|
|
Broj 1190, 27. februar 2009.
| Koliko se privatnost ceni? |
| |
Nema pravih odgovora na ovo pitanja, jer se često upravljamo po dvostrukim
standardima. Kao građani, tražimo da država štiti našu privatnost i podatke.
Takođe, u redu je ako smo mi sami odlučili da obelodanimo nešto, ma koliko
poverljiva ta informacija bila, ali zato smatramo da nije u redu i da imamo
sve pravo ovog sveta da se ljutimo ako neko drugi učini da neki detalj o
nama procuri.
Sada se tračevi, na šta se ovo prethodno rečeno uglavnom svodi, ne šire samo
našim sokakom, naseljem ili gradom u kojem živimo, već zahvaljujući Fejsbuku,
Facebook, Maj Spejsu, MySpace, Tviteru, Tnjitter i drugim sajtovima slične
vrste, odlaze u globalno selo, i ostaju tamo, svedočeći o nama i našoj
prošlosti.
 Ispostavlja
se da nije nikakav problem saznati veoma po-verljive detalje bilo o kome jer,
kako stručnjaci tvrde, u svakome od nas postoji poriv za pri-vlačenjem
pažnje koji nas tera da izuzetno poverljive priče podelimo sa nekim. Oni
koji provode dosta vremena družeći se sa virtuelnim prijateljima, ili sa
stvarnim prijateljima ali na virtuelan način, kažu da ponekad nema čari
upoznati se lično, pošto se sve već zna. Poreklo, ponašanje, način
razmišljanja, stavovi, dobre i ne baš tako dobre strane, svetli i malo manje
svetli trenuci iz naših života, do svega toga se la-ko dođe, kroz reč i
sliku.
Da, slike su posebna priča, jer se nije dogodilo ako nije snimljeno, ili
tačnije, događa se da bi bilo snimljeno.
I, sve to se događa van naše kontrole, jednom kada dozvolimo da priča ode.
Prevelik je broj adresa na kojima to može da se nađe, jer je samo u januaru
bilo skoro 1,2 milijardi poseta na Fejsbuku, Maj Spejsu 810 miliona, a na
Tviteru 54,2 miliona. Pored toga, po nekim interpretacijama uslova pod
kojima Fejsbuk funkcioniše, ispostavlja se da su oni trajni vla-snici onoga
što se postavi na na sajt, čak i u sluaju da korisnik zatvori svoj nalog.
O tome se vodi rasprava, u tri tabora, pod motom: Vi ste u posedu Fejsbuka,
a osnivač sajta Mark Zukerberg dao je demanti u svom blogu:
"Naša filozofija da ljudi poseduju svoje informacije i kontrolišu sa kim ih
razmenjuju ostaje i dalje na snazi." |
| |
| |
|
| |
| Uskoro dotupan način glasanja poslanika |
| |
U Donjem domu federalnog Parlamenta radi se na stvaranju sistema koji će
omogućiti da se putem interneta stekne uvid u podatke o izjašnjavanju svakog
pojedinačnog poslanika tokom njegovog poslaničkog staža.
Jedan od razloga za uvođenje ove novine je što su u velikom broju zemalja
ovakvi podaci dostupni zainteresovanima, dok u najvišem kanadskom
zakonodavnom telu nema mogućnosti da se brzo dobije opšta slika koje
zakonske i druge predloge je podržao određeni poslanik. Za pribavljanje
takve informacije zainteresovani bi trebalo da prođu kroz hiljade stranica
zapisnika sa parlamentarnih sednica i kroz spiskove rezultata sa
pojedinačnih glasanja.
Pitanje o tome ko i kako glasa zainteresovalo je prošlog proleća analitičare
Otava Sitizena, kada su ustanovili da su liberali glasali u manje od dve
trećine prilika.
Služba koja i inače radi elektronsku obradu podataka u Pa-rlamentu, radi i
na stvaranju ovog programa za sticanje uvida u glasanje poslanika te, kako
se ističe, za ovaj sistem neće biti velikih izdvajanja iz novca poreskih
obveznika. |
| |
| |
|
| |
| Bioprognoza putem e-mejla |
| |
U decembru je pokrenut novi kanadski veb-sajt:
www.mediclim.com, koji omogućava svojim korisnicima iz nekoliko zemalja da
saznaju bioprognozu i tako zaštite svoje zdravlje.
