SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1191, 06. mart 2009.

Građani uglavnom nezadovoljni efektima privatizacije
Korist od privatizacije ne vidi 68,6 odsto građana Crne Gore, a čak 59 odsto ne bi uložilo pare u neko domaće preduzeće, rezultati su ispitivanja javnog mnjenja u Analizi efekata dosadašnje privatizacije. Takođe, 32,8 odsto smatra da je koncept privatizacije u Crnoj Gori dobar ali se loše sprovodi, dok 26,8 odsto tvrdi da je loš. Analiza, koju su uradili ekonomski fakulteti Podgorice, Beograda i Ljubljane predstavljena je juče u Podgorici, s tim što su novinari mogli da prisustvuju samo prvom delu skupa i nije im bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja, niti je bilo moguće saznati koliko je koštala izrada tog dokumenta. Novinarima nisu date ni pauer point prezentacije govornika, sa obrazloženjem da će kompletna analiza biti dostupna javnosti nakon što je usvoje Savet za privatizaciju i Vlada. Predsednik Saveta i vicepremijer Vujica Lazović ocenio je da je privatizacija od 1990. do 2007. godine doprinela porastu ekonomije i smanjenju nezaposlenosti, ističući da su posebno pozitivni trendovi zabeleženi od 2002. godine. "Generalno govoreći možemo biti zadovoljni, jer smo stvorili ambijent koji je uticao na privlačenje stranih investitora", rekao je Lazović novinarima nakon prezentacije Analize. Objasnio je da je Crna Gora početkom decenije imala visoku stopu nezaposlenosti, koja je poslednjih godina pala ispod 11 odsto. "Ukupni prihodi od privatizacije od 1995. do 2007. iznosili su 1,5 milijardi evra", kazao je Lazović. Ocenjujući da svaka privatizacija i tranzicija ima određenih propusta i anomalija, Lazović je kazao da globalna kriza neće zaustaviti taj proces u Crnoj Gori. U Analizi se, međutim, navodi da je broj zaposlenih smanjen u većini privatizovanih preduzeća u proseku 37,5 odsto, a najveće smanjenje zabeleženo je u sektoru građevinarstva, drvne i metalske industrije, trgovine turizma i ugostiteljstva. U kompanijama u kojima je nakon privatizacije povećan broj zaposlenih radi se o stopi rasta od 13,7 odsto. Zarade su u većini privatizovanih kompanija u proseku povećane za 30 odsto, a kao glavni uzrok rasta plata identifikovano je smanjenje broja zaposlenih od 42 odsto.

Izborne liste predalo 16 stranaka i koalicija
Izborne liste za prevremene parlamentarne izbore u Crnoj Gori 29. marta podnelo je 16 partija i koalicija, potvrdila je Državna izborna komisija (DIK). Rok za predaju izbornih lista istekao je u sredu u ponoć. DIK treba da se izjasni i potvrdi izborne liste, a za nekoliko dana će žrebanjem utvrditi redosled učesnika izbora na glasačkom listiću. Partije se nadmeću za 81 mesto u Skupštini Crne Gore. Liste su predale koalicija "Evropska Crna Gora" premijera Mila Đukanovića, savez Liberalne partije (LP) i Demokratskog centra (DC), Narodnjačka kolicija - Narodne stranke (NS) i Demokratske srpske stranke (DSS). Koalicione liste predali su i Srpska nacionalna lista (SNL) koju čine radikali, Stranka srpskih narodnjaka (SSN) i grupa građana, Demokratski zavez Albanaca u Crnoj Gori (DSCG) i Albanska alternativa (AA), Albanska koalicija - perspektiva kao i koalicija "Bo-šnjaci i Muslimani zajedno". Za samostalni nastup opredelili su se Pokret za promjene (PZP) Nebojše Medojevića, Socijalistička narodna partija (SNP) Srđana Milića, Nova srpska demokratija (NOVA) Andrije Mandića, Demokratska unija Albanaca (DUA) Ferhata Donoše. Liste su predali i Crnogorski komunisti, albanske nacionalne partije Forca i Partija demokratskog prosperiteta, zatim Stranka penzionera i invalida rada, te Otadžbinska srpska stranka. Za podršku izbornoj listi potrebna su 4.904 potpisa birača što je jedan odsto ukupnog biračkog tela.

Zbog krize raste prodaja brašna i ulja
U trgovinama u Hrvatskoj se zbog recesije promenila struktura robe koja se najbolje prodaje, te je za čak 20 odsto porasla prodaja brašna, a raste prodaja ulja i drugih osnovnih prehrambenih proizvoda. Trgovina je, sudeći po podacima, najžilaviji sektor privrede u ekonomskoj krizi, piše danas "Večernji list". Prema podacima iz Agrokora, njegov trgovački lanac Konzum ostvario je rast od 16 odsto uz prihod od 12,9 milijardi kuna (1,76 milijardi evra) u 2008. godini. Prva dva meseca ove godine takođe donose trend rasta za Konzum Ivice Todorića. Opada potražnja za robom iz neprehrambenog sektora. Građani, kako navodi list, očigledno manje izlaze u restorane, opada prodaja luksuzne robe i skupljih prehrambenih proizvoda. Veliko komešanje nastalo je među trgovačkim lancima različitih profila. Uz Konzum, raste i tržišni udeo Interspara, Lidla i Plodina. Stagnira Metro, a u padu su Billa, Merkator, Getro i Pevec.

