|
|
Broj 1191, 06. mart 2009.
| Sat i glas za planetu zemlju |
| |
Još svega tri nedelje dele nas od globalne akcije Sat za planetu Zemlju, koja
poziva da na sat vremena, od 8:30 do 9:30, 28. marta uveče, ugasimo svetlo i
isključimo aparate i, štedeći struju, zaštitimo planetu na kojoj živimo.
Akcija je počela pre dve godine, u Sidneju, Australija, kao lokalna
inicijativa, a već je poprimila globalne razmere. Kako na sajtu piše,
pretvorila se u prve globalne izbore, gde svako treba da se odluči između
Zemlje i globalnog zagrevanja - isključivanjem prekidača dajemo glas planeti
Zemlji, a u suprotnom opredeljujemo se za globalno zagrevanje.
Prve godine, akcija je obuhvatila oko 2,2 miliona domova i firmi, prošle je
oko 50 miliona ljudi ugasilo sijalicu, a ove godine cilj Svetskog fonda za
zaštitu prirode je da naša planeta dobije milijardu glasova. Do sada je
prijavljeno 75 zemalja i pokrajina iz čitavog sveta. Veći deo Evrope
učestvije, ali i Južna Afrika i Kenija kao prve afričke zemlje, kao i Indija
i Kina kao najmnogoljudnije zemlje.
U Kanadi je za akciju prijavljeno stotinu gradova. Informacije o akciji i
dalje se šire, ponajviše preko raznih sajtova za druženje.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti, koji podržava akciju, smatra da ona iz
nas izvlači ono najbolje, a gradonačelnik Toronta Dejvid Miler planira da
taj sat, u subotu 28. marta, od 8:30 do 9:30, provede na trgu Nejtan Filips.
On najavljuje da će se grad i građani masovno odazvati pozivu, a da će biti
ugašeno sve osvetljenje koje nije neophodno. Miler, koji je ujedno i
predsedavajući Grupe 40 velikih gradova lidera u borbi protiv klimatskih
promena, kaže da je izuzetno važno da se gradovi i građani udruže u borbi
protiv klimatskih promena, a da je Sat za planetu Zemlju izvanredna prilika
za to. |
| |
| |
|
| |
| Kanada jedna od idealnih lokacija za
putovanja i turizam |
| |
Po mišljenju Svetskog ekonomskog foruma, Kanada se našla na petom svetske
lestvice idealnih lokacija za razvoj putovanja i turizma. U konkurenciji su
bile ukupno 133 zemlje, a Kanada se prethodno nalazila na devetom mestu.
 Rangiranje
je bazirano na indeksu putne i turističke konkurentnosti, kojim su
upoređivani različiti aspekti iz oblasti regulatorne i poslovne politike,
označeni kao bitni za konkurentnost u turizmu širom sveta. Tema ovogodišnjeg
izveštaja je 'Snalaženje u vreme turbulencije' i odslikava teškoće sa kojima
se ovaj sektor suočava i koje mora da prevaziđe ukoliko želi da obezbedi
snažniji razvoj u budućnosti. To se posebno odnosi na uticaj cene nafte na
turizam, kao i na značaj cena na priliv turista.
U trećem godišnjem izjašnjavanju predstavnici SEF-a su istakli da su
prirodne lepote, kulturna bogatstva, visoko rangirana infrastruktura za
vazduhoplovni saobraćaj, kao i napori za promovisanje turizma u inostrantsvu,
ključne za visoko rangiranje Kanade, ali se ističe potreba za boljom brigom
o zaštiti životne sredine kao veoma bitnim uslovom za očuvanje sadašnje
visoke pozicije.
Ispred Kanade našli su se Švajcarska, Austrija, Nemačka i Francuska, a u
prvih deset našle su se još i Španija, Švedska, SAD, Australija i Singapur.
Što se tiče prostora bivše Jugoslavije, najbolje plasirana je Hrvatska, na
34. mestu, a odmah za njom je Slovenija, kao 35. Crna Gora se nalazi na 52.
mestu, Makedonija je zauzela 80. poziciju, Srbija je na mestu broj 88, dok
je Bosna i Hercegovina 107. Od svih njih, Srbija je napravila najveći pad,
čak za deset mesta u odnosu na prošlu godinu, a najveći skok Crna Gora , za
sedam mesta.
