|
|
Broj 1188, 13. februar 2009.
| Marlboro kauboj ostaje bez cigarete |
| |
Američka savezna država Virdžinja, u kojoj najveći svetski proizvođač cigareta
pravi "marlboro", usvojila je zakon o zabrani pušenja u restoranima.
Zakonom, koji je ipad "razvodnjen", pušenje je dozvoljeno u privatnim
klubovima, kafeima pod verdim nebom i prostorijama označenim za pušače.
 I
predviđene kazne za kršenje zakona teško da su drakonske - maksimum 25
dolara za pušače ili restorane koji ga krše.
Zakon bi mogli da ublaže i amandmani kojima se predviđa da zabrana pušenja
ne važi u restoranima zakupljenim za proslave na koje se ulazi samo uz
pozivnicu.
Ekonomija Virdžinije, kao uglavnom poljoprivredne države, do sredine prošlog
veka bila ja bazirana na proizvodnji duvana. U toj državi je sedište
kompanije "Filip Moris", proizvođača "marlbora" i "virdžinije slim" .
Novi zakon treba da zadovolji "prirodne" protivnike zabrane pušenja,
vlasnike restorana i duvansku industriju, ali i organizacije i društva koja
se bore protiv duvanskog dima.
Lobista restoratera Tom Lisk kaže da je gotovo 70 odsto restorana u
Virdžiniji već zabranilo pušenje i da im posao nakon toga ide bolje.
Međutim, upozorava Lisk, zahtev da restorani "sobe za pušenje" opreme
posebnim sistemima za grejanje i hlađenje mogao bi da izbaci iz biznisa
stotine malih restorana. S druge strane, borci za javno zdravlje ukazuju na
nezaštićenost ugostiteljskih radnika koji će morati da uslužuju i goste
pušače.
U SAD su 23 savezne države i distrikt Kolumbija zabranili pušenje na većini
javnih mesta, uključujući barove i restorane. Istovremeno se u ostalim
državama uvođenje zabrane još razmatra, uključujući Severnu Karolinu, koja
je takođe veliki proizvođač duvana, Kanzas, Južnu Dakotu i Vajoming. |
| |
| |
|
|
| Poziv za promociju Đavolje Varoši |
| |
Ministar za dijasporu Srđan Srećković pozvao je medije, javnost i sve državne
institucije da učestvuju u promociji Đavolje Varoši, koja se nakon prve faza
glasanja na izboru za novih sedam svetskih čuda nalazi na prvom mestu u
Evropi.
 Na
konferenciji za novinare, Srećković je rekao da je veoma važno za imidž
države i naroda, ali i turizam u tom delu Srbije, da Đavolja Varoš uđe u uži
izbora za sedam svetskih čuda i zbog toga pozvao sve građane u zemlji i
dijaspori da glasaju na međunarodnom izboru.
On je podsetio da svi zaintersovani mogu da glasaju elektronskim putem na
internet prezentaciji www.djavoljavaros.com.
Na kraju konferencije za novinare, ministar je i sam glasao za Đavolju Varoš
i napomenuo da pravo glasa u drugoj fazi imaju i ljudi koji su već glasali u
prvoj fazi.
Radovan Raičević, direktor firme Planinka koja je zadužena za staranje o
lokalitetu Đavolje Varoši, rekao je da je promocija tog prirodnog fenomena
veoma važna za turizam i razvoj čitavog juga Srbije i zahvalio Ministarstvu
za dijasporu na pomoći koju je pružilo.
Raičević je posebno ukazao na značaj dijaspore u glasanju, koja je do sada
obezbedila više od polovine ukupno sakupljenih glasova, i najavio da će
Planinka u znak zahvalnosti toj populaciji obezbediti najsrećnijim
učesnicima glasanja nagradu od 20 boravaka od deset dana u Prolom banji i 50
poklon-suvenira Đavolje Varoši.
Predstavnica Turističke organizacije Srbije Ljiljana Vuče-nović je podsetila
da ta organizacija već godinama radi na promociji Đavolje Varoši na brojnim
sajmovima širom sveta i u zemlji, i najavila da će ta vrsta aktivnosti biti
nastavljena.
