|
|
Broj 1192, 13. mart 2009.
| Kada je kompjuter jedini prijatelj |
| |
Internet zavisnost je "bolest" modernog vremena, siptomi se teško prepoznaju,
društvo ih ignoriše, ali posledice ove bolesti su destruktivne.
"Postao sam asocijalan, smetali su mi ljudi koji su me okruživali. Ova
odbojnost nije bila neki sputavajući unutrašnji nemir, nego sazrelo
priznanje da sam u psihološkom pogledu ranjiv, i da mi je samoća postala
najbolji prijatelj." ovo su reči dvadesetpetogodišnjeg N.N., izlečenog
Internet zavisnika.
 U
začetku ekspanzije Interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji, kakvi
su ranije bili radio, televizija i novine, tokom 1995. godine prvi put se
javlja oblik zavisnosti nazvan Internet Addiction Disorder, kod nas se ovaj
termin prevodi kao "Zavisnost od Interneta" ili "Internet zavisnost", a
takođe je definisan i kao Patologycal Internet Usage, odnosno - "Patološka
upotreba Interneta". Postoji jedna naučna definicija koja kaže: Zavisnost od
Interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na
socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti.
Kako je u našoj zemlji ovaj oblik zavisnosti veoma malo ili nimalo proučavan,
analiziran i saniran, dr. Milan Radovanović je odlučio da običnim
korisnicima Interneta sa naših prostora približi ovaj nimalo zanemarljiv
oblik zavisnosti, po simptomima identičan zavisnosti od narkotika, alkohola,
kocke i slično.
Ideja i potreba za pokretanjem Defektološkog savetovališta "Entera"
proistekla je iz ličnog iskustva i potrebe da se pokaže, i prvenstveno
dokaže neupućenima da je zavisnost od Interneta realnost, prisutna u
svakodnevnom životu običnih korisnika i njihovih bližnjih, i da svakodnevno
uzima svoj danak, upravo zbog neverovanja u nju i zanemarivanja jačine i
podlosti ove zavisnosti.
"Problem sa zavisnošću od Interneta je, između ostalog, taj što za nju ljudi
čuju obično kada su duboko ogrezli u zavisnost, a često ni tada. Sa drugim
oblicima zavisnosti je znanto lakše jer čovek koji se bode ili ne ispušta
flašu se prilično lako poznaje, i može da se računa na upozorenje ljudi iz
okoline, dok bližnji zavisnika od Interneta u našoj sredini obično nisu ni
svesni postojanja problema." istakao je dr. Radovanović.
 "Internet zavisnik se u prvoj fazi prepoznaje kada mu upotreba interneta
postepeno ugrožava ostale životne aktivnosti, a onog momenta kada mu postaje
jedina aktivnost, i kada ne radi ništa osim toga, tada je reč o poslednjem
stadijumu zavisnosti."
Zavisnost od Interneta je posledica raznih problema iz stvarnog sveta sa
kojima se pojedinac svakodnevno susreće, i izlaz traži u Internetu, nasuprot
"strašne" mogućnosti suočavanja sa tim problemom i njegovog rešavanja.
Postoje razna objašnjenja uzročnika zavisnosti od Interneta. Neki naučnici
smatraju da postoji genetska predispozicija, kao i za ostale vrste
zavisnosti. Uglavnom su to stidljive osobe koje su oduvek izbegavale kontakt
sa ljudima ili upoznavanje novih ljudi zbog anksioznosti i stresa koji novi
kontakt predstavlja. Veoma lako postaju zavisnici od Interneta zbog prividne
sigurnosti koju im Internet pruža - nema direktnog kontakta, osoba se ne
stidi svoje pojave, može stvoriti novi identitet i ponašati se kako želi,
lagati o godinama i slično. Pored stidljivih osoba zavisnici mogu da postanu
i veoma društvene i radoznale osobe, jer nam Internet zadovoljava potrebu za
bilo kojom informacijom, zabave, uzbuđenja itd, u bilo koje doba dana i noći.