Afrička zemlja Čad je ubedljivo poslednja, zbog nestabilne situacije i
siromaštva u zemlji.
U anketi je učestvovalo oko 13 hiljada direktora iz čitavog sveta, koji su
procenjivali čitav niz faktora bitnih za turizam, počev od putne i
turističke infrastrukture, preko regulative za rad, bezbednost i sigurnost,
zdravlje, vladinu politiku u oblasti turizma i prirodne i kulturne resurse. |
| |
| |
|
| |
| Sajber-siledžijstvo u porastu jer je 'kul' |
| |
Sajber-siledžijstvo je u porastu među kanadskom omladinom, govore podaci
Majkrosofta Kanada i Jutografi o sigurnosti interneta. Stručnjaci iz ove dve
kuće ustanovili su da je 60 odsto mladih iskusilo neki vid ovakvog
siledžijstva, a 16 odsto priznalo da su i sami to radili.
 Posebno
zabrinjava što se tri petine mladih slaže da ljudi bivaju nasilni jer je to
'kul', ali je verovatno bitno i to da su mladi u istom procentu odgovorili
da nisu imali nikakvih posledica svog nasilja putem interneta.
Pripadnice ženskog pola su malo češće izložene interne nasilju, nego
muškarci, ali je razlika prilično zanemarljiva, svega 5 odsto. Takođe, skoro
dvostruko više mladih između devet i 17 godina starosti je sada izloženo
maltretiranju putem interneta, nego što je to bio slučaj pre svega pet
godina.
Isto tako, zabrinjava i to što previše dece, bez obzira što su svesni da
mogu postati žrtve onlajn maltretiranja, ipak ulazi u rizik i omogućava
internet lovcima da ih 'uhvate'. Gevin Tompson, jedan od direktora
Majkrosoft Kanada, upozorava da su mladi i dalje ubeđeni da im se ništa ne
može dogoditi kada su na internetu. On smatra da je roditeljska greška što
dozvoljavaju da njihova deca u svojim sobama imaju pristup internetu, što
dokazano dečake uvlači u sajber kockanje i druge sporne aktivnosti. Svaki
četvrti dečak tada ide na sajtove sa oznakom 'samo za odrasle', a svaki peti
na sajtove sa slikama ili spotovima sa nasiljem, tučom ili rasizmom.
Zbog raznih mreža za druženje, siledžijstvo na internetu postaje sve veći
problem.
Na sajtovima za druženje najčešće se laže kada se navode godine, ali gotovo
svaki šesti učesnik diskusija se lažno predstavlja.
Tri četvrtine mladih smatra da je veoma obazrivo kada su u pitanju lične
informacije koje iznosi na internet, ali se veoma često dešava da iznesu
podatke na osnovu kojih može da se ustanovi njihov identitet, poče od imena
škole, preko e-mejl adrese, profila i imena grada u kojem žive.Svaki treći
anketirani priznao je da je prihvatio nepoznatu osobu za prijatelja.
Anketa je sprovedena tokom januara ove godine, a na pitanja je odgovorilo
1065 mladih od devet do 17 godina starosti. |
| |
| |
|
| |
| Dečaci kradu automobile |
| |
Ovih dana hamiltonska policija je privela jednog 14-godišnjeg dečaka, koji je
do sada već 'pozajmio' 98 automobila i vozikao se gradskim ulicama devet
meseci, a da ga niko nije primetio.
 Zaprepašćeni
građani se pitaju kako je moguće da tako mali dečak pravi takve prekršaje,
toliko dugo i u tolikom broju, ali u policiji objašnjavaju da je to moguće
ako se sve odvija pod plaštom noći i ako se kreće sporednim, umesto
prometnim ulicama. Pored toga, u pitanju su kratke vožnje, a potom
napuštanje automobila na nekom sličnom zabačenom mestu, tako da je policiji
veoma teško da uđe u trag.
Automobili koje je ovaj dečak 'pozajmljivao' su oštećeni, jer je provaljivao
da bi ušao u njih. Inspektor Voren Korol ističe da nema naznaka da se radi o
organizovanom kriminalu ili da je dečak imao bilo kakve druge pobude sem da
se zabavi.
