|
|
Broj 1189, 20. februar 2009.
| Na Kosovu se živi loše |
| |
Slovenačka štampa posvećuje veliku pažnju godišnjici proglašenja nezavisnosti
Kosova.
Tim povodom dnevnik "Delo" piše da "većina kosovskih državljana živi veoma
loše", pri čemu su "izuzetak albanski tajkuni i kriminalci, među kojima su i
srpski krijumčari nafte, cigareta i hrane i drugih potrepština, ili srpski
službenici i direktori, koji imaju i po tri plate", dok većina ljudi "nema
ni najosnovnije za život i gladuje".
Međutim, "zašto ne bismo rekli da su najugroženiji Srbi koji žive južno od
Ibra", piše list i to ilustruje činjenicom da ih "nova vlast nije uključila
ni u institucionalne ni u životne tokove", a "ni iz Prištine niti iz
Beograda od 'raznih oblika' pomoći nije im došla ni mrvica".
Najveća teškoća tamošnjih Srba jeste to što su enklave s malobrojnim srpskim
stanovništvom okružene albanskim ekstremistima i zato često ugrožene.
Prema "Delu", "kosovska vlast se ne može pravdati da nije ostvarila nijedan
značajniji projekat, jer je koči vlast iz Beograda", koja osnivanjem
paralelnih institucija nastoji da odvrati Srbe od bilo kakvog učešća u
živoru nove države.
"Delo" ocenjuje da je kosovska stvarnost takva, jer se "politički i životni
problemi sporo rešavaju", zbog čega "Kosovo mora i dalje ostati u energičnim
i aktivnim rukama međunarodne zajednice", koja, jednako kao što srpsku vlast
"ubeđuje da se mora pomiriti sa time da je gubitak Kosova realnost", mora da
ubedi i albanske vođe da počnu da ostvaruju široka prava namenjena etničkim
zajednicama.
Kosovom se bavi i "Dnevnik", čiji komentator zaključuje da Kosovo i jeste i
nije suverena država, jer su sve ključne odbrambene i političke institucije
u rukama međunarodnih organizacija. Evropska unija (EU) i NATO su stvarni
gospodari Kosova. To su dve uticajne organizacije, koje intenzivno rade na
suverenosti države, piše list i istovremeno izražava čuđe-nje zbog toga što
je od 27 članica EU Kosovo priznalo samo njih 22.
Kosovo nije članica nijedne važne međunarodne organizacije. U članstvo ga je
primila samo međunarodna teni-ska organizacija, konstatuje list, pitajući se
kako je moguće da ujedinjene snage najveće ekonomske sile na svetu i
najjačeg vojnog saveza uguraju dvomilionsku državu samo u tenisku federaciju
i nigde drugde. |
| |
| |
|
| |
| Troje mrtvih od smrzavanja |
| |
Tokom najnovijeg hladnog talasa u Srbiji je od smrzavanja preminulo troje
ljudi.
U ataru sela Jezero u sjeničkoj opštini juče je pronađeno beživotno telo
muškarca srednje životne dobi, a u Bradarcu kod Požarevca juče su pronađena
beživotna tela Borisava Mićića (89) i Dušanke Mićić (85). Prema izveštaju
službi nadležnih za puteve, svi magistralni putevi u Srbiji su prohodni, ali
se saobraćaj zbog snegaotežano odvija.
Zimska oprema je obavezna na svim regionalnim putnim pravcima, a na
prilazima zimskim centrima i lanci. Zimska oprema je neophodna i u nekim
naseljima poput Kuršumlije gde je sneg viši od 40 centimatara. Kako je
javila dopisnica Bete iz Kuršumlije, neprohodni su lokalni putevi prema
planinskim selima i prema turističkom lokalitetu Đavolja varoš.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, najviše snega
ima na Kopaniku gde je visina snežnog pokrivača 88 centimatara, potom na
Zlatiboru (68) i Crnom vrhu (55). Među gradovima rekorder je Veliko Gradište
sa 45 centimetara snežnog pokrivača, a slede Kuršumlija sa više o 40
centimetara, Kragujevac (36), Smederevska Palanka (33), Kraljevo i Sjenica
(31) i Beograd (29), dok je najmanje snega napadalo u Kikindi (1),
Zrenjaninu (4) i Vranju (6).
Prema prognozi RHMZ-a, u Srbiji će i narednih dana biti veoma hladno sa
povremenim padavinama. |
| |
| |
|
| |
| Loša ocena antikorupcijskih mehanizama u
Srbiji |
| |
Antikorupcijski mehanizmi u Srbiji ocenjeni su u novom izveštaju organizacije
"Global integriti" kao "slabi" a Srbija je svrstana među zemlje u kojima
postoji rizik od ogromnih pronevera javnih resursa.
