|
|
Broj 1189, 20. februar 2009.
| Obama posetio Kanadu |
| |
Poseta Baraka Obame Otavi, što je ujedno njegova prva državnička poseta
inostranstvu, izazvala je veliku medijsku pažnju već samom svojom najavom.
Kako se dan dolaska primicao, tako je i uzbuđenje raslo, gotovo podjednako i
u političkim krugovima i među običnim ljudima, jer se definitivno radi o
trenutno najvećoj zvezdi u svetskoj politici, ako se tako može reći.
Mnogi su pravili paralele između Obame i njegovih prethodnika, onoga što su
rekli, koliko ljudi ih je pozdravilo, u kakvoj su atmosferi dočekani. I, sva
ta poređenja nekako idu u prilog Obami, čoveku koji je sve na svojevrstan
način ujedinio i inspirisao i doneo novu nadu u ova sumorna vremena.
 Baš zbog toga su se mnogi posebno pripremali za doček, svako na svoj način -
neki su došli čak sa krajnjeg zapada zemlje, samo da pozdrave ili makar
krajičkom oka vide harizmatičnog predsednika, dok su domaćini iz Otave veoma
brižljivo raspoređivali obezbeđenje i pripremali sve detalje kako bi poseta
protekla u najboljem redu. To je podrazumevalo odlaganje avionskih letova,
obustavljanje saobraćaja oko zgrade Parlame-nta i u obližnjim ulicama, kao i
zabranu pristupa turistima i drugim licima u objekte zakonodavnog tela.
Generalna guvernerka Kanade Mišel Žan, ministar inostranih poslova Lorens
Kenon i kanadski ambasador u Vašingtonu Majklom Vilsonom sa drugim
zvaničnicima, uz pripadnike počasne garde, dočekali su predsednika Baraka
Obamu i američku delegaciju. Posle kratkog razgovora usledio je gust i veoma
precizno isplaniran raspored posete.
U pratnji predsednika Obame našle su se vodeće političke ličnosti iz
njegovog okruženja, što je po mnogim ocenama, znak Kanadi i svetu da se
kreće veoma ozbiljno i iz po-četka.
Na Parlament Hilu visokog gosta srdačno je pozdravio premijer Stiven Harper,
posle če-ga su dvojica državnika prvo vodila kratki privatni razgovor, da bi
posle fotografisanja razgovor bio nastavljen, ali uz prisustvo saradnika i
zvaničnika dve države.
|
Istorijski susret predsednika
i guvernerke crne puti
Prva misija američkog predsednika Baraka Obame u inostranstvu -
sedmočasovna poseta prestonici Kanade Otavi, obiluje mnogim
zanimljivostima, od protokolarnih do kulinarskih.
Obamu je na otavskom aerodromu dočekala kanadska generalna
guvernerka Mišel Žan, što je bio prvi susret u istoriji jednog
američkog predsednika i jedne kanadske guvernerke - oboje crne puti.
Mišel Žan je kao devojčica izbegla sa Haitija, a Obamini preci su iz
Kenije.
Stotine znatiželjnika stajalo je od ranog jutra na snegom
prekrivenom prostoru ispred kanadskog parlamenta da bi videli Obamu
koji se nasmejan pojavio svega tridesetak sekundi iz neprobojnog
staklenog zida i otpozdravio im.
Pošto se Obamina poseta tretira kao radna, nije bilo razmene poklona
između domaćina - kanadskog premijera Stivena Harpera , i gosta. Za
izveštavanje o poseti akreditovano je više od 650 predstavnika
medija, 570 ka-nadskih i 80 američkih.
Melodična zvona, stalno instalirana na kuli kanadskog parlamenta, a
ima ih 53, bila su muzička pratnja za izvođenje kompozicije "Amerika
je divna" u trenutku kad je Obama stigao u zgradu parlamenta, kao i
još tri pesme u vreme radnog ručka.
Jelovnik za ručak uključivao je kanadske karakteristične namirnice i
jela od kojih većina i nemaju pandan u srpskoj kuhinji i jeziku.
