|
|
Broj 1192, 13. mart 2009.
| Sve tajne petka 13. |
| |
Kad 13. dan u mesecu padne u petak, kao što će biti danas, a dasilo se i
prošlog meseca, mnogi ostaju kod kuće, izbegavaju prevozna sredstva i stvari
koje inače rade.
Procenjuje se da od ove fobije u SAD pati izmedu 17 i 21 milion ljudi i da
zbog toga svakog petka 13. američka privreda izgubi između 800 i 900 miliona
dolara.
 Nikad
ne menjajte posteljinu na petak 13. jer ćete imati noćne more. Ne krećite
tog dana na put jer vas očekuje nesreća. A nije dobro na taj dan ni rezati
nokte jer to donosi tugu.
Ma koliko sve ovo zvučalo besmisleno, strah od nesreće koju prema verovanju
donosi petak 13, kod mnogih ljudi je davno prešao okvire praznoverja i
prerastao u ozbiljnu fobiju, čiji je naučni naziv - paraskavedekatriafobija.
Osnivač Instituta za upravljanje stresom i Instituta za fobije u Aševilu, u
Severnoj Karolini, Donald Dosej, kaže da su simptomi te vrste straha
različiti, od teskobe do napada panike, od izbegavanja ulaganja novca do
zatvaranja u kuću.
Strah od "trinaestice" svuda je prisutan, pa tako 80 odsto oblakodera u
svetu nema 13. sprat, mnogi aerodromi nemaju 13. ulaz, a bolnice i hoteli
redovno nemaju sobe broj 13.
U Firenci, kuće koje se nalaze između brojeva 12 i 14 označene su brojem
dvanaest i po. Mnogi upiru prstom i u neuspelu misiju "Apola 13" na Mesec.
Naučnik i matematičar sa Univreziteta Delver, Tomas Fernsler, u članku
objavljenom u Nešenel džiografiku, navodi da se broj 13 smatra nesretnim
samo zato što sledi iza broja 12.
Naime, mnoge religije i numerološki pravci broj 12 smatraju celovitim brojem
- 12 je meseci u godini, 12 znakova Zodijaka, 12 bogova na Olimpu, 12
Herkulovih zadataka, 12 izraelskih plemena, 12 Isusovih apostola...
Po toj logici trinaest ima samo tu nesreću da se nalazi korak dalje od
celovitosti.
Što se petka tiče, poznato je da je Isus bio razapet upravo na taj dan. Neki
tumači Biblije tvrde da je Eva upravo u petak navela Adama da proba
zabranjeno voće, a Kain je ubio svog brata Abela u petak 13. "Udruženi"
petak i broj 13, za mnoge nikako nisu dobra kombinacija.
Postoje mnoge teorije o tome kako je petak 13. postao simbol nesreće, a
koreni su im različiti, od nordijske mitologije, preko Biblije (Juda je bio
13. gost na Isusovoj poslednjoj večeri) do starog Rima, gde su se veštice
navodno okupljale u grupama po 12, a 13. je bio sam Sotona.
Neki pak koren petka 13. kao nesretnog dana vide u sukobu matrijarhata i
patrijarhata.
Petak je šesti dan u sedmici, počev od nedelje, tradicionalno se smatra
ženskim danom i pripada planeti Veneri. A duhovna simbolika Venere povezana
je sa ženama, s njihovom strašću, ljubavlju i seksualnošću.
Kada je počeo da prevladava patrijarhat, sve žensko postalo je vražje i loše.
Zato je kombinacija petka kao ženskog dana i broja 13 kao svetog ženskog
broja počela da se smatra posebno pogubnom.
Narodna predanja nude, međutim, i razna rešenja za "prokletstvo" petka 13.
Jedno od njih nalaže: Popni se na vrh planine ili visoke zgrade i tamo spali
sve svoje pocepane čarape.
Istraživanja potvrđuju da je praznoverje i u današnjem svetu vrlo snažno.
Čak 86 odsto ljudi kaže da kuca u drvo, 64 odsto drži palčeve, 49 odsto ne
prolazi ispod merdevina, 34 odsto veruje da razbijeno ogledalo znači sedam
godina nesreće....
