|
Broj 1191, 06. mart 2009.
Sat i glas za planetu zemlju |
|
Još svega tri nedelje dele nas od globalne akcije Sat za planetu Zemlju, koja
poziva da na sat vremena, od 8:30 do 9:30, 28. marta uveče, ugasimo svetlo i
isključimo aparate i, štedeći struju, zaštitimo planetu na kojoj živimo.
Akcija je počela pre dve godine, u Sidneju, Australija, kao lokalna
inicijativa, a već je poprimila globalne razmere. Kako na sajtu piše,
pretvorila se u prve globalne izbore, gde svako treba da se odluči između
Zemlje i globalnog zagrevanja - isključivanjem prekidača dajemo glas planeti
Zemlji, a u suprotnom opredeljujemo se za globalno zagrevanje.
Prve godine, akcija je obuhvatila oko 2,2 miliona domova i firmi, prošle je
oko 50 miliona ljudi ugasilo sijalicu, a ove godine cilj Svetskog fonda za
zaštitu prirode je da naša planeta dobije milijardu glasova. Do sada je
prijavljeno 75 zemalja i pokrajina iz čitavog sveta. Veći deo Evrope
učestvije, ali i Južna Afrika i Kenija kao prve afričke zemlje, kao i Indija
i Kina kao najmnogoljudnije zemlje.
U Kanadi je za akciju prijavljeno stotinu gradova. Informacije o akciji i
dalje se šire, ponajviše preko raznih sajtova za druženje.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti, koji podržava akciju, smatra da ona iz
nas izvlači ono najbolje, a gradonačelnik Toronta Dejvid Miler planira da
taj sat, u subotu 28. marta, od 8:30 do 9:30, provede na trgu Nejtan Filips.
On najavljuje da će se grad i građani masovno odazvati pozivu, a da će biti
ugašeno sve osvetljenje koje nije neophodno. Miler, koji je ujedno i
predsedavajući Grupe 40 velikih gradova lidera u borbi protiv klimatskih
promena, kaže da je izuzetno važno da se gradovi i građani udruže u borbi
protiv klimatskih promena, a da je Sat za planetu Zemlju izvanredna prilika
za to. |
|
|
|
|
SAD potvrdile da razmatraju Karadžićeve
zahteve |
|
Vlasti SAD potvrdile su da razmatraju zahteve Radovana Karadžića da mu dostave
dokumenta o sastanku svog izaslanika Ričarda Holbruka sa predsednikom Srbije
Slobodanom Miloševićem u julu 1996, kao i da mu omoguće razgovor s
diplomatom koji je tom susretu prisustvovao.
"Vlada
SAD može da potvrdi da je, u odgovoru na zahtev Radovana Karadžića u pismu
od 11. decembra 2008, započela pretragu za materijalima koji bi odgovarali
tom zahtevu, kao i da je pokrenula proceduru kojom bi se njen zvaničnik
učinio dostupnim za intervju", piše u objavljenom pismu koje je sudskom veću
Tribunala uputila Ambasada SAD u Hagu.
Karadžić tvrdi da je na navedenom sastanku, održanom 18-19. jula 1996. u
Beogradu, postignut sporazum po kojem je Holbruk - u ime SAD, Saveta
bezbednosti UN i samog Tribunala - garantovao da on neće biti uhapšen, niti
izveden pred sud u Hagu, ukoliko se povuče s dužnosti predsednika Republike
Srpske i iz javnog života.
Preko svog pravnog savetnika Pitera Robinsona, Karadžić je od Vlade SAD
zatražio "sve informacije" o tome šta je Holbruk na sastanku govorio o "hapšenju
ili krivičnom progonu Karadžića", te "sve snimke, transkripte, beleške ili
memorandume" o telefonskim razgovorima Holbruka sa drugim zvaničnicima SAD
tokom pregovora, kao i o telefonskim razgovorima između Miloševića i
Karadžića u isto vreme.
Karadžić traži i da SAD omoguće njegovom savetniku Robinsonu razgovor sa
ambasadorom Filipom Goldbergom koji je prisustvovao razgovoru Holbruka i
Miloševića.
