|
|
Broj 1189, 20. februar 2009.
| Otvoreno prvo rusko postrojenje za tečni
prirodni gas |
| |
Rusija je u sredu, na ostrvu Sahalin, pustila u rad prvo postrojenje za tečni
prirodni gas koje bi trebalo da poveća energetski potencijal zemlje u
azijsko-pacifičkom regionu.
Ovo je prvo postrojenje ovakvog tipa u Rusiji i ono će omogućiti snabdevanje
gasom Japana, Južne Koreje, ali i SAD.
 Otvaranju
pogona prisustvovali su ruski predsednik Dmitrij Medvedev i japanski
premijer Taro Aso. "Ovo učvršćuje našu poziciju, poziciju Rusije kao važnog
aktera na svetskom energetskom tržištu i ne želim da krijem da smo zbog toga
vrlo zadovoljni", izjavio je Medvedev.
Taro Aso je rekao da je Japan odlučan da razvija "partnerski" odnos s
Rusijom, ali i da reši teritorijalni spor oko ostrva na Pacifku.
"Napretkom u pregovorima o najvećem problemu između naše dve zemlje -
konačnom rešenju teritorijalnog pitanja, nadam se da ćemo izgraditi odnos
Japan-Rusija baziran na isti-nskom partnerstvu u regionu", naveo je Aso.
Poseta japanskog premijera Sahalinu ukazuje na značaj projekta za Japan,
koji se Rusiji okrenuo kako bi, kada su u pitanju energetski resurski, manje
zavisio od Bliskog istoka.
Istovremeno je ovo prva poseta jednog japanskog ministra ostrvu Sahalin od
Drugog svetskog rata, kada je Japan okupirao južni deo ostrva.
Teritorijalni spor se vodi oko Kurilskih ostrva između dve zemlje, koja je
Sovjetski Savez anektirao 1945. U Japanu ih nazivaju Severnom teritorijom, a
u Rusiji Južnim kurilskim ostrvima. Nalaze se u vodama bogatim ribom, iznad
vi-še milijardi podvodnih rezervi gasa i nafte.
Ostrvo Sahalin je severozapadno od spornih ostrva, svega 50-ak kilometara
severno do najvećeg japanskog ostrva Hokaido. Jugoistocna polovina Sahalina
pripala je Japanu posle rusko-japanskog rata 1905, a SSSR je 1945. preuzeo
kontrolu nad tim delom ostrva posle Drugog svettskog rata. |
| |
| |
|
| |
| Izrael vodi tajni rat protiv Irana |
| |
Izrael je umešan u tajni rat u Iranu čiji cilj je pokušaj da se sabotira
navodni pokušaj Teherana da razvije nuklearno naoružanje, piše britanski
Dejli telegraf, pozivajući se na na bivšeg agenta američke Centralne
obaveštajne agencije (CIA) i obaveštajne stručnjake.
"Izrael je sproveo tajni rat protiv Irana kao alternativu direktnim vojnim
udarima protiv teheranskog nuklearnog programa. Koristi se plaćenim ubicama,
sabotažom, duplim agentima kako bi ugrozio vla-din oružani program, smatraju
eksperti", piše britanski list.
 List
dodaje, citirajući obaveštajne stručnjake i neimenovanog bivšeg agenta CIA,
da su na meti izraelske strategije "odsecanja glava" članovi iranskog
atomskog programa, kao i da se Jevreji nadaju da će bez zapo-činjanja rata
uspeti da one-mo-guće iranski atomski program.
Jedan obaveštajni izvor na Bliskom istoku rekao je za Rojters da je Izrael
prošle godine planirao da bomba-pismima i otrovnim paketima napada naučnike
iranskog nuklearnog programa, kao i da postavlja eksplozije širom Irana.
Kao dokaz izraelskih saboterskih aktivnosti, iranski stručnjaci su naveli
primer Ardešira Hasanpura, nuklearnog naučnika iz fabrike za proizvodnju
uranijuma u Isfahanu, koji je umro 2007. od navodnog trovanja gasom u svojoj
kući.
Obaveštajni izvori naveli su za Rojters da izraelski agenti rade sa zapadnim
vladama i firmama koje posluju sa Teheranom kako bi srušili iransku vlast,
koja je "zakleti neprijatelj Izraela" i koja je do sada opovrgavala optužbe
da je njen nuklearni program u vojne svrhe.
Upitan da prokomentariše napise britanskog lista, portparol izraelskog
premijera Ehuda Olmerta, Mark Regev rekao je za Rojters: "Nije naša praksa
da javno komentarišemo ovakav tip izjava, ni u ovoj si-tuaciji, ni u bilo
kojoj drugoj situaciji". |
| |
| |
|
| |
| Stros-Kan izneo nova sumorna očekivanja |
| |
Šef međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan izneo je juče nova
sumorna predviđanja za 2009. navodeći da bi svetska ekonomija mogla biti
gora nego što je ta organizacije predvidela pre tri nedelje.