Po završetku konferencije za novinare u prostorijama Ministarstva za
dijasporu otvorena je izložba fotografija Đavolje Varoši.
Druga faza glasanja za izbor novih sedam svetskih čuda traje od 7. januara
do 7. jula. |
| |
| |
|
|
| Real i dalje najbogatiji |
| |
Madridski Real i dalje je najprofitabilniji klub na svetu, pošto je zbog pada
vrednosti britanske funte zaradio više od aktuelnog šampiona Evrope
Mančester junajteda.
Revizorska agencija "Diloit" je u poslednjem izveštaju o finansijskom stanju
klubova, koji se odnosi na period od 30. juna 2007. do 30.juna 2008. godine,
navela da je Real zaradio 365,8 miliona evra.
 Mančester
bi zaradio više da vrednost funte nije pala u odnosu na evro. Da je
britanska valuta ostala na nivou iz juna 2007. godine Mančesterov prihod od
257,1 miliona funti iznosio bi 382 miliona evra, a ne 324,8 miliona evra.
"Iako je u sezoni 2007/08 Realov rast prihoda od četiri odsto skromniji nego
prethodnih godina klub je, ipak, više nego udvostručio zaradu u odnosu na
2002. godinu", rekao je predstavnik sportskog biznis sektora "Diloita" Den
Džons.
"S obzirom da je klub već objavio da je budžet za sezonu 2008/09 pravljen na
osnovu planiranih 400 miliona evra prihoda Realovim rivalima biće vrlo teško
da madridski tim već sledeće godine zamene na čelu liste", dodao je Džons.
Komercijalni prihodi Reala, međutim, opali su za pet odsto, iako je ekipa u
sezoni 2007/08 osvojila 31. titulu prvaka Španije.
Uzrok tog pada pripisuje se odlasku Dejvida Bekama u Los Anđeles Galaksi,
kao i jeftinijeg sponzorskog ugovora od onog koji je Real imao sa kompanijom
"Ben Kju Mobil" (BenLj Mobile). Ta kompanija je u međuvremenu bankrotirala.
"Biće interesantno da vidimo kako će se klub izboriti sa gubitkom brenda
kakav je Bekam, ali i izazovima na tržištu sa kojima će svi klubovi morati
da se suoče", navodi se u izveštaju.
"Diloit" je prilikom pravljenja izveštaja računao samo klupske prihode, a ne
induvidualna bogatstva njihovih vlasnika.
Treće mesto je, zahvaljujući prodaji prava za televizijske prenose do kraja
sezone 2013/14, pripalo Barseloni, koja je zaradila 308,8 miliona evra.
Džons je, međutim, istakao da bi Barselona bila na drugom mestu da se su se
zarade klubova računale po sadašnjem stanju na kursnoj listi. Pomeranja na
kursnoj listi najviše su uticala na engleske klubove.
"Zato među 20 najprofitabilnijih klubova sveta i nema Aston Vile, Evertona i
Vest Hema", naveo je Džons.
Engleski klubovi su, ipak, najzastupljeniji na listi 20 najbogatijih klubova
na kojoj imaju sedam predstavnika. Prethodne godine bilo ih je šest.
Četvrti klub po zaradi je šampion Nemačke Bajern iz Minhena sa prihodom od
293,5 miliona evra. Slede engleski klubovi Čelsi i Arsenal, pa četiri
italijanska tima Milan, Roma, Inter i Juventus.
Mesto na listi prvi put je zauzeo i jedan turski klub, pošto je Fenerbahče,
pre svega zahvaljujući uspešnom nastupu u Ligi šampiona, dospeo na 19.
poziciju. Samo šest od 20 najbogatijih klubova nije igralo u Ligi šampiona.
Analitičari "Diloita", takođe, ocenili su da će se svetska finansijska kriza
u tekućoj sezoni odraziti na zarade klubove, ali ne značajnije. Problem bi
mogli da budu krediti koje će vlasnici klubova u narednom periodu teže
podizati.