Stručnjaci skreću pažnju da zabrinjava što se spušta starosna granica za
početak bavljenja kriminalom, te da u nekim delovima zemlje automobile kradu
deca čak od osam ili devet godina. Različite pobude stoje iza ovih krivičnih
dela, a najčešće je u pitanju pokazivanje pred vršnjacima. Većina ove dece
prestane da se bavi kriminalnim radnjama kada odraste i sazri. |
| |
| |
|
| |
| Prvo sigurno reprogramiranje ćelija u matične |
| |
Tim naučnika iz torontske bolnice Maunt Sinaj, na čelu sa Andrasom Negijem,
prvi u svetu uspeo je da reprogramira ćelije odrasle osobe u matične ćelije
nalik na embrionske, bez korišćenja potencijalno opasnih virusa koji mogu da
izazovu rak.
 Naučnici
širom sveta su u poslednje dve godine intenzivno radili na pronalaženju
bezbednog načina reprogramiranja ćelija, zvanih indukovane pluripotentne
matične ćelije, i timu iz Toronta je to prvom pošlo za rukom. Oni su
započeli rad na ovom projektu marta prošle godine, a ubrzo su počeli
saradnju sa jednim britanskim timom, na čijem čelu je bio Kejsaki Kadži, sa
Univerziteta u Edinburgu, pošto su ustanovili da su na istom tragu. Umesto
korišćenja virusa u reprogramiranju ćelija, oni su identifikovali DNK niz,
nazvan piggyBac, koji može da prenese faktor rasta na ćelijski hromozom i da
se posle reprogramiranja u potpunosti ukloni.
Ovim otkrićem premošćena je jedna od najvećih prepreka u upotrebi tehnike
reprogramiranja koje se koriste u potrazi za novim lekovima, pronalaženju
inovativnih tretmana u lečenju i stvaranju personalizovanih organa i tkiva
za obolele. Matične ćelije mogu, naime, da pređu u ćelije krvnog ili bilo
kog drugog tkiva. One doprinose, između ostalog, razrešavanju problema
odbacivanja stranog tkiva, koje se pojavljuje pri transplantacijama.
Eksperti naglašavaju da će laboratorije širom sveta ubrzo početi da
primenjuju ovo otkriće koje će, po njihovom uverenju, ubrzati dalje
napredovanje u ovoj oblasti biologije. |
| |
| |
|
| |
| Poreski službenik u dosijeima tražio
izabranicu srca |
| |
Do izabranika ili izabranice srca stiže se na različite načine, ali jedan
mladić iz Vankuvera sasvim sigurno nije izabrao pravi.
Na osnovu internog vladinog dokumenta, Vankuver San je objavio da je jedan
poreski službenik koristio podatke iz kompjutera Agencije za prihode kako bi
pronašao informacije o ženama između 30 i 40 godina starosti. Uz pomoć
podataka o adresi, prihodima i bračnom stanju, on je birao sa kojom bi mogao
ili želeo da se viđa.
Ispostavilo se i da se on zabavljao, a potom i živeo sa jednom ženom do
čijih podataka je tako, nelegalno došao.
 Sumnje
u njegovo ponašanje javile su se još pre skoro dve godine, kada je šef
primetio on-lajn upitnik za zakazivanje sastanka na kompjuteru ovog
službenika. Istraga je pokazala da je on ušao u šezdesetak poreskih dosijea
koji nisu bili u opisu njegovog radnog mesta. Neki od dosijea odnosili su se
na njegovu majku i rođake, dok je u više od 20 slučajeva u pitanju bila neka
slobodna ženska osoba iz Vankuvera, približno njegove starosti, rođena
između 1970. i 1980. godine.
U razgovoru, ovaj službenik je pobijao da je radio išta neprilično i da je
potpuno besmisleno povezivati njegov ljubavni život sa traženjem podataka po
dosijeima, pošto je imao pristup u hiljade dosijea tokom svog rada u
poreskoj službi. Ipak, istraga je pokazala da je on na taj način stupio u
kontakt sa tri osobe, a sa četvrtom je jedno vreme i živeo zajedno, tokom
2004. i 2005. godine. Interna kontrola pronašla je i druge propuste u radu
ovog službenika, poput neopravdanog odsustvovanja sa posla, nepoštovanja
rokova i slabih rezultata.