Među poznatijima su pacifička tunjevina sa čilijem i limunovim sokom,
arktički specijalitet iz polarne kanadske teritorije Nunavut,
dimljeno meso od bizona, zimsko povrće i pečurke, pire od karfiola i
ruzmarina, kompot od borovnica i slično.
|
|
Dok su kamere bile uključene u kabinetu premijera Harpera, Obama se zahvalio
na prijemu, dok je Harper uzvratio rekavši: "Velika je čast što ste ovde u
svojoj prvoj poseti. Zaista to cenimo!"
Radni ručak u trpezariji Noela Kinsela, predsedavajućeg Senata, prethodio je
konfe-renciji za štampu u čitaonici. Tu su, po unapred dogovorenom rasporedu,
dvojici državnika novinari mogli da postave svega četiri pitanja, dva iz
Kanade (na engleskom i francuskom jeziku) i dva iz Amerike.
Premijer Harper potom je proveo predsednika Obamu kroz biblioteku Parlamenta,
nedavno renovirani arhitektonski biser.
Na aerodromu, pred povratak u SAD priređen je kratki susret sa Majklom
Ignatiefom i službenicima američke ambasade. Susret Obame sa Ignati-efom
obavezan je po protokolu, budući da se radi o lideru vodeće opozicione
stranke.
Po planu, predsednik Obama je napustio kanadsko tlo oko pola pet. Još u
najavama je bilo da će glavne teme susreta dvojica državnika biti globalna
finansijska kriza, energija i zaštita životne sredine, ali i budućnost
avganistanske misije.
Brojne sugestije po pitanju tema koje je trebalo pokriti u razgovorima nije
bilo moguće ispuniti ako ne zbog drugog, ono zbog kratkog vremena. Vodeći
kanadski ekonomski stručnjaci i poslodavci smatraju da je ključni zadatak
premijera Harpera u susretu bio da ubedi američkog predsednika Obamu da je
privredna budućnost SAD-a neraskidivo vezana za Kanadu. Ontarijski premijer
Dalton Mekgvinti, pak, predlagao je da se među najvažnijim temama svakako
nađe otvorenost i bezbednost granice između dve države.
Prvi komentari govore da je poseta bila veoma uspešna i da je predsednik
Obama otvorio novu stranicu za međusobnu sa-radnju i prijateljstvo između
Kanade i SAD-a. On je obećao da će biti izbegnute trgovinske mere koje ne
idu u prilog Kanadi, da će granica biti otvorena, da će automobilska
industrija dobiti pomoć i da će se o klimatskim promene voditi računa. Obama
je takođe istakao da neće vršiti pritisak na premijera Harpera da zadrži
kanadske trupe u Avganistanu i posle 2011. godine, što je zacrtani krajnji
rok.
Pored interesovanja u okviru političkih krugova, želju da ugoste predsednika
Obamu pokazali su svojim pozivom između ostalog i Nil Vadhvana, učenik
sedmog razreda iz Džunior Midl Skul iz Etobike, i čelnici Misisipi Milsa,
rodnog grada oca košarke Džejmsa Nejsmita. Ovog puta želja im se neće
ostvariti, ali poziv verovatno važi za neku drugu priliku. |
| |
| Marija Kostić |
|
|
| Kosovo, provincija ili bantustan |
| |
Da li će Kosovo postati provincija EU ili bantustan zavisi od pojedinačnih
odluka, a one se u prolazu donose na samitima EU, na ambasadorskim
zasedanjima i radnim sastancima u Briselu.
Bez ulaska u Evropsku uniju (EU) i njenih fondova, i bez slobode kretanja,
Kosovo će biti bantustan kao u vreme aparthejda u Južnoj Africi, formalno
samostalno, ali upravo zato sa povećanim stepenom za-visnosti, piše danas
nemački dnevnik "Berliner cajtung" povodom godišnjice nezavisnosti Kosova.
 "Kosovo
je zaista 'nezavisno' samo od Srbije. Ali to još ni-kako ne znači da je i 'samostalno'.
Kosovo samo, sa sopstvenim snagama, nije sposobno za život. Mesto u
Ujedinjenim nacijama (UN) nije na vidiku. Članstvo u Međunarodnom monetarnom
fondu (MMF) koje nova država takođe želi, u suštini će od Kosova napraviti
samo objekat, ne subjekt međunarodne finansijske politike", navodi se u
analizi.
List piše da se posle uzbuđenja oko sporne kosovske nezavisnosti pre godinu
dana, ništa nije promenilo - ni na Kosovu, ni u regionu.
