|
|
Broj 1189, 20. februar 2009.
| Crna Gora ima slabe mehanizme za zaštitu od
korupcije |
| |
Crna Gora ima slabe mehanizme za zaštitu od korupcije i našla se među
zemaljama kojima preti velika pljačka javnih resursa, objavila je američka
organizacija Global integriti.
U redovnom godišnjem izvještaju za 2008. ove nezavisne, neprofitne
organizacije, Crna Gora je sa 56 od mogućih 100 poena najlošije ocenjena
među zemljama regiona obuhvaćenim istraživanjem.
Manje od 60 poena znači da su antikorupcijski mehanizmi "veoma slabi".
 U
izveštaju se navodi da se Crna Gora i dalje suočava sa dubokim problemima u
celokupnom sistemu vlasti i antikorupcijskom sistemu.
Izuzetno slabi propisi onemogućavaju delotvoran nadzor nad preduzećima u
državnom vlasništvu, politizaciaj ometa rad policije, a zaštita onih koji
prijavljuju korupciju u javnom i privatnom sektoru je nedelotvorna - to su
najizra-ženiji problemi, navodi se u izveštaju.
Pored toga, odgovornost izvršne vlasti predsednika, premijera i ministara
rangirana je kao veoma slaba, uglavnom zato što osnovni mehanizmi i prepreke
za sukob interesa ne postoje ili su nedelotvorni.
Najlošije ocenjena oblast je administarcija i javne službe (37 indeksnih
poena), dok oblasti "odgovornost vlasti", "nadžor i kontrola" i "antikorupcija
i vladavina prava" imaju između 54 i 56 poena.
Nešto bolje indekse, ali još uvek sa ocenom "slabo" imaju "civilno društvo,
mediji i dostupnost informacija" (66) i "izborn i sistem" sa 68 poena. |
| |
| |
|
| |
| Karadžić danas u sudnici |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić biće danas izveden pred
sudiju Haškog tribunala da bi učestvovao u raspravi o stanju u postupku, ali
je neizvesno da li će se izjasniti o krivici po navodima izmenjene optužnice.
Sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija potvrdilo je u ponedeljak novu,
izmenjenju optužnicu protiv Karadžića, koja ga tereti za genocid nad
nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te progon, istrebljenje,
ubistva i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima 1992-95. godine.
 Predlog
nove optužnice koju je Tužilaštvo podnelo krajem septembra, sudsko veće je
usvojilo gotovo u potpunosti, odbacujući samo tri dodatna navoda o ubistvima.
Sudsko veće planiralo je da Ka-radžića pozove da se izjasni o krivici po
četiri tačke optužnice koje tužioci smatraju novim, a koje ga terete za
progon, istrebljenje i ubistva.
Tužilaštvo je, međutim, uložilo prigovor na odluku sudija da iz predloga
nove optužnice odbace tri dodatna navoda o ubistvima, tražeći da izmenjena
optužnica ne stupi na snagu, a sudije su zatim odlučile da se o tome sutra
povede rasprava.
To bi moglo odložiti izjašnjavanje o krivici optuženog.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u ostalih devet za progon,
istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog
stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na: etničko čišćenje u
BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto
vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u
Srebrenici u julu 1995. godine.
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini
protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti - 11, tužioci smatraju da su
četiri tačke - progon, istrebljenje i ubistva - u izmenjenoj optužnici nove,
iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o
krivici.
Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine u Beogradu, a u pojavljivanju pred
sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta prošle godine, odbio je da
se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija
Bonomi u spis je zatim uveo da se Karadžić ne oseća krivim. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska odbacila izjavu slovenačkog Državnog
zbora |
| |
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je navode iznesene u izjavi
koju je prihvatio slovenački parlament, a koja se odnosi na zaštitu
slovenačkih nacionalnih interesa u toku pristupa Hrvatske NATO.
Ministarstvo je saopštilo da "oštro" odbacuje činjenice iznesene u toj
izjavi i da ih smatra "neistinitima, pravno neute-meljenim i bez ikakvog
međunarodno-pravnog efekta".
"Ovakva izjava opovrgava navode slovenačke strane da je Hrvatska ta koja
prejudicira granicu sa Slovenijom", navodi se u saopštenju.
