|
|
Broj 1191, 06. mart 2009.
| Pentagon nikada nije želeo da uhapsi Mladića |
| |
Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Pentagon nikada nije želeo da uhapsi
optužene za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, a američka vojska je "torpedovala"
i sve pokušaje holandskih, danskih i drugih trupa IFOR-a da ih uhapse.
To je izjavio jedan od autora zbornika "Suočavanje sa jugoslovenskim
kontroverzama", američki istoričar Čarls Ingrao.
Vođa projekta koji je okupio 300 naučnika sa prostora bivše Jugoslavije i iz
sveta rekao je za Radio Slobodna Evropa (RFE) da je Ratko Mladić bar 20 puta
bio "na nišanu" specijalaca SAD koji su ga u stopu pratili, ali ga nisu
uhapsili.
Prvi znaci nespremnosti Pentagona, ali i predsednika SAD Bila Klintona da
hapsi Karadžića, Mladića i ostale haške optuženike, rekao je Ingrao,
pojavili su se još u toku pravljenja nacrta Dejtonskog sporazuma.
Zvaničnici američkog ministarstva odbrane izmenili su tekst tog sporazuma,
tako da su u njegovoj finalnoj verziji međunarodne trupe za sprovođenje (IFOR)
bile oslobođene obaveze da hapse haške optuženike, osim ako na njih slučajno
nabasaju u obavljanju redovne dužnosti. Ingrao je za RFE rekao da se Ratko
Mladić više puta sastao sa američkim pukovnikom Džonom Batisteom.
"Od kraja februara do početka jula 1996. specijalno oformljeni američki
izviđački odred najmanje 20 puta imao je Mladićev konvoj od tri vozila
bukvalno 'na nišanu'. Pratili su ga u stopu mnogo puta dok se kretao na
potezu između Žepe, komandnog štaba 65. puka Vojske RS i drugih lokacija na
teritoriji Han Pijeska", rekao je Ingrao.
Prema njegovim rečima, u nekoliko navrata posle toga, američki odred je bio
u pratnji pukovnika Batistea koje je odlazio u komandni štab 65. puka Vojske
RS na sastanke s Mladićem.
"Pukovnik Batiste bi ušao u sobu i posle nekog vremena bi izašao. Svi u
jedinici su, naravno, znali s kim je bio. Ono što ne znamo jeste da li je u
toj prostoriji u kojoj su razgovarali sa srpske strane bilo još nekoga osim
Mladića. Američki odred nije video Mladića, ali, prema onome što je meni
rečeno, nema nikakve sumnje da se Batiste tamo sastajao sa njim" , dodao je.
Ingrao kaže da je za ove susrete saznao od jednog "vojnog zvaničnika koji je
bio u toj jedinici", ali nije pripadao vojnoj policiji, već američkoj "obaveštajnoj
zajednici".
Na pitanje da li je Pentagon bio upoznat sa sastancima pukovnika Batistea i
Mladića, Ingrao je rekao da se ne može čak "ni zamisliti da se visoki
američki vojni zvaničnik sastane sa dvostrukim optuženikom za ratne zločine
ne samo bez znanja, nego i bez dozvole Pentagona".
Čarls Ingrao objašanjava da se nehapasenje haških optuženika može shvatiti
jedino ako se zna da je američka vojska bila apsolutno nespremna da žrtvuje
svoje trupe posle ostvarenja onoga što je smatrala primarnom misijom -
uspostavljanje mira i razdvajanje i razoružavanje zaraćenih strana u BiH.
Na hapšenje ratnih optuženika američka armija je gledala kao na rizik koji
bi mogao dovesti do napada na američke vojnike.
Prema rečima Ingraoa, nije samo Pentagon bio protiv hapšenja Karadžića i
Mladića.
"Kada je američka vojska usla u BiH, predsednik Bil Klinton je imao jednu
jedinu opsesiju: da se Bosna ne pretvori u drugu Somaliju, tako da je i on
bio krajnje nespreman da se suprotstavi Pentagonu koji je odbijao da uhapsi
Karadžića i Mladića", rekao je.
Treći igrač, Stejt deprtment koji se jedini zalagao za hapšenje ratnih
optuženika jer je želeo da stabilnost vlade u Bosni, uvideo je da je to
nemoguće postići sve dok je Karadžić lider RS. Dakle, navodi Ingrao, agenda
ministarstva spoljnih poslova bila je hapšenje haških optuženika, počevši od
Karadžića, ali i njima je bilo jasno da je to nemoguće bez zelenog svetla
Pentagona i Klintona.