Lista 20 najbogatijih klubova sveta:
1. Real Madrid, Španija, 365,8 miliona evra, 2. Mančester junajted, Engleska,
324,8 miliona evra, 3. Barselona, Španija, 308,8 miliona evra, 4. Bajern
Minhen, Nemačka, 295,3 miliona evra, 5. Čelsi, Engleska, 268,9 miliona evra,
6. Arsenal, Engleska, 264,4 miliona evra, 7. Liverpul, Engleska, 210,9
miliona evra, 8. Milan, Italija, 209,5 miliona evra, 9. Roma, Italija, 175,4
miliona evra, 10. Inter, Italija, 172,9 miliona evra, 11. Juventus, Italija,
167,5 miliona evra, 12. Olimpik Lion, Francuska, 155,7 miliona evra, 13.
Šalke, Nemačka, 148,4 miliona evra, 14. Totenhem, Engleska, 145 miliona evra,
15. Hamburg, Nemačka, 127,9 miliona evra, 16. Olimpik Marsej, Francuska,
126,8 miliona evra, 17. Njukasl, Engleska, 125,6 miliona evra, 18. Štutgart,
Nemačka, 111,5 miliona evra, 19. Fenerbahče, Turska, 111,3 miliona evra, 20.
Mančester siti, Engleska, 104 miliona evra. |
| |
| |
|
|
| Peti rođendan Fejsbuka |
| |
Fejsbuk je proslavio svoj peti rođendan prošlog vikenda. Milioni ljudi danas
tvrde da ne mogu ni da zamisle svoj život bez te internet strani-ce.
Najveći sajt na svetu za takozvano socijalno povezivanje ima više od 110
miliona korisnika širom planete i nastavlja da se širi.
Iako mnogi ukazuju na to da se radi o internet surogatu za druženje, svakim
danom je sve više umreženih. Ispada da ako nisi u mreži, kao i da te nema.
Prema trenutnim podacima comScorea, Fejsbuk svakog meseca beleži više od 130
miliona jedinstvenih poseta, čiji broj stalno i nezaustavljivo raste.
 A
sve je počelo mnogo manje ambicizno. Student američkog Harvarda Mark
Zukerberg napravio je 4. februara 2004. vebsajt za svoje kolege i nazvao ga
Fejsbuk. Za samo mesec dana registrovalo se više od polovine studenata
Harvarda.
Već sledećeg meseca, Fejsbuk je "emigrirao" i na univerzitete Stanford,
Kolumbija i Jel. U leto 2004. Fejsbuk se seli u Paulo Alto u Kaliforniji, u
popularnu Silicijumsku dolinu.
Servis je ostao "zatvoren", odnosno ograničen na univerzitete i škole sve do
septembra 2006, kada je započeo svoj pohod na ostatak sveta. Nova generacija
pronašla je zgodan način da organizuje svoj društveni život.
Fejsbuk je danas globalni fenomen. Pretekao je i svoju najveću konkurenciju
- sajt Majspejs, i postao najpopularnije mesto na internetu namenjeno
povezivanju i umrežavanju ljudi.
Tinejdžeri, studenti i mlada populacija najčešći su korisnici sajta, ali
njegova popularnost raste i među starijom generacijom.
Otkako je započeo pohod, Fejsbuk stalno unapređuje svoje mogućnosti. Od
rudimentarnih fotoalbuma, međusobnog druženja korisnika, ostavljanja poruka
i sličnih osnovnih mogućnosti, Fejsbuk je prerastao u impresivnu platformu
koja korisnicima nudi nebrojene mo-gućnosti i iz meseca u mesec ruši
vlastite rekorde posećenosti.
Mark Zukerberg, danas predsednik upravnog odbora Fejsbuka, odoleo je
iskušenjima da proda sajt i da sa 24 godine postane jedan od najmlađih
milijardera na svetu.
Tvorci sličnog, znatno manjeg vebsajta - Bibo, prošle godine su prodali svoj
projekat za skoro milijardu dolara.
Zukergerg, međutim, kaže da želi da ostane nezavisan, a zaradu planira da
ostvari na reklamama.
Aleks Bermaster iz organizacije Nilsen netrejtings, koja između ostalog meri
posećenost sajtova za socijalno umrežavanje, upozorava, međutim, da bi veći
broj reklama na Fejsbu-ku mogao da se pokaže kao mač sa dve oštrice.