"Takođe, ta izjava predstavlja kršenje stanja državne granice kakva je bila
na dan 25. juna 1991. godine, kao i temeljnih dokumenata obe države
usvojenih na dan njihovog osamostaljenja, kao i Brionske izjave o
izbegavanju incidenata na koju se poziva", dodaje hrvatsko ministarstvo
spoljnih poslova.
Hrvatsko ministarstvo je ocenilo da stavovi slovenačkog parlamenta ne
ostavljaju prostor za rešavanje hrvatsko-slovenačkog graničnog spora
konstruktivnim dijalogom, što potvrđuje opravdano nastojanje Hrvatske da se
to pitanje reši pred Među-narodnim sudom pravde u Hagu, kako su 2007.
dogovorili premijeri Hrvatske i Slovenje. Saopšteno je i da će hrvatska
Vlada detaljno analizirati izjavu slovenačkog parlamenta, nakon čega će
Saboru uputiti predlog za dalje postupanje po tom pitanju.
Slovenački parlament prihvatio je danas na vanrednom zasedanju izjavu o
zaštiti slovenačkih nacionalnih interesa u toku pristupa Hrvatske NATO-u, u
kojoj se navodi da je Slovenija pri proglašenju samostalnosti imala izlaz na
otvoreno more, kao i da je kontrolisala i neke druge sporne tačke duž
granice s Hrvatskom. Glavni je cilj izglasane izjave bio je da zadovolji
ekstremno desne nacionalističke stranke u slovenačkom parlamentu, koje su
tražile blokadu ratifikacije protokola o članstvu Hrvatske u NATO i
zahtevale raspisivanje referenduma o hrvatskom članstvu u NATO.
Uprkos izjavi, mogućnost raspisivanja referenduma nije potpuno odbačena jer
na njemu jos insistiraju predstavnici marginalne neparlamentarne Stranke
slovenskog naroda koji imaju načelnu podršku i parlamentarne Slovenske
nacionalne stranke. |
| |
| |
|
| |
| Makedonci protiv ulaska u EU i NATO po cenu
imena države |
| |
Makedonci su gotovo saglasni u mišljenju da zemlja ne treba da uđe u Evropsku
uniju i NATO po cenu svog ustavnog imena, pokazalo je istraživanje Balkan
monitora.
Prema toj anketi, 69 odsto makedonskih Albanaca smatra da Makedonija treba
da pristupi EU i NATO čak i ako to znači gubitak ili promenu zvaničnog
naziva zemlje, dok je takvog mišljenja samo tri odsto pripadnika većinskog,
makedonskog stanovništva.
 Međutim,
84 odsto Albanaca i 57 odsto Makedonaca slažu se da je članstvo u EU dobar
posao. Istraživanje pokazuje da 70 odsto Albanaca veruje da će Ohridski
sporazum obezbediti dugotrajno rešenje etničkih problema u Makedoniji, dok
je tog mišljenja 30 odsto Makedonaca.
Oko 29 odsto Makedonaca smatra da postoji verovatnoća za novi oružani sukob
u regionu.
Oko 46 odsto ispitanika nije zadovoljno životnim standardom što je najveći
postotak u regionu. Ipak, jedna trećina smatra da se ekonomija poboljšava.
Ispitanici osuđuju korupciju, a 49 odsto nijh je relativno zadovoljno
naporima vlade u borbi protiv organizovanog kriminala.
U odnosu na zemalje regiona istraživanje je pokazalo da nove države kao što
su Crna Gora i Kosovo koračaju sa većim optimizmom ka budućnosti u poređenju
sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije.
Anketa Balkan monitora, međutim, pokazuje da nije tako dobra budućnost
Kosova imajući u vidu krhku ekonomiju i stav Srbije koja kategorično odbija
da prizna Kosovo.
Istraživanje, koje je obuhvatilo 1.000 ispitanika, sprovedeno je u septembru
i oktobru 2008. godine. |
| |
| |
|
| |
| Krivična prijava protiv Dodika i ministara |
| |
Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) BiH podnela je krivičnu prijavu
protiv premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika i nekoliko ministara
i osoba iz RS jer su naneli štetu budžetima BiH i RS u iznosu od 145 miliona
konvertibilnih maraka .
Kako agencija Beta saznaje u Tužilaštvu BiH, SIPA je sprovela istragu u vezi
sa određenim građevinskim projektima u RS i utvrdila da su Vlada i određene
institucije tog entiteta BiH počinile nezakonite radnje u realizaciji tih
projekata.
