|
Broj 1188, 13. februar 2009.
Treba li Hrvatskoj članstvo u Evropskoj uniji |
|
Hrvati su prilično podeljeni oko toga treba li im članstvo u Evropskoj uniji
ili ne.
Prema najnovijem istraživanju agencije Galup, 29 odsto ispitanih građana
Hrvatske smatra da je članstvo u EU za zemlju pozitivno, njih 26 odsto drži
da je loše, a relativna većina, 38 odsto, kaže da članstvo nije "ni dobro ni
loše".
Ovo
istraživanje predstavljeno na nedavnom okruglom stolu pod nazivom "Hrvatska:
Umorna od EU reformi?", takođe je pokazalo da 39 odsto ispitanih veruje da
će postojati podrška javnosti ulasku Hrvatske u Uniju, dok njih 45 odsto
smatra suprotno.
Na pitanje o efikasnosti vlade premijera Ive Sanadera, 44 odsto ispitanih je
dalo lošu ocenu, a samo 16 odsto ih smatra da vlada radi dobro ili odlično.
Svih 78 odsto ispitanih izjavilo je da nezadovoljno vladom i njenim merama u
borbi protiv organizovanog kriminala.
Među učesnicima okruglog stola koji su komentarisali rezultate ankete bio je
i bivši predsednik Hrvatskog helsinškog odbora (HHO) Žarko Puhovski.
On se složio sa onim delom ispitanika koji su sumnjičavi prema Evropskoj
uniji i vrlo je oštro kritikovao politiku Brisela prema Zagrebu.
"Godinama smo se sramotili pred EU zbog nesprovedenih reformi i
neprihvatljive političke situacije tokom 90-ih, sad je došlo vreme da se EU
stidi pred Hrvatskom, jer je pre u članstvo primila Bugarsku i Rumuniju i
dopustila Slovenija da radi to što radi", rekao je Puhovski.
On je pri tom aludirao na aktuelnu slovenačku blokadu nastavka pregopvora o
hrvatskom članstvu u EU zbog nerešene granične crte na moru.
Prema rečima Puhovskog, situacije u nekim zemljama članicama samo potvrđuje
da sprovedene reforme i prilagođavanje pravnog sistema zemlje standardima
EU, nisu stvarni uslov ulaska u Uniju.
"To što u EU postoji Grčka, znači da ništa ne treba da radimo na reformi
pravosuđa, a to što su članice neke baltičke države, znači da ništa ne treba
činiti na manjinskoj politici", rekao je Puhovski.
On je zaključio da je došlo do "razvoda između ulaska u EU i reformi, jer
članstvo zavisi od dogovora, mućki i šarma", a ne od stvarnih reformi koje
se sprovode polako i korak po korak.
Oprez i sumnjičavost prema stvarnim koristima za Hrvatsku od ulaska u Uniju
prokomentarisali su još neki predstavnici političkog života zemlje.
Predsednica opozicione Hrvatske narodne stranke (HND) Vesna Pusić je rekla
da je reforma pravosuđa ključna za ulazak u EU.
Ona je, međutim, ocenila da je stvarna reforma tog segmenta društva u
Hrvatskoj zapravo počela tek u oktobru prošle godine nakon što su u Zagrebu
u razmaku od samo tri sedmice likvidirani kćerka zagrebačkog advokata
Zvonimira Hodaka Ivana Hodak, i novinar i suvlasnik "Nacionala" Ivo Pukanić
sa saradnikom Nikom Franjićem.
Tek je tada premijer Sanader smenio dotadašnje, po političkoj liniji
postavljene ministre pravde i unutrašnjih poslova i na njihova mesta
postavio nestranačke i stručne ljude Ivana Šimonovića i Tomislava Karamarka,
od kojih građani očekuju da uklone prejaki politički uticaj na te resore.
