|
|
Broj 1192, 13. mart 2009.
| Da li stvarno postoji božanska čestica |
| |
Naučnici u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Fermilab, u saveznoj državi
Ilinois, nadaju se da će stići do najželjenijeg otkrića u fizici - takozvane
božanske čestice, pre nego što to pođe za rukom timu okupljenom u Evropskoj
organizaciji za nuklearna istraživanja, poznatoj kao CERN.
 Evropski
laboratorijski kompleks (u bukvalnom prevodu) Veliki hadronski akcelerator
izgrađen je u neposrednoj blizini Ženeve u Švajcarskoj.
Naučnici Fermilaba, osnovanog pre više od četiri decenije radi istraživanja
krajnjih granica fizike - traženu subatomsku česticu nazivaju "Higsov
boson".
Nobelovac, fizičar Leon Lederman o toj čestici govori kao o "božanskoj".
Niko, međutim, još ne zna da li ona stvarno postoji. Higsova čestica, čijim
bi se otkrićem moglo objasniti zašto materija ima masu, još je teorija.
"Ni na koji način nije apsolutno izvesno da Higsova čestica postoji", kaže
za Glas Amerike Robert Roser, naučnik koji pomoću Fermilabovog ubrzivača
čestica Tevatron traga za Higsovim bosonom.
"Mi izazivamo sudare protona i antiprotona pri velikim brzinama i pokušavamo
da shvatimo šta se događa kao posledica takvih sudara. Misao vodilja i
konačni cilj nam je da shvatimo kako je svemir stvoren i kako funkcioniše",
dodaje Roser.
Naučnici se nadaju da će u ostacima tih subatomskih sudara pri ogromnim
brzinama pronaći Higsovu česticu.
Vejd Fišer, takođe naučnik Fermilaba, kaže da je njihov posao,
pojednostavljeno rečeno, da potvrde ili odbace teorije koje treba da objasne
zašto smo ovde, zašto materija vrši interakcije kakve vrši, zašto je sve
ovakvo kakvo ga sada vidimo.
Decenijama su naučnici sa svih strana sveta dolazili u Fermilab. Njihova
istraživanja u oblasti subatomske fizike rezultirala su otkrićima koja su i
dovela do postavljanja teorije o Higsovom bosonu.
Međutim, kraj jedne čitave ere, možda i bez otkrića "božanske čestice"
najavljen je kada je odlučeno da će ubrzivač čestica Tevatron biti zatvoren
2011.
Očekivalo se da će se većina istraživanja u potrazi za Hi-gsovom česticom
prebaciti na mnogo moderniji Veliki ubrzivač Hadron, evropskog istraživačkog
centra CERN, u Švajcarskoj.
Sjedinjene Američke Države su u projekt ubrzivača Hadron uložile više od 500
miliona dolara. On je bio pokrenut prošle godine u septembru, ali je zbog
nezgode ubrzo isključen i do danas još ne radi.
Sada, sa više raspoloživog vremena i sa jedinim ubrzivačem čestica u svetu
sposobnim za stvaranje visokobrzinskih sudara subatomskih čestica, u
Fermilabu bi mogao biti ostvaren žarko željeni cilj, kaže Fišer.
"Vreme koje imamo sada, dok se ubrzivač Hadron još priprema za rad, za nas
je ključno da napravimo što vise možemo. Kad Hadron proradi, trka počinje za
pravo i niko ne može da prognozira ko će pre otkriti Higsovu česticu".
Naučnici Fermilaba se nadaju da će nova američka administracija osigurati
Tevatronu finansijska sredstva i podršku koja je nedostajala poslednjih
godina. Fermilab očekuje izvesne koristi od paketa ekonomskih potsticaja
predsednika Obame, ali u kojoj meri, niko ne zna.
Svi se ipak nadaju se da će to biti dovoljno da Fermilab prvi stigne do
cilja u trci za dokazom da "božanska čestica" postoji.
