|
|
Broj 1190, 27. februar 2009.
| Obama će predvideti budžetski manjak od 1.750
milijardi |
| |
Predsednik SAD Barak Obama će predvideti deficit od 1.750 milijardi dolara u
predlogu državnog budžeta koji će podneti i koji treba da postavi osnove za
reformu zdravstvenog sistema i pruži podršku američkoj ekonomiji.
Ogromni deficit je jednak udelu od 12,3 procenta bruto domaćeg proizvoda SAD
- što je najveći udeo posle Drugog svetskog rata.
Pred objavu budžeta SAD za fiskalnu 2010. godinu, izvori administacije kažu
da će se zamašni ciljevi Obamine politike naći pod pritiskom rezova
neophodnih da se popravi finansijsko stanje zemlje.
Federalni troškovi su ogromno povećani pokušajima zvaničnika da pokrenu
posrnulu ekonomiju trošenjem na javne radove, smanjenjem poreza i
spasavanjem finansijskog sektora.
Obama je obećao da će u roku od četiri godine prepoloviti budžetski manjak
od 1.300 milijardi dolara koji je nasledio od bivešeg predsednika Džordža
Buša.
 Ali,
trošnjene države će se povećati da bi se ispunili ključni ciljevi. Budžet,
kažu izvori, predviđa sumu od 250 milijardi dolara "izdvojenu na stranu" ako
Obama odluči da traži od Kongresa još novca za pomoć upropašćenom
finansijskom sistemu. Odluka o takvom fondu još nije doneta.
Budžet takođe uključuje desetgodišnji rezervni fond od 634 milijarde dolara
za pomoć u sporovođenju reformi zdravstvenog sistema.
Budžet za fiskalnu godinu koja počinje 1. oktobra, mora da bude odobren u
Kongresu.
Obamin deficit od 1.750 milijardi dolara za ovu godinu odražava manjkove
nagomilane tokom Bušove uprave, kao i nove predloge troškova u okviru
ekonomskog stimularivnog paketa od 787 milijardi dolara koji je Omama
nedavno potpisao.
Veliki izazov za demokratskog predsednika biće ubeđivanje zakonodavaca da
prihvatre predlog državnih prihoda i rashoda. Očekuje se otpor programima
kao što je smajenje poljoprivrenih subvencija koje je popularno u Kongresu.
Obama će, kažu izvori, ciljati da deficit smanji do 2013. godine na 533
milijarde dolara, ili tri procenta bruto domaćeg proizvoda SAD.
Budžeske projekcije tgroškova ratova u Iraku i Aganistanu su nešto iznad 140
milijardi dolara ove godine i 130 milijardi za fiskalnu 2010. Posle toga,
godišnji izdaci bi pali na 50 milijardi godišnje.
Vašington je na ratove potrošio oko 190 milijardi dolara tokom 2008.
Povlačenje većine trupa SAD iz Iraka do avgusta 2010.
SAD planiraju da povuku većinu svojih trupa iz Iraka do avgusta 2010. godine,
19 meseci nakon inauguracije predsednika Baraka Obame, izjavili su danas
zvaničnici.
Brzim povlačenjem trupa Obama bi ispunio jedno od glavnih obećanja iz
predizborne kampanje, premda ne u roku od 16 meseci kako je obećao.
Zvaničnici koji u govorili pod uslovom da im se ne objavi ime, rekli su da
očekuju da će Obama najaviti povlačenje ove nedelje.
SAD će nakon isteka roka za povlačenje, u Iraku ostaviti između 30.000 i
50.000 vojnika koji će nastaviti da savetuju i obučavaju iračke bezbednosne
snage, rekla su dva zvaničnika. Ostaće i stručnjaci za obaveštavanje i
nadžor, kao i njihova oprema.
Sledeća faza povlačenja će se završiti do decembra 2011. god-ine, do kada će,
prema sporazumu SAD i Iraka, biti povučene sve američke trupe. Zvaničnik
Bele kuće rekao je danas da je Obama pred donošenjem konačne odluke, mada je
malo verovatno da će je sutra obelodaniti. U Iraku je oko 142.000 američkih
vojnika, odnosno 14 brigada. |
| |
| |
|
| |
| Povlačenje većine trupa SAD iz Iraka do
avgusta 2010. |
| |
SAD planiraju da povuku većinu svojih trupa iz Iraka do avgusta 2010. godine,
19 meseci nakon inauguracije predsednika Baraka Obame, izjavili su danas
zvaničnici.