Ideja je stara skoro dvadeset godina, kada su se Džon Bart, lekar, i Denis
Burk, meteorolog, iz Toronta, saglasili oko pravilnosti pri povezivanju
vremena i niza bolesti. Oni su svoja saznanja nadovezali na iskustva
stručnjaka iz različitih zemalja, posebno iz Nemačke, gde je najviše urađeno
na tu temu. Bart i Burk su četiri godine radili istraživanje, da bi u
decembru pokrenuli sajt.
 Bart
i Burk nemaju objašnjenje šta se dešava na biološkom nivou, ali je potpuno
jasno da promena atmosferskih prilika izaziva mnoge zdravstvene probleme.
Svako ko se prijavi dobija Toronta e-mejlom, 24 sata unapred, zdravstveno
upozorenje bazirano na vremenskim uslovima, što posebno može biti od koristi
osobama koje pate od astme, artritisa, dijabetesa, srčanih problema i
migrena.
Osnivači Mediklima nagla-šavaju da pravovremeno upozorenje može sprečiti
brojne neželjene zdravstvene probleme, pa čak i posledice koje mogu biti čak
i fatalne. Oko hiljadu ljudi prijavljeno je za biometeorološki izveštaj, a
pored Kanade, pokrivene su i SAD, Velika Britanija i Irska. Planira se da
uskoro i Francuska bude obuhvaćena ovom uslugom, a potom i ostatak Evrope,
kao i Australija i Japan.
No, evidentno je da njih dvojica neće moći još dugo samostalno da
finansiraju ovaj projekat i da za korisnike ova usluga bude besplatna. |
| |
| |
|
| |
| Stiven Pejdž više nije sa Bernejkid Lejdiz |
| |
Stiven Pejdž, gitarista, vokal i jedan od osnivača Bernejkid Lejdiz napušta
grupu da bi se okušao u komponovanju za pozorište i u drugim samostalnim
projektima, najavljuje se na zvaničnom sajtu grupe, osnovane pre više od 20
godina.
 Pejdž
priznaje da je pred njim neizvesnost koja ga delimično i plaši, jer je solo
karijera mnogo drugačija od izvesnosti i sigurnosti koju pruža grupa.
Prvi komentari sa obe strane ističu da rastanak protiče u atmosferi
razumevanja i najboljih želja za daljim uspešnim karijerama. Ostali članovi
grupe, Džim Krigan, Kevin Hern, Ed Robinson i Tajler Stjuart, u aprilu
započinju snimanje u studiju, a za jesen planiraju koncertnu turneju pod
imenom Bernejkid Lejdiz, Barenaked Ladies.
Pejdž je, zajedno sa svojom devojkom i njenom cimerkom, u julu uhapšen u
Fajetvilu, Njujork, zbog posedovanja droge. Oktobra su svi troje prihvatili
da šest meseci budu primerni građani, kako bi optužbe protiv njih bile
povučene.
U decembru su se članovi grupe šalili da je medijska pažnja oko Pejdža
bacila u zasenak sve ostale članove grupe, čak i Robertsona, koji je
preživeo pad avionom, ali jedva da je dospeo na novinske stupce.
Najpoznatiji hitovi grupe su "One Week," "Brian Wilson," "If I Had
$1,000,000" i "Jane." |
| |
| |
|
| |
| Nove cene u montrealskom restoranu |
| |
Ponovo je jedan restoran zavredeo da se o njemu piše, ali ne zbog hrane sa
njegovog jelovnika, već zbog ideje kako da sa svojim mušterijama po-dele
teret finansijske krize u kojom živimo.
Radi se o montrealskom restoranu Taverne Crescent, smeštenom u delu grada
tradicionalno namenjenom ugostiteljstvu. Vlasnik Džordž Papas ponudio je
mogućnost da mušterije plate obrok koliko mogu. On kaže da se može dogoditi
da neko ne plati ni dolar, ali veruje da će ideja dati pozitivne rezultate,
ako ne odmah, onda na duže staze, i da će ljudi plaćati i više od iskazanog
računa onda kada budu imali novac.
Restoran zbog gubitaka nije radio dva dana nedeljno pre uvođenja ove ideje,
ali se nadaju da će sada imati posla svakog dana.