"Na vebsajtovima posvećenim vestima ili sportu, na primer, ljudi nekako i
očekuju reklame, ali internet stranice za društveno umrežavanje služe za
lične odnose među ljudima, i oglasivači na takvim sajtovima izgledaju kao
neko ko se 'uvaljuje na žurku'", kaže Bermaster.
A tu je i druga opasnost - Fejsbuk je trenutno jedna od najuspešnijih
stranica koja se pojavila na internetu poslednjih godina. Ali i ranije se
dešavalo da neki vebsajtovi postanu silno popularni, a da onda njihovi
korisnici naglo odu i pronađu neku drugu zabavu.
Mark Zukerberg objašnjava da mu trenutno nije prioritet da što vise zaradi,
nego da zaradi dovoljno da održi projekat i da se istovremeno još više
proširi.
"Ako za par godina budemo imali nekoliko stotina mili-ona korisnika, a pri
tome održimo poslovanje, moći ću da kažem da smo dobro radili", izjavio je
Zukerberg za BBC. |
| |
| |
|
|
| Nafta pluta u tankerima |
| |
Pad potražnje za naftom izazvan klizanjem SAD u recesiju doveo je do rekordnog
zasićenja zaliha petroleja - što je činilac koji uskoro može da pokrene novi
pad cena nafte.
 U
najvećem spremištu za naftu na svetu - Kušingu u Oklahomi - zalihe su od
početka oktobra skočile za spektakularnih 139 procenata i ispunile gotovo
sav raspoloživi pro-stor pošto je sve slabija potražnja učinila je
skladištenje nafte isplativije od njene prerade.
Analitičari danas kažu da će kada rezervoari budu puni do kraja - što se po
sadašnjem tempu skladištenja može očekivati svaki čas - potreba da se
istovare suvišni bareli sama po sebi potisnuti cenu nafte još niže.
Proizvođači će morati da ponude ogromne popuste za trenutne isporuke
petroleja, kažu analitičari uz procenu da bi cena mogla da se spuisti na oko
33 dolara za barel.
Laka američka nafta za martovske isporuke danas se na njujo-rškoj berzi
prodaje za oko 40 dolara.
 Trgovci
zarađuju u Kušingu, gde rezervoari ispunjavju predeo između Tulse i Oklahoma
Sitija, tako što čuvaju naftu za kasnije prodaje. Ali, neki koji žele da
pohrane naftu za bolje dane, sada nemaju pristup Kušingu jer su tankovi do
gotovo puni, kažu izvori ove delatnosti.
Kapaciteti Kušinga su 46,3 miliona barela. Samo 80 do 85 odsto se koristi -
oko 37 miliona barela - jer se deo rezervora ostavljaju prazni zbog
bezbednosti ili pravljenja mešavina.
Nestašica skadišnog prostora naterala je proizvođače da drže naftu u
tankerima pored obala. Računa se da danas gotovo 25 miliona barela nafte,
većinom iz Severnog mora, pluta u tankerima usidrenim pored američkih obala
Meksičkog zaliva. |
| |
| |
|
|
| Crni januar za tržište rada |
| |
U januaru je u Kanadi je 129 hiljada radnika ostalo bez posla, što je najveći
mesečni pad zaposlenosti u poslednje tri decenije, veći čak nego i u vreme
recesija osamdesetih i devedesetih godina.
Radnici su otpuštani u svim provincijama i svim industrijskim granama, a
stopa nezaposlenosti porasla je na 7,2 odsto, sa decembarskih 6,6 odsto. U
Ontariju je zatvorena 71 hiljada radnih mesta, od čega polovina u
proizvodnom sektoru, u Britanskoj Kolumbiji 35, a u Kvebeku 26 hiljada. U
Alberti, pak, zaposleno je 3.300 radnika, na određeno vreme, mada je u
poslednja tri meseca zatvoreno 12.800 radnih mesta.
 Interesantno
je da je premijer Saskačuana Bred Vol poziva nezaposlene iz recesijom
pogođenog Ontarija da dođu u ovu provinciju u kojoj postoji veliki broj
slobodnih radnih mesta.
