SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1190, 27. februar 2009.

Vlada RS analiziraće rad zajedničkih organa BiH
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik najavio je da će Vlada RS u narednim danima izvršiti analizu rada zajedničkih organa BiH, kako bi se utvrdilo koliko su u njima zastupljeni i uvaženi srpski predstavnici. Obraćajući se poslanicima u parlamentu RS, Dodik je ocenio da u BiH postoji institucionalna kriza, te da u organima BiH postoje paralelne strukture što mora biti promenjeno "ili će doći do problema u njihovom da-ljem funkcionisanju". "Paralelizam nije vidljiv samo u Agenciji za istrage i zaštitu (SIPI) i Tužilaštvu BiH, što se manifestovalo u poslednje vreme, već i u Ministarstvu inostranih poslova, Direkciji za evorpske integracije i u gotovo svim organima BiH", naveo je Dodik. Premijer RS još je kazao da je "odavno poznato da posredstvom diplomatske mreže funkcionišu predstavnici (nekadašnje bošnjačke tajne službe) AID-a, koji paralelno funkcionišu u čitavoj toj službi". Dodik smatra da sve ovo ne treba da spreči realizaciju postignutog dogovora među vodećim liderima u BiH u vezi sa rešenjem konačnog statusa di-strikta Brčko. Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Mi-lorad Dodik, Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić i Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragan Čović postigli su krajem januara u Banjaluci dogovor o amandmanu na Ustav BiH za rešenje konačnog statusa distrikta Brčko. Narodna skupština RS je počela raspravu o informaciji Vlade RS o aktivnostima na re-šavanju konačnog statusa Br-čko distrikta, prema kojoj je "Ustavni sud BiH nadležan da odlučuje o bilo kom sporu u vezi sa zaštitom utvrđenog statusa i ovlašćenja Brčko distrikta koji se može javiti između jednog ili više entiteta i di-strikta po Ustavu BiH i odlu-kama Arbitražnog tribunala". Rešenje konačnog statusa Brčko distrikta je jedan od ci-ljeva koji je pred BiH prošle godine postavio Savet za implementaciju mira u BiH.

Slovenačka blokada bez presedana
Slovenačka blokada hrvatskih pristupnih pregovora je bez presedana, ali Slovenija neće zbog toga snositi posledice, izjavio je danas u Zagrebu predsednik delegacije Evropskog parlamenta Pal Šmit . "Ovo je situacija bez presedana da jedna, i to susedna zemlja blokira drugu na putu u EU. Takođe je bez presedana i situacija u kojoj Slovenija organizuje referendum za ulazak Hrvatske u NATO", rekao je Šmit posle dvodnevnog 9. sastanka zajedničkog parlamentarnog odbora Republika Hrvatska-Evropska unija. Šmit je uz Marija Zubovica, predsednika saborske delegacije bio kopredsedavajući dvodnevnim skupom, pre-nosi agencija Hina. Na pitanje da li će Slovenija snositi posledice, Šmit je rekao da po-sledica za Sloveniju neće biti. "Mora se postići konsenzus svih 27 članica Unije", dodao je on. Šmit je podsetio da je slovenačka blokada došla kao "veliko iznenađenje" jer je pre ulaska u EU Slovenija izjavljivala da "ne postoji problem granica". "Bilo je to 2001. godine i sada nam je to veliko iznenađenje", rekao je on. Kao moguće rešenje spora naveo je Medunarodni sud pravde u Hagu, što zagovara Hrvatska, ocenjujući taj predlog "korektnim i pravednim", uz opasku da bi to oduzelo puno vremena. Šmit je naveo i predlog Evropske komisije o posredovanju. Zubović je rekao da je slovenačka blokada bila tema koja se stalno provlačila na sastanku, iako nije bila na dnevnom redu. "Blokada je dominirala raspravama, ali složili smo se da bilateralni problemi ne mogu biti predmet rasprave u pogledu hrvatskog pristupanja Evropskoj uniji", rekao je Zubović. Zubović je rekao da je na kraju dvodnevnih rasprava jednoglasno usvojena zajednička deklaracija da "bilateralna pitanja ne bi smela da ugroze ili uspore trenutni pregovarački proces u koji su uključene sve članice EU i Hrvatska, kao ni pristupni proces bilo koje druge zemlje u regionu".