Turistički poslenici u Montrealu pozdravljaju ovu, ali i ostale
konstruktivne ideje za privlačenje turista u provinciju i grad, posebno u
ovoj finansijski neizvesnoj godini neće dovesti Formulu 1 u Montreal. |
| |
| |
|
| |
| Gužva na nebu, NLO sve brojniji |
| |
Prošle godine je rekordan broj Kanađana prijavio prisustvo NLO-a na nebu iznad
Kanade, saopštio je vinipeški Ufology Research. Volonteri su zabeležili
prijavljivanje nešto preko hiljadu najrazličitijih letećih objekata, čak za
četvrtinu više nego svega godinu dana ranije. Najviše su prijavili građani
Ontarija, jednu trećinu, a slede žitelji Britanske Kolumbije, pa Alberte.
Stručnjaci ufolozi veruju da se radi o pojačanoj vojnoj aktivnosti u vazduhu,
mada se može desiti i da je broj veći zbog većeg broja ljudi sa pristupom
internet stranicama, na kojima postoji mogućnost prijavljivanja
neidentifikovanih letećih objekata.
Prijavljeni objekti veoma se razlikuju, pa se javljaju ponekad samo kao
svetlost na nebu, a nekad imaju najrazličitije oblike.
Stručnjaci napominju da provere u najvećem broju slučajeva pokažu da se radi
o avionima ili zvezdama. Ipak, naglašava se da između jedan i deset odsto
viđenog ostaje misterija i čini da proradi mašta među ljubiteljima NLO-a,
makar i samo da ih ubedi da nas posmatraju, iz drugih ili iz naše
civilizacije. |
| |
| |
|
| |
| Automobilom u spavaću sobu |
| |
U istu kuću u Etobiku, u ulici Kingsli broj 42, po drugi put ovog meseca
udario je automobil.
Ovog puta, to se dogodilo noću, oko jedan, kada je automobil kojim je
upravljao 25-godišnji mladić pod uticajem alkohola, udario u prozor spavaće
sobe i zaustavio se na bračnom krevetu. Na sreću, stanari nisu bili kod kuće,
pošto su je napustili početkom ovog meseca, zbog oštećenja nastalog u prvom
incidentu. Stradale su, ipak, gotovo sve njihove stvari, koje su posle prve
nesreće bile prebačene baš u tu sobu.
Policija ističe da je sada do nesreće došlo zbog alkohola, ali ostaje dilema
zašto se incident ponovio na istom mestu. Po-četkom meseca u kuću je udario
automobil sa bračnim parom u osmoj deceniji, i na sreću ni tada niko nije
ozbiljnije povređen.
Žitelji tog dela grada tvrde da se ovo dešava zbog rekonfiguracije
raskrsnice Park Lon i Saut Kingslia, koja je urađena pre nekoliko godina.
Takođe, mnogi vozači previde saobraćajni znak koji tu nalaže zaustavljanje,
pošto se više puta dešavalo da ga obore kolima. Lokalni većnik Piter Milšin
apelovao je da gradske vlasti postave ogradu, kako bi se sprečile nove
nesreće. |
| |
| |
|
| |
| Zajednička virtuelna škola |
| |
Kruševac u Srbiji i Vankuver u Kanadi imaju nešto zajedničko - virtuelnu školu
koja uspešno funkcioniše zahvaljujući savremenoj tehnologiji, i to na veliko
zadovoljstvo dece i roditelja sa obe strane okeana.
Incijator uspostvaljanja virtualne škole je Saša Jevtić, profesor
informatike i tehnike u jednoj kruševačkoj osnovnoj školi.
Poslednji u nizu "virtuelnih kontakata" ostvaren je nedavno dok su učenici
srpske škole "Sveti Vasilije Ostroški" bili u crkvi Svetog arhangela Mihajla
u Vankuveru, a u isto vreme protojerej Dragi Veškovec, starešina kruševačke
crkve Lazarica, na "drugoj strani".
 Sanja
Savić Kalesoe, koja je s kanadske strane podržala ideju Kruševljanina Saše
Jevtića i pomogla da ona zaživi, kaže da je razgovor sa ocem Dragim na
tamošnje sunarodnike ostavio dubok utisak.
Prema rečima Jevtića, priprema Vaskršnje piredbe koja će se istovremeno
izvoditi u Kruševcu i Vankuveru jedan je od narednih projekata koji se rade
u okviru virtualne škole. Priredba će se izvoditi sinhronizovano u Kruševcu
i u Vankuveru, a učesnici će naravno gledati jedni druge.