"Voleli bismo da budemo prvi, ali to ni na koji način ne znači da je to i
kraj čitave priče. Nama bi to bilo još jedno pero u perjanici otkrića, koje
bi okrunilo ovu ustanovu pre nego što Tevatron zatvori vrata i prepusti
Evropi da pre-uzme istraživanja krajnih granica fizike", kaže Fišer. |
| |
| |
|
| |
| Rasprava o nošenju oružja posle ubistva 16
ljudi |
| |
Posle krvoprolića u srednjoj školi u Vinendenu u blizini Štutgarta, u kojem je
stra-dalo 16 ljudi, u Nemačkoj se rasplamsala rasprava o tome da li treba
pooštriti propise o nošenju oružja.
 U
sredu je 17.godišnji Tim K. pištoljem tipa "bereta" čiji je vlasnik bio
njegov otac, ubio devet đaka svoje bivše škole, tri nastavnice, troje
prolaznika i na kraju, posle okršaja sa policijom u kojem je ranjen, i sebe.
Otac mladića je, pošto mu je hobi streljaštvo, posedovao 16 komada vatrenog
oružja, od kojeg je 15 držao u trezoru, kako nalažu propisi. Jedan pištolj,
onaj koji je uzeo njegov sin, nalazio se izvan trezora.
Više političara različitih stranaka zatražilo je pooštravanje propisa o
nabavci i držanju oružja, ali se tome protive ne samo streljački lobi, već i
policija i vladajuća Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Merkel.
CDU i policija smatraju da su propisi u Nemačkoj već sada dovoljno oštri,
tim pre što su od sličnog masovnog ubistva u jednoj gimnaziji u Erfurtu
2002. godine dva puta bili pooštravani.
Posedovanje i upotreba oružja velikog kalibra u Nemačkoj su umesto od 18,
kako je bilo ranije, sada dozvoljeni tek od 21. godine. Oni koji žele da
poseduju oružje moraju da se podvrgnu psihološkom testu.
Ali, vlasnici oružja moraju da budu članovi streljačkog društva koje mora da
podrži njihov zahtev za posedovanje oružja, a pre nabavke oružja mora da se
položi i ispit da bi se obezbedilo ispravno rukovanje.
Vlasnik oružje sme da čuva kod kuće, ali ne sme da ga kori-sti izvan
prostora svog streljačkog kluba, čak ni u samoodbrani. Oružje mora da se
čuva u trezoru čiji je kvalitet strogo propisan i koji mora da bude ili
fiksiran za pod ili težak najmanje 200 kilograma.
Pokušaji da se u potpunosti zabrani pohranjivanje oružja u privatnim
stanovima propali su zbog protivljenja streljačkog lobija. Oko dva miliona
ljudi u 82-milionskoj Nemačkoj legalno poseduje oružje.
Udeo delikata sa legalnim oružjem, kako su posle tragedije saopštili
predsatvnici policije, u krivičnim delima iznosi godišnje 0,03 odsto. I broj
ukradenog oružja je sa 6.000 godišnje posle usvajanja novih propisa pao na
oko 1.000.
Istovremeno psiholozi i učitelji ističu da se posle tragedije iz Vinendena
ne treba posvećivati toliko pooštravanju propisa o nošenju oružja, već
problemima u školovanju i vaspitanju mladih zbog dolazi do ovakvih tragedija.
Psiholozi ističu nužnost programa prevencije i ukazuju da su počinioci
ovakvih maso-vnih ubistava obično "upadljivo neupadljivi" mladići izme-đu 15
i 18 godina, koje je okolina doživljavala često kao autsajdere.
Predsednik organizacije "Humana škola" u saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg,
gde se Vinenden nalazi, Hans Peter Valdrih smatra da je škola idealno mesto
za nastanak ovakvih ličnosti.
"Naše škole još uvek su usmerene na selekciju i konkurenciju - to pojačava
ogromne deficite koje ovi mladi počinioci ionako imaju. Oni se osećaju
uvređeniuma i izopštenima. Samo reforma školskog sistema to može da promeni",
ocenio je Valdrih. |
| |
| |
|
| |
| Do 2012. sedam milijardi, do 2050. 9,1
milijarda ljudi |
| |
Svetska populacija će dostići 2012. godine sedam milijardi ljudi, devet
milijardi 2050. godine, a broj stanovnika će se najviše povećati u zemljama
u razvoju u Aziji i Africi, saopštile su Ujedinjene nacije.