Stopa nezaposlenosti u Saskačuanu u januaru je bila svega 4,1, u poređenju
sa ontarijskih 7,2 odsto.
Premijer Stiven Harper naglasio je, povodom podataka o velikom smanjenju
broja zaposlenih, da federalna vlada mora da ostane na kursu zacrtanom
opsežnim stimulativnim planom, bez obzira na nepovoljne vesti. Ministar
finansija Džim Flaerti sa žaljenjem kaže da nam verovatno predstoji još
otpuštanja i teška godina, u kojoj može biti potrebe za dodatnim
stimulativnim davanjima, pored onih već predviđenih novim federalnim
budžetom.
Liberalna stranka smatra da januarski talas zatvaranja radnih mesta
očigledno pokazuje da vladin paket za stimulisanje privrede nije dovoljan da
se omogući odgovarajući nacionalni program borbe protiv globalne recesije.
Dodatni pokazatelj stanja nacionalne privrede bio je i podatak Statističke
službe da je Kanada u decembru ostvarila deficit u trgovinskom poslovanju sa
svetom, prvi put za 33 godine. Od novembarskog suficita od 1,2 milijarde
dolara, decembra se situacija promenila tako da je ostvaren manjak od 458
miliona dolara. Uvoz je smanjen za 5,7 odsto, ali je zato izvoz, najviše u
SAD, pao skoro za deset odsto, pa je rezultat ovakav deficit.
Posle objavljivanja ovih velikih i nepovoljnih podataka o izuzetnom
povećanju broja nezaposlenih radnika u zemlji u januaru, federalnoj vladi sa
svih strana upućuju se apeli da poveća izdvajanja za one koji nemaju posao.
Opozicione stranke optužuju premijera Stivena Harpera da je kriv za loše
poslovanje privrede i sve veći broj nezaposlenih koji su ostavljeni da se
snalaze kako znaju i umeju, bez odgovarajuće pomoći društva.
Narastajuća ekonomska kriza može da napravi da broj zaposlenih žena nadmaši
broj zaposlenih muškaraca, kažu eksperti, na osnovu podatka da su od 129
hiljada, u januaru zatvorenih radnih mesta, muškarci radili na dve trećine.
Poslednji put je za vreme Drugog svetskog rata bilo više zaposlenih žena
nego muškaraca, ali tada opravdanije, pošto su muškarci bili na ratištima u
inostranstvu.
Ontarijski ministar finansija Dvajt Dankan najavio je da bi provincija mogla
da ublaži uslove za dobijanje socijalne pomoći, kako bi što više ljudi moglo
da ostvari novčanu pomoć, ali da pre toga federalna vlada mora da preispita
razloge za neujednačenost u plaćanju osiguranja zaposlenih.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti najavio je da provincija traži nove
načine za povećanje konkurentnosti firmi, što će doprineti očuvanju radnih
mesta. On je takođe istakao da u okviru budžeta, koji će biti predložen
sledećeg meseca, planiraju harmonizovanje provincijskog i federalnog poreza,
što bi bila još jedna mera u borbi protiv recesije.
Dva velika sindikata apeluju na federalnu vladu da stimulativnim privrednim
paketom bude obuhvaćen i segment forsiranja domaćih proizvoda, pod sloganom
'kupujmo kanadsko'. Ken Nojman, nacionalni direktor sindikata Ujedinjenih
radnika čeličana, koji zastupa oko pola miliona radnika, naglašava da je to
prilika da vlada učini pravu stvar i deluje protekcionistički prema
proizvodnom sektoru u zemlji. |
| |
| |
|
|
| I teniserke idu u Španiju |
| |
Teniseri se sastaju s braniocem trofeja, predvođenim najboljim igračem na
svetu Rafaelom Nadalom, od 6. do 8. marta, u letovalištu Benidorm na
Sredozemnom moru, u prvom kolu Svetske grupe Dejvisovog kupa. Taj meč se
igra pod vedrim nebom, na šljaci, na kojoj su Španci tradicionalno domaćini,
a sva je prilika da će za tu podlogu da se opredeli i španski ženski tim.
