|
|
Broj 1192, 13. mart 2009.
| Potrošeno 85,8 miliona evra za pomoć bankama |
| |
Crnogorska vlada je potrošila 85,8 miliona evra državnih rezervi na pomoć
bankama, navodi se u izveštaju dostavljenom parlamentarnom odboru za budžet,
finansije i ekonomiju.
Odbor je o tom izveštaju trebalo da raspravlja danas, ali je sednica
odložena jer nisu stigli poslanici vladajuće koalicije Demokratske partije
socijalista i Socijaldemokratske partije.
 Poslanik
Nove srpske demokratije Radojica Živković je ocenio da je to poruka
vladajuće koalicije da ne žele pred izbore da raspravljaju o ovim temama.
Od potrošenog novca od državnih rezervi, 44 miliona evra dato je kao pomoć
Prvoj banci u kojoj je premijer Milo Đukanović akcionar, a njegov brat Aco
Đukanović najveći pojedinačni vlasnik sa više od 49 odsto kapitala.
Za isplatu otpremnina za 1.183 radnika Oboda Cetinje isplaćeno je 18 miliona
evra, a pojedinačna naknada je u proseku 15 hiljada evra.
Preuzet je i dug Železnice od 14,3 miliona evra, kao i tro-škovi uređenja
poslovne zgrade Agencije za nacionalnu bezbe-dnost u Podgorici, što je
ko-štalo 1,67 miliona evra.
Državna rezerva Crne Gore u oktobru prošle godine bila je, kako je kazao
minjistar finansija Igor Lukšić, 180 miliona evra.
Na sednici je trebalo da se predloži ko će biti bankarski ombudsman, kao i
da se raspravlja o utrošku novca za parlament.
Novinarima nije dat materijal o troškovniku parlamenta, koji je izazvao
interesovanje javnosti, posebno zato što je sekretar te institucije Milan
Radović optuživan da je preko- merno trošio.
U arhivi Skupštine Crne Gore su tvrdili da im nije preostao nijedan primerak,
a prisutni poslanici opozicije nisu hteli da novinarima iskopiraju svoje
primerke, uz obrazlo-ženje da imaju beleške na marginama dokumenta. |
| |
| |
|
| |
| Privreda opada, strah od gubitka posla |
| |
Posledice svetske ekonomske krize garđani BiH osećaju pre svega po smanjenju
kupovne moći i strahu od gubitka posla.
Zbog smanjenja privrednih aktivnosti, prevoz tereta žele-znicom, avionski
kargo saobraćaj, ali i kamionski smanjeni su i do 30 odsto u BiH.
"Železnice Federacije BiH" su u januaru ove godine prevezle 16 odsto manje
robe u odnosu na isti mesec prošle godine, a manji obim prometa robe na
početku ove godine beleži i Međunarodni aerodrom u Sarajevu za 15 odsto.
Da je BiH duboko zahvatila recesija, svedoči i podatak Kreditnog biroa LRC,
prema kojem su računi više od 36 hiljada preduzeća potpuno ili delimično
blokirani, zbog nemogućnosti da izmire obaveze prema bankama.
Trend povećanja broja blokiranih firmi se nastavlja i u prva dva meseca ove
godine povećao se za još osam odsto, što je ocenjeno kao alarmantno.
Evidentno je da je recesija duboko zahvatila mala i srednja preduzeća",
saopštio je Kreditni biro LRC.
I banke u BiH su smanjile plasman kredita, zbog čega firme, koje su bile
redovne platiše, sada ne mogu da obezbede sredstva za izdmirenje svih
obaveza, zaključak je Kreditnog biroa.
Savet ministara BiH je početkom marta usvojo Predlog mera za ublažavanje
uticaja globalne ekonomske krize na privredu BiH, koje će Fiskalno veće BiH
tek razmatrati.