Tužilaštvo zatražilo istragu protiv švercera droge
Državno tužilaštvo Crne Gore zatražilo je, u sredu, sprovođenje istrage i određivanje pritvora grupi od 36 crnogorskih i albanskih državljana osumnjičenih za zločinačko udruživanje i krijumčarenje više stotina kilograma droge. Odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala podnelo je zahtev Višem sudu u Podgorici za sprovođenje istrage i pritvaranje 22 državljanina Crne Gore, 13 državljana Albanije i jedne osobe bez državljanstva, saopštilo je tužilaštvo. Od 36 osumnjičenih za zločinačko udrižvanje i krijumčarenje droge, crnogorskim pravosudnim organima nedostupno je pet albanskih državljanina sa prebivalištem na teritoriji Albanije. Osumnjičeni članovi više kriminalnih grupa su od 12. novembra prošle godine prokrijumčarili ka zapadnoj Evropi više stotina kilograma marihuane iz Albanije preko Crne Gore, BiH, Srbije i Hrvatske. Crnogorska policija je krajem prošle nedelje uhapsila 25 osumnjičenih za šverc "modifikovane marihuane - skank" i tada saopštila da su oni tokom 2008. i početkom 2009. godine prokrijumčarili više od dve i po tone te droge. Uz pripadnike sedam bandi, uhapsen je i jedan policajac, službenik zatvora u Spužu kod Podgorice, i dva zatvorenika tog zatvora za koje se sumnja da su učestvovali u švercu droge. Uporedo je albanska policija uhapsila grupu narkodilera u Skadru. "Skank" je modifikovani oblik marihuane koji se u poslednje dve godine proizvodi i u Albaniji, gde kilogram te vrste droge košta od 550 do 650 eura. Kilogram skanka u zemljama zapadne Evrope košta do 3.000 eura.

Savet ministara BiH usvojilo predlog mera za krizu
Savet ministara Bosne i Hercegovine usvojio je danas Predlog mera za ublažavanje uticaja globalne ekonomske krize na privredu BiH, koje će potom razmatrati Fiskalni savet BiH. Te mere su deo zajedničkog i šireg paketa mera koje će Savet ministara BiH sprovoditi s vladama entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske. U saopštenju sa sednice Saveta, Direkcija za ekonomsko planiranje zadužena je da jednom mesečno ministrima dostavi analizu o makroekonomskim pokazateljima u BiH. Paket od 16 mera usmeren je na očuvanje stabilnosti bankarskog sektora, ublažavanje posledica krize na privredu i angažovanje raspoloživih javnih sredstava. Paket mera, pored ostalog, biće usmeren na povećanje visine osiguranih depozita na 50.000 konvertibilnih maraka i povećanje likvidnosti banaka angažovanjem dodatnih slobodnih budžetskih sredstava. Predloženo je usvajanje Zakona o akcizama, čijom bi se primenom osigurala dodatna sredstva za budžete entiteta. Time se predviđa i uvođenje posebne putarine u iznosu od 0,10 maraka po litri derivata nafte, kako bi javna preduzeća za puteve ispoštovala obaveze vezane za kreditne aranžmane. Zaključeno je da je potrebno ubrzati proces implementacije IPA projekata za 2007. i 2008. godinu, a posebno za 2009. godinu. Tim projektima je sadržana podrška izgradnji infrastrukture i poticaja malim i srednjim preduzećima u iznosu od 40 miliona evra.

Najveća podrška Ivanovu, drugi Selmani
Kandidat vladajuće VMRO DPMNE Georgi Ivanov ima najveću podršku glasača u Makedoniji, dok je drugi lider Nove demokratije Imer Selmani, pokazali su objavljeni rezultati istraživanja. Prema anketi Centra za istraživanje i kreiranje politike, u kojoj je sredinom februara učestvovalo 1.100 ispitanika, Selmani ima 18,8 odsto podrške, dok je iza njega opozicioni kandidat Socijaldemokratskog saveza (SDSM) Ljubomir Frčkovski. Ostali kandidati partija Albanaca, Agron Budžaku iz Demokratske unije za integracije ima 11, a kandidatkinja Demokratske partije Albanaca Miruše Hodža, jedina žena u izbornoj trci, ima podršku 2,7 anketiranih. Marija Ristevska iz Centra za istraživanje i kreiranje politike izjavila je agenciji Beta da visoki procenat za Selmanija ukazuje da bi za njega glasali i Makedonci. "Imer Selmani ima glasače i među Makedoncima i jasno se vidi da ga podržavaju kao ličnost. On ima 18,8 odsto, a njegova partija 8,9. Znači, postoji razlika u glasovima Makedonaca", rekla je Ristevska. Prema Selmaniju je iskazano najmanje negativnog mišljenja glasača. Ristevska je rekla da anketa pokazuje da je on kandidat koji može da privuče najviše glasova neopredeljenih birača. Prema izbornom zakonu, za izbor presednika u prvom krugu potrebna je većina ukupnog broja birača, ali se očekuje da će biti održan i drugi krug izbora. Predsednik će biti izabran ako u drugom krugu na izbore izađe najmanje 40 odsto od 1,8 miliona glasača. Imer Selmani je nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih juna 2008. izašao iz Demokratske partije (DPA) Albanaca Menduha Tačija, osnovao Novu demokratiju i privukao deo članova i simpatizera DPA. Tači je kritikovao Selmanija da ima dogovor sa premijerom Nikolom Gruveskim i da ga je Gruevski podržao u osnivanju partije. Selmani vodi kampanju pod sloganom "Nova demokratija, novo proleće" i ona je evropski orijentisana.