MMF je 28. januara procenio da će svetska ekonomija ove godine porasti samo
za 0,5 odsto, što bi bila najmanja stopa rasta nakon Drugog svetskog rata i
značajno je manje od projekcije MMF-a iz novembra kada je predviđen rast od
2,2 odsto.
 "Informacije
od tada objavljene ne idu u pravom smeru", rekao je Stros-Kan na forumu u
Parizu, dodajući da se ne može isključiti da će sledeće predviđanje biti "manje
srećno".
On je upozorio da će 2009. biti "teška" godina i da će u siromašnim zemljama
za mnoge biti "pitanje opstanka".
"Ne bi trebalo samo da posmatrate ekonomske podatke, trebalo bi da
posmatrate muškarce i žene koji ispaštaju zbog nestajanja poslova i
smanjenje plata", rekao je Stros-Kan.
Šef MMF-a je naveo da bi globalna ekonomija mogla da počne da se oporavlja
početkom 2010. godine ako vlade širom sveta preduzmu prave korake.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom Organizacije za ekonomsku
sradnju i razvoj (OECD) Angelom Guriom upozorio je na opasnost uvođenja
protekcionističkih mera, za koje je ocenio da mogu samo otežati krizu.
"Mora da nam bude jasno da ne postoji nacionalno rešenje na globalnu krizu",
rekao je Stros-Kan i ocenio da bi osnovni prioritet trebalo da bude
obnavljanje tržišta kredita.
"Najvažniji zadatak danas jeste očistiti bilanse i da bankarski sektor
odigra svoju ulogu u merama za rast", poručio je Stros-Kan. |
| |
| |
|
| |
| Privreda SAD u gorem stanju nego što se misli |
| |
Američke Federalne rezerve saopštile su da je ekonomija SAD u gorem stanju
nego što se misli i procenile da će se pogoršavanje nastaviti tokom 2009.
godine, bez ikakvih znakova stabilizacije stambenog tržišta.
Mračna ocena centralne banke SAD sadrži očekivanje rasta stope
nezaposlenosti na čak 8,8 odsto ove godine i umanjenje godi-šnjeg učinka
američke ekonomije, prvi put posle 1991.
Saopštenje Federalnih rezervi usledilo je nekoliko sati posle izveštaja koji
pokazuju da je gradnja novih kuća i stanova u SAD pala na rekordno nizak
nivo prošlog meseca.
Ipak, neki ekonomisti vide i nešto dobro u depresivnom izveštaju o stambenom
sektoru: manja gradnja će smanjiti broj neprodatih kuća u SAD i doprineti
eventualnom oporavku.
Izveštaj je podigao značaj plana predsednika Baraka Obame koji je objavio da
će obuzdati hipotekarne zaplene i pokrenuti stambeno tržište čije je kočenje
i odvelo ekonomiju u recesiju. Mnogi ekonomisti veruju da će se trenutna
stopa nezaposlenosti u SAD od 7,6 odsto - najviša u poslednjih 16 godina -
popeti na 9 procenata do početka iduće godine bez obzira na stimulativni
paket od 787 milijardi dolara koji je Obama potpisao ove sedmice.
Federalne rezerve veruju da će američka ekonomija ove godine otići u minus
od između 0,5 i 1,3 odsto. Ranije procene banke su govorile o padu od 0,2
procenta ili rastu od 1,1 odsto.
Poslednji put kada je američka priverda uknjižila smanjenje učinka za celu
godinu bilo je 1991, za 0,2 odsto, Ako se novo predviđanje Federalnih
rezervi pokaže tačnim, ova godina će dati najslabije rezultate posle pada od
1,9 odsto 1982. goine, kada su SAD patile od teške recesije.
Loši izgledi su rezultat učinka najteže krize u stambenom i kreditnom
sektoru i finansijama od tridesetih godina prošlog veka. Te negativne sile
su gurnule zemlju u recesiju, koja je sada u drugoj godini.
"Imajući u vidu jačinu sila koje pritiskaju ekonomiju, oporavak će biti
neuobičajeno postepen i dug", saopštila je centralna banka SAD.
U još jednom pokazatelju ekonomskih nevolja, proizvodnja u američkim
fabrikama i rudnicima pala je za 1,8 odsto prošlog meseca. To je treći
uzastopni mesečni pod teretom smanjenja od 23 odsto produkcije automobilske
industije i njenih dobavljača.
Nova procena Federalnih rezervi kaže da bi ekonomija SAD trebalo da poraste
između 2,5 i 3,3 odsto iduće godine i čak pet procenata 2011, što mnogi
ekonomisti danas uzimaju sa rezervom. |
| |
| |
|
| |
| Linkoln najbolji predsednik SAD |
| |
Nekoliko dana nakon proslave 200. godišnjice rođenja predsednika SAD iz 19.
veka Abrahama Linkolna, 65 istoričara ga je u anketi rangiralo kao najboljeg
američkog predsednika.