"Bila je to svađa oko simbola i apstraktnih pravnih formula. Kosovski
Albanci želeli su samo razlog za trijumfalnu proslavu i službeni razvod od
Srbije. To sada imaju", smatra "Berliner cajtung".
Ali, dodaje list, "siromašno i prenaseljeno, uprkos himni i zastavi, Kosovo
nikada neće biti ravnopravna evropska nacionalna država kao što je Danska
ili Bugarska, a zapravo niko nema ni pretenzije na tu ulogu".
"Ono što izjavljuju funkcioneri nove države, pre svega premijer Hašim Tači,
nisu odluke, već apeli. Njihove izjave imaju karakter dijaloga - u glavi su
već odgovori ambasadora zapadnih zemalja. Kad kosovski političari protivreče
svojim nadzornicima, a ponekad moraju da se usude da to urade, unapred znaju
da se neće izboriti za svoj stav", piše berlinski dnevnik.
List predviđa da će "Kosovo u najboljem slučaju za deset godina postati
evropska provincija, koja će lokalnu upravu obavljati sama, ali kojom će u
odlučujućim pitanjima de fakto upravljati Brisel".
Ljudi na Kosovu će "shvatiti šta je nacionalni suverenitet u najboljem
slučaju onda kada postanu građani reformisane Evrope - ili kada se njenoj
vlasti budu usprotivili isto kao i srpskoj pre 10 godina".
List podseća da je nezavisnost bantustana u Južnoj Africi u vreme
rasističkog režima bila "pravnički trik da bi se crnim Afrikancima oduzelo
državljanstvo" i da bi slično mogli da prođu i kosovski Albanci.
Navodi se da "ako oni danas uopšte mogu da nađu posao, onda je to pre u
Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji ili Belgiji" i da "trećina svih kosovskih
Albanaca živi i radi u ino-stranstvu".
"Kao građane nezavisnog Kosova, (druge zemlje) mogu da ih proteraju 'kući'
kada im više nisu potrebni. Dok je Kosovo još pripadalo Srbiji, to je mo-glo
da se radi samo uz velike teškoće. Kosovski Albanci tretirani su kao ono što
su i bili: imigranti koji to nisu postali sopstvenom voljom. Sopstveni pasoš
im pak ne daje u vezi sa tim nikakva prava. Pre im neka čak oduzima", smatra
"Berliner cajtung".
List ocenjuje da je "statusno pitanje samo formalno rešeno" i da će "stvarna
odluka polako tek doći".
"Da li će Kosovo postati provincija EU ili bantustan zavisi od pojedinačnih
odluka. One se u prolazu donose na sami-tima EU, na ambasadorskim
zasedanjima i radnim sastancima u Briselu. Kada se ove godine bude
odlučivalo o viznim ola-kšicama za njegove građane, Kosovo će se za korak
približiti 'konačnom statusu'. Samo što ćemo to primetiti tek ka-snije",
zaključuje "Berliner cajtung". |
| |
| |
|
|
| Maloletnice žrtve hodže i popa |
| |
Rešada Omerhodžića, slika dole, hodžu iz sela Gluha Bukovica u srednjoj Bosni,
sud je osudio na 18 meseci zatvora zbog bludnih radnji nad maloletnom N. T.
Djevojčica je tokom procesa kazala da je nad njom i još nekoliko njenih
drugarica koje su dolazile na časove veronauke u džamiju, hodža bludničio i
pri tom pretio da će im umreti majka ako nekome kažu nešto o tome što je
radio.
Prestrašene devojčice su ćutale godinama sve do nedavno, kada se N. T.
poverila svojoj majci. Po saznanju da im decu seksualno zlostavlja lokalni
verski službenik, roditelji su odmah obavestili medije od kojih su tražili
podršku i zaštitu od ostalih meštana, koji su i fizički štitili hodžu.
 Ovaj
slučaj, potpuno neočekivano, podelio je islamsku javnost u BiH. Dok se
većina Bošnjaka zgražava nad činjenicom da je seoski hodža seksualno
zlostavljao devojčice, postoje i oni koji drugačije misle.
Reč je o meštanima tog sela, u čijoj je okolini tokom rata u BiH bilo
smešteno mnogo pristalica vehabijskog, radikalnog tumačenja islama, koji je
ostao duboko ukorenjen i danas.