U odgovoru na Karadžićeve zahteve, SAD su kao preduslov zatražile da
Tribunal i odbrana garantuju da će tražene materijale - ako postoje -
koristiti samo kao osnovu za prikupljanje novih dokaza, te da ih neće
obelodaniti, niti drugačije upotrebiti, bez dozvole vašingtonske
administracije.
O tome da li će pružiti tu garanciju, koja je predviđena sudskim pravilnikom,
sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija odlučiće naknadno.
Karadžić je optužen je za genocid u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, te
zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima širom te republike
1992-95. |
|
|
|
|
Da li će recesija pasti u depresiju? |
|
Depresija ne mora da bude velika - sa redovima za hleb, eksplozijom
nezaposlenosti i brisanjem vrednosti akcija na berzama.
Privreda,
kažu danas američki ekonomisti, može da utone u blažu depresiju, onu koja se
piše sa malim "d". A to je ono što se možda događa danas.
Nevolja je što, za razliku od recesije koja se lako defini-še, nema čvrstih
pravila za ono što čini depresiju. Svi se uglavnom slažu da depresije nije
bilo posle epskih nevolja iz tridesetih godina.
Ali, sa svakim novim naslovom o teškom vremenu, od kojih poslednji govori od
alarmantnom smanjenju ekonomije SAD za 6,2 odsto u četvrtom kvartalu,
izgleda da nova depresija kuca na vrata.
"Verovatno smo već u depresiji. Ali, nećemo je priznati pre nego što prođe
godina, pošto moramo da je vidimo iza nas," kaže Piter Moriči profesor
ekonomije na univrzitetu u Merilendu.
Niko u SAD ne spori da je tekući privredni zastoj recesija. Recesija ima dve
zgodne odrednice, obe sad prisutne - dva uzastopna kvarala eonomskog pada, i
kad to kaže Nacionalni biro za ekonomska istraživanja.
Objava depresije je mnogo složenija.
Po jednoj odrednici, depresija je ekonomsko opadanje dugo tri godine ili
duže, sa padom produkcije od 10 procenata i stopom nezaposlenosti iznad 10
odsto. Tekuće opadanje se u tu definiciju još ne uklapa: staro je 15 meseci,
pad proizvodnje je 6,2 odsto a stopa nezaposlenosti isnosi 7,6 proceneta.
Druga definicija kaže da je depresija uporna recesija tokom koje
stanovništvo mora da se odriče dela imovine da bi plaćalo svakodnevne
životne potrebe. Za neke porodice u SAD, to se sad dešava.
Analitičari kažu da je depresija recesija koja se "ne ispravlja sama" zbog
fundamentalnih problema u ekonomiji, kao što su propale banke ili ogroman
trgovinski manjak.
Ili, možda je depresija što god korporativna Amerika kaže da je jeste. Neki
ekonomisti u SAD već govore o depresiji u opisima tekućeg stanja.
Velika depresija iz tridestih godina je i dalje noprikosnovena.
Nezaposlenost je bila veća od 25 proceneta. Od 1929. do 1933. godine
američka ekonomija se umanjila za 27 odsto. Akcije su izgubile 90 proceneta
vrednosti.
Malo je ekonomista koji očekuju da će sadašnje usporavanje biti nastavak.
Prošlogodišnji pad akcija na Vol Stitu jeste bio najveći od 1931. godine,
ali je bio veoma daleko i od naznaka kraha iz 1929.
Niko ne zna, i niko ne može da kaže sa sigurnošću kad će i da li će
usporavanje privrede preći iz recesije u depresiju.
Pre tridesetih godina svako ozbiljnije posrtanje ekonomije zvalo se
depresija. Izraz "recesija" nije ušao u svakodnevni govor dok se "depresija"
nije našla zarobljena pod teretom sećnja na tridesete.
Kad je ekonomija kolabirala ponovo 1937. godine niko nije hteo da to zove
depresijom, i tad je recesija prvi put izašla na scenu.
Većina posleratnih američkih recija nastajala je pošto bi Federalne Rezerve
povećale kamatne stope da ohlade brzi ekonomski rast i inflaciju. Zatim bi
centralna banka smanjivala kamate da ponovo pokrene ekonomiju, pre svega
stanogradnju i automobilsku industriju.