Dr. Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko
stručnih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na
psihološko-naučnoj osnovi, predlaže način na koji trenutni hipotetički ili
realan budući zavisnik može da pomogne sam sebi, i to:
Čovek mora sam da prepozna prekomerno korišćenje Interneta i prizna samom
sebi da postoji problem. Međutim, treba uzeti u obzir da samo vreme nije
pokazatelj. Ovde se radi o slobodnom vremenu, koje se uzima u obzir i
posmatra spram drugih faktora, kao, na primer: da li ste student - koji po
pravilu, provodi više vremena na mreži nego osnovci i srednjoškolci, da li
je Net vezan za Vaš posao - ako ste administrator ili vebmaster, 8časova
dnevno na mreži Vam je garantovano, da li od ranije imate neke oblike
uslovljenosti - neki mentalni poremećaj; osoba koja pati od depresije i
učestvuje u mrežnim "družinama" za lečenje depresije sigurno provodi više
vremena na netu od drugih, da li bežite od odgovornosti - ponekad se može
preterati s upotrebom Interneta upravo zbog bekstva od odgovornosti.
Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu pronaći pravi uzrok;
zavisnik bi trebao da se upita zbog čega želi da pobegne od svakodnevnog
života.
Treba osmisliti način da se reši problem iz stvarnog života, a ne kako
pobeći od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na Internet ne
rešava problem, već ga redovno pogoršava.
Zavisnik bi lično trebao da preduzme korake ka samostalnom lečenju od
zavisnosti. Jangova preporučuje postepeno smanjivanje upotrebe dok se ne
dođe do prihvatljive količine vremena provedenog na Internetu. Ne
preporučuje se metoda "sve ili ništa", odnosno, momentalno prelaženje na
neko zacrtano "normalno" vreme, već se treba postepeno odvikavati od
Interneta, tako da se svaki dan provedeno vreme skrati za po pola sata ili
sat, dok se ne dođe do neke razumne granice koja ne uslovljava korisnika da
zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.
Lečenje se u zapadnim zemljama obavlja kroz veliki broj radnih grupa u
kojima zavisnici u centrima razmenjuju iskustva, pričaju o svojim vizijama
Interneta, zajedno savladavaju apstinentske krize i udruženi dolaze do manje
ili više uspešnog grupnog izlečenja. Međutim, prilike kod nas i na zapadu su
bitno drugačije. Prvenstveno zbog znatnih razlika u mentalitetu naših ljudi
i "zapadnjaka", u našoj sredini takav oblik lečenja ne bi imao primetnog
efekta iz više razloga. Kao prvo, mi Srbi smo narod specifičnog mentaliteta,
ponosni i tvrdoglavi, ne tražimo pomoć ni kad nam je neophodna u
svakodnevnom životu. Davanje saveta shvatamo kao uvredu inteligencije ili
sujete, a odlazak kod psihijatra tumačimo kao siguran znak totalne duševne
poremećenosti. U velikom broju slučajeva je ovo najveći problem.
Na drugom mestu je stepen mogućnosti da se ostvare želje u cilju praćenja
tehničkih dostignuća. Dalje, kako su osobe zavisnici upravo u zavisnost
upale bežanjem od realnosti, na osnovu nama poznatih ispovesti zavisnika
procenjujemo da uglavnom sopstvenim snagama i uz podršku rodbine i najbližih
prijatelja, mogu da se prebrode prividni nedostaci u realnosti, kako bi se
iščupali iz zavisnosti. Na to najviše utiče stepen doslednosti, istrajnosti,
rešenost i jaka volja kojima je neophodna podrška i razumevanje okoline.
Zanimljivo je jedno uprošćeno predstavljanje toka neistrajnog odvikavanja od
Interneta koje izgleda otprilike ovako:
U prvoj fazi, zavisnici koji reše da se izleče preduzimaju, recimo sledeće
korake:
Prekid dalje uplate Internet vremena,
Izbacivanje modema iz računara,
Prodaja ili rasturanje računara.