Otuda, dodaje Ingrao, "kada je Holbruk otišao na pregovore sa Miloševićem, s
ciljem da se Karadžić hitno ukloni sa javne scene, nije mu preostala
alternativa osim da se nagodi s njim o tome da nestane iz bosanske politike,
a da mu zauzvrat bude obećan imunitet od pravde".
"Naši izvori nisu mogli da potvrde da je za to dobio direktan nalog Stejt
departmenta, ali nam je otkriveno da je Holbruku poručeno da može da nastupa
'veoma kreativno', da su mu ljudi u Stejt departmentu uključujući i Vorena
Kristofera manje-više rekli: radi sve što smatraš da je nužno, ali skini
Karadžića sa vlasti", rekao je Čarls Ingrao za Radio Slobodna Evropa. |
| |
| |
|
| |
| Đaci manjinskih nacija većina u američkim
školama |
| |
Gotovo četvrtina dece u američkim vrtićima i predškolskim ustanovama je
hispanskog porekla, što ukazuje da će deca iz manjinskih zajednica u SAD
2023. godine postati većina, ranije nego što je bilo procenjeno.
 Prema
rezultatima popisa koji su objavljeni danas, deca hispanskog porekla čine
jednu petinu đaka u školskom sistemu od obdaništa do 12. razreda. Škole u
većini američkih saveznih država imaju 12 razreda.
Sve veći broj mladih hispanskog porekla sigurno će uticati u narednim
godinama na debate u američkoj politici o zaposlenju, imigraciji i
obrazovanju.
Promene u etničkom sastavu u školama najvidljivije su na zapadu SAD. U
državama poput Arizone, Kalifornije i Nevade zabeleženo je povećanje broja
stanovnika hispanskog porekla zbog imigracije i veće stope nataliteta u
odnosu na druge etničke grupe.
Broj učenika iz manjinskih grupa u osnovnim i srednjim školama na zapadu SAD
premašio je broj učenika belaca koji nisu hispanskog porekla. Na zapadu SAD
oko 37 odsto učenika je hispanskog porekla, dok ih je u Novom Meksiku 54
odsto, u Kalifroniji 47, u Teksasu 44 i Arizoni 40 odsto.
 U
2007. godini više od 40 odsto učenika u sistemu od obdaništa do 12. razreda
bili su pripadnici manjina - Hispanoamerikanci, Afroamerikanci, Amerikanci
azijskog porekla i drugi.
Na koledžima, Hispanoamerikanci čine 12 odsto studenata i diplomaca, što je
za 2procenata više nego 2006. godine.
Hispanoamerikanci čine 15 odsto stanovništva SAD.
Prema projekcijama, manjine u SAD postaće većina 2042. godine, dok će deca
iz manjinskih zajednica postati većina 2023. godine, sedam godine ranije
nego što je bilo projektovano 2004. godine.
Uzrok je povećanje broja doseljenika iz Latinske Amerike i Azije i veći
natalitet nego među belcima koji nisu hispanskog porekla. |
| |
| |
|
| |
| Azija će 2016. davati najviše novca za vojsku |
| |
Azija će do 2016. biti region za najvećim vojnim budžetom, posebno zbog Kine i
Indije, pokazuje objavljena studija.
U Aziji će u 2016. troškovi za vojsku predstavljati 32 odsto ukupnih vojnih
troškova u svetu, odnosno biće 480 milijardi dolara. Ti rashodi su 2007.
godine iznosili 24 odsto, rekao je Ratan Šrivastava, direktor regionalnog
saveta Frost end Salivan.
Severna Amerika koja sada iz državnog budžeta daje najveća sredstva za
odbranu pošto su njeni troškovi 2007. bili 39 odsto od ukupnih svetskih,
smanjiće ulaganja u vojsku na 29 odsto 2016, pa će budžet za vojsku biti 435
milijardi dolara.
"Do tog trenda će doći zbog rasta privrede azijskih zemalja u prvom redu
Kine koja predvodi", objasnio je Šrivastava i ukazao da nijedna zemlja neće
dovesti u opasnost svoju bezbednost zbog uštede nekoliko miliona dolara.
Prema procenama Frost end Salivana, vojni troškovi Kine koji su 2007. bili
120 milijardi dolara, 2016. će dostići 255 milijardi dolara.
Portparol kineskog parlamenta najavio je da će ove godine biti povećan vojni
budžet za 14,9 odsto, dok je Indija najavila povećanje tog dela budžeta za
24. odsto. |
| |
| |
|
| |
| SAD zabrinute zbog prelivanja kriminala iz
Meksika |
| |
Grad Feniks, u Arizoni, postao je "prestonica otmica" u SAD. Naručena ubistva,
oružani upadi u kuće i sve veći broj otmica u tom gradu nisu, međutim,
jedini takvi primeri duž američke južne granice. Američke vlasti strahuju da
je nasilni kriminal počeo da se preliva iz Meksika preko porozne granice i
da se širi u SAD.