Posebo je zanimljivo da na praznoverje nisu imuni čak ni naučnici - 15 odsto
njih priznaje da se pribojava petka 13. |
| |
| |
|
| |
| Svako svojim JAT-om leti! |
| |
 Kada krećete iz Toronta, vezu za Beograd imate nedeljom, ponedeljkom, sredom
i petkom, objašnjava generalni direktor JAT-a za Kanadu i Ameriku, Zoran
Naunović...Lepe vesti stižu iz
predstavništva naše avio kompanije, pa tim povodom razgovaram sa gospodinom
Zoranom Naunovićem , generalnim direktorom JAT-a za Kanadu i Ameriku.
Šta je to novo u JAT-u, što će našim
sugrađanima da olakša put za Beograd?
Pročitajte
ceo intervju... |
| |
| |
|
| |
| Obeležena šesta godišnjica ubistva Zorana
Đinđića |
| |
Građani, najviši državni funkcioneri, predstavnici političkih stranaka i
porodica obeležili su juče šestu godišnjicu ubistva premijera Srbije Zorana
Đinđića.
 Cveće
na grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu položili su
premijerova udovica Ružica Đinđić i sin Luka zajedno sa predsednikom Srbije
i liderom Demokratske stranke (DS) Borisom Tadićem i premijerom Mirkom
Cvetkovićem.
Cveće su položili i funkcioneri DS Nada Kolundžija, Bojan Pajtić, Dragan
Šutanovac, Dušan Petrović, Oliver Dulić i Svetozar Čiplić, kao i Đinđićeva
majka Mila Đinđić i sestra Gordana Filipović.
Na grobu premijera ubijenog u atentatu u dvorištu vlade 12. marta 2003.
godine, okupili su se i članovi tadašnje vlade - Gordana Matković, Goran
Pitić, Aleksandar Vlahović, Gašo Knežević, Slobodan Milosavljević, Dragoslav
Šumarac i Vojislav Milovanović.
Cveće su, pored ostalih, položili i Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević,
Verica Kalanović, Jasna Matić, Snežana Samardžić Marković, Srđan Srećković,
Diana Dragutinović, Goran Bogdanović, Saša Dragin, Savo Milošević, Ružica
Sokić, Svetozar Cvetković.
Povodom godišnjice Đinđićevog ubistva, premijer Cvetković i članovi njegove
vlade položili su venac i u dvorištu zgrade Vlade na mestu gde je pre šest
godina izvršen atentat.
Poštu Đinđiću na istom mestu dali su i članovi vlade iz 2003. godine i to u
12.25.Na poziv Liberalno demokratska partije (LDP), oko 5.000 građana šetalo
je od sedišta te stranke do Novog groblja u znak sećanja na ubijenog
premijera. Kolonu su predvodili predsednik LDP Čedomir Jovanović i
funkcioneri te stranke Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Nataša
Mićić.
U Arhivu Srbije u Beogradu otvorena je izložba "Idejom i životom -
Zaostavština Zorana Đinđića", na kojoj su izloženi lični predmeti, beleške i
biblioteka pokojnog premijera Srbije.
Student Pravnog fakulteta Branislav Stojanović iz Paraćina pobednik je
ovogodišnjeg takmičenja u besedništvu "U Zoranovu čast", koje su DS i Fond
"Dr Zoran Đinđić" organizovali u sklopu obeležavanja šeste goidišnjice od
ubistva premijera.
Đinđić je ubijen ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003.
godine.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana
Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je
čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva
i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih
odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda
višegodišnje nestabilnosti.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom,
i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među
kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milsosević.
U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine,
po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada
želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da
uspostavi osnovne demokratske temelje" države.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene",
one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije
umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu
politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili.
Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi
napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić,
obraćajuhi se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske
radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova,
odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i
da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je
patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore
maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za
kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim
pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj
patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike
patriote".
Rođen je 1. avgusta 1951. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na
Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije
doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio
predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik
DS.
Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru
1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dužnosti je bio sedam
meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.
Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od
najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je
porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao
organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog
zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg
komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO)
Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana"
Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude
potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na
prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon
neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred
beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim
beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000.
pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo
iznad zakona".
"Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično
promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala
radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo
saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi
razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo
jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić.