Nakon ovoga, obično zbog naglog šoka izazvanog apstinentskom krizom, budu
primorani na drugi korak, koji zapravo predstavlja povratak na staro stanje
i koji zavisi od toga šta su pokušali da bi se odvikli, te tako:
Ponovo počinju sa uplatom Internet vremena,
Ponovo ugrađuju modem,
Sastavljaju odnosno kupuju nov računar, sa svim komponentama neophodnim za
povezivanje na mrežu.
U zavisnosti od uzroka zavisnosti od Interneta, predlažu se dve metode
lečenja:
Korisnicima koji jednostavno preteruju sa upotrebom Interneta bez određenog
razloga, preporučuje se najjednostavnije: uporna umerenost u korišćenju
Interneta i kontrolisanje vremena provedenog na istom, uz već pomenuto
postepeno smanjivanje vremena provedenog na mreži, vrlo nalik odvikavanju od
pušenja, s tim što se ovde ne ide do kraja.
Korisnicima sa "dubljim" problemom, odnosno, nekim psihičkim poremećajem (manije,
depresivnost i slično), ili beguncima od realnog života iz najrazličitijih
psiho-socijalnih razloga, preporučuje se lokalizovanje pravog problema,
pomoć porodice i poznanika, i ako je neophodno, stručna pomoć u rešavanju
tog problema.
Ovaj zapadni sistem lečenja zavisnosti se primenjuje u savetovalištu "Entera",
koje je jedino savetovalište ovakvog tipa u Srbiji. Dr. Milan Radovanović
ističe da je ovaj problem u ekspanziji zbog ignorisanja države i društva.
Nepostojanje državnog zakona i sankcije prvenstveno za otvaranje Internet
igraonica, koju može da otvori bilo ko, i na bilo kom mestu. Zbog veće
profitabilnosti to su uglavnom, igraonice u blizini obrazovnih ustanova.
Najbolji primer je "pravi mali virtuelni svet" u podzemnom tržnom centru kod
Vukovog spomenika. Dobra strana Internet klubova "na svakom ćošku" je laka
dostupnost Interneta.
Iako su mlade generacije najviše podložne ovom problemu, oni ga najčešće
prihvataju kao opsesivo-kompulsivni poremećaj, za razliku od starijih
generacija koje negirajući ga nisu ni svesni da svoje bekstvo iz realnosti
pronalaze u sapunicama, kojima su preplavljene gotovo sve televizije kod nas.
Razlog tome je kako socijalne prirode - TV ima gotovo svako domaćinstvo, dok
je računar još uvek malo egzotičniji, pa čak i u slučajevima gde postoji
računar, Internet ne može uvek da se priušti; tako i kulturološke prirode -
nedostatak računarskog obrazovanja kod osoba koje imaju mogućnost korišćenja
računara jer je potrebno predznanje o barem osnovnoj upotrebi računara pre
same posete Internetu.
Veliki problem predstavlja činjenica da je kod nas zavisnost od Interneta
još uvek praktično nepoznata u relevantnim krugovima i ne poklanja se
dovoljno pažnje istraživanjima domaće Internet populacije u ovom pogledu.
Nije poznato da su u Srbiji zavisnost od Interneta razmatrala kao ozbiljan
problem današnjice. Ipak, postoje lokacije na Internetu na kojima se u
manjoj meri pominje ovaj oblik zavisnosti, ali je to nedovoljno u odnosu na
njen realan uticaj na psihološko stanje pojedinca zavisnika. |
| |
Milena Gavrilović
Aleksandra Krsmanović
Jelisaveta Nikolić |
|
| |
| Miris starog Egipta |
| |
Želja da se lepo miriše u današnje vreme održava ogromnu industriju. Međutim,
i u dalekoj prošlosti ljudi koji su to mogli sebi da priušte trošili su
čitava bogatstva na mirise. Još 2900. pre naše ere Egipćani su sahranjivali
svoje mrtve u ćupovima mirisnih ulja. Priroda ovih ranih "parfema" je još
uvek tajna, ali znamo da su hiljadama godina kasnije Egipćani putovali
naširoko i nadugačko u potrazi za mirisima.