Seljani iz Bukovice su fizički nasrnuli na novinarske ekipe koje su pokušale
da snime priču o seksualnom zlostavljanju dece. Novinari su napadnuti i
držani pritvoreni sve do dolaska policije.
Stanovnici Gluhe Bukovice su novinare nazvali "islamofobima" koji žele da
naruše ugled "njihovom bratu hodži", a organizovali su i potpisivanje
peticije protiv medija koji su izveštavali o ovom slučaju.
Zbog uzavrele situacije u selu, kao i pretnji, porodice čija su deca
svedočila protiv Omerhodžića, zatražile su zaštitu policije.
Na zaprepašćenje najvećeg dela javnosti, od osuđenog efendije, Islamska
zajednica se nije ogradila, a poglavar te institucije Mustafa Cerić je
izjavio da poštuje sudsku presudu, ali da će nezavisno od nje, Islamska
zajednica (Ilmija) doneti konačan stav o tome.
"Svako je nevin dok se ne dokaže suprotno", kazao je efendija Cerić istog
dana kada je izrečena presuda hodži Omerhodžiću. Takođe je rekao da advokat
maloletne devojčice Duško Tomić zapravo "ne poznaje bosansko selo ni
bosansku tradiciju", te da su roditelji seksualno zlostavljane N. T. morali
najprije da se žale Islamskoj zajednici, a ne javnosti.
Advokat Duško Tomić izrazio je žaljenje što se "Islamska zajednica u
Travniku svrstala na stranu zlostavljača", kao i nadu da će pravosnažnom
presudom hodža Omerhodžić biti osuđen na još veću zatvorsku kaznu.
U gotovo isto vreme, na drugom kraju Bosne i Hercegovine, Tužilaštvo u
Brčkom otvorilo je slučaj protiv brčanskog popa Slavka Maksimovića, koji je
osumnjičen za silovanje 14-godišnje Z. Đ.
Branjenik i đevojčice u Brčkom je advokat iz Sarajeva Duško Tomić. On je
najavio otvaranje još slučajeva protiv verskih dužnosnika u BiH zbog
seksualnog zlostavljanja dece.
Prema Tomićevim rečima, stavrofor Srpske pravoslavne crkve Slavko Maksimović
seksualno je zlostavljao 14-godišnju đevojčicu pre godinu i po dana u svojoj
vili u Dvorovima kod Bijeljine, nakon čega je devojčica obolela od teške
depresije.
Majka silovane devojčice je izjavila da njihova porodica živi skromno i da
je pop Slavko njenoj kćeri obećao školske knjige, ali joj je umesto toga "od
đetinjstva napravio pakao". Devojčica je čak dva puta pokušala da izvrši
samoubistvo.
Mnogi u BiH upozoravaju da se ćutnjom verskih zajednica, ali i niskim
kaznama koje se izriču za pedofiliju, javnosti šalje opasna poruka da o ovim
delima ne treba javno govoriti. A i ako se govori, žrtva će biti izvrgnuta
kritici i ruglu, a počinilac kažnjen najnižom mogućom kaznom.
Stoga danas i ne čudi porast slučajeva pedofilije, koja u BiH nikada ranije
nije beležila tako visoke statističke podatke. |
| |
| |
|
|
| Najbogatiji Rus Mihail Prohorov |
| |
Ruski biznismen, vlasnik grupe "Oneksim" Mihail Prohorov (43), sa kapitalom od
41,1 milijardu dolara na kraju 2008. godine, prvi je na spisku najbogatijih
Rusa, piše ruski magazin Finans.
Prohorov je preskočio Olega Deripasku koji je na kraju 2007. godine
posedovao 40 milijardi dolara i bio najbogatiji.
Svetska finansijsko-ekonomska kriza srušila je cene sirovina i učinila da
ruski biznismeni faktički ostanu bez novih stranih kredita, značajno je
snizila kapitalizaciju domaćih kompanija i ozbiljno izmenila strukturu
rejtinga ruskih milijardera.
 Prohorov
(desno) je, međutim, jedan od malobrojnih uspešnih biznismena, bez velikih
dugova i značajnog pada biznisa. "Prohorov je danas maltene jedan od
najznačajnijih ruskih biznismena. Dok njegove kolege grozničavo traže
mogućnosti za novo kreditiranje, on na Azurnoj obali za 496 miliona dolara
kupuje najskuplju vilu na svetu i ulaže milione u razvoj biatlona", piše
Finans.
