|
Broj 1192, 13. mart 2009.
Pogodnost za proizvođače, ali ne i za
potrošače |
|
Inicijativa premijera Daltona Mekgvintija da se usklade provincijska i
federalna taksa na prodatu robu nailazi na oštar otpor kod članova
poslaničkog kluba Liberalne stranke, prenosi Toronto Star.
Poslanici liberali, između ostalog, napominju da nepopularna mera može imati
političku cenu i rezultirati porazom na izborima 2011. godine.
Negativni
komentari tiču se povećanja potrošačkih cena pojedinih artikala na koje se
plaća federalna, ali ne i provincijska taksa, koja će po sistemu
harmonizacije morati da bude izjednačena. Ispostavlja se da bi za osam odsto
poskupeli obuća jeftinija od 30 dolara, knjige, novine, dečja odeća i pelene,
ulje za loženje, ženski higijenski proizvodi, nove kuće, kao i hrana u
restoranima jeftinija od 4 dolara.
Pozitivna reagovanja, pak, stižu od preduzetnika, koji navode da su pri
kupovini opreme ili mašina sada u nepovoljnijem položaju od svojih
konkurenata u Kvebeku ili atlanskim provincijama, u kojima su porezi već
objedinjeni. Uvođenje harminizovanog poreza značilo bi, naime, snižavanje
cena opreme i mašina za proizvođače i poljoprivrednike.
Kvebek, Nju Brunsvik, Nova Skošija i Njufaundlend su spojili poreze, pa
federalni ministar finansija Džim Flaerti smatra da i Ontario treba da učini
korake u tom pravcu.
Mekgvinti je harmonizaciju poreza pomenuo kao jednu od opcija koje se
razmatraju kod donošenja provincijskog budžeta, koji treba da bude predložen
26. marta. Nema nikakvih podataka na koji način bi se promena sistema
oporezivanja odrazila na provincijski budžet, ali u izveštaju ontarijske
Privredne komore stoji da harmonizacija poreza ne bi trebalo da bilo na koji
način utiče na direktne poreske prihode. Oni, takođe, sugerišu da bi trebalo
preduzeti korake koji će ići u prilog proizvođačima i poljoprivrednicima,
pošto to, na duge staze, podiže nivo investiranja u poslovnu opremu i mašine.
Pored toga, po proračunima provincijske Federacije za poljoprivredu
poljorpivrednici u Ontariju godišnje daju dodatnih 25 miliona dolara za
poreze, u poređenju sa svojim kolegama iz Kvebeka i atlanskih provincija.
Objedinjavanje federalnog GST i ontarijskog PST poreza povećaće cene novih
kuća u Torontu za skoro 47 hiljada, a u okolini za polovinu te svote, tvrde
stručnjaci za nekretnine. |
|
|
|
|
Preživeo pad niz Nijagarine vodopade |
|
Jedan
muškarac preživeo je pad niz 50 metara visoke Nijagarine vodopade i postao
jedan od retkih koji su preživeli to iskustvo, saopštila je policija.
U sredu posle podne, jedan turista ugledao je muškarca starog tridesetak
godina kako se provlači ispod ograde i skače u reku Nijagaru, navodi u
saopštenju policija Parkova Nijagare.
Nekoliko trenutaka kasnije, počeo je da pada niz vodopad i našao se pedeset
metara niže u uskovitlanoj i ledenoj vodi reke. Nekoliko ljudi pokušalo je
da ga spasi, "ali je on odbio svaku pomoć i nastavio da pliva u reci",
navodi policija.
Pilot
helikoptera iskoristio je duvanje svoje elise kako bi muškarca pogurao prema
obali, a iz vode ga je izvukao jedan vatrogasac.Muškarac je odvezen u
bolnicu i pružena mu je pomoć zbog povrede glave i hipotermije posle 45
minuta u ledenoj vodi.