Stanogradnja i automobilska industija su i sad bili predvodnici, ali ne iz
recesije nego u nju. |
|
|
|
|
Američke kompanije spremne za ofanzivu na
Kubu |
|
Otvaranje restorana Mekdonalds na komunističkoj Kubi još nije verovatno, čak i
sa Barakom Obamom u Beloj kući i izgledima za bolje američko-kubanske odnose
na vidiku.
Ali, džin brze hrane je samo jedan od mnogo sličnih američkih kompanija koje
su registrovale oko 5.000 svojih marki na Kubi, čekajući dan kada će se
konačno iskrcati na ostvro od kojeg ih deli uzak pojas Meksičkog zaliva i
ogroman ideloški jaz.
Na listi su takvi simboli kapitalizma kao što su Najki, Viza i Starbaks ali
i drugi, manje očekivani, poput bivše košarkaške zvezde Medžika Džonsona i
Patrika Ivinga ili borca protiv zločina iz stripa i filma - Betmena.
U decembru je kubanski Ured za intelektulanu svojinu registrovao nove
proizvode Koka-Kole, Gugla i Forda, navodi Rojters.
Mnoge američke marke su na Kubi registrovane još pre 1. januara 1959. godine
kada je revolucija dovela na vlast Fidela Kastra i preoblikovala ostrvo iz
kapitalističkog saveznika SAD u komunističkog neprijatelja.
Registrovana imena - Tajmeks, Polaroid, Kodak, Dženeral Motors, Teksako -
prizivaju vreme kada je Kuba bila potrošačko društvo naklonjeno američkoj
robi, koja je uglavnom nedostupna od kako su SAD zavele trgovinski embargo
protiv ostrva 1962.
Najveći talas registracija bio je početkom 1990-ih godina kada je Sovjetski
Savez koji je subvencionisao kubansku privredu sa oko četiri milijarde
dolara godišnje, propao i kada je Kastrov sistem zapao u nevolje.
Sistem je preživeo i od tada registracija američkih marki na ostrvu prati
stanje američko-kubanskih odnosa: raste kad su bolji i pada kada su gori.
Broj prijava pao je za 36 od-sto tokom administracije predsednika Džordža
Buša, čija je politika čvste ruke prema Havani povećala napetost između dve
zemlje.
Očekuje se da će dolazak Obame doneti nov stav prema Kubi i ofanzivu
američkih kompanija u potrazi za novim tržištima.
Obama je prvi predsednik SAD koji je u poslednjh pola veka rekao da je
voljan da razgovara sa kubanskim vođama i obećao da će olabaviti trgovinski
embargo.
Analitičari iz obeju zemalja danas kažu da se može očekivati novi talas
registracija američkih marki na Kubi, ali ne dok ne prođe svetska
finansijske kriza.
Kompanije koje žele da se registruju na Kubi, klade se na budućnost, kažu
analitičari. Čak i sa Obamom kao predsednikom, američke firme ne očekuju da
će se kubansko tržište, koje im je bilo van domašaja 47 godina, otvoriti
preko noći.
Očekuje se, međutim, da će kompanije koje imaju registovane marke obnavljati
registraciju svakih 10 godina, kao što se nalaže, da bi držale "nogu u
vratima" i da bi se zaštile od piraterije. A registracija marke košta samo
oko 1.500 dolara.
Firme žele da zaštite svoja prava, odnosno ne žele da se stvori još jedan
Tajvan 140 kilometara od SAD, gde bi se pravila lažna Najki obuća, kažu
analitičari. |
|
|
|
|
Pitanje od trilion dolara |
|
Postojalo je vreme kada su samo astrofizičari i računovođe u Zimbabveu
koristili reč trilion koja, u SAD, znači milion milona, a u ostatku sveta
hiljadu milijardi.
Odjednom, trilion se našao na naslovnim stranama sa neverovatnom učestalošću,
mada je taj broj tako daleko od uobičajenog shvatanja i praktično ne prenosi
ništa.
Na primer američki budžetski deficit - suma koju je vlada potrošila više od
one koju je zaradila - je sad 1,75 triliona, a nacionalni dug - ukupan
manjak nagomilan iz godine u godinu - je 11 triliona.
To
je neshvatljivo, pa ako pomaže kad se prikaže kao broj, onda je budžetski
deficit SAD danas: 1.750.000.000.000 dolara. A dug: 11.000.000.000.000
dolara.