Brzim povlačenjem trupa Obama bi ispunio jedno od glavnih obećanja iz
predizborne kampanje, premda ne u roku od 16 meseci kako je obećao.
Zvaničnici koji u govorili pod uslovom da im se ne objavi ime, rekli su da
očekuju da će Obama najaviti povlačenje ove nedelje.
SAD će nakon isteka roka za povlačenje, u Iraku ostaviti između 30.000 i
50.000 vojnika koji će nastaviti da savetuju i obučavaju iračke bezbednosne
snage, rekla su dva zvaničnika. Ostaće i stručnjaci za obaveštavanje i
nadžor, kao i njihova oprema.
Sledeća faza povlačenja će se završiti do decembra 2011. god-ine, do kada će,
prema sporazumu SAD i Iraka, biti povučene sve američke trupe. Zvaničnik
Bele kuće rekao je danas da je Obama pred donošenjem konačne odluke, mada je
malo verovatno da će je sutra obelodaniti. U Iraku je oko 142.000 američkih
vojnika, odnosno 14 brigada. |
| |
| |
|
| |
| Obama obećava obustavljanje rasipanja novca |
| |
Predsednik SAD Barak Obama obećava da će poništiti ugovore za koje kaže da su
doveli do rasipanja milijardi dolara u Iraku, i da će reformisati vojni
budžet SAD.
"Eliminisaćemo ugovore dodeljene bez nadmetanja, na šta su bačene milijarde
dolara u Iraku, i reformisaćemo budžet za odbranu da ne bismo plaćali za
oružane sisteme iz Hladnog rata, koje ne koristimo", piše u izvodima iz
govora koji će Obama pred zoru održati na zajedničkoj sednici oba doma
Kongresa SAD.
U izvodima iz govora piše i da je predsednik počeo reviziju državnog budžeta
SAD i utvrdio da se u narednih deset godina može uštedeti 2.000 milijardi
dolara.
Obama koji je ranije obećao da će prepoloviti budžetski deficit do kraja
četvorogodišnjeg mndata, a ove nedelje treba da Kongresu podnese svoj
predlog državnog bužeta, namerava da "iskoreni rasipanje, prevaru i
zloupotrebu u sistemu zdravstvenog osiguranja", piše u govoru.
"Moj budžet ne pokušava da reši svaki problem i pozbavi se svim pitanjima, (već)
odražava grubu realnost koju smo nasledili: hiljadu milijardi dolara
deficita, finansijsku krizu i skupu recesiju" iz koje će "SAD izaći jače
nego što su bile", piše u izvodima iz noćašnjeg govora koji će prenositi TV. |
| |
| |
|
| |
| U Moskvi ubijen general FSB u penziji |
| |
General u penziji ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) i biznismen
Aleksandar Rogačev ubijen je u centru Moskve, piše danas ruska štampa.
Telo Rogačeva (46) otkriveno je u nedelju uveče u automobilu koji je bio
parkiran ispred restorana, piše danas dnevnik "Vremja Novostej" pozivajući
se na izvore u lokalnoj policiji. U moskvoskoj policiji nisu želeli da
potvrde tu informaciju.
Rogačev, koji je u okviru FSB-a radio u Federalnoj agenciji za komunikaciju
vlade (FAPSI), podneo je ostavku 2002. godine kako bi se posvetio poslovima.
Veze sa guvernerom oblasti Orel Jegorom Strojevom, čijom kćerkom Marinom je
bio oženjen, pomogle su Rogačevu da dobije mesto potpredsednika uticajnog
ruskog konglomerata Sistema, koji je posebno prisutan u telekomunikacijama,
bankarstvu i nekretninama. Na tom mestu je bio do 2005. godine.
Strojev je prošle nedelje smenjen sa funkcije guvernera. Ruski predsednik
Dmitrij Medvedev je tada zahvalio Rogačevu, kao i još trojici ruskih
guvernera, na "unapređenju efikasnosti državne uprave u periodu finansijske
krize". |
| |
| |
|
| |
| Obama traži brzu reformu Vol Strita |
| |
Predsednik SAD Barak Obama zatražio je temeljnu reviziju poslovanja Vol Strita,
rekavši da su potrebne velike promene da bi se izbeglo ponavljanje
finansijskog urušavanja.