Šef policija Parkova Nijagare Daglas Kejn izjavio je televiziji CTV da je
to, prema njegovom saznanju, treća osoba koja je preživela pad niz vodopad
bez zaštite. Poslednji incident dogodio se u oktobru 2003, kada je jedan
turista koji je želeo da se ubije skočio niz vodopad.
Sa protokom od preko dva miliona litara vode u sekundi, Nijagarini vodopadi
među najvećima su u svetu. |
|
|
|
|
Bez carine u odlasku i povratku |
|
Federalna vlada razmišlja o ideji da se odobri kupovina alkoholnih pića,
duvana, parfema i slične robe bez carine onima koji se vraćaju kući iz
inostranstva, a ne samo na odlasku iz zemlje, kako je sada slučaj.
I
dalje bi važio limit za kupovinu robe u vrednosti do 750 dolara, posle
najmanje sedmodnevnog boravka u inostranstvu.
Ministar finansija Džim Flaerti kaže da ga ubeđuju, na osnovu iskustva iz
drugih zemalja gde je to već na snazi, da će to doprineti većoj
konkurentnosti kanadskih aerodroma i otvaranju novih radnih mesta. Ova mera
dodatno je aktuelna i zbog očekivanog većeg priliva posetilaca u vreme
Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru iduće godine.
Ministar Flaerti želi da čuje i mišljenje građana o ovome, pa poziva
zainteresovane da svoj komentar pošalju Ministarstvu. |
|
|
|
|
Tanji računi i elitnije društvo |
|
Ni bogatima nije lako, pokazuje najnovija Forbsova lista najbogatijih ljudi u
svetu. Pre samo godinu dana bilo je 1.125 milijardera, a sada ih ima 793, a
u proseku su izgubili oko četvrtine svog bogatstva.
U
Kanadi je broj milijardera opao za petinu, sa prošlogodišnjih 25, na
ovogodišnjih 20, a bogatstvo se smanjilo za 29,5 milijardi.
Među Kanađanima, najbogatiji su članovi porodice Tompson, koji vode medije i
kompaniju za distribuciju informacija Tompson Rojters. Njihov ovogodišnji
saldo je za skoro šest milijardi manji od prethodnog i iznosi 13 milijardi.
Drugo mesto zauzima Galen Veston, iz prehrambenih lanaca Džordž Veston i
Lablavz, sa pet milijardi (prošle godine 7), pa sledi porodica Irving, u
čijem vlasništvu su nafta, šumarstvo i novine, sa 3,9 milijardi (bilo je
6,7).
Među prvih pet su još i Pol Desmara, vlasnik korporacije Pauer i Gaj Laliber,
osnivač i vlasnik čuvenog Sirk d Solej. Laliber je jedini kanadski
milijarder i jedan od svega 44 u čitavom svetu, čiji se dohodak u poslednjih
godinu dana uvećao, sa 1,7, na 2,5 milijardi. Njemu je ovo uspelo delimično
i zbog prodaje jedne petine akcija svoje cirkuske kompanije, avgusta prošle
godine, ali dodatni razlog može biti i to što ljudi u vreme krize traže
zabavu.
Bil Gejts ponovo je, posle jednogodišnje pauze, i uz gobitak od 13 milijardi
ponovo uspeo da bude najbogatiji čovek planete. Roman Abramovič je, primera
radi izgubio dve trećine svog bogatstva, ali najveći gubitnik na Forbsovoj
listi je Indijac Anil Ambani, koji je za godinu dana izgubio tri četvrtine
svog bogatstva. |
|
|
|
|
Uskoro dokumentarac u orvelovskom stilu |
|
Kanađanin Rob Spens, dokumentarista, priprema se da izvede neuobičajen
projekat. Uz pomoć kamere ugrađene u svoje protetičko oko, on želi da snima
ljude, čime će dati svojevrstan komentar na sve prisutniji globalni trend
postavljanja kamera za video-nadzor.