Trilion je, kaže londonski BiBiSi (BBC), samo jedan od drčnih, nerazumljivih
brojeva koji su se probili na naslovne strane od početka recesije.
Na primer, paket ekonomske podrške predsednika Braka Obame, što svi znaju,
iznosi 787 milijardi dolara (ili nešto više od tri četvrtine triliona).
Izračunato je i objavljeno da je Obamin paket jednak trošenju jednog dolara
dnevno od rođenja Hrista do danas.
Nešto shvatljvije je ukazivanje da je paket jedan od najskupljih projekata
koji je ikad preuzela neka američka vlada.
Samo su borbe i plaćanje za Drugi svetski rat koštali više. Vijetnam je
blizu, ali slanje čoveka na mesec je okazion sa cenom od trećine Obaminog
stimulativnog paketa.
Još više zapanjuje računica da je spasavanje posrnulih banaka (posrnulih od
pohlepe i nesposobnosti) jedva nešto jeftinije - možda 750 milijardi dolara.
Stvaranje novog rezervnog fonda za plaćanje reforme zdravstvenog osiguranja
u prvom budžetu novog predsenika SAD - iznosi dodatne 634 milijarde dolara.
A nije bilo davno kada je reč milijarda počela da se uvlači u leksikon
dnevne politike.
Milijarda se nekad pominjala kao neodređen način preno-šenja osećaja za
veličine koje su graničile sa fantastičnim - kao "milijarde zvezda na nebu."
Brzina verbalne inflacije je zapanjujuća. Većina ljudi još koristi reč
milioner da opiše nekog čije je bogatstvo ogromno, ali je zapravo prisutna
tek od polovine 19. veka u svojom značenju neograničene moći tro-šenja.
Danas je reč milioner nešto manje specijalna. Veruje se da ima 10 miliona
milionera na svetu, pa je milijarder sad onaj koji priziva na mogućnost
neograničene moći trošenja. Ima jedva nešto više od 1.000 milijardera, a
možda i manje posle svetskog kolapsa tokom proteke godine.
Ali, jedva da je svet počeo da se navikava na milijardere kada je reč
milijarder počela da gubi snagu na finansijskoj skali pred kosmičkom silom
triliona, odnosno hiljadu milijardi.
Da bi bili sigurni u razlike pomaže saznanje da je: milion sekundi- 11 dana,
milijarda sekundi -32 godine, a da je trlion sekundi - 32.000 godina.
Jezik političke aritmetike se sasvim odvojio od jezika svakodnevnog života -
i to zastrašujućom brzinom.
Tako je, u ranim danima svog predsednikovanja, Bil Klinton pokušao da od
Kongresa dobije 16,3 milijarde dolara za svoj stimulativni paket, u čemu
nije uspeo možda zato što je to zvučalo kao strašno mnogo para, tad.
Trilionsko računanje je tek na početku. Sledi kvadrilion - a to je zaista
mnogo. |
|
|
|
|
Novi metod za stvaranje matičnih ćelija |
|
Britanski i kanadski naučnici saopštili su da su prona-šli bezbedniji način da
obične ćelije kože pretvore u moćne matične ćelije kako bi se izbeglo
korišćenje ljudskih embriona u te svrhe, saopšteno je u Londonu.
To je prvi put da naučnici mogu da ćelije kože pretvore u matične "pluripotentne"
ćelije, koje mogu da deluju kao matične ćelije embriona i to bez upotrebe
virusa u tom procesu transformacije.
Novi
metod omogućava da neki geni koji su uključeni u taj proces, kasnije budu
uklonjeni, ako nisu potrebni.
Matične ćelije su jedne od najvažnih ćelija ljudskog organizma, zbog
sposobnosti da stvaraju tkiva raznih organa. Najmoćnije su matične ćelije
embriona, jer same mogu da stvore tkivo bilo koje vrste. Međutim iz etičkih
razloga, mnogi osporavaju upotrebu embrionskih ćelija u medicinske svrhe,
zbog čega naučnici traže druge metode.
Stručnjaci već dugo znaju da obične ćelije kože mogu da se pretvore u
matične ćelije, ako se u tom procesu koriste odre-đeni geni. Naučnici moraju,
međutim, da koriste viruse da bi gene ubrizgali u te ćelije, što može potom
dovesti do infekcije ćelija i kasnije do pojave raka.