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, na predlog republičke vlade,
vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije
Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela
naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog
stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na
predlog Vlade.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz
prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj
povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na
premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović (zvan
Zveki i Zmija), njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao
i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i
rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu
premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi
okrivljenih Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja
2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera,
posle 14 meseci skrivanja.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22.
decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za
borbu protiv organizovanog kriminala.
Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni
krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek (Legija) osuđen je
na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu
kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan
Jovanović, bivši Legijin zamenik. Presude toj dvojici potvrdio je i
Vrhovni sud srbije 29. decembra 2008. godine.
Potvrđene su presude na 35 godina zatvora i ostalim pripadnicima
zemunskog klana i bivše JSO (Aleksandar Simović, Vladimir
Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović) izuzev Sretku
Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30 godina.
Na 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i bivši
radnik BIA Branislav Bezarević, dok je bivši pripadnik JSO Saša
Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Željku Tojagi Žmigiju kazna
je smanjena sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina
zatvora.
Vladimir Milisavljević Budala, Srećko Kalinic, Milan Jurišić,
Ninoslav Konstatrinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer
su u bekstvu.
Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće
u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj,
sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima
Srbije i Crne Gore. U procesu optuženima za ubistvo srpskog
premijera Milenković je bio svedok saradnik.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da
je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije
organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.
Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je
učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića,
navela je sudija Mesarović.
Četiri godine posle atentata na Đinđića i tri godine posle smrti
Slobodana Miloševića njegova Socijalistička partija Srbije ušla je u
Vladu Srbije koju predvodi Demokratska stranka. Nedugo potom lideri
te dve stranke Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o
pomirenju. |
|
| |
| |
|
| |
| Mekgvinti usklađuje provincijsku i federalnu
taksu |
| |
Inicijativa premijera Daltona Mekgvintija da se usklade provincijska i
federalna taksa na prodatu robu nailazi na oštar otpor kod članova
poslaničkog kluba Liberalne stranke, prenosi Toronto Star.
Poslanici liberali, između ostalog, napominju da nepopularna mera može imati
političku cenu i rezultirati porazom na izborima 2011. godine.
 Negativni
komentari tiču se povećanja potrošačkih cena pojedinih artikala na koje se
plaća federalna, ali ne i provincijska taksa, koja će po sistemu
harmonizacije morati da bude izjednačena.
Ispostavlja se da bi za osam odsto poskupeli obuća jeftinija od 30 dolara,
knjige, novine, dečja odeća i pelene, ulje za loženje, ženski higijenski
proizvodi, nove kuće, kao i hrana u restoranima jeftinija od 4 dolara.
Pozitivna reagovanja, pak, stižu od preduzetnika, koji navode da su pri
kupovini opreme ili mašina sada u nepovoljnijem položaju od svojih
konkurenata u Kvebeku ili atlanskim provincijama, u kojima su porezi već
objedinjeni. Uvođenje harminizovanog poreza značilo bi, naime, snižavanje
cena opreme i mašina za proizvođače i poljoprivrednike.
Kvebek, Nju Brunsvik, Nova Skošija i Njufaundlend su spojili poreze, pa
federalni ministar finansija Džim Flaerti smatra da i Ontario treba da učini
korake u tom pravcu.
Mekgvinti je harmonizaciju poreza pomenuo kao jednu od opcija koje se
razmatraju kod do-nošenja provincijskog budžeta, koji treba da bude
predložen 26. marta. Nema nikakvih podataka na koji način bi se promena
sistema oporezivanja odrazila na provincijski budžet, ali u izveštaju
ontarijske Privredne komore stoji da harmonizacija poreza ne bi trebalo da
bilo na koji način utiče na direktne poreske prihode.
Oni, takođe, sugerišu da bi trebalo preduzeti korake koji će ići u prilog
proizvođačima i poljoprivrednicima, pošto to, na duge staze, podiže nivo
investiranja u poslovnu opremu i mašine.
Pored toga, po proračunima provincijske Federacije za poljoprivredu
poljorpivrednici u Ontariju godišnje daju dodatnih 25 miliona dolara za
poreze, u poređenju sa svojim kolegama iz Kvebeka i atlanskih provincija.