Spensu
je jedno oko povređeno u detinjstvu, u jednom incidentu, a pre tri godine su
lekari morali sasvim da ga odstrane. On je od tada počeo da razmišlja o
ideji ugrađivanja kamere u očnu duplju, a uskoro će ta ideja biti i
realizovana, uz pomoć vrhunskih stručnjaka i kompanija specijalizovanih za
minijaturne kamere. Njegova oprema, koja treba da bude postavljena u očnu
duplju idućeg meseca, sastojaće se od kamere, originalno namenjene za
kolonoskopsko snimanje, baterije i bežičnog prenosnog mehanizma.
Spens će, kako planira, uspeti da dobije mnogo prirodnije, iskrenije i
spontanije zapise razgovora sa ljudima, nego što bi mu pošlo za rukom da
koristi običnu kameru. On će tako postati živa mašina za nadzor,
istraživatie pitanja vezana za privatnost i dilemu da li u stvari živimo u
društvu o kakvom je pisao Džordž Orvel.
Naučnici, pak, kažu da će ovaj projekat ubrzati istraživanja u oblasti
vraćanja vida slepim osobama. |
|
|
|
|
Besplatno sedište za hendikepirane i gojazne
obaveza avioprevoznika |
|
Dve najveće aviokompanije, Er Kanada i VestDžet, počev od januara ove godine,
moraju da omoguće hendikepiranim i izuzetno gojaznim osobama dodatno
besplatno sedište na letovima u zemlji, nakon što je Vrhovni sud odbio da
razmatra njihovu žalbu na federalnu odluku.
Po ustaljenoj praksi, Vrhovni sud nije u obavezi da obrazloži svoju odluku.
Ovom
odlukom završena je šestogodišnja borba za dobijanje dva sedišta, po ceni
jednog, za sve putnike koji zbog prirode svog hendikepa moraju da putuju sa
pratiocem, kao i za izuzetno debele osobe, koje ne mogu da se smeste na
jedno sedište. Pritužbu su 2002. godine podneli Savet Kanađana sa hendikepom,
Džoan Nojbauer, obolela od teškog oblika reumatoidnog artritisa, zbog čega
se kreće u kolicima i potrebna joj je stalna pomoć, i Erik Norman, oboleo od
raka, koji je u međuvremenu umro, ali je do pre dve godine živeo u Ganderu,
Nj.L, i putovao u Toronto na terapiju, a kao paraplegičaru mu je bila
potrebna pomoć pratioca.
Jedna karta, jedan putnik je model koji se već primenjuje u autobuskom,
železničkom i brodskom saobraćaju.
Aviokompanije su od januara prošle godine, kada je Agencija za saobraćaj
donela odluku, imale rok od godinu dana da počnu sa njenom primenom. Ova
odluka u suštini izjednačava prava svih putnika na ravnopravan tretman u
vožnji avionom. Veruje se da će bi Er Kanadu ova promena mogla koštati
dodatnih oko 7,1 miliona, a VestDžet oko 1,5 miliona dolara. Kompanije su
izračunale da će ih mnogo skuplje koštati ukoliko ne budu poštovali odluku.
Portparol Agencije Mark Komo kaže da je aviokompanijama ostavljeno na koji
način će raditi proveru potreba putnika. Posebno osetljivo moglo bi biti
kada se određuje da li neki putnik zbog svoje gojaznosti treba da dobije
dodatno sedište ili ne. Preporuka je da se primenjuje kriterijum koji
koristi kompanija Sautvest Erlajnz iz Dalasa, i da se omogući da proširenje
prostora dobiju osobe koje zbog svog obima ne mogu da spuste naslon za ruke. |
|
|
|
|
Kokain u lažnom nadgrobnom spomeniku |
|
Službenici na carini otkrili su, juna prošle godine, tokom rutinske kontrole
na Međunarodnom aerodromu u Vankuveru, skoro devet kilograma kokaina koji je
bio sakriven u lažnom nadgrobnom spomeniku.