U izveštaju američke nevladine organizacije, koja prati postojanje,
efikasnost i dostupnost antikorupcijskih mehanizama u zemljama širom sveta,
Srbija ima 62 od mogućih 100 poena. To je dva poena manje nego pre dve
godine kada je takođe bila rangirana.
Zakonski okvir za antikorupcijske mehanizme postoji i ocena je u tom delu
75, ali je primena zakona ocenjena sa 45.
Izuzetno niska ocena u oblasti finansiranja partija - 17 poena, kao i loša
ocena u oblasti kontrole i dostupnosti podataka o kontroli rada javnih
preduzeća svrstala je Srbiju među zemlje "na koje treba motriti jer su
podložne korupciji u velikim razmerama".
U izveštaju se navodi da to ne znači da pljačka javnih resursa i politička
korupcija već postoje, ali da je rizik od njihovog pojavljivana veći nego u
drugim zemljama.
Srbija je na toj listi u društvu sa Crnom Gorom, Belorusijom, Irakom,
Palestinskom upravom, Angolom, Kambodžom, Kinom, Gruzijom, Marokom,
Nikaragvom, Somalijom i Jemenom.
Manje od 60 indeksnih poena označava "veoma slabe" mehanizme, 60-70 slabe,
70-80 srednje, 80-90 jake i više od 90 veoma jake antikorupcijske mehanizme.
Najlošije ocenjena oblast u Srbiji je administracija i javne službe - 41
poen, pri čemu su u tom segmentu javne nabavke ocenjene najpovoljnije - 66,
a najlošije privatizacija (24 poena).
Odgovornost vlasti je još jedan segment sa niskom ocenom - 47 poena, pri
čemu najnižu ocenu ima zakonodavna vlast (32).
Finansiranje partija, sa 17 poena, jeste crna tačka u izveštaju za Srbiju -
zbog nepostojanja efikasnog sistema kontrole odnosno činjenice da zakon
propisuje da partije same sebe kontrolišu kroz RIK i skupštinski Odbor za
finansije.
Ceo izborni proces ima ocenu 64 - ostvarivost izbornog prava gotovo
maksimalnih 98, a integritet izbornog procesa 77 poena zbog nepostojanja
profesionalnog tela za sprovođenje izbora - državne izborne komisije.
Antikorupcijske odredbe krivičnog zakonodavstva dobile su maksimalnih 100
poena, a njihova primena 85.
Lošije je ocenjena efikasnost postojećeg antikorupcijskog tela - Republičkog
odbora za rešavanje sukoba interesa i nedostupnost podataka koje prikuplja -
64 poena, a najlošije rad policije i okvir za kontrolu njenog rada - 40
poena.
Dobro su ocenjeni civilno društvo (84 poena), mediji (87), dok je dostupnost
informacija dobila 65 poena.
Na ovogodišnjoj listi rangirana je i Bosna i Hercegovina - ima 63 od 100
poena, pri čemu je postojanje zakonskog okvira ocenjjeno boje nego u Srbiji
- 87, ali je primena jako loša - 41 indeksni poen.
Crna Gora ima 56 od 100 poena i najlošije su ocene iz oblasti javnih
preduzeća (12 poena) i zaštite zaposlenih koji ukazuju na korupciju (osam
poena).
Makedonija je bolje rangirana sa 76 poena, prvenstveno zbog dobrih ocena za
kontrolna tela - ombudsmana, državnu reviziju i antikorupcijsku agenciju. |
| |
| |
|
| |
| Šabić: Treba učiniti sve da se ocena popravi |
| |
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Rodoljub Šabić ocenio je juče da je svrstavanje Srbije na uticajnom indeksu
"Global integriti" u kategoriju zemalja "u kojima postoji rizik ogromnih
pronevera javnih resursa" vrlo loše i po ugled zemlje i po njene materijalne
resurse i da treba preduzeti sve da se stanje popravi.
Šabić je agenciji Beta rekao da se loša ocena "Global integritija" mogla
očekivati, ali da je činjenica da je ona čak i lošija nego prošle godine još
veći problem.
"To je još jedna potvrda zabrinjavajućeg fenomena zastoja u borbi protiv
korupcije. To je, uostalom, pre par meseci pokazao i Globalni indeks
percepcije korupcije, na kome posle nekoliko godina skromnog, ali kakvog
takvog progresa, prvi put nismo zabeležili nikakav pomak", naveo je Šabić.
On je rekao da je većina ocena za pojedine oblasti manje više logična i da
se na primer, morala očekivati katastrofalno loša ocena za finansiranje
političkih stranaka kad se zna da već godinama to "nadžiru" organi koji su
pod potpunom kontrolom političkih stranaka - Republička izborna komisija i
parlamentarni odbor za finansije.