Njihov rad i uspešnost, složili su se svi na okruglom stolu, direktno će
uticati ne samo na odluku Brisela o hrvatskom članstvu u Uniji, već i na
poverenje građana u policiju i pravosuđe, a onda indirektno i na stav Hrvata
prema EU. |
|
Sandra Carić Hercog
dopisnica Bete iz Zagreba |
|
|
Na suđenju Glavašu nastavlja se pritisak na
svedoke |
|
Nevladina organizacija Centar za mir, nenasilje i ljudska prava ocenila je da
se na suđenju za ratni zločin u Osijeku 1991, koje se vodi u Županijskome
sudu u Zagrebu, nastavlja pritisak na svedoke u tom postupku.
Prema ocenama Centra, na suđenju se nastavljaju dve vrste pritisaka - jedan
je pokušaj uticanja na svedoke odavanjem njihovih tajnih izjava, a drugi je
pokušaj pritiska na svedoke i pravosuđe putem svedočenja
visokopozicioniranih i uticajnih političara.
Predstavnica Centra Katarina Kruhonja izjavila je na konferenciji za
novinare da je na suđenju za ratni zločin bilo situacija u kojima su svedoci
tražili zaštitu jer im je prećeno, ali i onih u kojima nisu bili zaštićeni
od pritiska branilaca optuženih.
Takođe je rekla i da su svedoci progovorili o pokušajima optuženih da im se
dostavljanjem zapisnika s glavne rasprave "pruži prilika" da svoju izjavu
usklade s izjavama svedoka čija su svedočenja zabeležena u ponuđenom
zapisniku i pomenula je slučaj svedoka Vlade Frketića.
Kao najeklatantniji primjer kršenja odredbi Zakona o kaznenom postupku
istakla je objavljivanje tajnih svedočenja, odnosno izjava datih na
zatvorenim sednicama, s kojih je javnost bila isključena, a kao primere
navela je neke tekstove objavljivane u dnevnim listovima "Glas Slavonije" i
"Večernji list".
Zbog tih slučajeva, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava je od Državnog
tužilaštva zatražio da podigne optužni predlog protiv počinilaca kaznenog
djela odavanja službene tajne, za koji se može izreći kazna zatvora do pet
godina.
Kruhonja je rekla da već u fazi istražnog postupka hrvatsko pravosuđe nije
imalo snage da osigura i zašti postupak od pritiska okrivljenog Branimira
Glavaša, koji je, kako je rekla, tokom većeg dela istrage bio na slobodi,
što je ocenila kao njegovu političku moć uticanja na proces.
Dodala je i da je ovonedeljni svedok Vladimir Šeks kao aktivni
visokopozicionirani političar, odnosno potpredsednik Sabora, svojom izjavom
ponovno poslao jasnu političku poruku svedocima i pravosuđu.
U optužnici Državnog tužilaštva navodi se da su članovi te jedinice po
naredbi prvooptuženog Glavaša izvršavali spomenute likvidacije.
Osim u osječkom Centru za mir, nenasilje i ljudska prava, identična
konferencija za novinare o istoj temi održana je i u Centru za ljudska prava
u Zagrebu, a na njoj su govorili Zoran Pusić iz Građanskog odbora za ljudska
prava i Vesna Teršelič iz organizacije "Dokumenta - Centar za suočavanje s
prošlošću".
U sudskom postupku Branimiru Glavašu i šestorici kooptuženih sudi se za
hapšenja, maltretiranja i likvidacije više civila srpske nacionalnosti u
Osijeku početkom 1990-ih.
Glavaš je u to vreme bio na čelu Sekretarijata za narodnu obranu, a sva
šestorica kooptuženih bili su pripadnici Samostalne uskočke satnije (SUS). |
|
|
|
|
Uhapšena osoba koja se predstavljala kao
premijer |
|
Alija Muharemović iz Tuzle uhapšen je nakon što se predstavljao kao premijer
Federacije BiH Nedžad Branković i od firmi iz Hrvatske i Crne Gore tražio da
za lečenje izmišljene devojčice uplaćuju novac na bankovni račun.
Muharemović
(41) je navodno prikupljao novac za devojčicu obolelu od leukemije, a koja
je trebalo da ode na lečenje u Italiju.
Kako je saopštila policija Federcije BiH, Muharemović je od avgusta do
novembra prošle godine prevario nekoliko vlasnika firmi iz Hrvatske i Crne
Gore.