Na sastanku na visokom nivou u Beloj kući, republikanski poslanici u
Kongresu su rekli da će raditi sa novom administracijom da bi predlog izmena
regulative finansijskog tržišta bio završen u naredne dve sedmice.
Obama, demokrata, kaže da je "bolno iskustvo" pokazalo da pravila moraju da
budu modernizovana. "Ekonomija ne može da vodi tržišta 21. veka sa
regulativom iz 20. veka," rekao je on novinarima posle sastanka sa
zakonodavcima.
Izjava predsednika uzdrmala je berzanske ulagače. Akcije na Vol Stritu su
pale posle nervoznog trgovanja.
Obama i vođi grupe dvadeset država (G-20) sastaće se u aprilu u Londonu da
razmotre načine poboljšanja svetskog finansijskog sistema. Obmama želi da
skrene pažnju kako SAD nemaju nameru da odugovlače u ovom poslu.
G-20 - koju čine SAD i vodeće zemlje Evrope kao i ekonomije u brzom razvoju
poput Kine - treba da nađe put za izmenu sistema finansijske regulative koja
je uglavnom oblikovana pri kraju Drugog svetskog rata, na konferenciji u
Breton Vudsu 1944.
Potres u bankarskom i finansijkom sistemu koji je proizvela kriza na
hipoketarnom tržištu je srž tekuće recesije koja se proširila svetom.
Postoji široka saglasnost među stručnjacima za novčana tržišta - i u SAD i
oko sveta - da je krajnje nužno modernizovati propise rada finansijskih
institucija.
Neki veruju da bi brza akcija na donošenju nove regulative pomogla u
popravci razbijenog finansijskog sistema tako što bi povratila poverenje.
Ali, drugi kažu da bi rad na propisima dok kriza traje mogao da pogorša
stanje.
"Jaka finansijska tržišta traže jasna pravila na putu. Ne zato da bi se
zastrašile finansijske institucije, već da za-štite građane i ulagače i pre
svega da održavaju te finansijske institucije snažnim," rekao je Obama.
Evropka unuja takođe ubrzava hod ka reformi finansijske regulative. Evropska
komisija je juče objavila osnove šireg evropskog pristupa u suočavanju sa "zatrovanom
imovinom banaka" o čemu će raspravljati vođi EU.
Obama kaže da je potreba za reformom regulative opšta. "Izazovi sa kojima
smo suočeni nisu samo Američki, već svetski," kaže on. |
| |
| |
|
| |
| Kokain jeftiniji od čaše vina ili šolje kafe |
| |
Međunarodni savet za kontrolu narkotika, specijalizovana agencija UN,
upozorila je da su krijumačari kokaina otvorili nove rute koje do Zapadne
Evrope vode preko zapadne Afrike i Balkana.
 Balkanske
zemlje, kojima se tradicionalno krijumčari heroin iz Avganistana i centralne
Azije u Zapadnu Europu, sada se sve više koriste kao rute za prevoz kokaina
u Evropu.
Ijan Oliver, koji radi u Međunarodnom savetu, kaže za BBC da su se zbog
hiperprodukcije kokaina u Latinskoj Americi i prezasićenosti tržišta u
Severnoj Americi poslednjih nekoliko godina krijumčari okrenuli Evropi.
Droga se šalje uglavnom putničkim avionima. Kokain najčešće prenose
takozvane mule, šverceri koji progutaju veću količinu belog praha spakovanog
u kondom.
Međunarodni savet, sa sedištem u Beču, navodi u svom najnovijem izveštaju da
je kao posledica "veće ponude" znatno pala cena kokaina, a porastao broj
zavisnika od te droge. U nekim delovima Zapadne Evrope kokain je sada
navodno jeftiniji od čaše vina ili šolje kafe.
Iako je nemoguće proceniti koliko tačno kokaina prođe kroz balkanske zemlje,
jasno je da je cena te droge u Zapadnoj Evropi pala na najniži nivo u
poslednjih deset godina.
U izveštaju se ocenjuje da je organizovani kriminal na Balkanu i sprega
kriminalaca, političara i sumnjivih poslo-vnih ljudi i dalje veliki izazov
za policije zemalja tog regiona.
Prema podacima nadležnih službi na Kosovu, količine zaplenjenog kokaina su
poveća-ne, ali heroin ostaje glavna droga koja se krijumčari preko Kosova.