Državljanstva BiH se odreklo više od 45 hiljada ljudi
BiH je zbog nerešenog pitanja dvojnog državljanstva, u proteklih 10-tak godina ostala bez 45.609 građana koji su se odrekli njenog državljanstva radi prihvatanja državljanstva druge države. Prema podacima Ministarstva civilnih poslova BiH, objavljenim danas, najviše ljudi se odreklo državljanstva BiH radi sticanja državljanstva Nemačke, Austrije, Danske, Luksemburga, Holandije, Slovenije. BiH je ugovore o dvojnom državljanstsvu do sada zaključila sa Srbijom i Švedskom, dok je sa Hrvatskom i Crnom Gorom postupak zaključivanja još uvek u toku. Potpredsednik Svetskog saveza dijaspore BiH Belmir Zec, ocenio je da bi BiH mogla izgubiti skoro trećinu stanovništva. "Oko 1.400.000 građana BiH živi u inostranstvu i mnogi su odlučili da svoj život grade izvan BiH, jer s bosansko-hercegovačkim pasošem sebi stvaraju samo više problema", rekao je Zec.

17 godina od brisanja građana iz registra
Navršava 17 godina od zloglasnog brisanja građana iz registra stanovnika Slovenije, zbog čega je bez osnovnih ljudskih prava ostalo 25.670 ljudi. "Izbrisani" su bili u najvećoj meri građani Slovenije poreklom iz drugih republika bivše Jugoslavije. Do danas je Ministarstvo unutrašnjih poslova poslalo na adrese "izbrisanih" 82 dopunska rešenja u kojima se onima od njih koji su već regulisali državljanstvo ili stalni boravak taj status priznaje retroaktivno od 26. februara 1992.godine. Zbog izdavanja dopunskih rešenja i zalaganja da se status "izbrisanih" reši prema odlukama Ustavnog suda Slovenije, protiv ministarke za unutrašnje poslove Katarine Kresal je Slovenska demokratska stranka Janeza Janše pokrenula postupak interpelacije, odnosno uklanjanja sa te funkcije. Ta stranka je navela da opoziv traži zato što je ministarka na neodgovarajući način sprovodila odluke Ustavnog suda i zloupotrebila ministarstvo u političke svrhe. Opoziv je uložen i, kako je rečeno, zbog ministarkinog ignorisanja rezultata referenduma o "tehničkom" zakonu o takozva-nim izbrisanim kao i zbog stvaranja nejednakosti i "očiglednog ugrožavanja sistema javnih finansija". Ministarka priprema odgovor na interpelaciju, koji bi trebalo da dostavi do 25. marta ove godine.

Spor o granici može da proširi NATO
Slovenačko-hrvatski granični spor mogao bi da dovede u pitanje najavljeno proširenje NATO-a na Hrvatsku i Albaniju, zbog čega su i Zagreb i Tirana, ali i lideri NATO vrlo zabrinuti, izjavio je u Zagrebu neimenovani diplomatski izvor. Taj izvor je agenciji Hina potvrdio da je novo proširenje NATO-a, koje je trebalo da se dogodi na samitu NATO 3. i 4. aprila u Strazburu i Kilu, trebalo da pošalje jasnu poruku dalje stabilizacije jugoistoka Evrope, kao i da je Hrvatska Savezu jako važna zbog BiH i Srbije, a Albanija zbog Kosova.

Sačinio sam listu prioriteta
Austrijski diplomata Valentin Incko izjavio je da je sači-nio listu prioriteta koju namera da realizuje zajedno s vla-stima u BiH ako bude imenovan za novog visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH. "Ne želim govoriti o pojedinostima, jer je potrebno da moje imenovanje podrže i neevropske članice Saveta za implementaciju mira u BiH. Ako bih pre toga govorio bilo šta, onda bi to bilo preuranjeno", kazao je Incko za banjalučke "Nezavisne novine". On je još rekao da iznošenje liste prioriteta "ne bi bilo fer ni prema zvaničnicima u BiH, s kojima želim sarađiva-ti i njima prvo prezentovati svoje planove". Valentin Incko posle rata bio je ambasador Austrije u BiH i važi za odličnog poznavaoca prilika u BiH. "U BiH žive zaista fini ljudi i, ukoliko budem izabran za visokog predstavnika i specijalnog predstavnika EU, zaista se radujem dolasku u vašu zemlju. Uveren sam da smo svi spremni teško i uporno raditi za dobrobit svih građana BiH", istakao je Incko. On nije želeo odgovoriti na pitanje da li očekuje podršku SAD i Rusije, kao ključnih neevropskih članica Saveta za implementaciju mira u BiH.