Ministarstvo za ekonomski razvoj ga je kandidovalo za državnog predstavnika
u savetu direktora moskovskog aerodroma "Šeremetjevo". Prohorov je potvrdio
da je prihvatio poziv, a ulazi i u savet državne korporacije "Rosnano".
Finans piše da se na kraju 2008. godine broj dolarskih milija-rdera smanjio
sa 101 na 49, a njihovo ukupno bogatstvo se zbog krize smanjilo za 66 odsto,
odnosno na 75,9 milijardi dolara. Tokom 2007. godine minimalni kapital 10
najbogatijih bio je 15 mi-lijardi dolara, a na kraju 2008. 4,5 milijarde.
Po verziji lista, drugi po bogatstvu je Roman Abramovič sa 13,9 milijardi
dolara (prethodne godine je imao 21,5 milijardi i bio na sedmom mestu), a
treći Vladimir Lisin, sa 7,7 milijardi dolara (prethodne godine 22,2
milijarde i bio na trećem mestu).
Četvrti je Vagit Alekperov sa 7,6 milijardi (prethodne godine 13,5 milijardi
i 11. mesto), peti je Sulejman Karimov sa 7,5 milijardi dolara (2007. godine
18 milijardi dolara i osmo mesto), šesti je Mihail Fridman sa 6,1 milijardu
dolara (2007. godine 22,2 milijarde i četvrto mesto).
Sedmi je Vladimir Potanjin sa pet milijardi (2007. godine 21,5 milijardi i
šesto mesto), osmi je Oleg Deripaska sa 4,9 milijardi (2007. godine imao 40
milijardi i bio na prvom mestu), deveti je Dmitrij Ribolovljev sa 4,6
milijardi (2007. godine 11,7 milijardi i 14. mesto) i deseti je Ališer
Usmanov sa 4,5 milijardi dolara (2007. godine imao je 13,3 milijarde i bio
na 12. mestu). |
| |
| |
|
|
| Evropa pametnih gradova |
| |
Strah od klimatskih promena i potreba da se nađu "zelene" alternative prljavom
uglju, nepopularnoj nuklearnoj energiji i nepouzdanim isporukama gasa iz
Rusije, sve više usmeravaju Evropu ka "pametnim gradovima".
Ti gradovi budućnosti bili bi samodovoljni kada je reč o energiji koja bi
stizala iz moćnih sistema postavljenih na krovovima i silazila do stanova i
električnih vozila na ulicama a svi otpaci, čak i otpadna voda, koristili bi
se za proizvodnju gasa.
 Ideja
gradova sposobnih da sami opstanu sve je popularnija u EU koja je sebi
postavila ambiciozan cilj da do 2020. smanji emisiju ugljen dioksida za
petinu u poređenju s nivoom iz 1990. To je najveće planirano smanjenje
štetne emisije u svetu.
"U narednih četvrt veka biće izgrađeni milioni zgrada koje će služiti i kao
'elektrane' i za stanovanje", predviđa pisac i ekonomista Džeremi Rifkin
koji savetuje vlade i korporacije kako da se bore sa klimatskim promenama i
za energetsku bezbednost.
U središtu gradova budućnosti biće "pametne elektromreže" koje će omogućiti
da isporuke idu tamo gde su najpotrebnije, pri čemu će najveći deo
proizvodnje biti iz obnovljivih izvora.
"Električni automobili povezivaće se na mrežu i skladištiti energiju kada je
njena proizvodnja prevelika a kasnije će, u vreme kada je produkcija
nedovoljna, moći da je vrate u mrežu", objašnjava Markus Evert, zadužen za
nove tehnologije u nemačkoj kompaniji E.ON.
I dok firme kao što je E.ON istražuju nove mogućnosti, drugi nastoje da
zaštite interse i u Briselu uspore tempo promena. Dokaz je nedavno odbijanje
plana o ulaganju 500 miliona evra u istraživanje "pametnih gradova".
Predstavnik Zelenih Klod Turm tumači da je plan odbijen jer "pametni gradovi"
ne samo da bi usporili tražnju energije, već bi vremenom počeli i sami da je
proizvode.