Direktorka Odeljenja UN za stanovništvo Hanija Zlotnik izjavila je da nema
velikih odstupanja u odnosu na procene svetske organizacije iz 2006. godine.
"I dalje predviđamo da će do 2050. godine broj stanovnika biti oko 9,1
milijarde", rekla je ona na konferenciji za novinare, dodajući da se procene
zasnivaju na proceni da će žene rađati 2,02 dece u odnosu na sadašnjih 2,56.
Međutim, ako prirodni priraštaj bude veći, broj stanovnika bi do 2050.
godine mogao da bude 10,5 milijardi ljudi, a ako bude manji, bio bi oko osam
milijardi.
Očekuje se da će devet zemalja imati polovinu predviđenog povećanja ljudi.
Na vrhu liste je Indija, a slede Pakistan, Nigerija, Etiopija, SAD, Kongo,
Tanzanija, Kina i Bangladeš.
S druge strane, očekuje se da će u tom periodu 45 zemalja zabeležiti pad
polulacije od najmanje 10 odsto - Rusija, Japan, Italija, Južna Koreja, Kuba,
Ukrajina i mnoge bivše zemlje SSSR. U novom izveštaju uzeti su u obzir
poslednji nacionalni popisi i brojna istraživanja o stanovništvu sprovedens
širom sveta, navodi UN.
Broj stanovnika zavisiće i od kontrole širenja side i povećanja broja
pacijenata koji dobijaju lekove za tu bolest.
Zlotnikova je izjavila da su "dobre vesti" da novi podaci pokazuju da "epidemija
HIV-a i side nije toliko velika kao što se pretpostavljalo". |
| |
| |
|
| |
| Uvedena zabrana pušenja u Virdžiniji |
| |
Američka država Virdžinija, u kojoj je sedište najveće fabrike cigareta u
svetu Filip Moris, uvela je zabranu pušenja cigareta u barovima i
restoranima.
Guverner Virdžinije Tim Kejn potpisao je zakon kojim se ograničava pušenje i
dozvoljava uživanje u cigaretama samo u posebnim prostorijama sa
ventilacijom. Zakon će stupiti na snagu 1. decembra. U Americi je do sada
pušenje zabranjeno u 33 od 50 država, uključujući i distrikt Vašington. U
tim državama pušenje je zabranjeno na svim javnim mestima, u restoranima i
barovima.
Ostale američke države, u kojima još nije zabranjeno pušenje, imaće tokom
ove godine debatu o tom pitanju. Duvan se u Virdžiniji uzgaja više od 400
godina, a ta država je sedište najveće fabrike za proizvodnju cigareta
Marlboro. |
| |
| |
|
| |
| Obama ukinuo zabranu o istraživanjima
matičnih ćelija |
| |
Američki predsednik Barak Obama ukinuo je, u ponedeljak, zabranu korišćenja
federalnog novca za istraživanje matičnih ćelija i dao Nacio-nalnom
institutu za zdravlje (NIH) rok od četiri meseca da odredi nova pravila o
tom pitanju, saopšteno je u Vašingtonu.
Obama neće lično odrediti uslove za istraživanja matičnih ćelija već će to
prepustiti NIH-u.
 Naučnici
i političari optuživali su bivšeg predsednika SAD Džordža Buša da je mešao
politiku i ponekad religiju prilikom donošenja odluka vezanih za nauku, ne
samo kad je reč o matičnim ćelijama već i o klimatskim promenama, energetici
i kontracepciji.
Barnsova je rekla da će ukidanje zabrane koju je uveo Buš, doprineti
otvaranju novih radnih mesta i jačanju nacionalne bezbednosti.
Obama će, kako je najavljeno, dati NIH-u rok od četiri meseca za izradu
okvira za koriš-ćenje federalnog novca u radu na matičnim ćelijama.
