SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1192, 13. mart 2009.

Počela probna proizvodnja punta u Zastavi
U kragujevačkoj fabrici automobila Zastava danas je počela probna proizvodnja školjki za model "punto", izjavio je agenciji Beta generalni direktor Grupe Zastava vozila Zoran Radojević. On je rekao da će u pogonu Karoserija sa traka sišla prva školjka za "punto" koja nosi broj 7.000.001, dodajući da će u toku dana biti napravljeno pet školjki, a sutra desetak. Radojević je naveo da probnu proizvodnju prati direktor Fijatove fabrike u Torinu i deset stručnjaka, koji, kako je rekao, sagledavaju mogućnost da se na postojećoj opremi poveća obim proizvodnje s obzirom na veliku tražnju "punta". "Radi se na podešavanju opreme kako bi se ujednačio kvalitet proizvodnje sa standardima Fijata i razmotrila mogućnost da se na najekonomičniji način proizvede i više vozila nego što je prvobitno bilo predviđeno", rekao je on. Na tom poslu, dodao je Radojević, angažovano je oko 100 radnika Zastave. Generalni direktor Zastava vozila nije želeo da kaže koliko bi mogao da bude povećan obim proizvodnje "punta", ali je podsetio da je u 2009. godini predviđena minimalna proizvodnja 15.000 vozila. Za kupovinu kragujevačkog "punta" na kredit do juče je, prema podacima Ministarstva ekonomije Srbije, pristiglo 17.880 zahteva. "Punto" se, prema rečima Radojevića, proizvodi opremom koja je služila i za proizvodnju "zastave 10" i u koju je Zastava ranije investirala 12 miliona evra. Kragujevačka fabrika automobila Zastava je u 2007. i 2008. godini proizvela oko 6.000 "zastava 10", identičnog "puntu". U prošloj godini je prodato oko 4.000 tih licencnih automobila.

Srbi u opštini Vučitrn traže pomoć UNMIK-a i Beograda
Srbi u opštini Vučitrn traže od šefa UNMIK-a Lamberta Zanijera da spreči "humanitarnu katastrofu" koja bi mogla da nastane zbog isključenja struje u srpskim selima na Kosovu i Metohiji, izjavio je predsednik Skupštine opštine Vučitrn Stojan Tomić. Tomić je agenciji Beta rekao da će u Prilužju, gde je izmešteno sedište Skupštine opštine Vučitrn, sutra biti održan sastanak u vezi s problemom isključenja struje. Dodao je i da Srbi u Prilužju i okolnim selima, koji jedanaest dana nemaju struju, traže od vlasti u Beogradu da "hitno počnu tehničke razgovore" s predstavnicima UNMIK-a kako bi Srbi na Kosovu i Metohiji dobili struju. Predsednik Mesne zajednice Prilužje Saša Andrić rekao je agenciji Beta da zbog jedanaestodnevnog isključenja struje vodovod u tom selu "skoro i da ne radi". "Zbog jedanaestodnevnog isključenja struje mesni vodovod skoro da i neradi, a stanovnici se vodom snabdevaju preko hidrofora", rekao je Andrić i dodao da "kvalitet i tehnička ispravnost te vode nije ispitana".

Proglašena Godina Milutina Milankovića
Vlada Srbije proglasila je 2009. Godinom Milutina Milankovića, na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a obrazovan je i Odbor za obeležavanje jubileja - 130 godina od rođenja tog srpskog naučnika. Za predsednika Odbora imenovan je predsednik SANU Nikola Hajdin, a za članove su imenovani potpredsednik Vlade Srbije i ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić, ministri kulture i prosvete, Nebojša Bradić i Žarko Obradović, kao i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić. Za počasne članove Odbora imenovani su predsednik Srbije Boris Tadić, koji je i pokrovitelj jubileja, kao i premijer Srbije Mirko Cvetko-vić, saopšteno je iz SANU. S obzirom na kompleksnost i značaj Milankovićevog naučnog dela, predviđeno je da se formiraju stručni timovi koji će se baviti realizacijom pojedinih faza jubileja, navodi se u saopštenju. UNESKO je u zvaničnu listu značajnih godišnjica uvrstio i jubilej 130 godina od rođenja Milutina Milankovića. U Galeriji SANU u Beogradu trenutno je postavljena izložba "Kanon Milutina Milankovića", a na jesen, od 22. do 25. septembra, biće održan međunarodni naučni simpozijum "Klimatske promene na početku druge dekade ovog veka", pod pokroviteljstvom UNESKO-a. Srpski inženjer, geofizičar, klimatolog i astronom Milutin Milanković (1879-1958) bio je osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i naučnik svetskog ugleda, poznat po teoriji ledenih doba koja povezuje varijacije Zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Na izložbi u Galeriji SANU prikazani su lokaliteti u svetu na kojima je potvrđena Milankovićeva teorija klime, kao i trodimenzionalni dinamički modeli interakcije Sunca i Zemlje koji daju jasan vizuelni prikaz Milankovićevih ciklusa i dinamike promene klime u prošlosti i budućnosti.