Dogovoreno je i da se organizuje predavanje o činu krštenja i vremenu kneza
Lazara i knjeginje Milice.
Milanka Vojinović, koja u Kanadi živi već 32 godine, ima troje dece i
četvoro unučadi, kaže da je zadivljena entuzijazmom sa kojim se radi u
virtualnoj školi, a ponudila je i svoju pomoć.
Škola je praktično počela da radi predavanjem koje je krajem januara na temu
"Naš kraj" u Kruševcu održao Saša Jevtić, a koje je posredstvom Interneta
pratilo 60-tak mališana srpske škole u Vankuveru.
Jevtić kaže da je ova saradnja sa doktorkom Sanjom Savić Kalesoe, čija majka
živi u Kru-ševcu, počela pre dve godine, kada je ona sa porodicom boravila u
tom gradu.
"Sanjina majka, doktorka Milica Savić, koja ima 70 godina, bila je polaznica
obuke za korišćenje Interneta koju sam vodio. Milica je naučila da koristi
prednosti savremene tehnologije kako bi unukama u Kanadi pred spavanje mogla
da čita bajke, a da one vide nju, kao i ona njih", priča Jevtić.
Model "on line", odnosno živog kontakta, potom je upotrebljen kao model za
osnivanje virtualne škole.
Biljana Atanacković, uči-teljica srpske škole u Vankuveru, ocenila je prvo
predavanje koje je Jevtić održao u okviru virtualne škole kao "izuzetno
pedagoško". Deci je na pristupačan nacin predstavljen Kruševac i ona su bila
oduševljena.
Zoran Đuica, čiji devetogodišnji sin pohađa srpsku školu u Vankuveru, kaže
da je ideja virtualne škole vrlo interesantna i da bi mogla da pomogne deci
u dopunskom obrazovanju. |
| |
Jelena Božović,
Kruševac |
|
| |
| Objedinjavanje kulture |
| |
U Torontu se trenutno sprovodi jedan veoma interesantan pilot projekat koji
objedinjava različite aspekte kulture.
U prvoj fazi bile su obuhvaćene 32 torontske biblioteke, koje su
pozajmljivale porodicama propusnice za najpoznatije kulturne institucije,
poput Umetničke galerije Ontarija, Kaza Lome, Muzej obuće, i slično. Program
je uveden jula 2007. godine i prvobitno je bio namenjen prioritetnim
naseljima, koja karakterišu siromaštvo i kriminal. Uslov je da članovi
porodice imaju člansku kartu biblioteke, a pozajmljenu propusnicu može da
koristi porodica sa dvoje odraslih i do petoro dece, i poseti neku od
kulturnih institucija koje inače ne bi posetila.
Prošle godine propusnice su pozajmljene više od 21 hiljade puta, a da ih je
iskoristilo oko 60 hiljada žitelja Toronta.
No, ovih dana je, zbog velikog interesovanja, program proširen na svih 99
ogranaka torontskih biblioteka, sa većim brojem propusnica. Veruje se da bi
tokom ove godine oko pola miliona ljudi moglo da iskoristi prednosti ovog
projekta, koji u vreme krize može dobiti još više na svom značaju.
Treba napomenuti da pre-dnost pri dobijanju ovih propusnica imaju
zainteresovani po redosledu prijavljivanja.
Ideja je preuzeta iz Čikaga, gde je poznata pod imenom muzejski pasoš za
super decu. |
| |
| |
|
| |
| Mekgvinti na skijanju nosi kacigu, ali druge
ne prisiljava |
| |
Otkako je nedavno na skijanju u centralnom Ontariju nastradao Džejms Mun,
trinaestogodišnji učenik iz Južne Koreje, koji je ovde boravio u okviru
razmene, nošenje zaštitne kacige na skijanju postaje sve aktuelnije.
Jedan od onih koji sada nose kacigu je i ontarijski premijer Dalton
Mekgvinti. Iako je počeo da se zalaže za ovakvu zaštitu, premijer ističe da
nema nameru da insistira na uvođenju obavezne za nošenju kacige. Mekgvinti
kaže da kao dete nije nosio nikakvu zaštitu na glavi, ali da roditeljima
predlaže da razmisle o potencijalnim opasnostima pri skijanju i za-štiti za
svoje dete. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