Objedinjavanje federalnog GST i ontarijskog PST poreza povećaće cene novih
kuća u Torontu za skoro 47 hiljada, a u okolini za polovinu te svote, tvrde
stručnjaci za nekretnine. |
| |
| |
|
| |
| Najskuplje noćenje u Moskvi |
| |
Najskuplji hoteli u 2008. godini bili su u Moskvi, gde je prosečna cena
noćenja iznosila 374 dolara, saopštila je revizorska kuća Dilojt.
Moskva je imala i najveći dnevni prihod po raspoloživoj hotelskoj sobi od
250 dolara, 10,5 odsto više nego 2007. godine, ali nije ušla na Dilojtovu
listu 20 turističkih odredišta sa najpopunjenijim hotelskim kapacitetima.
 Najveća
popunjenost je bila u Pertu - 82,4 odsto kapaciteta što je 2,4 odsto manje
nego 2007. godine.
Sledećih pet mesta zauzeli su Njujork sa 81,9 odsto, Abu Dabi sa 81,6
peocenata, Hong Kong sa 81,2 odsto, London sa 81,1 procenata i Hurgada sa
80,3 procenata.
Najskuplji hoteli su, pored Moskve (374 dolara), lane bili u Ženevi - 343
dolara po noćenju, Dubaiju - 300 dolara, Abu Dabiju - 283 dolara i Nju
Delhiju - 279 dolara.
Među 20 najskupljih destinacija, sa cenom višom od 220 dolara po noćenju, su
i Doha, Njujork, Venecija, Pariz, Bombaj, Muskat, Rijad, Milano, Cirih, Rim,
Istanbuk, Firenca, London, Manama i Tel Aviv.
Najbrži rast prihoda po hotelskoj sobi bio je na Bliskom istoku, piše u
izveštaju Dilojta, u kojem se dodaje da su rast zabeležile i Srednja i Južna
Amerika.
"Krajem prošle godine Evropa i Azija su zabeležile rast prihoda po
raspoloživoj hotelskoj sobi od svega dva odsto, dok je u Severnoj Americi
došlo do pada od 1,6 odsto", dodaje se.
Prema po-dacima Dilojta, broj turista u svetu lane je porastao za dva odsto,
što je znatno manji rast nego prethodne godine, kada je iznosio sedam
procenata i kada je bilo 924 miliona turista.
U Evropi je u 2008. zabeleženo 489 miliona turista, odnosno 53 odsto svih
turističkih putovanja na svetu.
Rast broja turista u svetu u prvoj polovini godine iznosio je pet odsto, a
usporavanje je bilo najveće u poslednjem kvartalu, što je posledica svetske
ekonomske krize.
Prema proceni Dilojta, svetska kriza će i ove godine štetiti turizmu.
"Strategija turističke industrije za ovu godinu je strategija preživljavanja",
piše u saopštenju Dilojta.
"Kada krediti ponovo postanu dostupniji, turističke zemlje će morati da
investiraju u razvoj turističke infrastrukture, uključujući širenje
kapaciteta aerodroma i hotela", smatra stručnjak za turizam u Dilojtu Aleks
Kirijakidis. |
| |
| |
|
| |
| Nemanja Vidić uspešniji od Dejan Stankovića |
| |
Svetski i evropski prvak savladao je kod kuće italijanskog šampiona Intera sa
2:0, zabeležio 77. trijumf u najkvalitetnijem klupskom takmičenju Evrope i
plasirao se među osam najboljih.
Kobni za Morinjovu ekipu bili su četvrti minuti u oba dela. Najpre je
Nemanja Vidić lukavo umakao Patriku Vijeri i centaršut Rajan Gigsa sa ugla
izvanrednim udarcem glavom sproveo u mrežu, a u drugom delu je Kristijano
Ronaldo utrčao iza odbrane rivala i ubacivanje Vejna Runija takođe glavom
pretvorio u nedostižno vođstvo.
 Za
goste je do 58. minuta igrao kapiten reprezentacije Srbije Dejan Stanković,
koji je propustio dve prilike da matira Van der Sara. Pogađali su
Ibrahimović u 29. minutu prečku i Adrijano u 58. stativu, ali je i pored
toga tim Aleksa Fergusona, za koji je odlično igrao srpski štoper, tokom
većeg dela susreta kontrolisao igru i zasluženo se plasirao u dalje
takmičenje.