Droga
je iz Britanske Kolumbije bila upućena u Škotsku, a carinska služba nije
iznela detalje sve dok policija u Škotskoj nije uhapsila i izvela na sud
osumnjičenog Ramandipa Džohala, 31, iz Rensfrešira.
Ispostavilo se da je nadgrobni spomenik, na kome je bilo ugravirano ime
Alberta Tomasa, u stvari bio drvena kutija, prefarbana tako da podseća na
kamen i zavara carinsku službu.
Portparol RCMP-a Brajan Kantera kaže da se kriminalci dovijaju na raznorazne
načine, sve pod maskom normalnog, jer je onda veća verovatnoća da će
zavarati trag.
No, ispostavilo se da su ovde pogrešili kada su na tovarnom listu, na kome
su naznačeni težina, vrednost i cena prevoza, videli da je carinska vrednost
paketa svega 450 dolara. To je zahtevalo dodatnu proveru, tokom koje su, na
skeneru, otkriveni tragovi kokaina, i akcija je započela.
Isporuku na naznačenu adresu u Škotskoj izvršio je prerušeni agent, kome je
Džohal potpisao prijem paketa. Kasnije se on branio da ga je rođak iz Kanade
naterao da primi paket, ali se ispostavilo da nije pronađen ni rođak, kao ni
krijumčar droge.
Džohalu preti dugogodišnja zatvorska kazna. |
|
|
|
|
Zakon o izvinjenju |
|
Ontario je usvojio zakon koji dozvoljava ljudima da se upute izvinjenje, bez
opasnosti da se to na sudu iskoristi protiv njih. Sličan zakon već su
usvojili u Britanskoj Kolumbiji, Saskačuanu i Manitobi.
Po novim pravilima, izvinjenje se ne može shvatiti kao priznanje krivice ili
odgovornosti i ne može se odraziti na polisu osiguranja.
Vlasti tvrde da se sve manje ljudi izvinjava zato što strahuje da im se to
može osvetiti u slučaju sudskog spora. Takođe se veruje da će ovo slovo
zakona doprineti da se ubrza oporavak i mirenje ljudi koji su priznali da su
nekoga povredili.
Međutim, predstavnici opozicije smatraju da ovo može zapodenuti neke pravne
dileme, banalizovati izvinjenje i čak pogoršati položaj žrtava. |
|
|
|
|
Sajt za praćenje federalnog fonda |
|
Federalna vlada postavila je novi veb-sajt, (ActionPlan.gc.ca) na kome građani
mogu da prate način trošenja novca iz fonda za stimulaciju, saopštio je
ministar finansija Džim Flaerti.
Opozicione stranke zahtevale su transparentnost, kao jedan od uslova za
odobravanje stvaranja fonda za hitne potrebe, u vrednosti od tri milijarde
dolara. Fond će početi da funkcioniše 1. aprila.
Na ovom veb-sajtu građani će moći da prate odvijanje projekata koji se
sprovode u njihovom okruženju, kao i koji projekti se finansiraju sredstvima
iz fonda. |
|
|
|
|
Zaposleni uglavnom ne strahuju za posao |
|
Anketa Toronto Stara i Angas Rejda pokazuje da preko polovine građana smatra
da će situacija u ontarijskoj privredi u sledeća tri meseca postati još gora,
preko trećine veruje da će ostati ista, a tek šest odsto se nada poboljšanju.
Što se tiče uloge premijera Daltona Mekgvintija u pronalaženju izlaza iz
krize, četvrtina anketiranih veruje da on ima jasan plan za snalaženje u
privrednom usporavanju, skoro svaka treća osoba veruje da će on naći prava
rešenja za privredu u provinciji, toliko njih se uzda u njegov stručni tim,
ali je indikativno to što skoro svaka druga anketirana osoba smatra da je u
ovom trenutku Mekgvinti više zaokupljen svojom političkom karijerom nego
onim što je dobro za provinciju.
Uprkos ovom relativnom pesimizmu, dve trećine anketiranih se ne plaši da će
ostati bez posla. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|