Voljom žreba, juče u Londonu, gde je sedište ITF, odlučeno je da naše igraju
s prošlogodišnjim finalistkinjama, koje će se 25. i 26. aprila boriti za
opstanak u Svetskoj grupi Kupa federacije, među osam najboljih selekcija,
budući da su u prvom kolu minulog vikenda izgubile od Čehinja s 4:1, u
dvorani u Brnu.
 Želja
Ane i Jelene da ponovo igraju u "Beogradskoj areni", gde je s 15.118
gledalaca oboren rekord svih vremena u posećenosti, nije im se ispunila. O
tome ko će da bude domaćin presudila je "kocka", jer se naša i španska
reprezentacija nisu sastajale posle 1995, od kada se u Svetskoj grupi ne
igra turnirski u jednom gradu (kao u Dejvisovom kupu važi pravilo
naizmeničnog igranja kod kuće ili u gostima s obzirom na međusobne duele).
Žrebom bi domaćin bio određen i da samo za protivnika dobili Argentinu, Kinu
ili Francusku, takođe poražene u prvom kolu u najboljem društvu (te četiri
selekcije su na osnovu plasmana na svetskoj listi bile nosioci i nisu mogle
da se sastanu). Utisak je, kada nam se već nije osmehnula sreća da se igra u
Beogradu, da je najpovoljnije što se ide u Španiju.
Argentina i Kina su na dva kraja sveta, a njihove reprezentacije kao i
Francuska mogu da računaju na više kvalitetnih igračica. Španija je u Brnu
bila bez svoje najbolje plasirane teniserke na svetskoj listi Anabele Medine
Gariges (20. mesto), koja je igrala u finalu u Madridu protiv Ruskinja
prošlog septembra (4:0).
Uzdanice u Češkoj su bile sve ostale vodeće španske igračice, koje su i među
sto najboljih. Karla Suarez Navaro (29) i Nurija Ljagostera Vives (65) su
igrale u singlu, a Marija Hose Martinez Sančez (69) i Lourdes Domingez Lino
(73) u paru. Jedinu pobedu izvojevala je Ljagostera Vives, koja je s 1:6,
6:1, 6:4 protiv najbolje češke teniserke Ivete Benešove (34) izjednačila na
1:1 posle prvog dana.
Špankinje će se najviše uzdati u publiku i u Suarez Navaro na terenu. Ova
20-godišnja teniserka je preko noći postala junakinja u svojoj zemlji, čije
je tenisko nasleđe prebogato. Preko tri kola u predtakmičenju probila se
prošle godine kao debitant na nekom od četiri najveća takmičenja čak do
četvrtfinala "Rolan Garosa" (to je pre nje pošlo za rukom Mađarici Petri
Manduli 2001). Put joj je preprečila baš Jankovićeva (6:3, 6:2).
Na svetskoj listi objavljenoj posle pariskog turnira za "gren-slem", kada je
Ivanovićeva s trofejem izbila na prvo mesto, Suarez Navaro se pomakla sa
132. na 49. Potom nije imala zapažene rezultate, ali je ponovo blesnula na
nedavnom Međunarodnom prvenstvu Australije, na kojem je takođe igrala prvi
put, ali nije morala u kvalifikacije kao lane.
U drugom kolu je srušila visoke pretenzije Amerikanki Venus Vilijams (2:6,
6:3, 7:5), zatim je izbacila i zemljakinje Martinez Sančez (6:1, 6:4) i
Medinu Gariges (6:3, 6:2), ali nije imala snage protiv nadahnute Ruskinje
Jelene Dementjeve (6:2, 6:2). Ivanovićeva s njom nije igrala ni kao juniorka,
budući da je samo godinu starija od nje.
Želja nam je bila da opet budemo domaćini i ponovo doživimo one lepe
trenutke kao na meču s Japankama u rodnom gradu, ali uteha je što nećemo
putovati u Argentinu ili Kinu. Igračice Španije odlično poznajem. Protiv
svih sam igrala i imam pozitivan skor. Imamo tim koji može svakoga da
savlada. Favoriti smo i u Španiji, ali moramo da budemo maksimalno oprezne i
koncentrisane i da ne potcenimo protivnika kazala je Jankovićeva.