Paket od 16 mera usmeren je na očuvanje stabilnosti bankarskog sektora i
privrede kroz povećanje visine osiguranih depozita na 50 hiljada maraka i
povećanje likvidnosti banaka angažovanjem dodatnih slobodnih budžetskih
sredstava.
Predloženo je usvajanje Zakon o akcizama, čijom bi se primenom osigurala
dodatna sredstva za budžete entiteta. Predviđa se uvođenje posebne cestarine
u iznosu od 0,1 maraka po litru derivata nafte kroz Zakon o akcizama, da bi
javna preduzeća za puteve ispunila obaveze vezane za kreditne aranžmane.
Predsednik Sindikata BiH Edhem Biber izjavio je da bi "spasonosni paket za
BiH trebalo da iznosi oko milijardu i po maraka" da bi se ublažile posledice
ekonomske krize.
On je upozorio da će biti velikih problema ako se u naredna dva do tri
meseca ne pomogne privredi da prevaziđe krizu, a najveći udar doživeće
izvoznici i metalski sektor.
Sindikat BiH je uputio vlastima predlog mera štednje, među kojima za
smanjenje davanja zvaničnicima na svim nivoima vlasti.
Samo na taj način bi se uštedelo oko 200 miliona maraka i taj novac mogao bi
biti dat u fond za stimulisanje ekonomije i borbu protiv recesije, piše u
predlogu sindikata. Predlozene mere sindikata tek treba da usvoji i vlada. |
| |
| |
|
| |
| Pretresena kuće bivšeg Mladićevog saradnika |
| |
 Pripadnici
Eufora završili su juče pretres kuće Duška Todića, nekadašnjeg saradnika
generala Ratka Mladića, zbog sumnje da pripada mreži podrške haškim
optuženicima.
Portparol Eufora Patrik Kalahan rekao je novinarima da je Eufor iz Todićeve
kuće odneo sedam kutija dokumentacije i dva kućišta računara i ocenio da je
devetočasovna akcija bila uspešna.
On je dodao da su sa Todićem i njegovom suprugom razgovarali predstavnici
Haškog tribunala, navodeći da je Todić u potpunosti sarađivao sapripadnicima
Eufora.
Duško Todić je bivši oficir kontraobaveštajne grupe Generalštaba Vojske RS,
na čijem čelu je u vreme rata u BiH bio Ratko Mladić.
 Todić
je bio član 410. Obaveštajnog centra VRS koji je pre nekoliko godina
rasformiran po nalogu međunarodnih snaga u BiH. U akciji, koja je izvedena
po nalogu Haškog tribunala, osim pripadnika Eufora, učestvovalo je i
nekoliko vojnika NATO-a i predstavnici policije RS.
Iz Eufora je saopšteno da je ova akcija deo širih regionalnih aktivnosti,
koje imaju za cilj da se otkrije finansijska ili druga logistička mreža
osoba koje pomažu haškim beguncima. |
| |
| |
|
| |
| MMF očekuje da efekte krize oseti i Crna Gora |
| |
Crna Gora je veoma izložena sve mutnijim globalnim perspektivama zbog čega će
finansijski potresi i recesija verovatno znatno uticati na poverenje, rast
kredita, turizam i priliv direktnih stranih ulaganja na kratak rok, ocenio
je Međunarodni monetarni fond (MMF).
Fond, zbog svega nabrojanog, očekuje znatan pad stope ekonomskog rasta Crne
Gore na kratak tok, piše u najnovijem izve-štaju o stanju crnogorske
ekonomije.
 Stopa
rasta crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2009-10, prema prognozi
Fonda, oslabiće na oko dva odsto.
Istovremeno će rast kredita ove godine usporiti i biti jednocifren u
naboljem slučaju, kao posledica nevoljnosti banaka da rizikuju, daljeg
pritezenja i teškoća u pristupu finansijama u inostranstvu u uslovima kakavi
jesu u svetu.
Globalna recesija takođe će naneti štetu crnogorskom turizmu i prilivu
direktnih stranih ulaganja.