Predstavnici Medunarodnog saveta procenjuju da se preko Balkana godišnje
preveze 100 tona heroina.
Predsedavajući Medunarodnog saveta Hamid Ghodse naglašava da su putevi za
krijumčarenje kokaina i drugih droga postali dobro uhodani, krijumčari
organizovani, a Balkan, "leglo kriminala i nasilja tokom rata u bivšoj
Jugoslaviji", postao je jedna od najsigurnijih zona za transport droge.
Novi trend šverca kokaina kroz balkanske zemlje uočen je na osnovu nekoliko
većih za-plena te droge u regionu u poslednjih nekoliko godina.
U Makedoniji je 2007. u jednoj akciji zaplenjeno 480 kilograma kokaina. To
je prvi takav slučaj u toj zemlji. Takode, u Albaniji je u dve akcije
zaplenjeno po 200 kilograma kokaina, a takvih slučajeva je bilo i u
Bugarskoj.
Šef odeljenja kosovske policije za borbu protiv organizovanog kriminala
Fatos Haziri izjavio je za BBC da su zemlje u regionu tokom tranzicije
institucionalno oslabile i da su zato laka meta za krijumčare droge.
Haziri ocenjuje da je politička i ekonomska nestabilnost u regionu glavni
razlog što što krijumčari dosta lako i bez velike opasnosti da budu uhvaćeni
prelaze granice.
Međunarodni savet za kontrolu narkotika takođe navodi i da su šverceri
napravili velike zalihe kolumbijskog, bolivijskog i peruanskog kokaina u
Gani, Nigeriji i drugim zapadnoafričkim zemljama.
Krijumčari su napustili puteve koji su vodili preko Kariba i severnog
Atlantika, kako bi izbegli američke i britanske pomorske luke u kojima je
kontrola daleko rigoroznija i uspešnija nego u lukama afričkih zemalja.
Otud je zapadna Afrika postala veliko čvorište za za dalje rašturanje
kokaina prokrijumčarenog iz zemalja Južne Amerike.
Zapadna Afrika je interesantna krijumčarima zbog relativno neefikasne
policije, kao što je Balkan interesantan zbog tamošnje razgranate mreže za
krijumčarenje heroina iz Azije dalje u Evropu. |
| |
| |
|
| |
| Većina života na Zemlji biće uništena do
kraja veka |
| |
Klimatske promene će uništiti većinu života na Zemlji do kraja ovog veka, a
čovečanstvo je zakasnilo da spreči tu katastrofu, smatra vodeći britanski
naučnik za klimu Džejms Lavlok.
Lavlok (89), koji je poznat po svojoj Gaja teoriji prema kojoj je Zemlja
vrsta živog organizma, rekao je da će zbog visokih temperatura neki delovi
sveta da se pretvore u pustinje i da će se podići nivo mora i poplaviti
druge delove.
"Tlo će postepeno da se pretvori u šipražje i pustinju. To će biti kao kad
bi se Sahara postepeno kretala ka Evropi. Ali ne radi se samo o Evropi, ceo
svet će se menjati u tom smislu", rekao je.
 On
je dodao da su verovatno osuđeni na propast prokušaji da se smanji emisija
gasova koji zagrejavaju planetu, kao što je ugljen-dioksid (CO2). Čak i kad
bi svet našao način da svede emisiju tih gasova na nulu, sada je prekasno da
se ohladi Zemlja, smatra on.
"To je malo kao supertanker, ne možete da ga zaustavite samo isključivanjem
motora. Ako bi nekim čudom odjednom mogli da smanjite CO2, Zemlja se ne bi
odjednom ohladila", rekao je on.
Lavlok, koji je govorio uoči izdavanja nove knjige o klimi, smatra da su
kampanje za pomociju recikliranje đubreta ili korišćenja obnovljive energije,
kao što je vetar i solarna energija, gubljenje vremena. On kaže ipak da će
nuklearna energija pomoći da se zadovolje rastuće potrebe za energijom.
Britanski naučnik smatra da bi napore trebalo koncentrisati na stvaranju
utočišta u oblastima koja će izbeći najgore efekte klimatskih promena.