Nasilje te vrste je uobičajeno u Meksiku gde su otmice i ubistva koje
organizuju narko karteli svakodnevna pojava u razbuktalom ratu oko droge, u
kome je prošle godine poginulo 6.000 osoba.
"Borba u Meksiku se vodi oko dominacije nad krijumčarskim koridorima i ti
koridori se ne završavaju na granici", kaže državni tužilac Arizone Teri
Godard.
Otmice i ubistva su učestale u Feniksu, u kome je policija prošle godine
svakodnevno prijavljivala po jednu otmicu povezanu sa meksičkim kriminalom,
navodi Rojters.
To se, međutim, ne dešava samo u Feniksu. U južnoj Kaliforniji policija
istražuje slučajeve otmice Amerikanaca povezane sa trgovinom drogom u
Tihuani. Prošle godine naoružane osobe su u San Dijegu otele poslovnu ženu i
njenu kćerku i držali ih južno od granice dok su čekali otkup.
U južnom Teksasu, ručna bomba čiji je trag upućivao na tajno skladište
meksičkog kartela, podmetnuta je u januaru pod sto za bilijar u baru koji
posećuju policajci.
Meksički trgovci drogom su oduvek bili nasilni, ali se broj žrtava povećao
pošto je predsednik Meksika Felipe Kalderon nakon stupanja na dužnost krajem
2006. godine poslao na desetine hiljada vojnika u borbu protiv uticajnih
narko kartela.
Vojnici su se sukobili sa kriminalnim grupama u više meksičkih gradova, a
veliki broj policajaca je pobegao iz lokalnih snaga duž granice. Mnoge
policajace su plaćale kriminalne grupe a neki od njih su se i pridružili
kartelima.
U pokušaju da suzbije nasilje, Kalderon je naložio slanje još 5.000 vojnika
i federalnih policajaca u Sijudad Huares, na samoj granici sa SAD, preko
puta El Pasa, u Teksasu.
Karteli su u Sijudad Huaresu ubili prošlog meseca 250 osoba, primorali šefa
policije da podnese ostavku i pod pretnjom bombi zatvarili aerodrome.
Iako američke vlasti naglašavju da nije bilo uličnih obračuna i užasnih
odsecanja glava koji su česti u Meksiku, one već preduzimaju mere kako bi
sprečili "prelivanje" nasilja.
Guverner Teksasa Rik Peri rekao je da želi da 1.000 vojnika čuva granicu, a
državni tužilac Teksasa Greg Abot traži usvajanje zakona o sprečavanju
pranja novca i trgovine ljudima, drogom i oružjem u koje su umešani zaraćeni
meksički karteli.
Policija i tužilaštvo Arizone su zatražili odlučnije mere u zapleni imovine
krijumčara, kao i za sprečavanje prodaje oružja koje odlazi u Meksiko.
Vašington je pojačao podršku Kalderonu, obećavši mu helikoptere, letelice za
izviđanje, opremu za inspekciju i obuku policajaca, u ovkiru plana vrednog
1,4 milijardi dolara za borbu protiv kartela u Meksiku i centralnoj Americi.
Američka sekretarka za unutrašnju bezbednost Dženet Napolitano je prošle
nedelja u Kongresu rekla da će se usredsrediti na suzbijanje trgovine
oružjem na jugu, kojim se naoružavaju meksički karteli. |
| |
| |
|
| |
| Industriji kompjutera preti najveći pad do
sada |
| |
Industrija kompjutera mogla bi ove godine da iskusi najveći pad u istoriji,
odnosno smanjenje tražnje u svetu od gotovo 12 procenata u poređenju sa
2008, prognoziraju analitičari istraživačke agencije Gartner. Pad koji se
prognozira daleko je veći od do sada rekordnog iz 2001. godine od samo 3,2
odsto.
Prema analitičarima Gartnera, "neviđeno usporavanje" zahvatiće i "zrela" i
tržišta u razvoju.
Na tržištima u razvoju prethodno su najslabije performanse prodaje PiSija
(PC) zabeležene 2002, kada je ubeležen rast od 11,1 odsto, međutim, za 2009.
se na tim tržištima predviđa pad od 10,4 odsto, preneo je specijalizovani
sajt ZDNet.co.uk.
 Pad
prodaje kompjutera na "zrelim" tržištima u tekućoj godini Gartner prognozira
na 13 odsto prema prethodno rekordnom od 7,9 odsto iz 2001.