U krivičnoj prijavi dostavljenoj Tužilaštvu BiH se navodi da je "učinjeno
više krivičnih djela organizovanog kriminala, pranja novca, kao i
zloupotreba službenog položaja i ovlaštenja", čime su budžeti RS i BiH
oštećeni za 145 miliona KM.
Prema izvoru Bete, krivična prijava podneta je protiv jedanaest osoba "udruženih
u zločinačku organizaciju s premijerom Miloradom Dodikom na čelu". |
| |
| |
|
| |
| Džons-Peri novi visoki predstavnik |
| |
Države članice EU postigle su visok stepen saglasnosti o imenovanju britanskog
diplomate Imajra Džonsa Perija za novog specijalnog predstavnika EU i
visokog predstavnika u BiH.
Kako piše "Dnevni avaz", nakon što su Francuska i Nemačka dale podršku
Periju, izvesno je da je on najbliži da nasledi Miroslava Lajčaka.
Očekuje se još da čelnici Saveta EU razgovaraju sa Perijem, a on bi trebalo
da se u Briselu predstaviti javnosti 23. februara na sednici Saveta EU za
spoljne poslove.
Dosadašnji visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak prošlog meseca je
objavio da odlazi sa te funkcije na mesto ministra vanjskih poslova Slovačke. |
| |
| |
|
| |
| Vlada RS protiv Britanca za visokog
predstavnika |
| |
Vlada Republike Srpske saopštila je da se snažno protivi mogućnosti da se za
novog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH imenuje Britanac,
saopšteno je iz vladinog Biroa .
"Poučeni pristupom koji je u BiH imao bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun,
Vlada izražava snažno protivljenje mogućnosti da na mesto novog visokog
predstavnika ponovo bude imenovan kandidat koji dolazi iz Velike Britanije",
navodi se u saopštenju.
Još se ističe da bi "takvo imenovanje bilo loša poruka za stabilnost BiH i
njena nastojanja da se kreće ubrzanim putem ka Evropskoj uniji, ali i
upozorenje RS da su mogući novi ataci na njen, Dejtonskim sporazumom,
definisan položaj i ovlašćenja".
Nekadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun najviše je koristio tzv.
bonska ovlaštenja, koja podrazumevaju mogućnost smene izabranih zvaničnika i
nametanje zakona i odluka.
Ešdaun je samo u u leto 2004. godine smenio oko 60 izabranih funkcionera,
uglavnom iz Srpske demokratske stranke tvrdeći da su opstruisali sprovođenje
Dejtonskog sporazuma i pripadali mreži podrške haškog optuženika Radovana
Karadžića.
Vlada RS ocenjuje da bi imenovanje novog visokog predstavnika "bilo
kontraprodukti-vno po stabilnost BiH i nasta-vak procesa evropskih
integracija", dodajući da to ne bi bio ni "ohrabrujući signal za evropsku
perspektivu BiH s ozbirom da je zatvaranje OHR-a neophodno da bi BiH dobila
priliku da se kandiduje za članstvo u EU".
"Ukoliko, uprkos jasnim argumentima, do imenovanja ipak dođe, Vlada RS
smatra neprihvatljivim da na mesto visokog predstavnika dođe osoba koja bi
pokušala da deluje izvan mandata koji je jasno definisan Aneksom 10
Dejtonskog mirovnog sporazuma i da se bavi pitanjima koja nisu navedena u
uslovima i ciljevima Saveta za implementaciju mira (PIK)", naglašava se u
saopštenju.
Vlada RS ocenila je da je potrebno izvršiti konačnu transformaciju OHR-a u
Kancelariju specijalnog predstavnika EU i omogućiti lokalnim političkim
liderima da preuzmu punu odgovornost za rešavanje unutrašnjih pitanja.
"To je proces koji je dobio snažan impuls dogovorom iz Pruda i koji je
omogućio pravovremeno usvajanje budžeta BiH za 2009. godinu, otklonio
nedoumice u vezi sa popisom stanovništva, te doveo do konačnog dogovora o
pitanju Brčko distrikta", navodi se u saopštenju.
Nakon što je aktuelni visoki predstavnik Miroslav Lajčak imenovan za šefa
diplomatije Slovačke, novi visoki predstavnik u BiH trebalo bi da bude
izabran do 1. marta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