U njegovoj apokaliptičnoj teoriji predviđa se propast useva, suša i smrt u
dosad neviđenim razmerarama. Stanovništvo ovog vrelog, neplodnog sveta moglo
bi da spadne sa oko sedam milijardi na jednu milijardu do 2100, a ljudi će
se otimati za sve manje resursa.
"Biće to umiranje na veliko od gladi i manjka vode. Moglo bi da se smanji (stanovništvo)
na milijardu ljudi ili manje", rekao je Lavlok u intervjuu Rojtersu.
Do 2040. temperature u evropskim gradovima povećaće se na prosečno 43
stepeni Celzijusovih leti, kao sada u Bagdadu i u delovima Evrope tokom
toplotnog talasa 2003.godine, smatra on.
 U
njegovoj knjizi "Nestajuće lice Geje" (The Vanishing Face of Gaia) on kaže
da ljudi treba da prestanu da se prave da postoji neki način da se vrati ona
bogata, udobna, zelena i lepa Zemlja koju smo ostavili negde u dvadesetom
veku.
On je dodao da su destrukcija ekosistema za poljoprivredu, seča šuma i brzi
rast ljudske populacije i stoke još dodatno pojačali problem.
Lavlok, koji je ranije skeptično gledao na crna predskazanja, priznaje da se
ne oseća baš prijatno u svojoj novoj ulozi moderne Kasandre, proklete
proročice iz grčke mitologije čija predskazanja su ignorisana.
Ipak, rekao je da su razmera i brzina kojom se približava ova kriza toliko
veliki da mora nešto da kaže i dodaje da ga i dalje čudi što izgleda da svet
ne uviđa hitnost problema.
On je dodao da ne treba njega kriviti za užasna predviđanja i da je čak i UN
telo za klimatske promene u izveštaju iz 2001. nagovestilo da će temperature
do 2040. i 2050. da budu užasno visoke.
"Ja samo skrećem pažnju ljudi na to", rekao je on. |
| |
| |
|
| |
| Led na severnom i južnom polu se topi brže |
| |
Led na severnom i južnom polu topi se brže nego što se prethodno mislilo i
zbog toga se nivo mora povećava, kao i klimatsko zagrevanje, upozorili su
danas naučnici u Ženevi.
U studiji organizacije Međunarodne polarne godine, koja je obavljena 2007. i
2008, učestvovalo je nekoliko hiljada naučnika. Oni su naveli da je
zagrevanje Antarktika "mnogo veće nego što se mislilo", kao i da se led topi
naročito na severu Antlantika, kod Grenlanda.
 Povećanje
nivoa mora i promena temperature vode dovode do klimatskih promena i poplava
obala, tokom oluja.
"Imamo podatke o prome-nama struje vode, što bi moglo da izazove ozbiljne
posledice u klimatskom sistemu u celom svetu", rekao je direktor
organizacije David Karlson.
Zaleđene oblasti, često nepristupačne, kao što su polarni regioni, oduvek su
bili najpouzdaniji kriterijumi za klimatske promene i uticaj opštih uslova u
okeanima i atmosferi.
Vode u morima i okeanima oko Antarktika se greju brže, na-vodi se u studiji
i dodaje da ono što se dešava u polarnim regionima direktno utiče na ceo
svet. |
| |
| |
|
| |
| Praistorijska riba začetnik seksualnog života |
| |
Seks je bio deo života živih bića pre 380 miliona godina, mnogo ranije nego
što se prethodno mislilo, saopšteno je u Londonu.
Interna oplodnja je bila rasprostranjena kod praistorijskih riba koje su
živele na koralnim grebenima pre najmanje 380 miliona godina, navodi se
najnovijoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu Nejčer. To otkriće je
žnačajno za istoriju reprodukcije kičmenjaka, uključujući i čoveka.
Londonski paleontolog Zerina Johanson i njena ekipa naučnika iz Australije,
gde su pronađeni fosili riba, zaključili su da je kopulacija (snošaj) bio
česta kod nekih izumrlih vrsta ajkula, jer su pronađeni fosili embriona.
Fosili sa embrionom su veoma retki i stručnjaci su prvobitno mislili da je
embrion bio poslednji obrok praistorijske ribe, a da nije reč o reprodukciji.