Istraživanje matičnih ćelija je kontroverzno pošto neki smatraju da je
pogrešno uništavanje bilo kojeg ljudskog embriona.
Matične ćelije su izvor svih ćelija i tkiva, a uzimaju se od embriona starih
nekoliko dana. Naučnici smatraju da ta istraživanja mogu doprineti lečenju
mnogih bolesti, poput Parkinsonove i Alćajmerove.
Suprotno ranijoj odredbi ministarstva zdravlja, Buš je 2001. zabranio
upotrebu federalnih sredstava za stvaranje ili uništavanje ljudskih embriona
u istraživanju.
U vezi s tim ne postoji jasna podela u američkim partijama budući da i neki
izraziti konzervativci koji se protive pobačaju, podržavaju upotrebu
federalnih fondova za ta istraživanja.
U svetu, na primer, Velika Britanija, Belgija, Švedska, Kanada i Novi Zeland
podstiču istraživanje matičnih ćelija, dok su Austrija, Litvanija i Poljska
zabranile ta istraživanja. |
| |
| |
|
| |
| Oko 1.000 britanskih policajaca ima
kriminalnu prošlost |
| |
Više od 1.000 britanskih policajaca imaju kriminalni dosije, saopšteno je
danas u Londonu na osnovu podataka do kojih se došlo po osnovu zakona o
slobodnom pristupu informacijama.Među 1.063 osuđivanih policajaca, njih 77
bilo je osuđivano zbog nasilja, 36 zbog krađe, a 96 za nečasnog postupanja,
saopštila je Liberalno demokratska stranka na osnovu uvida u 41 od 52
policijske službe.
Najveći broj policajaca osuđivan je zbog prebrze vožnje, više od polovine od
ukupnog broja osuđivanih policajaca, zatim zbog vožnje pod dejstvom alkohola
i drugih saobraćajnih prekršaja.
Od 210 britanskih policajaca zatraženo je da daju ostavku za poslednjih pet
godina zbog počinjenih krivičnih dela.
Stav britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova je da oni policajci koji su
osuđeni zbog nasilja moraju odmah biti otpušteni.U Britaniji ima više od
140.000 policajaca, a Udruženje šefova policija navodi da je veoma retko da
neko sa krivičnom presudom bude regrutovan među policajce. |
| |
| |
|
| |
| Istočna Evropa spasava proizvođače
prezervativa |
| |
Evropske proizvođače prezervativa mnogo ne brine globalna ekonomska kriza,
pošto su procenili da se ljudi, posebno oni na istoku starog kontinenta,
neće odreći seksa zbog ekonomskih teškoća.
Dok investitori iz automobilske i drugih industrijskih grana zbog recesije
odustaju od planiranih ulaganja u postkomunistički deo starog kontinenta,
britanski proizvođač prezervativa SSL upravo tu planira nova velika ulaganja.
Računica je jednostavna - istraživanja pokazuju da se Rusi, Poljaci, Bugari
i drugi istočni Evropljani zbog krize ne odriču intimnog života, a zbog toga
što testiranje na AIDS nije rasprostranjeno kao na Zapadu, češće koriste
prezervative nego ljudi u staroj Evropi.
SSL je prvi korak već napravio u Rusiji gde je aprila prošle godine kupio
15,5 odsto deonica tamošnjeg najvećeg proizvođača prezervativa, a sada
namerava da kupi još 34,6 odsto akcija za oko 200 miliona evra.
"Preko Rusije SSL stiče kontrolu na tržištu u Kazahstanu, Belorusiji i
baltičkim zemljama. U proizvodnju će uložiti i u Poljskoj, Mađarskoj i
Rumuniji", kazao je slovačkom dnevniku "Hospodarske novini" menadžer SSL-a
Brajan Hadspit. |
| |
| |
|
| |
| Oko 3.000 osoba umrlo od groznice denga u
južnoj Aziji |
| |
Od groznice denga u pacifičkoj Aziji prošle godine je umrlo tri puta više
osoba nego proteklih godina, a broj žarišta bolesti se povećao na tom
području, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Stručnjak za groznicu denga u SZO Čusak Prasitisuk rekao je da je prošle
godine od te bolesti umrlo 3.255 osoba u grupi zemalja članica SZO iz južne
Azije, koja obuhvata i Severnu Koreju, Indoneziju, Tajland i Istočni Timor.