Prema anketi koju je sprovela kablovska televizija Si-Spen, prethodni
predsednik Džordž Buš koji je prošlog meseca napustio Belu kuću, zauzeo je
36. mesto od 42 američka predsednika.
 Buš
je najmanje poena dobio u kategorijama međunarodni odnosi zauzevši 41. mesto,
i ekonomskom upravljanju gde je rangiran kao 40. Najbolje, na 24. mestu,
plasiran je u kategoriju stremljenja jednakoj pravdi za sve, dok je 25.
mesto je zauzeo u kategorijama liderstvo u krizi i ponuđenu viziju i
program.
Linkoln je zauzeo neko od tri najviša mesta u svih 10 kategorija prema
kojima su ocenjivani predsednici SAD do 2008. godine.
U odnosu na prethodnu anketu Si-Spena srovedenu 2000. godine, bivši
predsednik Bil Klinton popeo se za šest mesta, sa 21. na 15.
Drugi nedavni predsednici su takođe zauzeli bolje pozicije: Ronald Regan se
popeo sa 11. na 10, stariji Džordž Buš sa 20. na 18, dok je Džimi Karter pao
sa 22. na 25. mesto.
Ove promene na listi pokazuju da na reputaciju predsednika utiču aktuelne
brige, rekla je savetnica i učesnica u istraživanju Edna Medford.
Posle Linkolna, istori-čari su kao najbolje rangirali Džordža Vašingtona,
Frenklin Ruzvelta, Teodora Ruzvelta i Harija Trumana. Istih pet su zauzeli i
najviša mesta u istraživanju 2000. godine, premda su Vašington i Frenklin
Ruzvelt zamenili mesta ove godine. Iza njih su Džon Kenedi i Tomas Džeferson.
Najgore su prošli Džejms Bjukenen, Endru Džonson, Frenklin Pirs, Vilijem
Henri Harison i Voren Harding.
U istraživanju sprovedenom u decembru i januaru, učesnici su rangirali
predsednike po skali od jedan - "neeifikasan", do 10 "veoma efikasan", a
među kategoriajma su bili i kvaliteti poput odnos s Kongresom,
administrativne sposobnosti, moć javnog ubeđivanja, moralni autoritet i
postignuća u okviru datog vremena. |
| |
| |
|
| |
| Amerikanci sve zabrinutiji oko gubitka posla |
| |
Dok američka privreda i dalje prolazi kroz teškoće raste zabrinutost
Amerikanaca da će izgubiti posao, da neće imati dovoljno novca da plate
račune i da će se smanjiti vrednost njihove ušteđevine za penziju, pokazala
je anketa.
Prema anketi agencije Asošiejted pres (AP) i GfK, skoro pola ispitanika je
reklo da se brinu da ne ostanu bez posla, što je duplo više nego u isto
vreme prošle godine.
Skoro pola ispitanika, ili 47 odsto bar donekle brine da bi moglo da izgubi
posao, što se poredi sa 28 odsto u februaru. Skoro tri četvrtine ili 71
odsto kažu da imaju prijateljla ili rođaka koji je zbog ekonomije ostao bez
posla u poslednjih šest meseci.
Anketa takođe pokazuje da je malo pala javna podrška za plan podsticanja
privrede od 787 milijardi dolara, koji je pre-dsednik Barak Obama potpisao u
zakon ove nedelje uz obećanje će se predviđenim merama spasti ili stvoriti
3,5 miliona poslova i podstaći privreda. Podrška Obaminom paketu je 52 odsto
u februaru odnosu na 55 odsto prošlog meseca. Ispitanici strahuju da program
neće stvoriti nove poslove a ako ih i bude biće nisko plaćeni poslovi.
Toliko je raširen strah za gubitak posla da je jednak procenat zaposlenih sa
višim i sa niskim primanjima, 47 odsto, zabrinuto za svoje zaposlenje.
Prošle godine samo 20 odsto onih koji su zarađivali 50.000 dolara godišnje i
više brinulo je da će ostati bez posla a 35 odsto onih čiji su prihodi bili
manji od toga.
Skoro dve trećine, ili 65 odsto, se bar donekle brine o plaćanju računa, što
je porast u odnosu na 46 odsto prošle godine.
Preko dve trećine, 69 odsto, brine da će vrednost njihovih deonica i
penzionih investicija pasti, u odnosu na 59 odsto godinu dana pre.
Preko pola ispitanika, 53 odsto nisu sigurni da će imati dosta novca da
udobno žive u penziji, dok je u februaru 2005. tu brigu imala trećina
ispitanika, ili 34 odsto.
Anketa AP-GfK je sprovedena od 12-17 februara telefonskim putem na 1.001
ispitanika. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