Barselona je deklasirala Liona s 5:2. Za samo 18 minuta u drugoj polovini
prvog dela meča Anri dva puta, Mesi i Eto su izrešetali mrežu golmana Lorisa
i razrešili dilemu ko će se iz ovog duela među osam najboljih klubova na
Starom ko-ntinenta. Drugi pogodak francuskog reprezentativca ujedno je i
700. pogodak Katalonaca u 366. meču u evrokupovima.
Uspeli su gosti samo da prepolove vođstvo Španaca, koje je na kraju meča
ipak povećao Keita. Mreže na stadionu "Dragao" su mirovale, a takav ishod
bio je dovoljan za radost dvostrukog prvaka Evrope Porta, koja je uvećana
činjenicom da je eliminisan protivnik iz zemlje najvećeg rivala Španije.
Srpski internacionalac Milan Stepanov je još jedanput sedeo na klupi
portugalskog šampiona.
Najviše uzbuđenja bilo je u Rimu. Domaćin je pogotkom Žuana već u devetom
minutu stigao prednost Arsenala iz prve utakmice, ali do isteka drugog
produžetka nije bilo promene rezultata, pa su poslednjeg četvrtfinalistu
odlučili jedanaesterci. Pribraniji na penal ruletu bili su igrači Arsenala,
mada je Doni već u prvoj seriji odbranio udarac hrvatskog reprezentativca Da
Silve.
Crnogorac Mirko Vučinić veoma loše je izveo jedanaesterac, pa je prednost
domaćina lako anulirana. Pobednik je odlučen u osmoj seriji, pošto je Dijabi
matirao Donija, a zatim Toneto tukao preko gola.
Za Romu precizni su bili: Pizaro, Baptista, Montela, Toti, Akvilani i Rise,
a za goste: Van Persi, Volkot, Na-sri, Denilson, Ture, Sanja i Dijabi. Žreb
za četvrtfinale i polufinale, u kome će Engleska imati čak četiri
predstavnika, Španija dva, a Nemačka i Portugalija po jednog obaviće se 20.
marta u Nionu.
Liverpul, Čelzi, Viljareal i Bajern u četvrtfinalu
Liverpul je kod kuće sa 4:0 pobedio Real i slavio sa 5:0 ukupno, dok je
Bajern bio još ubedljiviji jer je kod kuće savladao Sporting sa 7:1 i tako
zabeležio ukupni rezultat od 12:1.
Čelsi je odigrao 2:2 u gostima Juventusu i tako prošao zbog pobede od 1:0 iz
prvog meča, dok je Viljareal pobedio Panatinaikos u Atini sa 2:1 i tako
otišao među osam najboljih ekipa sa ukupnim rezultatom 3:2.
 Meč
u Liverpulu obeležio je kapiten Stiven Džerard, koji je u 100. evropskom
nastupu postigao dva gola, od kojih jedan iz sumnjivo dosuđenog penala.
Engleski tim poveo je golom Fernanda Toresa posle greške Realove odbrane, a
sudbinu kraljevskog tima zapečatio je zamena Andrea Dosena dva minuta pre
kraja. Ovo je bilo prvo gostovanje devetostrukog prvaka Evrope na Enfild
roudu, a tim je od ubedljivijeg poraza spasao sjajni golman Iker Kasiljas.
Čelsi je uspeo da odigra nerešeno u Torinu sa Juventusom, koji je meč
završio sa 10 igrača posle isključenja Đorđa Kjelinija u 70. minutu.
Italijanski tim dva puta je vodio. Prvi put posle 19 minuta, kada je
Vinčenco Jakinta iskoristio sjajnu ubačenu loptu Davida Trezega.
Čelsi je izjednačio preko Majkla Esjena pred kraj prvog poluvremena. Nešto
pre toga Didije Drogba izveo je slobodan udarac, a lopta je prešla
gol-liniju, ali sudije to nisu videle. Alesandro Del Pjero je iskoristio
penal sredinom drugog poluvremena, ali je Nikola Anelka u finišu meča doneo
izjednačenje Čelsiju.