U 2003. godine od groznice denga je umrlo 1.202 osoba na tom području.
"Denga je postala ozbiljan problem za javno zdravstvo u zemljama jugoistočne
Azije i regiona zapadnog Pacifika SZO u protekle dve do tri decenije", rekao
je juče Čusak na skupu stručnjaka za tu bolest u Singapuru.
Groznicu denga, najrašireniju tropsku bolest posle malarije, prenose
komarci, a simptomi tog virusnog oboljenja su groznica, glavobolja i jaki
bolovi u mišićima i zglobovima. U nekim slučajevima može doći do
nekontrolisanog krvavrenja i smrti.
Čusak je rekao da su epidemije učestale i da se epidemiologija bolesti
razvila u proteklih 20 godina.
"Iako su efikasna sredstva za kontrolu denga groznice dostupna, napori za
prevenciju i kontrolu su ograničeni zbog nedostatka političke volje,
nedovoljnih sredstava i nedostatka koordinisanih napora", rekao je on.
U svetu oko 2,5 milijardi osoba izloženo je opasnosti da obole od denga
groznice, a od tog broja 1,8 milijardi živi u pacifičkoj Aziji, od
Bangladeša do Istočnog Timora.
Čusak je rekao da je SZO pripremio strateški plan za kontrolu te groznice u
pacifičkoj Aziji.
Godišnje oko 230 miliona ljudi bude zaraženo tom bolešću, a kod dva miliona
osoba, uglavnom dece, javlja se hemoragična groznica, najteži oblik jednog
od tipova tog virusa.
Proizvođač vakcina Sanofi Paster (Pasteur) saopštio je u februaru da je
počeo klinička testiranja vakcine protiv groznice denga na deci. |
| |
| |
|
| |
| UN predviđaju pad u svetskom turizmu ove
godine |
| |
Svetska turistička organizacija procenila je danas da će turistička putovanja
u svetu ove godine opasti za dva odsto zbog pogoršanja ekonomske krize.
Najveći pad će zadestiti evropsku turističku industriju, ali će najteže biti
pogođenje male zemlje koje zavise od potrošnje stranaca, kaže Talib Rifai,
generalni sekretar organizacije.
Oko 924 miliona turista putovalo je preko međunarodnih granica tokom 2008.
godine, ili dva procenta više nego godinu ranije, mada je broj turista naglo
opao u poslednjih šest meseci zbog ekonomskih nedaća koje su ljude okrenule
štednji.
Prošlogodišnje povećanje, prema rečima šefa organizacije UN za turizam,
skromno je u poređenju sa "burnim godinama od 2004 do 2007," kada je rast u
proseku bio sedam odsto.
"Ovo nije kriza turizma, već ekonomska kriza koja se prelila u turizam,"
rekao je Rifai na turističkom sajmu u Berlinu. |
| |
| |
|
| |
| Braun, Bekam i Kejt Vinslet najdosadniji
govornici |
| |
Britanski premijer Gordon Braun najdosadniji je govornik te zemlje, ispred
fudbalera Dejvida Bekama i glumice Kejt Vinslet, zaključak je objavljenog
istraživanja.
Zbog svog suvoparnog stila, Braun je na listi najdosadnijih pretekao Bekamov
kokni naglasak i govore Kejt Vinslet prepune emocija, poput onog koji je
održala na poslednjoj dodeli Zlatnih globusa kada je dobila dve nagrade.
Premijer Velike Britanije se u jednom od svojih obraćanja čak pozvao na
"post neoklasičnu endogenu teoriju razvoja".
Iz istraživanja koje je među 1.000 odraslih ispitanika sprovela kompanija
Spinvoks, proizlazi da je najbolji britanski govornik glumac Stiven Fraj.
Fraj (51) je u seriji "Crna Guja" tumačio prvo lorda a potom generala
Melčeta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