Ivanovićeva je rekla:
Biće to težak meč, pogotovo što smo gosti. Domaćin ima tu prednost da
izabere podlogu, a gotovo sam ubeđena da će to biti šljaka. Teniserke
Španije su mi i poznate kao igračice kojima najviše odgovara ta podloga. Žao
mi je što ne igramo u Beogradu, ali smatram da imamo bolji tim i verujem u
pobedu. Dobro je što igramo u Evropi i na šljaci, što nam odgovara i s
obzirom da u to vreme počinje prolećni deo sezone na zemljanim terenima.
Selektor Dejan Vraneš je takođe izrazio žaljenje što se ne igra pred domaćom
publikom, ali ne smatra da će to biti prednost protivnika.
Ni jedan od četiri moguća rivala nam ne bi predstavljao problem ni u gostima,
ali pod uslovom da su Jankovićeva i Ivanovićeva zdrave i u formi. Španija
ima dobar tim, a smatram da je u Češkoj pretrpela visoki poraz pošto nije
igrala Medina Gariges. Videćemo za koju će se podlogu domaćin odlučiti, ali
šljaka ne bi bila njihova prednost kaže Vraneš.
Naše uzdanice će, po svemu sudeći, doći u Španiju iz Čarlstona (SAD), gde se
igra veliki turnir na zelenoj šljaci, koja se razlikuje od klasične. U to
vreme bi već trebalo da se bude u punoj formi, jer neposredno po završetku
mečeva u Kupu federacije počinje veliki turnir u Rimu, gde Jankovićeva brani
trofej, pa potom na novom stadionu u Madridu, s dvostruko većim fondom za
nagrade nego što je u glavnom gradu Italije, a vrhunac je "Rolan Garos" (25.
maj 7. jun), na kojem je Ivanovićeva na tronu. |
| |
| |
|
|
| Tužioci bez dokaza o Šešeljevom govoru 1992. |
| |
Tužilac Matijas Markusen rekao je da su pretrage arhiva, novinske
dokumentacije u BiH i Srbiji i Šešeljevih knjiga, pokazale da je Šešelj
govore u Malom Zvorniku održao u avgustu 1990, kao što je i sam optuženi
tvrdio, i u martu 1993. godine.
Nisu nađeni dokazi o mitingu koji je, po optužnici, održan u martu 1993.
godine, dve nedelje uoči napada srpskih snaga na Zvornik i zločina nad
Muslimanima, rekao je tužilac Markusen.
 Šešelj
je zatim zatražio da sudsko veće pokrene postupak zbog "lažnog svedočenja"
protiv svedoka VS-2000, kao i protiv tužilaca koji nisu proverili njegove
tvrdnje.
Šešelj je, citirajući izveštaj, dokazivao i da nije tačna tvrdnja svedoka,
navedena i u optužnici, da je on na mitingu u Malom Zvorniku pozvao Srbe da
proteraju Muslimane.
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti tada je naložio tužiocima da predoče
dodatne dokaze da je Šešelj u martu 1992. održao miting u Malom Zvorniku.
Tužilac Markusen je odgovorio da takvih dokaza nema.
Šešelj je na zasedanju sudskom veću ponudio i dodatne dokumente koji
potvrđuju da je miting Srpskog četničkog pokreta u Malom Zvorniku održan u
avgustu 1990. godine, uključujući i video snimak njegovog govora.
Lider SRS optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH
1991-93.
Sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je da, na zahtev Tužilaštva, do daljeg
prekine suđenje Vojislavu Šešelju zbog "narušenog integriteta postupka".
Sredinom januara zastupnici optužbe su tražili da proces bude prekinut zbog
tvrdnji jednog zaštićenog svedoka da su mu pretili Šešeljevi saradnici.
U trenutku donošenja odluke o prekidu, tužiocima je ostalo manje od sedam
sati za izvođenje dokaza protiv Šešelja.
O tome kada će i da li suđenje biti nastavljeno, sudsko veće će odlučiti
naknadno.