I, mada je to daleka budućnost, jer tehnologije potrebne za "pametne gradove"
uglavnom nema, pariska građevinska kompanija Bojges, sa 4.000 kvadratnih
metara solarnih panela već potpuno pokriva svoje potrebe i "izvozi" višak u
elektromre-žu.
Takvih primera ima još u Evropi a u "srcu" planova oko obnovljivih izvora
jeste filozofija da se energija, ideje i entuzijazam najlakše dele u gusto
naseljenim oblastima.
"Gradovi su savršeni za promociju promena i obnovljive energije", kaže
Turmes i dodaje da gradovi mogu da posluže kao "paltforme za inovacije".
Slično misle i ekolozi koji kao još jednu prednost lokalnih entiteta vide
njihov odre-đeni stepen autonomije od sa-veznih vlada i mogućnost da sami
donose neke važne odluke.
A šta preostaje energetskim kompanijama - jedino da se učeći na primeru
sličnih "revolucija", recimo na sektoru telekomunikacija ili muzičke
industrije, prilagode i približe potrošačima, odnosno odgovore na njihova
izmenjena očekivanja.
Evert kao jedan od "pobedničkih" energenata navodi biogas koji može da se
proizvodi od otpada sa farmi i iz domaćinstava, čak i iz otpadne vode, i
zatim isporučuje kroz postojeću gasnu mrežu. Odbacujući optužbe da
distributeri usporavaju napredak na sektoru, Evert je naveo primer jednog
švedskog grada, gde E.ON energijom iz obnovljivih izvora snabdeva 1.500 kuć,
i jednog u Abu Dabiju, gde je angažovan u sličnom projektu.
"Želimo da razumemo mogućnosti i ograničenja 'pametnih gradova", kazao je
Evert. |
| |
| |
|
|
| Ljubljenje je zaista samo hemija |
| |
Istraživači američkog Udruženja za unapređenje nauke poručili su, na Dan
svetog Valentina, da ljubljenje pokreće kompleksni lanac hemijskih reakcija,
i da loš poljubac može biti "poljubac smrti" za tek započetu vezu.
"Poljubac je mehanizam za ocenu srodne duše", rekla je Helen Fišer, jedna od
učesnica skupa Udruženja održanog danas u Čikagu.
Ona je na brifingu za novinare rekla da ljubljenje predstavlja više od 90
odsto ljudske aktivnosti, ali da naučnici tek počinju da se akti-vnije bave
naukom ljubljenja, poznatom kao filematologija.
Jedna teorija ljubljenja je da ono promoviše vezivanje dvoje ljudi. Vendi
Hil, istraživač iz Pensilvanije, koja je predstavila rezultate svog
istraživanja, interesujući se isključivo za oksitocin, "ljubavni hormon"
povezan sa osećanjima seksualnog zadovoljstva, vezivanja i materinstva.
Istovremeno je proučavala i kortisol, poznat da dovodi do smanjenja stresa.
Zadatak da se ljube ili samo drže za ruke i razgovaraju 15-ak minuta dobilo
je 15 heteroseksualnih studenatskih parova između 18 i 22 godine starosti.
Rezultat krvi i pljuvačke pokazao je da je kod muškaraca iz grupe koja je
imala zadatak da se ljubi, nivo oksitocina naglo skočio, dok je kod devojaka
pao. Nivo kortisola pao je i kod jednih i kod drugih.
Ona je dodala da su devojke iz grupe za poljupce koristile kontraceptivne
pilule i da je možda to uticalo na smanjenje "hormona ljubavi" kod njih, ali
i da je prostor u kome su obavljali "svoj zadatak" bio vrlo neromantičan,
što je možda imalo nekog uticaja.
Istraživanje Fišerove bilo je usmereno na tri primarna moždana sistema koji
služe za sparivanje i reprodukciju: se-ksualnu želju, romantičnu ili strasnu
ljubav, i osećaj vezivanja.
Njen zaključak je da ljubljenje aktivira različite hemikalije u organizmu
koji stimulišu različite delove mozga. "Imamo dokaza da pljuvačka sadrži
testosteron. I takođe imamo dokaza da se muškarci nezgrapnije ljube. Njihova
usta su otvorenija prilikom poljupca čime nesvesno pokušavaju da 'prebace'
testosteron kako bi izazvali seksualnu želju kod devojke".