 Tamjan je mirisava smola iz kore malog drveta koji raste na južnoj obali
Arabije i istočne Afrike. Faraoni su organizovali česte ekspedicije u te
oblasti, koje su nazivali "zemlja Punta", samo radi uvoza tamjana. U 15.
veku pre nove ere, kraljica Hatšepsut naredila je da se donese celo drvo
tamjana. Ono je zatim bilo zasađeno u specijalno pripremljeno zemljište, ali
se izgleda nije primilo, jer su se slične ekspedicije nastavile tokom
sledećih tri stotine godina.
U Egiptu su parfemi i melemi za mazanje tela pravljeni u laboratorijama u
okviru hramova. U Edfu, u hramu božanstva Horusa, koji je osnovao Ptolomej
treći, 237. pre nove ere, brojni natpisi na zidovima prostorije u kojoj su
pravljeni parfemi, a koja je držana u skoro potpunom mraku, jasno prikazuju
kako su se pravili mirisi i ritualna ulja. Najfinijim mirisima koji su se
tamo spravljali bilo je potrebno šest meseci da sazru.
Jedan od najčuvenijih egipatskih parfema bio je balanos, koji se spravljao u
gradu Mendesu, u delti Nila, i odatle izvozio u Rim. On se pravio od ulja
koje se dobijalo drobljenjem voća balanos, ili drveta "veštački balzam"
pomešanog sa mirtom i smolom.
Egipćani su sebe mirisali tako što bi veliki komad parfimisane masnoće
uobličene u kupu stavljali na vrh glave ili ga pričvršćivali na periku.
Tokom večeri, masnoća bi počela da se topi i da prekriva periku, odeću i
telo slojem te veoma mirisne masti.
 Ali nisu svi drevni narodi bili naklonjeni mirisima. Godine 361. pre nove
ere Agesilaj, kralj Sparte, u kojoj su parfemi bili strogo zabranjeni,
posetio je Egipat gde je prisustvovao jednom bogatom banketu. Bio je toliko
zgađen svojim preterano namirisanim domaćinima - što je on smatrao
dekadentnim i feminiziranim - da je izleteo napolje. Njegovi egipatski
domaćini su, sa svoje strane, takvo ponašanje smatrali necivilizovanim. Sa
druge strane, Atina je imala sopstveno tržište parfema gde su se oni
prodavali u posebno izrađenim vazama.
U rimsko vreme, parfem su koristile sve klase, uglavnom da prikriju telesne
mirise, ali i da uklone zadah iz usta - pijući ga direktno ili u vinu.
Bogati Rimljani su parfmisali različite delove tela različitim mirisima,
prskali parfemom goste na gozbama dok su se ovi gostili zavaljeni na
mirisnim dušecima. Čak su prskali mirisima i zidove svojih kupatila.
Najviše dostignuće u održavanju spavaće sobe mirišljavom bili su "Kardanovi
prstenovi", gorionici sa parfemom, koje su izmislili Kinezi oko 100. pre
naše ere. Kinezi su taj izum pripisali svom sunarodniku. O tome svedoči
tekst iz 2. veka nove ere. U njemu piše da je u Čanganu živeo veoma sposoban
mehaničar Ting Huan. On je napravio "gorionik za parfem koji se
upotrebljavao među jastucima", poznat kao "posteljni mirisnik". Izmislio je
spravu od prstenova koja je mogla da se okreće u sva četiri pravca tako da
je središte gorionika uvek ostajalo uspravno i moglo da se stavi u
posteljinu i jastuke. Taj pronalazak mu je doneo veliku slavu. |
| |
| |
|
| |
| Opasnost na točkovima |
| |
Ljubitelji brzina, opasne vožnje, ali i oni koji žele lako i jednostavno da
prođu kroz gradsku gužvu ili da nađu mesto na parkinzima u centru metropola
voze - motor. Ovaj korisni pronalazak, koji je nažalost zbog neopreznih
vozača i drugih učesnika u saobraćaju često glavni uzrok saobraćajnih
nesreća, nastao je u drugoj polovini 19. veka. Njegov tvorac bio je
Amerikanac Silvester Hauard Roper koji je 1867. godine predstavio svoj izum
javnosti. Dve godine kasnije njegov motor postao je glavna atrakcija na
vašaru u Novoj Engleskoj. Roperov pronalazak imao je dva točka i parni
motor. Nije mogao da razvije veliku brzinu, bio je prilično glomazan i bučan
i prilikom vožnje američkim ulicama nije mogao da prođe neprimećen.