Viljareal je pobedom u Atini potvrdio da je favorit u duelu sa
Panatinaikosom, posle neočekivanih 1:1 u Španiji. Arijel Ibagasa doveo je
goste u vođstvo u 49. minutu, a Pao je izjednačio šest minuta kasnije golom
glavom Vangelisa Manciosa, ali je Hoseba Ljorente rešio utakmicu golom u 70.
minutu.
Bajern je na svom terenu prosto "isprašio" Sporting, a pobeda od 7:1 donela
mu je ukupni trijumf od 12:1, što je novi rekord Lige šampiona. Nemački
šampion vodio je 4:1 do poluvremena, sa dva gola Lukasa Podolskog i jednim
autogolom, da bi sa još tri pogotka u drugom poluvremenu.
Prethodni rekord držao je Olimpik Lion, koji je u sezoni 2004/05. pobedio
Verder sa ukupno 10:2 i postao je prvi tim koji je postigao 12 golova u
eliminacionoj fazi Lige šampiona.
Mediji o katastrofi Madriđana u Liverpulu
"Dejli mejl" je debakl Španaca slikovito opisao na sledeći način:
- Liverpul je jednostavno smrvio Real. Madriđani su igrali u skladu sa
nadimkom "penušavi". Bili su raspršeni posvuda po terenu "Enfilda" u stilu
finog kremastog dezerta. Onda su pregaženi parnim valjkom, pa onda još
jednom. Pa ih je pregazilo krdo besnih slonova. I onda opet parni valjak -
opisao je izveštač "Dejli mejla" kakve su muke snašle Real.
 Independant
je konstatovao da je najuspešniji evropski klub posramljen, eliminisan, da
mu je izvađen drob i da je razbijen.
Dok je "Tajms" konstatovao da je ovo rezultat koji će dugo odzvanjati
Evropom i biti nezaobilazan u modernoj istoriji oba kluba, španski mediji su
lamentirali nad sudbinom dvostrukog uzastopnog šampiona. Patetični, tužni i
provincijalni, to su opisi koji su dominirali izveštajima iz Liverpula kada
je reč o Realu.
- Liverpul je imao sve što Real nije, energiju, svrhu, samopouzdanje, brzinu,
oštrinu i talenat. Suočili su se sa timom krpenih lutki. Bila je to vežba
demoliranja, sa imperijatorskim Toresom i Džerardom, te Ćavijem Alonsom i
Maskeranom koji su predvodili šou - preneo je "El Pais".
Kada je reč o Čelsiju, bilo je jasno da klub iz Londona nosi sa sobom veliki
kapital iz prvog meča. Juventus se nije najbolje snašao, iako je dva puta
vodio, a sa igračem manje u nastavku (isključen Kjelini), nije mogao bolje
ni da prođe. |
| |
| |
|
| |
| Zavrzlame oko Evrosonga |
| |
Gruzijska pesmu za pretstojeći Evrosong čiji je naziv "We don't want put in"
zvanično je diskvalifikovana zbog njene političke poruke, odnosno zbog toga
što se u pesmi igrom reči ismeva ruski premijer Vladimir Putin.
Zvaničnici Evrosonga, čije je sedište u Ženevi, obavestili su gruzijsku
radioteleviziju da tekst njihove pesme za 54. Evrosong u maju u Moskvi ne
odgovara propisima takmičenja.
 Naziv
pesme "We don't want put in" je igra reči između engleskog glagola "to put
in" (staviti) i imena ruskog premijera Putina.
Kako je navedeno na sajtu Evrosonga, Gruzija ima rok do 16. marta da promeni
tekst ili da izabere drugu pesmu.
Spornu pesmu Gruzija je izabrala pošto je odustala od bojkota Evrosonga zbog
kratkog rata s Rusijom prošlog leta. Rusija je domaćin ovogodišnjeg
takmičenja jer je njen predstavnik pobedio na prošlogodišnjoj Pesmi
Evrovizije u Beogradu.
Gruzijska pesma nije jedina uzbrurkala duhove.
U Rusiji je izbio spor oko nacionalnog predstavnika na Evrosongu pošto je
žiri odlučio da zemlju-domaćina predstavlja Anastazija Prihodko. Problem je
u tome što je Prihodko ukrajinska pevačica, a što su reči pesme koju peva na
ruskom i na ukrajinskom jeziku.