Nacionalni savet zabrinut zbog odlaganja suđenja Šešelju
Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom ocenio je da će ponovni
prekid suđenja lideru radikala Vojislavu Šešelju dodatno umanjiti već
poljuljano poverenje srpske javnosti u nepristrasnost tog suda.
Savet je saopštio da je obavešten da je do odlaganja suđenja došlo zbog
nedozvoljenog uticaja na važne svedoke ali dodaje da im detaljni razlozi
donošenja te odluke nisu poznati jer su najvažniji delovi obrazloženja
ostali poverljivi.
Kako se navodi, organi Republike Srbije su do sada postupili po svim
zahtevima Tribunala koji su se odnosili na zaštitu svedoka i njihovih
porodica.
"U ovom trenutku nemamo saznanja o ugrožavanju svedoka, niti smo o tome
obavešteni od strane Tribunala", ističe se u saopštenju Saveta.
Dodaje se da je Nacionalni savet predstavnicima Sekretarijata Haškog
tribunala predočio te probleme i da je u tom razgovoru izražena spremnost
državnih organa da postupe po svim eventualnim budućim zahtevima za zaštitu
svedoka i njihovih porodica.
To telo je navelo i da je potrebno omogućiti optuženom Šešelju pravo na
odbranu, koje uključuje i pravo optuženog da se sam brani kako bi se suđenje
nesmetano i u razumnom roku završilo. |
| |
| |
|
|
| Madona prva na listi sa najvećom zaradom
2008. |
| |
Pop zvezda Madona zauzela je prvo mesto liste muzičara koji su u prošloj
godini ostvarili najveće zarade, objavljuje Bilbord na svom sajtu. Za većinu
muzičara sa Bilbordove liste, veći deo profita potiče od uspešnih turneja.
Prvih pet izvođača imali su, istom redosledom, i najuspešnije turneje prošle
godine. Sledi lista izvođača koji su 2008. imali najveće zarade:
 1.
Madona (242,1 milion dolara)
2. Bon Džovi (157,1 milion dolara)
3. Brus Springstin (156,3 m.d.)
4. "Polis" (109,9 miliona dolara)
5. Selin Dion (99,1 milion dolara)
6. Keni Česni (90,8 miliona dolara)
7. Nil Dajmond (82,1 milion dolara)
8. "Raskal Flets"(63,5 m.d.)
9. "Džonas Braders" (62,6 m.d.)
10. "Koldplej" (62,1 milion dolara)
11. "Igls" (61,1 milion dolara)
12. Lil Vejn (57,4 miliona dolara)
13. "AC/DC" (56,5 miliona dolara)
14. Majkl Buble (50,2 miliona dolara)
15. Majli Sajrus (48,9 miliona dolara)
16. Tejlor Svift (45,5 miliona dolara)
17. "Džorni" (44,7 miliona dolara)
18. Bili Džoel (44,5 miliona dolara)
19. Meri Džej Blajdž (43,4 miliona dolara)
20. Kanje Vest (42,5 miliona dolara) |
| |
| |
|
|
| Vil Smit najunosniji glumac |
| |
 Vil
Smit proglašen je za najunosnijeg holivudskog glumca, navodi se u
istraživanju koje je na svom sajtu objavio magazin o finansijama Forbs.
Glumac, koji je karijeru počeo na televiziji, igrao je u brojnim filmovima
različitih žanrova - od romantičnih komedija do trilera kao što je "Ja sam
legenda", objavljuje danas Bi-Bi-Si njuz. "Ljudi vole da ga gledaju", rekao
je Džon Berman iz Forbsa.
Panel profesionalaca filmske industrije naveo je Džonija Depa, Leonarda
Dikaprija, Andželinu Džoli i Breda Pita kao sledeće na listi najunosnijih.
Spisak je sastavljen na osnovu njihovog talenta da privuku finansijere za
nove filmove, a u obzir je uzet i uspeh na bioskopskim blagajnama. Od kada
je prošlog decembra počelo prikazivanje poslednjeg Smitovog filma "Seven
Pounds", ostvarenje je širom sveta zaradilo 141,6 miliona dolara.
Smit je prošle godine igrao i u ostvarenju "Henkok", koji je zaradio više od
624 miliona dolara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