 Englez Edvard Batler je dve decenije kasnije, tačnije 1884. godine, rešio da
konstruiše svoj motocikl. Njegova naprava imala je tri točka, izgledala je
prilično smešno i podsećala je na tricikl sa velikim motorom. Batlerov
motocikl izazvao je veliku polemiku jer se većina ljudi plašila ove naprave,
pa su tražili od vlade da proglasi zakon kojim se zabranjuje njeno
korišćenje. U svojim zahtevima bili su toliko uporni da je na kraju
proglašen zakon da ovo vozilo ne sme da se koristi ukoliko u njemu nema tri
osobe. Takođe, traženo je da ispred ovog tricikla uvek trči čovek za crvenom
zastavom radi upozorenja na dolazak vozila.
Otprilike u isto vreme Nemac Gotlib Dajmler konstruisao je drugačiji tip
motocikla. Njegov izum posedovao je prednji i zadnji točak, kao i benzinski
motor sa jednim cilindrom, bio je uglavnom napravljen od drveta, a poseban
dodatak predstavljala su dva mala pomoćna točka, kakvi u današnje vreme
često mogu da se vide na dečjim biciklima, radi bolje ravnoteže vozača.
 U decenijama koje su usledile pronalazači su se gotovo utrkivali u
usavršavanju motocikla. Luis Klark iz Pensilvanije konstruisao je 1897.
godine prvi tricikl koji se kretao pomoću motora na benzin, a četiri godine
kasnije u Masačusetsu Oskar Hedstrom dizajnirao je vozilo na dva točka koje
se kasnije masovno proizvodilo.
Davne 1903. godine, tada dvadesetjednogodišnji Vilijam Harli i njegov godinu
dana mlađi partner Artur Dejvidson predstavili su javnosti svoj pronalazak -
motocikl "harli-dejvidson". Ovaj motocikl bio je konstruisan za trke i ostao
je popularan do današnjih dana. Inače, kompanija "Harli-Dejvidson" jedina je
američka firma za proizvodnju motocikla koja je "preživela" sve krize u
poslednjih sto i više godina. Danas je najcenjenija kompanija za proizvodnju
dvotočkaša u svetu, a krajem avgusta prošle godine proslavila je 105 godina
postojanja. |
| |
| D. I. |
|
| |
| Barbika obeležila 50. rođendan |
| |
 Lutka Barbi, najviše prodavana igračka u svetu, proslavila je juče 50.
rođendan i u njenu čast priređeno je veliko slavlje u jednoj vili u Malibuu,
kod Los Anđelosa.
Lutka visoka 29 santimetara, čije je puno ime Barbara Milisent Robert i koja
potiče iz fiktivnog mesta Vilous u američkoj državi Viskonsin, prvi put je
predstavljena javnosti 9. marta 1959, na jednom sajmu u Njujorku.
"Barbika", koja je samo 1959. godine prodata u 300.000 primeraka, od tada je
inspirisala više od 70 modnih kreatora, među kojima i su i najveća imena
svetske mode. Njen klub obožavalaca broji 18 miliona članova, a ona ima svoj
profil i na društvenim sajtovima MajSpejs i Fejsbuk. |
| |
| |
|
| |
| Eminem objavljuje dva albuma ove godine |
| |
 Američki reper Eminem objaviće ove godine dva albuma, saopštila je njegova
izdavačka kuća, prenosi dnevnik Varajeti .
Kompanija Interskoup rekords navodi da će pevač iz Detroita 19. maja
objaviti album "Relapse". To će biti njegov prvi studijski album posle više
od četiri godine.