Prošli svi rokovi za pravično suđenje
Optuženi Vojislav Šešelj tvrdio je juče da pred Haškim tribunalom ne može imati pravično suđenje zato što su svi razumni rokovi za okočanje procesa "odavno prošli" i zato što Tužilaštvo "kupuje vreme". Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, a suđenje je prekinuto na zahtev Tužilaštva koje ima još šest sati za izvođenje dokaza, zbog pretnji kojim je navodno bilo izloženo preostalih 11 svedoka optužbe. Tokom jutrošnje proceduralne rasprave, Šešelj je, podsećajući da je u pritvoru Tribunala već šest godina, rekao da su "odavno prošli svi razumni rokovi" za brzo suđenje na koje mu pravo garantuje statut Tribunala. "Razumni rokovi protutnjali su pre nekoliko godina ... Zato suđenje ne može biti pravično ... Nema ništa od razumnih rokova i pravičnog suđenja ... U SAD bi me pustili na slobodu posle godinu dana, a optužnica bi bila odbačena", kazao je on. Tužilac Deril Mandis odbacio je tvrdnje optuženog da Tužilaštvo namerno odugovlači sa procesom, rekavši da je "dužina postupka u dobroj meri posledica ponašanja" samog Šešelja. Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti podsetio je da je, protiveći se prekidu suđenja, naznačio da postoji način da se proces brzo okonča, ali da se s tim nisu složila dva druga člana sudskog veća Frederik Harhof i Flavija Latanzi. Sledeća proceduralna rasprava u postupku protiv Šešelja biće, po rečima sudije Antonetija, održana za dve nedelje. Šešelj se dobrovoljno predao Tribunalu 24. februara 2003, a suđenje je počelo 7. novembra 2007, od kada su dokaze izvodili tužioci. Šešelj je, pre prekida suđenja, nagovestio da neće izvoditi dokaze odbrane.

Saradnja srpske i crnogorske službe za zapošljavanje
Državljani Srbije koji rade u Crnoj Gori imaće ista prava kao i građani Crne Gore i neće moći da rade na crno, dogovorili su direkrori direktori Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije i Zavoda za zapošlja-vanje Crne Gore, Vladimir Ilić i Zoran Jelić. Ilić i Jelić su danas potpisali Potokol o saradnji te dve službe kojom je predviđeno posredovanje u zapošljavanjum, odnosno pomoć nezaposlenima iz jedne države da se zaposle na teritoriji druge, ako postoji potreba za njihovom kvalifikacijom, kao i u ostarivanju prava iz radnog odnosa. U Crnoj Gori godišnje radi više od 23.000 građana Srbije, uglavom u turističkoj sezoni, a deo na crno, dok u Srbiji radi manji broj građana Crne Gore. "Svi državljani Srbije koji rade u Crnoj Gori imaće ista prava iz radnog odnosa kao i građani Crne Gore", rekao je Jelić posle potpisivanja Protokola. On je naglasio da Crna Gora nastoji da u saradnji sa zemljama regiona, a pre svega Srbijom, obezbedi radnike sa kvalifikacijama koje nedostaju u Crnoj Gori. "Na taj način se uspostavlja jedinstveno tržište radne snage u Jugoistočnoj Evropi, sa istim pravima za zaposlene kao i Evropskoj uniji", naglasio je Jelić. U Crnoj Gori, kako je naveo, ima 28.800 nezaposlenih i stopa nezaposlenosti je 10,9 odsto, ali nema dovoljno radnika koji su obučni za rad u ugostiteljstvu, građevinarstvu, poljoprivredi i trgovini. Ilić je rekao da će nezapo-sleni u Srbiji imati mogućnost da se redovno obaveštaju koje struke nedostaju u Crnoj Gori, a Nacionalna služba za zapošljavanje će im pomagati da tamo lakše dođu do posla i odgovarajućeg smeštaja. Ove godine je u Crnoj Gori moći da se zaposli 40.000 stranaca, a moguće je da će ta kvota biti i veća, što je, prema rečima Ilića, prilika da značajan broj nezaposlenih u Srbiji dobije posao i zaradu koja je veća od proseka u Srbiji. Najavljena velika ulaganja u infrastrukturne projekte u Crnoj Gori su, kako je dodao, šansa da tamo posao dobiju nezaposleni u Srbiji koji imaju građevinsku struku, kao i građevinske kompanije.