Poslanici - (ne)radnička klasa
Zastupnici Hrvatskog sabora (parlamenta) prošle godine su održali samo sedam sednica koje su trajale ukupno 98 dana. To je prosečno osam radnih dana mesečno i to za platu od minimalno 15.000 kuna (oko 2.000 evra). Uprkos tome, potpredsednik Sabora Vladimir Šeks se na nedavnoj raspravi sazvanoj povodom "medijskog rušenja digniteta" hrvatskog parlamenta, žalio da je Sabor neopravdano na "stubu srama". "Nas bez izuzetka prikazuju kao parazite i neradnike", zavapio je Šeks i optužio medije da sprovode "hajku i linč protiv Sabora", čime, kako je ocenio, "ugrožavaju sam parlamentarizam u Hrvatskoj". Tim povodom "Jutarnji list" piše da iako je ukinut celodnevni TV prenos saborskih sednica, svaki građanin zahvaljujući internetu ipak može da se uveri da zastupnici imaju trodnevnu radnu sedmicu. Sednice počnu sredom, a završe se petkom, i to najkasnije do 15 sati. Sednice odbora i drugih tela takođe se ne sazivaju ponedeljkom i utorkom. Najčešće je tek trećina zastupnika u dvorani. Najviše ih je ujutro posle 9:30, kada sednicu snma HTV, a kako dan odmiče, do 19 sati ostane ih tek šačica. Izuzev ako na dnevnom redu nije izuzetno važan zakon, piše "Jutarnji list". Zastupnicima letnji raspust počinje 15. jula i traje do 15. septembra, a zimski od 15. decembra do 15. januara. Osim kad nemaju sreće, pa moraju vanredno da zasedaju. Zastupnici, doduše, nisu dužni da stalno sede u Saboru. Njihov bi posao trebalo da bude mnogo širi od samog prisustva sednicama. Kao izabrani predstavnici naroda, trebalo bi da su u stalnom kontaktu s građanima u svojoj izbornoj jedinici. Takođe bi trebalo da se pripremaju za odlučivanje u parlamentu proučavanjem zakonskih predloga i pratećih dokumenata, da se konsultuju sa stručnjacima i udruženjima zainteresovanim za materiju o kojoj se odlučuje u Saboru. Međutim, novinari koji redovno prate rad Sabora kažu da je jako malo zastupnika koji su pročitali sve zakone o kojima se raspravlja. A još je manje onih koje bi mogli da zamole da im objasne neki deo zakona o kojem se u Saboru možda baš tog trenutka vodi žustra rasprava. Na sve ove kritike i pritužbe, hrvatski parlamentarci nisu ostali dužni. Sabor je zatražio podatke od 16 evropskih, po raznim parametrima Hrvatskoj sličnih zemalja i utvrdio: Što se plata tiče hrvatski parlamentarci su pri kraju liste, a imaju i srazmerno mali broj privilegija. O tome kako su rešile pitanja plata i penzija svojih parlamentaraca, uz podatke o bruto nacionalnom dohotku po stanovniku i prosečnoj plati u državi, Saboru su izveštaje poslali Austrija, Belgija, BiH, Estonija, Finska, Irska, Luksemburg, Mađarska, Moldavija, Norveška, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Srbija. Poslanička plata kreće se u rasponu od 600 evra u Moldaviji do 8.349 evra u Irskoj. Sa prosečnom zastupničkom platom od oko 2.000 evra, Hrvatska je pri kraju liste od 16 evropskih zemalja. Što se tiče hrvatskih suseda, prosečna poslanička plata u BiH je 2.100 evra, u Srbiji 2.500 evra, a u Sloveniji 4.500 evra, navedeno je u analizi Sabora. Pravo na penziju po posebnim, povlašćenim propisima, uz hrvatske, imaju i poslanici još devet od 16 zemalja, a nemaju bosanskohercegovački, srpski, austrijski, finski, portugalski i slovenački. U svih 16 zemalja poslanici uživaju i određene naknade i povlastice. Prema saborskoj analizi, Hrvatima je omogućen srazmerno mali broj tih prava. Jedino finski parlamentarci, koji imaju pravo samo na besplatni javni prevoz u glavnom gradu, imaju manji broj prava od hrvatskih kolega.