On se još predstavljao i kao savetnik premijera Federacije BiH i kao
savetnik u Predsedništvu BiH.
Policija nije saopštila koliko je novca uplaćeno na ovaj način na njegov
račun.
Muharemović, koji je predat tužilastvu u Tuzli, zbog prevare i lažnog
predstavljanja ranije je bio osuđen na četiri godine zatvora. |
|
|
|
|
Bivši ministar zdravlja izvršio samoubistvo |
|
Bivši crnogorski ministar zdravlja i dečji hirurg Žarko Mićović preminuo je
preksinoć u Podgorici.
Prema nezvaničnim informacijama, Mićović je izvršio samoubistvo u svom
kabinetu na Odeljenju dečje hirurgiju Kliničkog centra Crne Gore.
Mićović je bio direktor Dečje bolnice i Centra za nauku Kliničkog centra.
Rođen je 1954. godine u Podgorici. Bio je oženjen i otac troje maloletne
dece. |
|
|
|
|
Na ivici gladi oko 40% građana |
|
Udruženje za zaštitu interesa potrošača saopštilo je da bi prosečan budžet
četveročlane porodice u BiH trebalo da bude 1.651 KM, dodajući da je oko 40
odsto građana na ivici gladi.
Prosečna plata u Federaciji BiH iznosi 771 KM, u Republici Srpskoj 819, a
penzioneri u proseku primaju 350 maraka.
"Primanja oko 40 odsto građana su takva da im nije dovoljno čak ni da
pokriju troškove za hranu", izjavio je sekretar sarajevskog Udruženja za
zaštitu interesa potrošača Mesud Lakota.
Prema njegovim rečima, zabrinjavajuće je to što država ništa ne radi da
zaštiti potrošače, a trgovački lobi obilno koristi princip slobodnog tržišta,
čime su doprineli tome da je BiH postala jedna od najskupljih zemalja u
regionu. |
|
|
|
|
Većina građana BiH govori jedan strani jezik |
|
Oko 60 odsto građana BiH starijih od 15 godina služi se barem jednim stranim
jezikom, pokazalo je objavljeno istraživanje Centra za istraživanje tržišta.
Najviše ispitanika, njih 39 odsto služi se engleskim jezikom, svaki četvrti
građanin BiH koristi se nemačkim, ruskim se koristi 10 odsto građana BiH,
zatim francuskim šest odsto, španskim pet i italijanskim četiri procenta. |
|
|
|
|
Savet ministara treba da pomogne izbeglicama
iz Hrvatske |
|
Ministar za izbegla i raseljena lica Republike Srpske (RS) Omer Branković
izjavio je da je problem izbeglih iz Hrvatske problem BiH, a ne RS,
pozivajući Savet ministara BiH da im pomogne.
Povodom sastanka, posvećenog pravima lica izbeglim iz Hrvatske koji se
održava u Banjaluci, Branković (slika dole) je novinarima rekao da je reč o
ljudima koji su po dolasku u BiH dobili državljanastvo te zemlje, zbog čega
su, po Zakonu o izbeglicama, izgubili izbeglički status.
On
je dalje ocenio da Hrvatska ne poštuje osnovna ljudska prava tih lica,
precizirajući da oni ne mogu da ostvare pravo na povrat stanova u Hrvatskoj,
da povežu radni staž niti im se priznaje predratna radna invalidnina.
Branković je naveo da je Vlada RS učinila sve da smesti 250 izbegličkih
porodica iz Hrvatske, obezbeđujući im alternativni smeštaj i plaćajući
zakupninu za stanove, pozivajući Savet ministara BiH da im pomogne i izvrši
dodatni pritisak na Hrvatsku kako bi se konačno rešili problemi Srba iz
Hrvatske izbeglih u BiH.
Prema njegovim rečima, poseban problem je to što izbeglice iz Hrvatske
pokreću sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, a nemaju
sredstava da izmire enormno visoke troškove pojedinačnih tužbi.
Sastanak u Banjaluci organizovan je na inicijativu Ministarstva za izbegla i
raseljena lica RS i Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, a na
osnovu zaključaka parlamenta RS o problemima izbeglih Srba iz Hrvatske koji
žive u ovom entitetu.
Pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH Mario Nenadić rekao je da
su najveći problemi izbgelica iz Hrvatske statusna pitanja, navodeći da su
ti ljudi dobijanjem državljanstva BiH izgubili prava koja su im bila
zagarantovana domaćim propisima i međunarodnim konvencijama.
On smatra da je problem ovih ljudi i to što, iako su postali državljani BiH,
imaju probleme u sticanju prebivališta, kao i ostvarenja prava u oblasti
zdravstvene i socijalne zaštite.
Skupu u Banjaluci prisustvali su i predstavnici ministarstva pravde,
inostranih poslova i bezbednosti BiH, UNHCR-a, OEBS-a i Udruženja invalida
rada izbeglih iz Hrvatske.
Sastanku nije prisustvovao generalani konzul Hrvatske u Banjaluci Miroslav
Buličić, kome je upućen poziv na ovaj skup. |
|
|
|
|
Stranke još ne znaju kako će nastupati na
izborima |
|
Političke stranke u Crnoj Gori još ne znaju da li će na parlamentarnim
izborima nastupiti samostalno ili u koalicijama, iako su ostala još samo
četiri dana do početka roka za predaju izbornih lista Državnoj izbornoj
komisiji (DIK).
Rok za predaju počinje 16. feruara i traje do 4. marta.
Opozicione partije nisu uspele da se dogovore o zajedničkom nastupu, ali će
glavni organi stranaka, kako je najavljeno, do kraja ove sedmice doneti
konačne odluke o nacinu izlaska na izbore.
Opozicione stranke će najverovatnije na izborima nastupiti u nekoliko manjih
koalicija, sastavljenih na osnovu političke i ideološke bliskosti.
Nije još izvesno ni da li će i koje će partije ući u predizbornu koaliciju
sa dosadašnjim vladajućim blokom koji čine Demokratska partija socijalista i
Socijaldemokratska partija Crne Gore.
Iz DIK je saopšteno da je sačuvana velika količina izbornih rekvizita i
materijala od predsedničkih izbora koji su održani u aprilu 2008. godine i
da će to biti korišcehno na parlamentarnim izborima 29. marta. |
|
|
|
|
Solana predlaže kandidata za predstavnika u
EU |
|
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana predložiće iduće nedelje
kandidata za novog predstavnika u Bosni i Hercegovini, koji će još neko
vreme predstavljati i međunarodnu zajednicu i moći da koristi tzv. bonska
ovlašćenja za intervencije u unutrašnja pitanja zemlje.
To
su a potvrdili izvori u Savetu ministara EU, koji su istakli da bi odluka o
naimenovanju novog predstavnika za BiH trebalo da bude donesena na zasedanju
šefova diplomatija EU 22. i 23. februara u Briselu.
Saglasnost za dvojaku dužnost predstavnika međunarodne zajednice i EU u BiH
morao bi dati i Savet za sprovođenje Dejtonskog sporazuma, koji se sastaje u
martu.
Naročito SAD, ali Velika Britanija su insistirali da se i dalje zadrže "bonska
ovlašćenja" budućeg izaslanika u BiH, iako se tome, pored ostalih, protivi
Rusija, dok se u nekim zemljama i institucijama Unije smatra da zbog procesa
pridruživanja BiH EU mora više ovlašćenja da se prenese na lokalne ustanove
vlasti.
Solana će iduće nedelje kroz razgovore s petoricom kandidata za ovu
specijalnu funkciju u Bosni, kao i konsultacije u prestonicama članica Unije,
"sagledati koji bi visoki evropski diplomata mogao najbolje odgovarati ovoj
dužnosti, u času kad Evropska unija treba da potpune preuzme ulogu
međunarodnog činioca u BiH", rekli su izvori u Briselu.
Nezvanično se u briselskim diplomatskim krugovima spominju Italijan Renco
Dividi, Britanac Emir Pari Džons, Grk Aleksandros Malias, Austrijanac
Valentin Incko, bivši ambasador u Sarajevu, a sada u Ljubljani, kao i jedan
estonski diplomata.