Na srednji rok MMF računa na samo umereni oporavak crnogorskog privrednog
rasta, dok za priliv direktnih ulaganja iz inostranstva i rast kredita ne
očekuje povratak na ekstremno visok nivo iz poslednjih godina.
Fond u izveštaju navodi i da će "hlađenje" tražnje u velikoj meri nepovoljno
delovati na fiskalne prihode.
Crnoj Gori MMF savetuju politiku koncentrisanu na očuvanje fiskalne i
stabilnosti finansijskog sektora, uz unapređenje regulative i institucija.
Pored makroekonomske stabilnosti, dosledan rast zahteva unapređenja u javnoj
infrastrukturi i administraciji, u poslovnom okruženju, kao i fleksibilnost
tržišta rada, ukazuje se u izveštaju.
Fond je ocenio da je Crna Gora već napravila veliki pomak u ekonomiji - u
poslednjih pet godina popravljene su performanse inflacije, bankarski sektor
je restrukturisan, bilo je velikih privatizacija, ojačano je tržište i
ostvaren napredak u fiskalnoj konsolidaciji.
Uprkos napretku reformi, i dalje postoje birokratska i politička ograničenja,
upozorio je MMF dodajući da komplikovana regulativa, posebno opštinska, koči
unapređenje poslovnog okruženja. MMF je ukazao i na veliku "sivu" ekonomiju
u Crnoj Gori, i na to da je proizvođački sektor, za razliku od usluga i
građevinarstva, u 2008. beležio pad.
Takođe je MMF u izveštaju, za koji je precizirano da predstavlja mišljenje
tima koji ga je radio i nužno ne reflektuje stavove uprave Fonda, ukazao na
razmimoilaženja oko plana reformi u vladajućoj crnogorskoj koaliciji. |
| |
| |
|
| |
| Različiti stavovi o posredovanju Evropske
komisije |
| |
Slovenija i Hrvatska imaju različita viđenja o posredovanju Evropske komisije
u sporu oko granice, izjavio je slovenački ministar spoljnih poslova Samuel
Žbogar.
"Dve strane principijelno prihvataju predlog evropskog komesara za
proširenje Oli Rena da se pitanje između država reši medijacijom, ali su
Hrvatska i Slovenija još uvek imaju različito mišljenje o tome šta bi
medijacija trebalo da donese", rekao je Žbogar.
Žbogar je juče u Briselu razgovarao sa sa hrvatskim ministrom Goranom
Jandrokovićem i evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.
Slovenački mnistar je dodao da "prema oceni Slovenije, Ren vidi medijaciju
kao put do rešenja pitanja granice, i zbog toga je sada Hrvatska, koja sa
svojim viđenjima posredovanja kao puta do Međunarodnog suda u Hagu, dalje od
stava Brisela".
Žbogar je takođe rekao da ni on ni hrvatski ministar u toku razgovora sa
evropskim komesarom nisu imali ovlašćenja da približe stavove već samo da ih
saopšte.
"Sada ćemo stavove ponovo proučiti i pregledati, a zatim na idućem susretu
učiniti korak po korak kako od obe strane očekuje komesar Ren", rekao je
slovenački ministar. |
| |
| |
|
| |
| Posle kupovine hrane i pića za troškove
ostane 77 evra |
| |
Prosečan stanovnik Makedonije mogao je u poslednjem kvartalu prošle godine da
raspolaže sa oko 77 evra mesečno, ukoliko je prethodno podmirio troškove
potrošačke korpe.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u periodu oktobar-decembar
2008., četvoročlano domaćinstvo moglo je prosečnom neto platom da podmiri
troškove potrošačke korpe koja obuhvata hranu i piće.
Prosečna neto plata u decembru iznosila je 17.363 denara (282,8 evra), dok
su troškovi za hranu i piće bili 12.575 denara (204,8 evra).
