonirani štenci uzgajani su od trenutka rođenja pored surogat majke,
ženke zlatnog retrivera.
Prema navodima univerzitetskog istraživačkog tima, oba kučeta su zdrava i
nema prepreka njihovom normalnom rastu i razvoju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