Alternativni pristup, koji su kanadski i britanski naučnici opisali u
najnovijoj studiji, izgleda da zaobilazi tu vrstu rizika i kasnije
abnormalnosti.
Naučnici su u tom procesu uzeli malo parče DNK (dezoksiribonukleinske
kiseline), po nazivu "transpozon", ili "skačući gen", jer ima sposobnost da
uđe u genetički kod i da nosi do četiri gena. Traspozon se već koristi u
genetičkoj modifikaciji i poznat je od ranije naučnicima.
"To je korak napred prema praktičnoj upotrebi reprogramiranih ćelija u
medicini. Možda ćemo čak u potpunosti prestati da koristimo ljudske embrione
kao izvor za dobijanje matičnih ćelija", navodi se u istraživanju.
Kanadski naučnici su koristili tu tehniku prvo kod laboratorijskih miševa,
kasnije s ljudskim ćelijama kože i pronašli da te reprogramirane ćelije
deluju kao embrionske matične ćelije. Naučnik Ijan Vilmut, poznat po
kloniranju prvog sisara, ovce Doli, rekao je da će proći još mnogo vremena
da se takve ćelije koriste za lečenje, ali je ta nova tehnika veoma značajan
korak napred u medicini.
Naučnici se nadaju da će korišćenjem matičnih ćelija moći da leče teške
bolesti kao što su rak, dijabetes, Parkinsonova bolest ili povrede na
kičmenoj moždini. |
|
|
|
|
Megan Foks - žena sa kojom bi muškarci
najradije u provod |
|
Glumice
Megan Foks i Tina Fej proglašene su za žene sa kojima bi muškarci najradije
išli u provod, objavljeno je na sajtu tabloida Pipl.
U anketi sajta Asylum.com, čija su ciljna grupa muškarci, učestvovalo je
83.000 ispitanika od kojih je 40 odsto glasalo za zvezdu filma
"Transformers" Megan Foks, a 31 odsto za Tinu Fej koja igra u seriji "30
Rock".
Iza njih na listi su starleta Paris Hilton, glumica oskarovka Penelopa Kruz,
fotomodel Kim Kardašijan i glumica Lindsi Lohan.
Od slavnih muškaraca sa kojima bi učesnici ankete voleli da idu u provod, na
prvom mestu je glumac Džordž Kluni sa 35 odsto glasova a sledi njegov kolega
Oven Vilson sa 32 odsto.
Iza njih su olimpijski šampion u plivanju Majkl Felps, reper Džej-Zi, glumac
Džeremi Piven i glumac koji je rešio da se posveti hip-hopu Hoakin Finiks. |
|
|
|
|
Zvonjava mobilnog za lečenje kijavice |
|
Jedna
japanska kompanija koja prodaje melodije za mobilne telefone nudi zvonjavu
koja navodno može da otpuši nos osobama sa kijavicom.
Ponuđene melodije prati i vibracija koja, kako ta kompanija navodi, služi
kao lek protiv kijavice.
Melodija se koristi tako što se mobilni telefon 30 sekundi drži prislonjen
na koren nosa, što navodno može da otpuši sinuse zahvaljujući vibracijama.
Isti postupak bi mogao da bude efikasan i u slučajevima polenske kijavice,
od koje pate milioni Japanaca, dodaje kompanija.
"Razvili smo melodije za mobilne telefone na osnovu naučnih podataka", naveo
je njihov tvorac, dodajući da zvuci i vibracije poštuju fiziološke razlike
između žena i muškaraca kao i "rezonantnost njihovih noseva".
"Frekvencija za muškarce odgovara noti 'la', što je 440 herca, dok je ona za
žene nota 'do' odnosno 532 herca", dodala je kompanija koja, ipak, ističe da
"lečenje" nije uspešno kod svih korisnika. Proizvođač ističe i da "terapija"
ne funkcioniše kod stanovnika Evrope - "stranaca dugih noseva" čiji nosevi
ne reaguju na iste vibracije.
Melodije se mogu preuzeti s internet platformi kompanije Dvango, uz mesečnu
pretplatu. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|