Za prosečno radno vreme od sedam sati dnevnica je iznosila 754,91 denara
(12,3 evra), precizira satatistika. |
| |
| |
|
| |
| Žrebanjem određen redosled na izbornoj listi |
| |
Izborna lista Forca - Nazif Cungu biće na prvom mestu na glasačkom listiću na
parlamentarnim izborima 29. marta, odlučila je žrebanjem, u sredu, Državna
izborna komisija (DIK).
Na drugom mestu na zbirnoj izbornoj listi biće Crnogorski komunisti, dok je
treće mesto pripalo Stranci penzionera i invalida Crne Gore.
Narodnjačkoj koaliciji, koju čine Narodna i Demokratska srpska stranka,
pripalo je četvrto mesto, dok je na petom koalicija "Evropska Crna Gora -
Milo Đukanović".
Na zbirnoj izbornoj listi šesto mesto zauzela je koalicija "Bošnja-ci i
Muslimani zajedno, jedno", dok je Pokret za promjene na sedmom.
Socijalistička narodna partija je na osmom mestu, a Nova srpska demokratija
na devetom.
Na desetom mestu je koalicija Liberalne partije i Demokratskog centra "Za
drugačiju Crnu Goru - Goran Batrićević", dok je Partija demokratskog
prosperiteta na 11.
Na 12. mestu je Demokratska unija Albanaca - Ferhat Dinoša, dok je broj 13
pripao listi Otadžbinske srpske stranke - "Za istinske Srbe".
Albanska koalicija Perspektiva biće pod brojem 14. na glasačkom listiću, dok
će pod brojem 15. biti Srpska nacionalna lista.
Albanskoj listi - Demokratski savez u Crnoj Gori Mehmed Bardhi i Albanska
alternativa - Đerđ Camaj, pripalo je 16. mesto na zbirnoj izbornoj listi.
DIK je prehodno potvrdila 16 izbornih lista koje će učestvovati na
parlamentarnim izborima.
Za 81 poslaničko mesto je predloženo 970 kandidata.
Biračko pravo u Crnoj Gori ima 498.285 gradana, što je 7.873 više nego na
prethodnim predsedničkim izborima. |
| |
| |
|
| |
| Propali pregovori o promeni Ustava BIH |
| |
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je
ocenio da su "razgovori o ustavnim promjenama u BiH propali 21. februara,
mada su se lideri tri stranke - SDA, HDZ i SNSD i dalje sastajali i postigli
ograničen napredak".
To se navodi u izveštaju koji će Solana uputiti Savetu bezbednosti UN, tvrdi
sarajevski "Dnevni avaz", pozivajući se na još neobjavljeni dokument.
Solana šalje tromesečne izvještaje Savetu bezbednosti UN o sprovođenju
mandata Eufor u BiH, a u poslednjem navodi da EU očekuje nastavak političke
napetosti, ali ne i destabilizaciju bezbednosti.
Visoki zvaničnik EU je podsetio da su rešenje statusa Brčkog, dogovor o
državnoj imovini BiH i opšta stabilnost, ključni ciljevi koje je postavilo
Veće za sprovođenje mira (PIC) pre odluke o mogućem zatvaranju OHR-a.
Solana je naveo da "nije bilo nikakvog značajnog napretka ni u rešavanju
pitanja vojne imovine".
On u izveštaju dodaje da su političari iz Republike Srpske zapretili da će
se povući iz državnih institucija, ali da je ukupna situacija u BiH ostala
mirna i stabilna, iako se nastavilo s nacionalističkom retorikom.
Solana će obavestiti UN i o planovima za "evoluciju Eufora", o čemu su
razgovori u toku. Sarajevski dnevnik navodi da EU imaju spreman plan za
okončanje vojne misije u BiH, koji će biti aktiviran čim se odluči o sudbini
OHR-a.
Prema tom planu, u BiH će ostati oko 200 vojnika Eufor koji će se pripojiti
ervopskoj policiji (Eupm). Njihov zadatak će biti podrška domaćim oružanim
snagama. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