Slučaj je privukao pažnju i van Rusije i Ukrajine, jer se događa u vreme
ozbiljnog zahlađenja u političkim odnosima dveju vlada, navodi BBC.
Izbor ruskog žirija odmah se našao na meti žestokih kritika na internet
stranici Evrovizije. Jedan od anonimnih posetilaca sajta je "spornu"
pevačicu pogrdno nazvao "sezonskom radnicom".
Anastazija Prihodko je prvo pokušala da se kandiduje za ukrajinskog
predstavnika na Evrosongu, ali je odbijena zbog ruskog jezika u tekstu pesme.
Anastazija ima 21 godinu, a pre samo godinu dana je pobedila u popularnoj
ruskoj TV emisije za mlade talente "Fabrika zvezda".
Zbog popularnosti te emisije, posle toga je vrlo često gostovala u programu
ruske televizije, tako da je dobro poznato lice najširoj publici u Rusiji.
U Ukrajini je takođe poznata, ali manje nego u Rusiji. Peva na ruskom i na
ukrajinskom, a producent njenih pesama je vrlo uticajni ruski muzičar, koji
je zapravo gruzijskog porekla. Koautor pesme, pored Anastazije Prihotko, je
i jedan estonski kompozitor.
Tako da u ovoj priči iz šou-biznisa postoji vrlo osetljiva
političko-nacionalna mešavina učesnika.
Neki smatraju da je to vrlo dobra mešavina, jer pokazuje da su Rusi
fleksibilni i otvoreni jer su odluku da Anastazija predstavlja Rusiju na
Evrosongu doneli i gledaoci, glasajući uživo u programu.
Međutim, mnogo je više onih, čvrsto uverenih da Rusiju ne treba da
predstavlja "stranac", već ruski pevač, sa pesmom na ruskom jeziku. |
| |
| |
|
| |
| Bil Gejts najbogatiji |
| |
Jedan od osnivača "Majkrosofta" Bil Gejts najbogatiji je čovek sveta, a ukupno
bogatstvo svih milijardera je oko 2.000 milijardi dolara, navodi se u
izveštaju "Forbsa" za 2009. godinu, objavljenom u sredu u Njujorku.
U svetu ima 793 milijardera, u odnosu na 1.125 prošle godine, a sa liste je
zbog ekonomske krize nestalo najviše bogataša iz Rusije, Indije i Turske. U
prvih 20 se i dalje nalaze dva Indijca, dok Rusa više nema, iako ih je bilo
četvorica 2008.
Od marta prošle godine, ukupno bogatstvo milijardera je sa 4.400 milijardi
palo na 2.400 milijardi dolara.
 Tri
najbogatija čoveka su i dalje Bil Gejts, američki investitor Voren Bafet i
meksički telekomunikacioni magnat Karlos Slim. Ove godine je Gejts ponovo
preuzeo prvo mesto od Bafeta.
Međutim, njihovo bogatstvo se smanjilo, Gejts sada ima 40 u odnosu na 58
milijardi, Bafet 37 umesto 62, a Slim 35, dok je prošle godine imao 60
milijardi dolara.
Amerikanci čine 45 odsto liste milijardera a najviše ih ima u Njujorku.
Ruski oligarsi izgubili su 369,3 milijarde dolara i njihov broj je pao sa 87
na 32.
Gradonačenik Njujorka Majkl Blumberg je među retkima čije se bogatstvo nije
smanjilo i on sa procenjenih 16 milijardi dolara zauzima 17. mesto na "Forbsovoj"
listi.
Među ženama, Francuskinja Lilijan Betenkur, naslednica "L'Oreala", više nije
najbogatija žena na svetu, već samo u Evropi, i ona je 21. na svetkoj listi
sa 13,4 milijardi dolara.
Američka naslednica lanca prodavnica "Volmart" Elis Valton je najbogatija i
12. je na listi sa 17,6 milijardi dolara.
Manji je broj mladih milijardera, i ima ih 18 u odnosu na 50 prethodne 2008.