Pronađeno više stotina leševa iz posleratnog perioda
U napuštenom rudniku Barbara rov kod Laškog u Sloveniji pronađeni su ostaci nekoliko stotina žrtava iz perioda nakon Drugog svetskog rata. Rukovodilac sektora za ratna groblja Marko Štrovc je ocenio da se u rovu nalazi 200 do 300 leševa, a glavna državna tužiteljka Barbara Brezigar je u emisiji Televizije Slovenije rekla da je prizor u jami užasan. Istraga je u toku, a već se javilo nekoliko ljudi koji žele da svedoče, ali za sada niko ne želi da govori o počiniocima. "To što sam videla kao čovek mogu da ocenim kao nešto najpotresnije što možeš videti u životu. Sledeći problem je da više od 60 godina nismo bili u stanju da istražimo takve zločine. Ne znam da li će uopšte biti moguće otkriti počinioce odnosno da li su još uopšte živi", izjavila je glavna tužiteljka. Neke indicije govore u prilog tvrdnji da su neke od žrtava Slovenci, a neke Hrvati. Kriminalistička istraga i sudskomedicinska istraživanja su u toku.

Za putne troškove zvaničnika 15 miliona maraka
Državne institucije u BiH - ukupno 57, prošle godine su potrošile oko 15 miliona maraka na putne troškove. Prema informacijama iz Ministarstva finansija BiH, u proseku se mesečno na putovanja u državnim institucijama troši više od 1,2 miliona maraka. U Predsedništvu BiH je prošle godine za putovanja potrošeno 826.455 maraka, a za dnevnice u inostranstvu 123 hiljade maraka. Na troškove prevoza u inostranstvu potrošeno je oko pola miliona maraka, piše danas sarajevski "Dnevni avaz", pozivajući se na informacije Ministarstva finansija.

Čitav region CEFTA ući će u recesiju
Predstavnici Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine ocenili su da će u ovoj godini ceo CEFTA region ući u recesiju zbog svetske ekonomske krize. Oni su na Poslovnog foruma Bosne i Hercegovine (BiH) i Srbije u Privrednoj komori Srbije ocenili da će zbog toga BiH zabeležiti pad robne razmene sa zemljama CEFTA regiona od 30 odsto. Predsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Mahir Hadžiahmetović kazao je da je u prošloj godini BiH zabeležila deficit od 1,13 milijardi dolara u razmeni sa članicama CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini. On je na skupu u PKS rekao da je prošlogodišnji izvoz BIH bio veći za 17,2 odsto i iznosio 1,27 milijardi dolara, a uvoz je bio za 16 odsto veći i iznosio je 3,68 milijardi dolara. Hadžiahmetović je ocenio da bez obzira na to što je BiH pristupila CEFTA 2006. godine taj sporazum nije ispunio očekivanja u povećanju trgovinske razmene zbog necarinskih barijera. Prema njegovim rečima, BiH sa skoro svim zemljama CEFTA regiona ima deficit u razmeni, a Srbija je drugi po veličin trgovinski parner BIH. Izvoz robe i usluga iz BiH u Srbiju u prošloj godini iznosio je 480 miliona evra, dok je uvoz zabeležio rast na 880 miliona evra, naveo je Hadžiahmetović i dodao da se iz Srbije najviže uzove proizvodi prehrambene i metalske industrije. Direktor sektora privrede Spoljnotrgovinske komore BiH Savo Marjanac ocenio je da trgovinu BiH i Srbije otežavaju necarisnke barijera, nepriznavanje standara i sertfikata o kvalitetu proizvida, kao što su veterinarski i fitosanitarni i zadržavanje robe na carini u Srbiji. Privrednici iz BiH su naveli da roba po dvadesetak dana stoji na carini i da im se traže dodatni sertifikati i ne priznaju fitosanitarni dokumentni. Oni su uputili apel da se ukinu necarinske barijere pri izvozu robe u Srbiju jer im to poskupluje izvoz.Na Poslovnom forumu BiH i Srbije učestvuje oko 100 privrednika, od kojih je polovnina iz BiH. CEFTA je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Albanije, Moldavije i Kosova, koje predstavlja UNMIK.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"