Novinari Vankuver Sana nisu uspeli da utvrde da li ovaj službenik i dalje
radi za poresku službu, kao ni to da li su stranke dobile informaciju o
zloupotrebi njihovih poreskih dosijea. |
| |
| |
|
| |
| Opsednutost hitnom službom |
| |
Sud u Kvebeku osudio je Mari-Iv Din, 23, na sedam meseci uslovno, naložio
nastavak terapije za kontrolu besa i zabranio joj posedovanje mobilnog
telefona, zbog toga što je tokom 15 meseci, između januara 2006. i aprila
2007. godine, pozvala hitnu službu oko deset hiljada puta.
Na sudu je istaknuto da su Din i još jedna osoba toliko puta zvale službu
911 da se dešavalo da su pojedinih dana blokirale liniju i onemogućile da
služba reaguje u stvarno hitnim situacijama. U izveštaju o njenoj ličnosti
stoji da se radi o osvetoljubivoj, agresivnoj i nezreloj osobi, koja mrzi
policiju, tako da je i kazna primerena. Prva tri meseca, od ukupno sedam,
provešće u kućnom pritvoru, a potom će biti u obavezi da još dodatnih 18
meseci ispunjava određene uslove.
Napomenuto je da joj, ukoliko ponovi bilo kakav sličan prekršaj, sledi
zatvorska kazna. |
| |
| |
|
| |
| Čuvanje ostrva za sto hiljada dolara |
| |
Sedmoro Kanađana našlo se među 50 osoba koje su u užem spisku izabranih za
Najbolji posao na svetu - opušteni, plaćeni, šestomesečni boravak na rajskom
ostrvu kod Velikog koralnog grebena, Kvinslend, Australija, sa platom od 100
hiljada dolara.
Na ovaj konkurs javilo se blizu 35 hiljada zainteresovanih iz 200 zemalja
sveta, koji su u svojim video prijavama objašnjavali zbog čega smatraju da
baš oni treba da budu izabrani za 'čuvara' ostrva. Komisija Ministarstva za
turizam Kvinslenda imala je težak zadatak da izabere 50 finalista, a na
veb-sajtu iste video klipove mogu da vide i svi zainteresovani. Posetioci
sajta svojim glasovima će suziti izbor na 11 kandidata, od kojih će posle
intervjua, 6. maja biti izabran pobednik.
Kanadski finalisti su Marsela, turistički vodič iz Britanske Kolumbije,
Mičel, student biologije iz Ontarija, Ani Či, iz Vankuvera, diplomac na
marketingu, Linda, student novinarstva iz Edmontona, Erik, urednik veb-sajta
iz Vankuvera, Melisa, vlasnica kompanije za video-produkciju i Kristina,
turistički pisac iz Ontarija.
Na najbolji posao na svetu izabrani srećnik javiće se 1. jula ove godine, da
bi mu u narednih šest meseci zadatak bio da skuplja poštu, hrani ribice i
čisti bazen u vili sa tri sobe, i da piše blog kojim će promovisati turizam
u toj oblasti. |
| |
| |
|
| |
| Minijaturnom kamerom skrivenom u oku snima
dokumentarac |
| |
Kanadski sineasta Rob Spens (Spence) postaviće minijaturnu kameru u svoje
veštačko oko, kako bi snimio dokumentarni film o nadziranju i prisustvu
bezbednosnih kamera u svakodnevnom životu.
Spens (36), koji je kao tinejdžer ostao bez oka, izjavio je danas u Briselu
da njegov Projekat ajborg (Eyeborg Project) ima za cilj podizanje svesti o
bezbednosnom nadziranju građana.
Prema njegovim rečima, u Torontu je postavljeno 12.000 bezbednosnih kamera.
"Ono što sam otkrio i što je veoma čudno, jeste to što ljudima izgleda ne
smetaju te kamere, ali im je zasmetala kamera skrivena u mom oku jer su
osećali da je njihova privatnost na taj način ugroženija."
Spens je rekao da kamera neće biti povezana s nervima u njegovom mozgu, već
da će imati bateriju i bežični predajnik.
Istakao je da ne namerava da snimi film u rijaliti stilu, i da će kameru
isključivati kada mu ne bude potrebna.
"Ne želim da ulazim u svlačionice, niti da snimam ljude dok se tuširaju",
precizirao je Spens. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