Ona je zaključila da je poljubac samo "vrh ledenog brega" i dodala da veruje
da će naučnici pronaći razne hemijske sisteme u igri zavođenja "kojih za
sada nismo svesni". |
| |
| |
|
|
| Madona 24. avgusta peva na beogradskom Ušću |
| |
Pevačica Madona, najuspešniji ženski izvođač u istoriji pop i rok muzike,
održaće 24. avgusta koncert na beogradskom Ušću, a kao predizvođač će
nastupiti slavni di-džej Pol Oukenfold.
Madona će doći u Srbiju u sklopu produžetka svoje "Stiki end svit" turneje,
tokom koje je prošle godine nastupila u Crnoj Gori, rekli su predstavnici
udruženja "Stejt of Egzit" na konferenciji za novinare u Beogradu.
Biće štampano 50.000 ulaznica po cenama od 2.990, 3.990, 6.990 i 9.990
dinara, a njihova zvanična prodaja počeće 27. februara u 10 sati, preko
internet sajtova "Gigstix.com" i "Exitfest.org", rečeno je novinarima u Sava
centru.
 Zbog
održavanja Madoninog koncerta, pomeren je termin Beogradskog festivala piva
, te će se on održati od 12. do 16. avgusta - nedelju dana ranije no što je
planirano, rekao je Dejan Grastic iz Beogradske kulturne mreže, organizatora
te manifestacije.
Bojan Bošković, zvaničnik "Stejt of Egzit", rekao je da koncert Madone
predstavlja nastavak saradnje tog udruženja sa koncertnom agencijom "Lajv
nejšn" i dodao da će nastup pop ikone biti regionalnog karaktera, kao jedini
"u krugu od 500-600 kilometara".
Upitan za zagušenje internetskog saobraćaja koje otežava kupovinu ulaznica
preko sajtova, Bošković je odgovorio da će takvih gužva ponovo biti, ali je
dodao da je ipak bolje čekati sat vremena na Internetu nego nekoliko sati u
fizičkim redovima za karte.
Madonina "Stiki end svit" turneja, na kojoj promoviše svoj poslednji album
"Hard Candy" (2008) srušila je svetski rekord u kategoriji najuspešnije
turneje nekog solo izvođača. A prethodni rekord je 2006. godine postavila
sama Madona.
Njeni koncerti su pažljivo režirani, sa elementima pozorišne predstave i
plesnog spektakla.
Na "Stiki end svit" turneji, svaki nastup je podeljen u četiri stilska
segmenta, ukupno traje dva sata, a na bini se nalazi 28 izvođača.
Produžetak ove turneje obuhvata 25 koncerata i startovaće 4. jula koncertom
u Londonu. |
| |
| |
|
|
| Mečke nisu izašle iz brloga - zima još šest
nedelja |
| |
Mečke Božana, Marija, Kasandra i Uške u nedelju su samo provirile iz svojih
brloga u Centru u Banoštoru i vratile se na spavanje, što po tradicionalnom
verovanju znači da zimi još nije kraj.
 Medvedi
Mićko i Elvis kao i obično nisu bili baš sigurni u proceni šta im je činti,
pa su odlučili da prihvate šta "devojke" kažu, koje su sigurno i jednoglasno
procenile da će hladno vreme i zima potrajati još četrdeset dana.
"Medveđu prognozu" agenciji Beta saopštila je predsednik Društva za zaštitu
i dobrobit životinja ARKA, Branka Paško.
"Činjenica da ovi medvedi svake godine spavaju zimski san omogućava nam da
posmatramo kako se ponašaju na Sretenje, kada po narodnom verovanju mečka
izlazi iz brloga da proceni da li je zimi došao kraj", dodala je ona.
Šest mrkih medveda koji su "objavili prognozu", nadležni organi konfiskovali
su 1999.godine od nelegalnih vlasnika koji su ih koristili za "mečkarenje".
Oni se od tada nalaze u Centru za rehabilitaciju zlostavljanih medveda u
Banoštoru.
ARKA se o njima stara već deset godina, a zahvaljujuci dobrim uslovima i
posebnom režimu ishrane oni su se oporavili i u velikoj meri povratili
prirodne oblike ponašanja, rekla je za Betu Branka Paška. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