Kad predstavnik EU bude potpuno preuzeo ovu dužnost, znatno veće nadležnosti
biće prenete na vlasti BiH, tako da će se smatrati da ta zemlja nije više
neka vrsta međunarodnog protektorata.
Potom bi, uz opipljive rezultate u sprovođenju sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU, dodatne važne ekonomske i političke reforme i
učvršćenje državnih ustanova, Bosna i Hercegovina mogla razmisliti i o
odluci da podnese zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Zasad se u Briselu takve najave iz BiH smatraju "sasvim preuranjenim". |
|
|
|
|
Potreban dobar zakon o oduzimanju nelegalne
imovine |
|
Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Stanislav Čađo izjavio je da je
potrebno imati dobar zakon o oduzimanju nelegalno stečene imovine, kako bi
takva imovina bila oduzeta od osoba koje su je stekle na nezakonit način.
Čađo je to kazao tokom seminara o zamrzavanju nelegalno stečene imovine,
koji se u organizaciji Jedinica za strategiju i planiranje i evropske
integracije MUP-a RS održava u Banjaluci.
On
je rekao da je seminar fokusiran na dva pitanja - način najefikasnijeg
sprovođenja istrage i raspolaganje imovinom za koju se ut-vrdi da je stečena
na sumnjiv način.
Prema njegovim rečima, potrebno je imati dobar zakon kako bi se sprečilo da
osobe koje su nelega-lno stekle imovinu, tom imovinom vešto manipulišu i ona
ostaje netaknuta.
"To je loša poruka, koja može značiti i da se zločin isplati. Naprosto, neko
kaže - ja ću da zaradim milion maraka izvršenjem određenog krivičnog dela,
odležaću dve godine i ja sam na dobitku", kazao je on.
Ministar Čađo nije mogao da saopšti koliko je procenjena vrednost nelegalno
stečene imovine u RS.
Direktor policije RS Uroš Pena rekao je da se Zakon o kri-vičnom postupku
primenjuje selektivno, navodeći da je postojanje nelegalno stečene imovine u
vezi sa organizovanim kriminalnim grupama, ali i sa korupcijom.
Pena smatra da treba usvojiti zakonska rešenja prema kojima niko ne bi mogao
da zadrži nelegalno stečenu imovinu, ističući da do pada kriminala u toj
oblasti može dovesti jedino "napad na imovinu koja je nezakonito stečena", a
ne samo izricanje zatvo-rskih kazni. U radu seminara učestvuju stručnjaci za
ovu oblast iz Velike Britanije, Holandije i Europola.
Cilj seminara je da RS dobije što bolji zakon o proveri načina sticanja
imovine, koji se nalazi u parlamentarnoj proceduri. |
|
|
|
|
Otvorena američka kancelarija u Ministarstvu
odbrane |
|
U crnogorskom ministarstvu odbrane je otvorena Kancelarija za bilateralnu
saradnju sa SAD, koja će raditi u okviru američke ambasade u Podgorici.
To je druga američka kancelarija u Crnoj Gori, jer je ranije otvorena
kancelarija državnog tužilaštva SAD.
Ambasador SDA Roderik Mur je na svečanosti rekao da to što je kancelarija
otvorena u Ministarstvu odbrane Crne Gore "pokazuje izvrsnu saradnju" između
ministarstava odbrane dve zemlje.
Mur je kazao da će kancelarija doprineti unapređivanju strateškog
partnerstva između Crne Gore i američke države Mejn. Američki ambasador je
rekao da crnogorsko-američka saradnja biti proširena na turizam i druge
oblasti.
Ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić je rekao da će novootvorena
kancelarija doprineti prenošenju iskustava američke vojske Vojsci Crne Gore,
u kojoj su, kako je naveo, postignuti veliki reformski rezultati.
Vučinić je najavio da će na leto Crnu Goru posetiti guverner američke države
Mejn Džon Baldaći.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović posetio je Mejn u maju 2007. godine.
Država Mejn je strateški partner Crne Gore u reformama njenog sistema
odbrane. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|