Naučnici su smatrali da je tako drevna riba imala primitivniji način
reprodukcije, odnosno da je oplodnja jajne ćelije bila vantelesna, u moru,
kao što je i sada slučaj s mnogim vrstama riba. |
| |
| |
|
| |
| Sen Loranova kolekcija za više od 370 miliona
evra |
| |
Prodaja privatne zbirke umetničkih dela Iva Sen Lorana i Pjera Beržea, donela
je ukupno 373,5 miliona evra, saopštio je potpredsednik francuske filijale
kuće Kristi koja je organizovala aukciju.
"Večeras sam veoma srećan. Uveren sam da će ih oni koji su kupila ta
umetnička dela, voleti", izjavio je Berže (78) koji je tu kolekciju pravio
50 godina, sa svojim životnim saputnikom, modnim kreatorom Sen Loranom koji
je umro juna prošle godine.
Već prvog dana prodaje, u po-nedeljak uveče u Gran paleu, u Parizu, ta
aukcija je postala najznačajnija na svetu prodaja radova iz neke privatne
zbirke.
Za manje od tri sata licitiranja, za više od 206 miliona evra otkupljena su
dela modernih majstora i impresionista.
Raniji rekord u ceni postignutoj za neku privatnu zbirku datira iz 1997.
kada je kolekcija Viktora i Sali Ganc u Njujorku prodata za 163 miliona evra. |
| |
| |
|
| |
| Ekonomska kriza ugrožava proširenje EU |
| |
Svetska finansijska kriza sve više umanjuje nade u dalje proširenje Evrope
unije na istok i dovodi u pitanje viziju jedinstvene Evrope, piše danas
britanski dnevnik "Gardijan".
Neodlučnost Evropske unije da pomogne istočnoevropskim zemljama da se izbore
sa finansijskom krizom dovodi u pitanje budućnost politike proširenja, piše
"Gardijan".
 Ako
EU ima odgovor na finansijski požar koji se rasplamsava u istočnoj Evropi,
ona ga drži za sebe, ali što duže članice Unije budu oklevale, sve je veća
opasnost da plamen zahvati ceo kontient i da bude naneta trajna šteta težnji
EU za širom i dubljom unijom.
Bogate zapadnoevropske zemlje, predvođene Nemačkom, strahjuju da bi
nestabilnost na istoku kontinenta mogla dodatno da naškodi njihovim
ekonomijama u krizi, piše list.
Političke posledice neodlučnosti EU su brojne, a jedna od glavnih je i
mogućnost definitivnog okončanja politike proširenja na istok, kojoj je već
štetu naneo zastoj oko Lisabonskog ugovora.
Ne samo Srbija, koja zaostaje u integraciji jer nije uhapsila haškog
optuženika Ratka Mladića, već i Crna Gora, Makedonija i druge balkanske
zemlje, kao i Turska, već su proteklih meseci mogle da vide kako se njihove
šanse smanjuju pošto su razotkrivene slabosti Evrope - ekonomske, političke
i institucionalne.
Sastanak šefova diplomatija EU u Briselu ove nedelje samo je pokazao šta ne
valja i šta ne funkcioniše u EU, piše "Gardijan".
Umesto da se hitno pozabave velikim dugom Mađarske, padom proizvodnje u
Poljskoj, raspadom koalicija u baltičkim zemljama i protestima u Ukrajini,
ministri EU su potrošili vreme na raspavu o sporu Slovenija i Hrvatske oko
prava na ribolov.
"Gardijan" ukazuje i na posledice ekonomske krize i na odnose samih članica
EU, navodeći da je prijem novih članica u EU razvejao mnoge iluzije. Dok su
bogatije zemlje povećale javnu potrošnju, nove članice su primorane da
smanje potrošnju.
Dnevnik "Dejli telegraf" piše da je proširenje Evropske unije odloženo zbog
straha od sve snažnijih protesta zbog priliva stranih radnika, prenosi
Bi-Bi-Si (BBC).
Nemačka i holandska vlada su blokirale dalje proširenje na istok jer
strahuju da bi to moglo da poveća napetosti u vezi sa pitanjem
nezaposlenosti u vreme ekonomske krize.
Nemačka i Holandija strahuju i da bi, ako se uzme u razmatranje zahtev Crne
Gore za prijem u članstvo, ubrzo zatim mogli da uslede zahtevi Albanije,
Bosne i Hercegovine i Srbije.
Neimenovani evropski diplomata, piše "Dejli telegraf", izjavio je da
prilično veliki broj članica Unije smatra da dalje proširenje nije samo
tehničko već duboko političko pitanje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