Šabić je istakao da, istovremeno Državna revizorska institucija (DRI)
godinama postoji samo na papiru.
"I izuzetno loša ocena za dostupnost podataka o poslovanju javnih preduzeća
je pođednako logična. Kakva bi i mogla biti ako se zna da je čak i
Administrativni odbor Skupštine Srbije, najvišeg zakonodavnog organa vlasti,
da bi došao do tih podataka morao da traži pomoć Poverenika za informacije",
naveo je on.
Šabić je ocenio da loše ocene za administraciju i javne službe "s pravom
otvaraju pitanje često pothranjivane iluzije o 'našim visokim
administrativnim kapacitetima'", a da je očekivao da će policija dobiti
osetno bolju ocenu. Dobre ocene za civilni sektor i medije, takođe su
zaslužene i očekivane. |
| |
| |
|
| |
| Održan moleban u Hramu Svetog Save |
| |
U Hramu svetog Save u Beogradu juče je služen moleban povodom 10. Skupštine
Društva za podizanje tog hrama na Vračaru. Moleban je služio mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije, posle čega je organizovan obilazak hrama.
Mitropolit je izrazio uverenje da će hram biti završen do 2013. godine,
odnosno na godišnjicu Milanskog edikta, zakonskog akta cara Konstantina iz
313. godine kojim je proglašena verska ravnopravnost u Rimskom carstvu.
Amfilohije je rekao da se Hram svetog Save gradi već 115 godina i da je
želja patrijarha Pavla da radovi budu završeni do 2013.
On je kazao da su u hram ugrađeni ljubav, poštenje i dobročinstvo mnogih,
ističući da obnovom hrama vaskrsava prah svetog Save na Vračaru i da se
obnavlja "njegovo prisustvo među nama".
Molebanu su prisustvovali vlasnik kompanije "Delta" Miroslav Mišković,
potpredsednica kompanije Milka Forcan i biznismen Milan Beko.
Posle molebana održan je radni sastanak članova Društva za podizanje Hrama
svetog Save, kome je prisustvovao predsednik Srbije Boris Tadić, koji je i
predsednik Glavnog odbora Društva za podizanje Hrama. |
| |
| |
|
| |
| Za Slovake važno šta budući predsednik misli
o Kosovu |
| |
Kosovo je za Slovake postalo važna unutrašnje-politička tema i svog novog
predsednika 21. marta biraće i na osnovu toga da li stoji iza konsenzusa u
društvu da jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ne treba priznati.
Dnevnik SME uvrstio je zato pitanje priznanja Kosova u jedno od ključnih na
koja iz dana u dan odgovara sedam kandidata za novog predsednika Slovačke, a
danas su se složili da Bratislava to ne treba da učini osim ako bi priznanje
nezavisnosti Kosova usledilo i iz Srbije.
"Naš stav je nedvosmislen i nepromenljiv kao do sada. Nezavisnost Kosova ne
priznajemo", kazao je sadašnji šef države Ivan Gašparovič.
Njegova glavna rivalka u predsedničkoj trci, kandidat liberalne i
demohrišćanske opozicije bivšeg premijera Mikulaša Džurine Iveta Radičova
ocenila je da je za mir na Balkanu potrebno da Kosovo priznaju pre svega
Srbi.
"Ako do takvog dogovora dođe neće ništa stajati na putu tome da Kosovo
prizna i Slovačka", kazala je Radičova.
František Mikloško i Zuzana Martinakova, kandidati manjih opozicionih
partija desnice, ocenili su da je Kosovo nastalo kršenjem međunarodnog prava
i da je presedan koji Slovačka ne može da prizna.
"Kosovo je za Evropu Pandorina kutija. Otvarati je značilo bi otvarati sve
vruće probleme u multinacionalnim zemljama Evropske unije", rekao je u
anketi slovačkog lista kandidat Pokreta za demokratsku Slovačku Milan
Melnjik.
Činjenicu da je Slovačka priznala kosovske pasoše iako ne priznaje državu
označio je za vic kao iz "Dobrog vojnika Švejka".
Kandidat slovačkih nereformisanih komunista Milan Sidor označio je Kosovo i
takve nove države koje su po njegovoj oceni nastale intervencijom spolja za
protektorate i zapitao se ko je njihov protektor i u koje svrhe ih stvara.
Nezavisna kandidatkinja Dagmar Belova odbila je da odgovori na pitanje s
obrazloženjem da takva pitanja nemaju veze sa tim da li je dobar kandidat za
šefa države ili ne. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