Razgovarali Medvedev i Vujanović
Predsednici Rusije i Crne Gore, Dmitrij Medvedev i Filip Vujanović, razmotrili su danas perspektive bilateralne saradnje u ekonomskoj i humanitarnoj sferi, i pitanja evropske bezbednosti, saopštio je Kremlj. U kratkom saopštenju Kremlj podseća da je Vujanović u kratkoj poseti Moskvi kako bi od patrijarha Aleksija Drugog primio nagradu Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda. Medvedev je na početku razgovora sa Vujanovićem rekao da ta nagrada pokazuje nivo odnosa dve zemlje i "istorijsku i konfesionalnu bliskost dva naroda - Crne Gore i Rusije". Medvedev je naveo da je to i dobar povod da se razmotri stanje trgovinsko-ekonomskih odnosa, investicija, humanitarnih pitanja i pitanja evropske bezbednosti. Zahvaljujući za čestitanje, Vujanović je istakao da je to pokazatelj dobrih i bliskih odnosa. Ističući da je Rusija uvek bila u vrhu crnogorskih prioriteta. on je izrazio posebno za-dovoljstvo kvalitetom odnosa i rekao da ga raduje što je ekonomska saradnja dobra i što su ruski državljani u Crnoj Gori kao investitori i turisti. Dnevnik Komersant piše da je trebalo da dva predsednika posvete pažnju uklanjanju prepreka za dolazak ruskih investicija u Crnu Goru. Sastanak u Kremlju, mesec dana pre parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, mogao bi biti ocenjen i kao znak podrške Rusije sadašnjem rukovodstvu Crne Gore, piše list i podseća da je Moskva pre tri godine ne-dvosmisleno podržala crnogorsku nezavisnost.

Nepovoljne američke ocene o ljudskim pravima u Crnoj Gori
Američki Stejt Diparment objavio je u najnovijem izveštaju o stanju prava čoveka u svetu niz nepovoljnih ocena o stanju ljudskih prava i korupciji u Crnoj Gori. Kako su preneli podgorički mediji, pozitivnu ocenu Crna Gora je gotovo jedino dobila za prava nacionalnih manjina koja se, prema izveštaju, "generalno poštuju", ali se navodi da su "Romi neravnoporavni u pristupu socijalnoj zaštiti" i da ih "društvo diskriminiše". Vlasti, takođe, "generalno poštuju" zabranu narušavanja privatnosti, porodice, doma i prepiske, ali se navodi da "neki posmatrači veruju da vlasti selektivno koriste prišluškivanje i praćenje opozicionih partija i drugih grupa, bez odobrenja suda". U izveštaju Stejt Deparmenta se ponavljaju ranije ocene o "policijskom maltretiranju osumnjičenih, kašnjenju i neefikasnosti suđenja, raširenoj percepciji korupcije u policiji i pravosuđu, i raširenoj percepciji korupcije u izvršnoj i sudskoj vlasti". Navedeni su slučajevi "progona" novinara, i optužnice za zločine u Kaluđerskom Lazu, Morinju, Bukovicu i deportaciju Muslimana. "Brojne su optužbe za koru-pciju u privatizaciji državne imovine", piše u izveštaju američkog Državnog sekretarijata. Piše i da su "vlada i druge državne institucije ignorisale preporuku Komisije za utvrđivanje konflikta interesa da otpusti zvaničnike koji nisu prijavili prihode i imovinu". Navode se i "neprimerene veze" nekih sudija i poslovnih ljudi i "falične odluke" sudova "zbog straha od osvete". SAD takođe navode da prosečna plata od 426 evra "nije adekvatna da radnik i njegova familija žive komforno", kao i da minimalna mesečna zarada od 55 eura ne obezbeđuje zaposlenom "pristojan život".

SAD odbile da Incko bude novi visoki predstavnik
SAD u ovom trenutku nisu spremne da podrže Valentina Incka austrijskog diplomatu, za visokog predstavnika, piše "Dnevni avaz", pozivajući se na dobro informisane diplomatske izvore u Vašingtonu. List navodi da SAD traže da se ponovi izbor kandidata za novog međunarodnog predstavnika i predstavnika EU u BiH i da se nađe drugo rešenje. EU je posle objavljivanja odlaska dosadašnjeg visokog predstavnika Miroslava Lajčaka na mesto šefa diplomatije Slovačke, postigla načelnu saglasnost da Incko bude novi šef OHR-a. Taj predlog su podržale još Moskva i Ankara, i članice Veća za implementaciju mira . U ponedeljak u BiH doputovati pomoćnik državnog sekretara SAD zadužen za BiH Stjuart Džons i razgovarati sa rukovodstvima u Sarajevu i Banjaluci.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"