Student iz Paraćina pobednik takmičenja u besedništvu
Student Pravnog fakulteta Branislav Stojanović iz Paraćina pobednik je ovogodišnjeg takmičenja "Besede u Zoranovu čast" koje su Demokratska stra-nka (DS) i Fond "Dr Zoran Đi-nđić" organizovali u okviru obeležavanja šeste godišnji-ce ubistva srpskog premijera. Stojanović je u finalu takmičenja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, pobedio govoreći o odnosu Srbije i Evropske unije, opisujući ih kroz odnos pomalo gru-bog i neotesanog mladića koji ipak iskreno voli i spreman je da sve učini za svoju stariju devojku koja se prema njemu ponaša sa izvesnom arogancijom i nepoštovanjem. Drugo mesto osvojio je student iz Novog Sada Filip Gurjanov, dok su treću nagradu po-delili student Fakulteta poli-tičkih nauka Predrag Zenović sa Cetinja i učenica iz Leskovca Ana Jovanović. Odluku o dodeli nagrada pročitao je predsednik žirija, glumac Svetozar Cvetković, a nagrade je uručio premijer Srbije Mirko Cvetković, koji je izrazio zadovoljstvo kvalitetom u besedništvu koji su prikazali takmičari. "Veliko je zadovoljstvo gledati ovu mladu generaciju koja dolazi, sve pametni, obrazovani i sposobni ljudi. Na njima je da preuzmu od nas i da budu mnogo bolji nego što smo mi, a na nama da im ostavimo mnogo uređeniju državu nego onu koju smo mi dobili", rekao je Cvetković. Žiri, osim dvojice Cvetkovića, činili su i supuga ubijenog premijera Ružica Đinđić, poslanik DS-a Dragoljub Mićunović, zamenik predsednika te stranke Dušan Petrović, potpredsednik DS-a Bojan Pajtić, profesorka retorike Ljiljana Mrkić-Popović i glu-mac Branko Cvejić. Ovogodišnje takmičenje u beseništvu bilo je održano na temu "Kada ste u veoma teškoj situaciji, onda samo jaka ideja može da vas održi u životu". Pre finala u Beogradu, održano je četrnaest kvalifi-kacionih takmičenja u dvanaest opština i gradova u Srbiji, a ukupno se takmičilo 137 mladića i devojaka.

Produžiti mandat Haškom sudu za bar dve godine
Evropski parlament (EP) je danas zatražio da se mandat Haškom sudu produži bar za dve godine. Obrazloženje je da je to od ključne važnosti da zločini protiv čovečnosti ne ostanu nekažnjeni i da se u zatvoru tog ad hok tribunala UN nađu i poslednji begunci - Ratko Mladić i Goran Hadžić. To se navodi u rezoluciji EP koji traži da Evropska unija (EU) pokrene postupak u UN koji bi omogućio da se rad Tribunala u Hagu nastavi i posle roka predvođenog za njegovo "zatvaranje", 2011. U rezoluciji koju su usvojili poslanici parlamenta EU predočeno je da mora da se očuva i zaštiti i sve što je kroz presude ostvario Haški sud, kao i arhive i iskazi svedoka. Haški sud je, kako je ocenjeno, uveo novu sudsku praksu u međunarodnom pravu za ratne i zločine protiv čovečnosti. U "preporuci Savetu ministara EU" od "nadležnih hrvatskih vlasti" traži se da udovolje zahtevu Haškog suda i obezbede uvid u dokumenta, bitna za suđenja bivšim hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, optuženim za zločine u operaciji "Oluja" 1995. godine. Savet ministara EU, navedeno je, mora da "s hrvatskim vlastima raspravi očigledno pomanjkanje saradnje" u vezi sa tim dokumentima koje traži haški tužilac Serž Bramerc. Takođe se podvlači da i kroz delovanje Haškog suda treba da se izdejstvuje pomirenje na području bivše Jugoslavije i potpuno poštovanje međunarodnog prava i demokratskih merila EU u državama Zapadnog Balkana koje se spremaju da postanu članice Unije. Evropska unija, rečeno je, mora staviti do znanja na koji će način proceniti da li su se sudski sistemi zemalja Zapadnog Balkana osposobili za valjanu istragu i suđenje za zločine protiv međunarodnog prava, pošto Haški sud okonča rad 2011. godine ili kasnije. Poslanici EP su zatražili da Savet ministara EU neodložno u telima UN pokrene postupak za uspostavljanje "primerenog mehanizma" za nastavak delovanja vidova i komponenti Haškog suda u pogledu zaštite svedoka, sprečavanja njihovog zastrašivanja i vređanja suda. Zadatak takvog mehanizma bi bio i da se prati prenošenje ovlašćenja na domaće sudove u regionu (što se sad čini preko OEBS-a), kao i da se nadgledaju uslovi zatočenja osuđenih, promene kazne i slična pitanja. EP se zalaže da se Savetu bezbednosti UN predloži ustanovljenje zajedničkog ureda koji bi obezbedio da se nastavi ovakvo "delovanje u ostatku", kako Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, tako i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu i Suda za Sijera Leone.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"