Izdavačka kuća saopštila je da Eminem radi na još jednom albumu, "Relapse
2", koji će u prodavnice stići u drugoj polovini ove godine.
Eminem je planirao da album "Relapse" objavi prošle godine, ali se njegovo
snimanje odužilo. |
| |
| |
|
| |
| Igi Pop izdaje album posvećen Francuskoj |
| |
 Američki roker Igi Pop objaviće 18. maja album u kojem "otkriva svoju ljubav
prema francuskoj kulturi", saopštila je diskografska kuća I-Em-Aj .
Omot albuma "Preliminaires" osmislila je francusko-iranska umetnica Marjan
Satrapi , koja je autor stripa i animiranog filma "Persepolis".
"Album sam snimio specijalno za Francusku i ljude koji govore francuski",
rekao je Igi Pop u video snimku koji je postavio na svoj sajt
www.IggyPopPreliminaires.com. Album će sadržati obradu pesme Iva Montana "Feuilles
Mortes", koju je napisao Žak Prever. |
| |
| |
|
| |
| Makaki majmuni uče mladunce da čiste zube |
| |
 Dugorepi makaki majmuni uče mladunce kako da čiste zube pokazujući im to na
sopstvenom primeru, saopštio je jedan japanski naučnik koji veruje da bi to
moglo da bude dokaz da su primati sposobni da potomke uče da koriste oruđa.
"Podučavanje tehnikama korišćenja oruđa smatra se isključivo ljudskom
osobinom", izjavio je Nobuo Masataka iz instituta za istraživanje primata
pri Univerzitetu Kjoto.
Masatakin tim je posmatrao sedam ženki u jednoj koloniji dugorepih makakija
u blizini Bangkoka, u Tajlandu, i proučavao kako čiste prostor između zuba
dlačicama, kao što čovek koristi zubni konac.
Istraživanje je pokazalo da ženke dva puta češće i pedantnije čiste zube kad
ih mladunci posmatraju, što je naučnike navelo na pomisao da im pokazuju
kako da održavaju higijenu usne duplje. |
| |
| |
|
| |
| U blizini Atine ulovljena ajkula dugačka osam
metara |
| |
 Jedan grčki ribar uhvatio je ajkulu dugačku osam metara u blizini letovališta
Vulijagmeni, južno od Atine, piše grčka štampa.
Ribar Pavlos Turuguzis u ponedeljak je u mreži ugledao ajkulu dužu od svog
brodića od šest metera, pa je u pomoć pozvao kolegu, da je odvuku do obale.
Ajkula vrste cetorhinus maximus, teška dve tone, potom je kranom
transportovana do riblje pijace u Keraciniju, kod Pireja, gde je prodata.
Ta vrsta ajkule se hrani isključivo planktonom, potpuno je bezopasna za
ljude, i sa dužinom koja može da dosegne do 12 metara, druga je najveća riba
na svetu, posle ajkule-kita. |
| |
| |
|
| |
| Premijer plaća kaznu igrao fudbal umesto da
glasa |
| |
Poljski premijer Donald Tusk izvinio se javno Poljacima i platiće kaznu od 65
evra zato što je prošle sedmice, umesto da bude na važnoj raspravi i
glasanju u parlamentu, sa prijateljima - igrao fudbal.
Sejm, donji dom poljskog parlamenta raspravljao je prošle sedmice o državnom
budžetu a glasalo se o vetu poljskog predsednika na važan zakon o penzijama
i penzijskim fondovima.Poljska televizija TVN uhvatila je, međutim, premijera i nekoliko poslanika
vladajuće liberalne Građanske platforme kako u vreme glasanja igraju fudbal.
Ljutnju Poljaka nije nimalo ublažilo objašnjenje predstavnika Vlade Pavela
Graša da je Tusk bio pogrešno obavešten da je glasanje u petak.
"To nije smelo da se desi, i neće se ponoviti. Pogrešio sam, sledi mi kazna
i platiću je", kazao je premijer novinarima.