Na listi više nema 24-ogodišnjeg osnovača sajta za druženje "Fejsbuk" Marka
Cukerberga.
|
Rang |
Ime |
Država |
godine
starosti |
Bogatstvo u milijardama
dolara |
| 1. |
Bill Gates |
(SAD) |
40 |
53 |
|
2. |
Voren Bafet |
(SAD) |
37 |
78 |
| 3. |
Karlos Slim |
(Meksiko) |
35 |
68 |
|
4. |
Lorens Elison |
(SAD) |
22,5 |
64 |
| 5. |
Ingvar Kamprad |
(Švedska) |
22 |
83 |
|
6. |
Karl Albreht |
(Nemačka) |
21,5 |
89 |
| 7. |
Mukeš Ambani |
(Indija) |
19,5 |
51 |
|
8. |
Lakšmi Mital |
(Indija) |
19,3 |
58 |
| 9. |
Teo Albreht |
(Nemačka) |
18,8 |
87 |
|
10. |
Amansio Ortega |
(Španija) |
18,3 |
73 |
| 11. |
Džim Volton |
(SAD) |
17,8 |
61 |
|
12. |
Elis Volton |
(SAD) |
17,6 |
59 |
| 12. |
Kristi Volton |
(SAD) |
17,6 |
54 |
|
12. |
S
Robson Volton |
(SAD) |
17,6 |
65 |
| 15. |
Bernar Arno |
(Francuska) |
16,5 |
60 |
|
16. |
Li
Ka-šing |
(Hong Kong) |
16,2 |
80 |
| 17. |
Majkl Blumberg |
(SAD) |
16 |
67 |
|
18. |
Stefan Person |
(Švedska) |
14,5 |
61 |
| 19. |
Čarls Koh |
(SAD) |
14 |
73 |
|
19. |
Dejvid Koh |
(SAD) |
14 |
68 |
| |
|
|
|
|
|
| |
| |
|
| |
| Tokio i Osaka najskuplji, Karači najjeftiniji
grad u svetu |
| |
Snažan jen napravio je od Tokija i Osake najskuplje gradove u svetu dok je
troškove života u Australiji i na Novom Zelandu umanjio pad njihovih valuta,
pokazuje najnovije istraživanje.
Istovremeno su zbog bliske veze juana i dolara relativni troškovi života u
kineskim gradovima porasli, navodi se u izveštaju istraživačke službe
britanskog Ekonomista - EIU.
U prethodnom istraživanju EIU, iz septembra prošle godine, najskuplji
gradovi u svetu bili su Oslo i Pariz.
 Istraživanje
sprovedeno prošlog meseca pokazalo je i da su troškovi života u Šangaju samo
dva odsto manji nego u Njujorku i da je taj kineski grad mnogo skuplji od
Sidneja.
Autori izveštaja kažu da na visinu troškova života utiču lokalne cene i
devizni kurs. Oni su poredili cene proizvoda i usluga u 140 gradova kako bi
pomogli kompanijama kada računaju troškove života direktora i njihovih
porodica koje šalju u inostranstvo.
U Evropi je sedam od deset najskupljih gradova u svetu, Pariz je sada treći
na listi najskupljih gradova u svetu a slede ga Kopenhagen i Oslo. Cirih je
šesti, Frankfurt i Helsinski dele sedmo mesto a prati ih Ženeva.
U izveštaju se navodi da je pad evropskih valuta, posebno evra, funte i
norveške krune, doprineo smanjenju troškova života u brojnim evropskim
gradovima.
Uz sedam veropskih gradova, Tokio i Osaku, među deset najskupljih za život
nalazi se i Singapur.
U međuvremenu su troškovi života u Aziji porasli pa je Hongkong skočio na
11. sa 28. mesta u prethodnom istraživanju, Šangaj je 29. a bio je 45, dok
se Peking sa 58. popeo na 36. mesto.
Istovremeno je na listi deset najjevtinijih gradova u svetu pet iz Azije -
Manila, Katmandu, Nju Delhi, Mumbaj i Karači.
Troškovi života u Manili upola su manji nego u Njujorku dok u Karačiju,
najjevtinijem gradu među obuhvaćenim istraživanjem, čine tek nešto više od
trećine troškova života u Njujorku, pokazuje istraživanje EIU. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