Jedina koliko toliko "svetla tačka" biće sektor netbuka - procenjuje se da
će ove godine biti prodat 21 milion komada ili gotovo dva puta više nego
prošle godine.
Prodaja netbuka će ublažiti usporavanje na tržištu kompjutera, međutim, neće
moći da u većoj meri kompenzuje veliki pad, ističe se u Gartnerovom
izveštaju.
Prognozira se da će prodaja netbuka imati udeo od osam odsto u ukupnoj
ovogodišnjoj prodaji PiSija.
"Zrela" tržišta će i dalje biti vodeći potrošači netbuka ali, ako njihova
cena nastavi da pada, verovatno će ti računari privlačiti i sve veći broj
kupaca na tržištima u razvoju, smatra glavni Gartnerov analitičar Andžela
Makintajer .
Iz Gartnera poručuju da će se u mesecima koji slede svi proizvođači boriti
sa pro-blemima ali i da će oni koji su bolje pozicionirani verova-tno bolje
proći.
Priliku da u vreme velikog usporavanja tržišta prođu nešto bolje imaju i
proizvođači poput Tošibe i Sonija koji nisu zavisni od tržišta kompjutera. |
| |
| |
|
| |
| Putovanje u svemir košta 35 miliona dolara |
| |
Amerikanac Čarls Simoni, koji će 26. marta krenuti na drugo turističko
putovanje u svemir u ruskom svemirskom brodu Sojuz, to zadovoljstvo platio
je 35 miliona dolara.
 "25
(miliona) za prvi i 35 (miliona) za drugi" let, kazao je Simoni na
konferenciji za novinare koju je sa svojim timom održao u Zvezdanom gradu,
centru za obuku ruskih kosmonauta u predgrađu Moskve. Amerikanac nije
objasnio razliku u ceni između dva putovanja.
"To je novac namenjen istraživanju svemira i u izvesnom smislu tužno je za
SAD, ali je Rusija jedino mesto gde ovo može da se uradi", kazao je Simoni.
Amerikanac će u kosmos poleteti 26. marta, u društvu Rusa Genadija Padalke i
Amerikanca Majkla Barata, iz baze u Bajonkuru u Kazahstanu. Sojuz će potom
pristati na Međunarodnu svemirsku stanicu, a na Zemlju će se vratiti 6.
aprila.
Upitan šta misli o tome što će verovatno biti "poslednji turista u svemiru",
imajući u vidu da će mesta na Međunarodnoj svemirskoj stanici uskoro biti
rezervisana samo za profesionalce, Simoni je kazao da je siguran da će i
drugi krenuti njegovim stopama. On je, ipak, precizirao da u svemir neće
putovati treći put pošto se tome, kako je rekao, protivi njegova supruga.
Simoni, koji se obogatio kao jedan od tvoraca vorda (Word) i eksela (Excel)
u američkoj kompaniji Majkrosoft, proveo je 14 dana u svemiru 2007. |
| |
| |
|
| |
| Žvrljanje poboljšava koncentraciju |
| |
Žvrljanje, koje se obično pripisuje kao znak loše koncentracije, zapravo
pomaže u jačanju pažnje i u boljem memorisanju tekstova i dugih govora,
saopštili su britanski naučnici u najnovijoj studiji.
 Ispitanici,
koji su žvrljali nešto na papiru, dok su slušali dosadni tekst na
telefonskoj sekretarici, mogli su za 29 odsto više da zapamte neke detalje
sa poruke, u odnosu na one ispitanike koji nisu žvrljali na papiru.
Naučnici su ispitanicima dali zadatak da slušaju poruku od dva i po minuta,
a koja je uključivala imena mesta i ljudi. Polovina ispitanika je imala
papir i olovku za žvrljanje, a druga polovina nije.
Oni koji su žvrljali zapamtili su u proseku 7,6 imena sa poruke, dok su oni
koji su samo slušali, zapamtili prosečno 5,8 imena.
"Kad neko dobije dosadni zadatak, da sluša neki bespotrebni telefonski
razgovor, onda osoba počne da sanjari. To skreće pažnju sa glavnog zadatka i
smanjuje nivo koncentracije", rekla je naučnik Džeki Andrejd .
"Jednostavna pažnja, kao što je žvrljanje, je dovoljna da osoba ne ode u
sanjarenje, ostane budna i usredsređena na glavni zadatak", dodala je ona.
"Ova studija sugeriše da u svakodnevnom životu, žvrljanje može da bude nešto
što će nam pomoći da zadržavamo pažnju, a ne bespotrebna radnja koju treba
da izbegavamo", zaključuje se u istraživanju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