"Kaznu će platiti svi koji su igrali fudbal umesto da glasaju", rekao je
Graš za "Đenjik".
Poljaci nisu navikli da njihovi političari i poslanici tako lako i brzo
preuzmu odgovornost za greške ili neprikladno ponašanje, a u susednoj Češkoj
to bi bilo nezamislivo.
Poljake je zato iznenadila još jedna vest u današnjoj štampi - da je
saobraćajna policija nedavno uhvatila glavnog komandanta policije Andžeja
Matejuka zbog prebrze vožnje i naplatila mu kaznu od 65 evra.
Policajac iz patrole nije, doduše, prepoznao svog glavnog šefa, ali ni
Matejuk nije ni pokušao da izvrda pokazujući službenu propusnicu, već se
legitimisao samo običnom ličnom kartom. |
| |
| |
|
| |
| Zatvoren muzej posvećen erotici |
| |
Muzej Erotika u Kopenhagenu, jedan od retkih muzeja u svetu posvećenih erotici,
bankrotirao je posle 15 godina postojanja, zbog odbijanja gradskih vlasti da
mu finansijskim sredstvima priteknu u pomoć.
"Neobično je što niko ne smatra za shodno da ima muzej posvećen erotici i to
u zemlji koja je navodno kolevka slobodnih mislilaca", i koja je 1969.
liberalizovala pornografiju, izjavila je direktorka muzeja Hane Stensgor.
"Muzej nije prodavnica porno materijala, već nudi pravu priču o seksualnosti
ljudi od 10. veka pre nove ere do danas", dodala je ona.
Gradski zvaničnik zadužen za kulturu Bjern Meler (Bjoern Moeller) rekao je
Frans presu da "vlasti Kopenhagena finansijski ne pomažu privatnim muzejima
koji se vode kao trgovine".
Prema njegovim rečima, u muzeju se ne čuvaju dragocenosti danske kulture što
bi opravdavalo pomoć.
Muzej je zatvoren i zbog manjka posetilaca.
Erotski muzej, otvoren 1994, nalazi se u trgovačkoj ulici u centru
Kopenhagena i prostire se na površini od 750 kvadratnih metara. U 25
galerija muzeja izložene su zbirke fotografija, crteža, filmova, magazina,
skulptura i erotskih predmeta.
Muzej je do sada posetilo oko milion ljudi, navodi se na sajtu muzeja. |
| |
| |
|
| |
| Opra Vinfri deli naslovnu stranu sa Mišel
Obamom |
| |
Prvi put za devet godina od kada izlazi njen magazin, američka TV diva Opra
Vinfri nije sama na omotu mesečnika, već ga deli i to sa prvom damom SAD
Mišel Obamom .
Za aprilski broj časopisa O, The Oprah Magazine, koji je na kioske stiže 17.
marta, Mišel Obama je pozirala u narandžastoj haljini sa žutom jaknom.
Supruga predsednika Baraka Obame koja je magazinu dala intervju, govorila je
o svojim projektima preuređenja predsedničke rezidencije koja "koja je kuća
naroda i pripada Americi". Njena je namera da preuredi salone "ugodnim
sofama u maniru istovremeno savremenom i klasičnom, a čiji su autori
američke zanatlije". |
| |
| |
|
| |
| Majkl Džej Foks snimio emisiju o optimizmu |
| |
Američki glumac Majkl Džej Foks (Michael J. Fodž) snimio je za televiziju Ej-Bi-Si
specijalnu emisiju u kojoj govori o značaju optimizma.
U emisiji, glumac rođen u Kanadi koji je pre deset godina saznao da boluje
od Parkinsonove bolesti, govori o naučnoj strani i ličnom iskustvu i tvrdi
da je protekla decenija za njega bila jedna od najsrećnijih u životu.
U emisiji o optimizmu, glumac posećuje Butan čije su vlasti, kako je rekao,
nesvakidašnje posvećene dobrobiti svojih građana. Emisija "Michael J. Fox:
Adventures of an Incurable Optimist" biće emitovana u maju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
